Најважније из лекције
План-резиме
-
Основне одлике савременог доба
- Хронолошки оквир: Започиње Првим светским ратом (1914–1918) и траје до данас.
- Кључни политички догађаји и промене:
- Пропаст четири велика царства након Првог светског рата: Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског.
- Формирање нових националних држава у Европи.
-
- – Револуције у Русији и настанак Совјетског Савеза (прва социјалистичка држава).
- 1918/1919. – Завршетак Првог светског рата и Версајски мировни споразум.
-
- – Почетак Велике економске кризе.
- 1939–1945. – Други светски рат (највећи сукоб, огромни људски губици и разарања).
- 1946–1989. – Хладни рат (политичко ривалство између САД и СССР-а).
-
- – Пад Берлинског зида.
-
- – Распад СССР-а.
- Друштвене промене и савремени изазови:
- Еманципација: значајно побољшање друштвеног положаја жена и деце.
- Развој популарне културе (музика и филм).
- Изазови XXI века: тероризам, економске кризе, ратне миграције, пандемије, сиромаштво и еколошки проблеми.
-
Развој науке и технологије
- Медицина:
- Масовна примена пеницилина и антибиотика (продужење животног века, пад смртности).
- Вакцинација: искорењивање болести (богиње, дечја парализа, туберкулоза).
- Напредак хирургије (микроскоп, ултразвук, ласер) и развој генетског инжењеринга.
- Истраживање свемира:
-
- – СССР лансира првог човека у свемир.
-
- – САД остварују слетање човека на Месец.
-
- – Снимљена чувена фотографија Земље „Плави кликер” (Аполо 17).
- Развој сателита и свемирских станица (нпр. Међународна свемирска станица).
-
- Дигитална револуција (Трећа индустријска револуција):
- Развој рачунара (од раних рачунара попут британског „Колоса” до стоних и преносивих рачунара).
- Настанак и ширење мобилне телефоније и интернета (од краја XX века до данашње свакодневне употребе).
- Медицина:
-
Глобализација и одрживи развој
- Глобализација: процес економског, политичког, научног и културног повезивања савременог света и слободног протока људи, робе и идеја.
- Економија: стварање јединственог светског тржишта; појава мултинационалних корпорација.
- Култура: размена искустава и мешање култура уз ризик од губитка традиционалних вредности.
- Наука: међународна сарадња без граница.
- Политика: преношење одлучивања са националног на ниво међународних институција.
- Екологија:
- Прекомерна употреба фосилних горива доводи до загађења и глобалног загревања (пораст температуре атмосфере и океана).
- Потреба за одрживим развојем – коришћење ресурса тако да се задовоље људске потребе без угрожавања будућих генерација.
- Глобализација: процес економског, политичког, научног и културног повезивања савременог света и слободног протока људи, робе и идеја.
-
Историјски извори за савремено доба
- Писани извори: архивска грађа, државни документи, књиге, штампа; све већа заступљеност дигитализације грађе.
- Материјални извори: оружје, уређаји, предмети за свакодневну употребу, објекти и грађевине (чувају се у музејима и приватним збиркама).
- Аудио-визуелни и сликовни извори: тонски и видео-записи, документарни/играни филмови, фотографије (од средине XIX века), плакати и мапе.
- Усмени извори: снимљена и сачувана сведочанства учесника и сведока историјских догађаја.
- Критичка анализа и медијска писменост: неопходни због масовности података, појаве фалсификата, дезинформација и лажних интерпретација на интернету.
Лекција кроз датуме
19 век | Појава фотографије (средином XIX века)
Средином XIX века долази до појаве фотографије, која од тада постаје један од најзначајнијих сликовних историјских извора.
20 век | Двадесети век
Век који су обележили до тада највећи светски ратови, пропаст старих царстава, настанак социјализма, али и снажан развој науке, медицине, популарне културе (музика и филм), Дигитална револуција, еманципација и глобализација.
1914 г. | Крај новог века
Крај претходног историјског периода (новог века). Овај преломни тренутак обележила је пропаст четири велика царства (Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског) и промена политичке карте Европе настанком националних држава.
1914 г. | Почетак Првог светског рата и савременог доба
Избијање Првог светског рата означава почетак савременог доба, историјске епохе која траје до данас. Ово је био један од највећих војних сукоба које свет до тада није видео.
1917 г. | Револуције у Русији
Почетак револуција у Русији које су довеле до стварања прве социјалистичке државе – Совјетског Савеза, који ће имати пресудан утицај на друштвене и политичке односе у XX веку.
1918 г. | Завршетак Првог светског рата
Окончање Првог светског рата, сукоба који је за собом оставио огромне људске губитке и велика материјална разарања.
1919 г. | Версајски мир
Потписивање мировног споразума којим је званично уређен свет после Првог светског рата и успостављен нови међународни поредак.
1929 г. | Почетак Велике економске кризе
Почетак тешке глобалне економске кризе која је оставила снажне последице на привреду и друштво широм света.
1939 г. | Почетак Другог светског рата
Почетак најразорнијег војног сукоба у историји човечанства, који је обележен масовним страдањима становништва.
1945 г. | Завршетак Другог светског рата
Крај Другог светског рата. Након овог сукоба следи период наглог технолошког развоја, глобализације, али и политичке поделе света.
1946 г. | Почетак Хладног рата
Почетак периода политичког ривалства и надметања између две најмоћније светске силе, САД и СССР-а, које је диктирало међународне односе у другој половини XX века.
1961 г. | Први човек у свемиру
У оквиру свемирске трке, Совјетски Савез је успешно лансирао првог човека у свемир, што представља једно од највећих достигнућа савремене науке.
1969 г. | Слетање на Месец
САД су успешно извеле мисију слетања човека на Месец, чиме су отишле корак даље у надметању у истраживању свемира.
1972 г. | Фотографија Земље „Плави кликер”
Настанак чувене фотографије планете Земље познате као „Плави кликер” (Blue Marble), која представља значајан визуелни историјски извор из ере истраживања свемира.
1989 г. | Пад Берлинског зида и крај Хладног рата
Пад Берлинског зида, догађај који симболично и фактички означава крај Хладног рата и поделе Европе на два супротстављена блока.
1991 г. | Распад СССР-а
Званични распад Совјетског Савеза, чиме нестаје прва социјалистичка држава и једна од две највеће глобалне силе.
21 век | Двадесет први век
Савремени свет суочава се са новим глобалним проблемима: тероризмом, економским кризама, масовним миграцијама, пандемијама и загађивањем животне средине, што истиче потребу за одрживим развојем.
2001 г. | Терористички напад у САД
Велики терористички напад који представља један од кључних догађаја XXI века; видео-записи овог догађаја служе као значајни аудио-визуелни историјски извори савременог доба.
Основне одлике савременог доба
Савремено доба представља историјску епоху која је започела избијањем Првог светског рата (1914–1918) и траје до данас. Крај претходног века обележен је падом четири велика царства: Аустроугарског, Немачког, Руског и Османског, чиме је створена нова политичка карта Европе састављена од националних држава. Након Руских револуција 1917. године, основан је Совјетски Савез, чији је социјалистички поредак значајно утицао на политичке и економске прилике током читавог века.
Кључни догађаји и прекретнице ове епохе обухватају:
- 1918/19. године: Завршетак Првог светског рата и склапање Версајског мира.
- 1929. годину: Избијање Велике економске кризе.
- 1939–1945. године: Други светски рат, најразорнији сукоб у историји који је донео масовна људска страдања.
- 1946–1989. године: Хладни рат, раздобље геополитичке напетости и ривалства између водећих суперсила, САД и СССР-а.
- 1989. и 1991. годину: Пад Берлинског зида и распад Совјетског Савеза, чиме је окончана блоковска подела Европе.
Другу половину XX и почетак XXI века обележили су еманципација жена, модернизација начина живота, развој масовне културе (музика и филм), али и савремени глобални изазови попут међународног тероризма, ратних миграција, економских криза, сиромаштва и пандемија.
Утицај развоја науке и технологије на савремени свет
Научни и технолошки напредак у раздобљу након Другог светског рата унапредио је људски животни стандард:
- Медицина: Масовна употреба пеницилина и других антибиотика драматично је смањила стопу смртности. Имунизацијом су сузбијене и искорењене тешке болести (дечја парализа, туберкулоза, богиње), док су хирургија и молекуларна медицина напредовале захваљујући примени ултразвука, ласера и генетског инжењеринга.
- Истраживање свемира: Свемирско надметање између САД и СССР-а започело је совјетским лансирањем првог човека у свемир (1961), на шта су САД одговориле спуштањем људске посаде на Месец (1969). Овај процес подстакао је развој вештачких сателита и свемирских станица, што је поставило основу за савремени телекомуникациони систем.
- Дигитална револуција: Развој рачунарских система (почев од војних машина попут Колоса) и телекомуникација омогућио је стварање мобилних телефона и интернета крајем XX века. Експанзија дигиталних медија довела је до потребе за развијањем медијске писмености ради критичког препознавања дезинформација и заштите људских права.
Глобализација
Глобализација означава процес све интензивнијег повезивања земаља кроз слободан проток људи, добара, капитала и информација. Њен снажан замах почео је привредним успоном САД, држава Западне Европе и Јапана након Другог светског рата.
Главне области глобализације:
- Економија: Формирање интегралног светског тржишта подстиче тржишну утакмицу, али омогућава великим мултинационалним компанијама експлоатацију природних ресурса и јефтине радне снаге у неразвијеним регионима.
- Култура: Долази до интензивног прожимања различитих обичаја и култура, што истовремено носи ризик од губитка локалних традиционалних вредности.
- Наука и технологија: Омогућена је неограничена међународна научна сарадња и брза размена научних достигнућа.
- Политика: Доношење кључних одлука делимично прелази из оквира националних држава у надлежност међународних институција.
- Екологија: Масовна потрошња фосилних горива (нафта, угаљ) изазвала је загађење и глобално загревање (климатске промене), што је наметањем принципа одрживог развоја постало један од главних еколошких задатака у XXI веку.
Историјски извори
Историјско сведочанство о савременом добу класификује се у четири главне групе:
- Писани извори: Документи државних органа, међународни споразуми (попут Повеље Уједињених нација), књиге, периодика, штампа и преписке који се данас масовно дигитализују ради лакшег архивирања и истраживања.
- Материјални извори: Предмети материјалне културе, оружје, технички уређаји и архитектонски објекти који се чувају у музејским и приватним колекцијама.
- Аудио-визуелни и сликовни извори: Тонски и видео-записи, документарни и играни филмови, географске карте, плакати и ратне фотографије (које имају изузетан значај још од средине XIX века).
- Усмени извори: Забележена усмена сведочанства и сећања учесника и сведока историјских догађаја.
Због огромне количине информација и дигиталних података, савремена историјска наука посебно инсистира на методичкој и критичкој анализи како би се одбацили фалсификати и погрешне историјске интерпретације.
