Најважније из лекције
План-резиме
-
Југословенски културни простор и образовање
- Опште прилике: Различити верски и културни обичаји, два писма (ћирилица и латиница), различити правни и школски системи.
- Неписменост: Преко 50% неписмених на нивоу државе, док је у јужним крајевима (Македонија, БиХ, Црна Гора) прелазила 80%.
- Школство:
- Основно образовање било је обавезно до IV разреда.
- Средње стручне, учитељске школе и гимназије налазиле су се у већим градовима.
- Три универзитетска центра: Београд, Загреб и Љубљана.
- Улога двора: Краљ Александар I Карађорђевић подстицао је културу и изградњу симбола Београда (споменик Победнику, Споменик незнаном јунаку на Авали, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић” отворен 23. децембра 1928).
-
Културни и научни узлет
- Књижевност: Бранислав Нушић, Исидора Секулић (прва жена члан САНУ), Мирослав Крлежа, Милош Црњански, Јован Дучић.
- Уметност и архитектура: Иван Мештровић (вајар), Сава Шумановић, Милена Павловић Барили, Бета Вукановић (сликари), Јелисавета Начић (архитекта).
- Наука и филозофија: Милутин Миланковић (математичар и астроном), Слободан Јовановић (правник и историчар), Ксенија Атанасијевић (прва жена доктор филозофије на Београдском универзитету), Аница Савић Ребац (филолог и филозоф).
-
Еманципација жена
- Узроци: Учешће жена у Првом светском рату (на фронту као болничарке и ратнице попут Софије Јовановић) и европски утицаји покренули су феминистички покрет.
- Организације: Коло српских сестара, Друштво кнегиње Љубице, Удружење универзитетски образованих жена, Друштво пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”.
- Значајне личности и штампа: Даница Томић (прва жена пилот у држави), часопис „Жена и свет” (прва илустрована ревија за жене).
-
Популарна култура
- Позориште: Процват позоришног живота; изузетна популарност Нушићевих комедија са Жанком Стокић у главним улогама (праизведба „Госпође министарке” 1929).
- Радио-дифузија: Радио Београд почео са емитовањем 1924. године (од 1929. смештен у згради САНУ); радио-станице су постојале и у Загребу и Љубљани.
- Кинематографија: Развој под вођством појединаца; мали број биоскопа уз огромну популарност код публике; запажен филм „Прича једног дана” редитеља Макса Калмића.
- Штампа: Дневни лист „Политика” (најчитанији у земљи) и „Политикин забавник” (покренут у фебруару 1939).
-
Развој спорта
- Соколски покрет: „Соко Краљевине Југославије” основан крајем 1929. године ради физичког/моралног васпитања омладине и ширења југословенске идеје путем слетова (Први свесоколски слет у Београду 1930).
- Леон Штукељ: гимнастичар и најуспешнији олимпијац са шест освојених медаља (1924, 1928, 1936).
- Фудбал:
- Фудбалски савез Југославије основан 1919. у Загребу, а премештен у Београд 1930. године.
- Бојкот хрватских и других играча због политичких тензија пред Прво светско првенство у Уругвају (1930).
- Репрезентација састављена од београдских фудбалера (предвођена Александром Тирнанићем Тиркетом) остварила је 4. место / пласман у полуфинале.
- Соколски покрет: „Соко Краљевине Југославије” основан крајем 1929. године ради физичког/моралног васпитања омладине и ширења југословенске идеје путем слетова (Први свесоколски слет у Београду 1930).
Лекција кроз датуме
1912 г. | Учешће Софије Јовановић у Првом балканском рату
Деветнаестогодишња матуранткиња Софија Јовановић пријавила се као добровољац и активна ратница у Првом балканском рату, одбивши позицију болничарке. Касније се борила и у Првом светском рату и за храброст је добила тринаест одликовања.
1918 г. | Крај Првог светског рата
Завршетак Првог светског рата представљао је прекретницу у југословенском друштву. У периоду након рата долази до промена у положају жена, њихове постепене еманципације, док штампа постаје значајно средство у формирању јавног мњења и политичкој борби.
1919 г. | Оснивање Фудбалског савеза Југославије
Фудбалски савез Југославије званично је основан у Загребу, чиме почиње институционални развој и организација фудбалског спорта на простору нове државе.
1924 г. | Почетак емитовања програма Радио Београда
Радио Београд је започео емитовање програма, што је значајно допринело развоју популарне културе у држави. Радио-станице су у то време постојале и у Загребу и Љубљани.
1924 г. | Олимпијске игре у Паризу
Словеначки гимнастичар Леон Штукељ, најуспешнији југословенски репрезентативац, остварио је велики спортски успех освојивши две златне медаље на Олимпијским играма у Паризу.
1928 г. | Олимпијске игре у Амстердаму
Гимнастичар Леон Штукељ наставио је низ олимпијских успеха освојивши једну златну и две бронзане медаље за репрезентацију Југославије.
23 декември 1928 г. | Отварање Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“
У присуству кнеза Павла и кнегиње Олге Карађорђевић свечано је отворен Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ у Београду. Павиљон је подигнут прилозима истоименог Друштва са циљем ширења интереса за уметност.
1929 г. | Оснивање спортске организације „Соко Краљевине Југославије“
Крајем године основан је Соколски савез са задатком да брине о физичком здрављу и моралном васпитању омладине. Кроз спортске активности и слетове, ова организација је промовисала идеју обликовања јединствене југословенске нације.
1930 г. | Први Свесоколски слет у Београду
Одржана је велика свечана приредба гимнастичара – слет, на ком је учествовао велики број чланова соколских друштава како би приказали своје вежбе на дрвеном стадиону у Београду.
1930 г. | Премештање седишта Фудбалског савеза Југославије
Због државне централизације донета је одлука да се седиште Фудбалског савеза премести из Загреба у Београд. То је изазвало политичке тензије и одлуку хрватских, словеначких и других играча да бојкотују репрезентацију.
1930 г. | Прво светско првенство у фудбалу у Уругвају
Фудбалска репрезентација Југославије, састављена углавном од играча београдских клубова БСК и БАСК, учествовала је на Светском првенству у Монтевидеу где је постигла историјски успех пласманом у полуфинале.
1931 г. | Попис становништва и утврђивање степена писмености
Према званичним подацима забележен је тачан број писмених мушкараца и жена по бановинама, чиме је потврђено да је у неким деловима државе (Македонија, БиХ, Црна Гора) проценат неписмених прелазио чак 80%.
1936 г. | Олимпијске игре у Берлину
Гимнастичар Леон Штукељ освојио је сребрну медаљу за репрезентацију Југославије, чиме је употпунио своју колекцију од шест олимпијских одличја.
1996 г. | Олимпијске игре у Атланти
Прослављени југословенски репрезентативац Леон Штукељ присуствовао је Летњим олимпијским играма у САД као специјални гост. Том приликом му је указана посебна почаст као најстаријем живом олимпијцу освајачу златних медаља.
Југословенски културни простор
Међуратна Краљевина Југославија одликовала се изразитом верском, културном, школском и правном разноликошћу, уз употребу два писма (ћирилице и латинице). Један од највећих друштвених изазова била је неписменост већег дела становништва (преко 50%), која је у јужним крајевима – попут Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе – прелазила 80%, док је највиша стопа писмености забележена у Дравској бановини и Београду (према попису из 1931. године). Држава је настојала да сузбије непросвећеност отварањем нових школа, упркос недостатку учитељског кадра и наставних средстава. Основно четворогодишње образовање било је обавезно, у градовима су постојале стручне, учитељске школе и гимназије, док су универзитетски центри радили у Београду, Загребу и Љубљани. Међу истакнутим академским личностима издвајају се Ксенија Атанасијевић, прва жена са докторатом филозофије на Београдском универзитету, и научник Милутин Миланковић. Двор краља Александра I Карађорђевића снажно је утицао на културна кретања и промовисање државног јединства, подстичући изградњу значајних београдских здања и споменика попут Победника, Споменика Незнаном јунаку на Авали и Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“, који је по пројекту Бранислава Којића свечано отворен 23. децембра 1928. године.
Културни узлет
Упркос тешким друштвено-политичким приликама и непросвећености шире популације, југословенски ствараоци активно су учествовали у европским модерним уметничким и научним токовима:
- Књижевност и друштвене науке: стварали су Бранислав Нушић, Мирослав Крлежа, Милош Црњански, Јован Дучић, класична филолошкиња и филозофкиња Аница Савић Ребац, књижевница Исидора Секулић (прва жена члан САНУ), као и правник и историчар Слободан Јовановић.
- Ликовна уметност и архитектура: запажене доприносе оставили су сликар Сава Шумановић, сликарке Милена Павловић Барили и Бета Вукановић, вајар Иван Мештровић и архитектица Јелисавета Начић.
Еманципација жена
Велики допринос жена у Првом светском рату – како у санитетским службама тако и на самим линијама фронта (попут одликоване ратнице Софије Јовановић) – отворио је простор за темељне промене њиховог положаја у друштву. У међуратном периоду јачао је феминистички покрет који се борио за пуну социјалну, економску и политичку равноправност полова, као и за отварање јавних расправа о грађанским правима и положају жене. Жене су активно деловале кроз хуманитарна и стручна удружења (Коло српских сестара, Друштво кнегиње Љубице, Удружење универзитетски образованих жена и Удружење „Цвијета Зузорић“ које је приређивало изложбе и књижевне вечери). Такође, покренута је прва илустрована ревија „Жена и свет“ посвећена женској еманципацији, док се Даница Томић истакла као прва жена пилот у Краљевини.
Популарна култура
Масовна култура доживела је значајну експанзију између два светска рата:
- Позориште: развијала се мрежа сталних и путујућих театара, а најгледанија су била комедиографска дела Бранислава Нушића (Госпођа министарка, Ожалошћена породица, Мистер Долар), у којима је бриљирала глумица Жанка Стокић.
- Радиодифузија: Радио Београд је почео са емитовањем 1924. године (од 1929. са седиштем у згради САНУ), а радио-станице су радиле и у Загребу и Љубљани.
- Кинематографија: упркос малом броју биоскопа и спорој домаћој продукцији заснованој на раду ентузијаста – попут Макса Калмића, аутора запаженог остварења Прича једног дана – филм је представљао најомиљенију забаву градског становништва.
- Штампа: новине су постале водећи чинилац обликовања јавног мњења; најзначајнији и најтиражнији дневни лист била је „Политика“, док је у фебруару 1939. године почео да излази и „Политикин забавник“.
Спорт
- Соколски покрет: крајем 1929. године утемељен је Соко Краљевине Југославије, спортска организација чија је улога била физичко и етичко васпитање омладине, али и изградња заједничког југословенског идентитета. Кључне манифестације биле су масовне гимнастичке приредбе (слетови), међу којима се издваја Први свесоколски слет одржан у Београду 1930. године. Најуспешнији појединац тог доба био је гимнастичар Леон Штукељ са освојених шест олимпијских медаља (Париз 1924, Амстердам 1928, Берлин 1936).
- Фудбал: Фудбалски савез Југославије (основан 1919. у Загребу) премештен је 1930. године у Београд. Због политичких превирања и диктатуре краља Александра, играчи из Хрватске, Словеније и појединих других средина бојкотовали су национални тим. Репрезентација састављена од фудбалера из београдских клубова (БСК, Југославија, БАСК) наступила је на Првом светском првенству у Уругвају 1930. године и стигла до полуфинала, освојивши званично четврто место.
