Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Центар \( B(2) \): \( AB = |1 - 2| = |-1| = 1 \) \( BC = |3 - 2| = |1| = 1 \) \( A - B - C \) и \( AB = BC \), па су \( A(1) \) и \( C(3) \) централносиметричне у односу на \( B(2) \). Остали парови: \( O(0) \) и \( B(2) \) у односу на \( A(1) \): \( OA = |0 - 1| = 1 \), \( AB = |2 - 1| = 1 \) \( B(2) \) и \( D(4) \) у односу на \( C(3) \): \( BC = |2 - 3| = 1 \), \( CD = |4 - 3| = 1 \) \( C(3) \) и \( E(5) \) у односу на \( D(4) \): \( CD = |3 - 4| = 1 \), \( DE = |5 - 4| = 1 \)

Детаљно решење

Подсећамо се услова централне симетрије

Тачке \( X \) и \( X_1 \) су централносиметричне у односу на тачку \( S \) ако тачка \( S \) лежи између њих (\( X - S - X_1 \)) и ако важи \( XS = SX_1 \), тј. ако је \( S \) средиште дужи \( XX_1 \). На бројевној полуправој то значи да су тачке \( X \) и \( X_1 \) са различитих страна тачке \( S \) и на истом броју јединичних дужи од ње.

Бирамо центар симетрије и тражимо пар тачака

На слици су тачке \( O(0) \), \( A(1) \), \( B(2) \), \( C(3) \), \( D(4) \) и \( E(5) \), на растојању од једне јединичне дужи. За центар симетрије бирамо тачку \( B(2) \). Њој су најближе тачка \( A(1) \) лево и тачка \( C(3) \) десно. Растојања рачунамо формулом \( |a - b| \): \[ AB = |1 - 2| = |1 + (-2)| = |-1| = 1 \] \[ BC = |3 - 2| = |1| = 1 \] Пошто је \( A - B - C \) и \( AB = BC = 1 \), тачке \( A(1) \) и \( C(3) \) су централносиметричне у односу на тачку \( B(2) \). Проверавамо и да је \( B \) на средини: \( (1 + 3) : 2 = 4 : 2 = 2 \), а то је управо координата тачке \( B \).

Проналазимо и остале парове

На исти начин, узимајући за центар неку другу тачку и по једну тачку лево и десно од ње на растојању 1, добијамо још парове: - \( O(0) \) и \( B(2) \) у односу на \( A(1) \), јер је \( OA = |0 - 1| = |-1| = 1 \) и \( AB = |2 - 1| = 1 \); - \( B(2) \) и \( D(4) \) у односу на \( C(3) \), јер је \( BC = |2 - 3| = |-1| = 1 \) и \( CD = |4 - 3| = 1 \); - \( C(3) \) и \( E(5) \) у односу на \( D(4) \), јер је \( CD = |3 - 4| = |-1| = 1 \) и \( DE = |5 - 4| = 1 \). Координате свих ових тачака и центара симетрије су елементи скупа \( \mathbb{N}_0 \), као што задатак захтева.

Кратак запис решења:

\( |1 - 2| = |3 - 2| = 1 \Rightarrow A(1) \) и \( C(3) \), центар \( B(2) \) Још: \( O(0), B(2) \) - центар \( A(1) \); \( B(2), D(4) \) - центар \( C(3) \); \( C(3), E(5) \) - центар \( D(4) \)

Најважније из лекције

Цео број може бити позитиван, негативан или нула. Негативни цели бројеви \( \mathbb{Z}^- = \{-1, -2, -3, \dots\} \) имају знак минус \( (-) \), позитивни цели бројеви \( \mathbb{Z}^+ = \{1, 2, 3, \dots\} \) (то су природни бројеви) имају знак плус \( (+) \), а нула није ни позитивна ни негативна \( (+0 = -0 = 0) \). Скуп целих бројева је \( \mathbb{Z} = \mathbb{Z}^- \cup \{0\} \cup \mathbb{Z}^+ \), при чему је \( \mathbb{N} \subset \mathbb{Z} \) (на пример \( -5 \) је цео, али није природан број). Целе бројеве представљамо тачкама на бројевној правој: одабере се координатни почетак \( O \) са координатом \( 0 \) и тачка \( I \) са координатом \( 1 \), чиме је одређена јединична дуж \( OI \), а смер од \( O \) ка \( I \) је позитиван.
Негативни цели бројеви јесу бројеви \( -1,\ -2,\ -3,\ -4,\ \dots \) Скуп негативних целих бројева обележава се са \( \mathbb{Z}^- \).
\[ \mathbb{Z}^- = \{\,-1,\ -2,\ -3,\ -4,\ \dots\,\} \]
Знак негативних целих бројева је минус \( (-) \). Њиме бележимо величине испод неке договорене границе, на пример температуру испод нуле: \( -3\,^\circ\mathrm{C} \).
Позитивни цели бројеви јесу природни бројеви. Скуп позитивних целих бројева обележава се са \( \mathbb{Z}^+ \).
\[ \mathbb{Z}^+ = \{\,1,\ 2,\ 3,\ \dots\,\} \]
Знак позитивних целих бројева је плус \( (+) \). Он се не мора писати, па важи: \( +1 = 1,\quad +2 = 2,\quad +3 = 3,\ \dots \)
Нула није ни позитиван ни негативан цео број.
\[ +0 = -0 = 0 \]
Ако је знак броја плус \( (+) \), онда је број позитиван или је нула. Ако је знак броја минус \( (-) \), онда је број негативан.
Скуп целих бројева \( \mathbb{Z} \) јесте унија скупова \( \mathbb{Z}^- \), \( \{0\} \) и \( \mathbb{Z}^+ \).
\[ \mathbb{Z} = \mathbb{Z}^- \cup \{0\} \cup \mathbb{Z}^+ \]
Цели бројеви јесу позитивни и негативни цели бројеви и нула: \[ \mathbb{Z} = \{\,\dots,\ -3,\ -2,\ -1,\ 0,\ 1,\ 2,\ 3,\ \dots\,\} \]
Сваки природан број је истовремено и цео број, па је скуп природних бројева \( \mathbb{N} \) подскуп скупа целих бројева: \( \mathbb{N} \subset \mathbb{Z} \). Обратно не важи — постоје цели бројеви који нису природни. На пример, \( -5 \) је цео број, али није природан.
Целе бројеве представљамо тачкама на правој. Правa се у бројевну праву претвара у четири корака:
  1. Нека је \( p \) произвољна права.
  2. На правој \( p \) одабери произвољну тачку \( O \) и придружи јој број \( 0 \). Тачка \( O \) има координату \( 0 \) и зове се координатни почетак.
  3. На правој \( p \) одабери тачку \( I \) различиту од \( O \) и придружи јој број \( 1 \). Дуж \( OI \) је јединична дуж.
  4. Смер од тачке \( O \) ка тачки \( I \) јесте позитиван и означавамо га стрелицом. Права \( p \) тако постаје бројевна права.
Смер који је супротан позитивном смеру јесте негативан смер.
Хоризонтална бројевна права p са стрелицом усмереном удесно (позитиван смер). На њој су означене две тачке: тачка O са координатом 0 (координатни почетак) и десно од ње тачка I са координатом 1. Одсечак између O и I означен је као јединична дуж OI.
Температуре можемо записати целим бројевима: изнад нуле позитивним, испод нуле негативним, а тачно нула бројем \( 0 \). У табели су приказане температуре из временске прогнозе за осам градова.
ГрадТемпература
Београд\( 0\,^\circ\mathrm{C} \)
Крагујевац\( 2\,^\circ\mathrm{C} \)
Неготин\( 2\,^\circ\mathrm{C} \)
Ниш\( -3\,^\circ\mathrm{C} \)
Нови Сад\( -3\,^\circ\mathrm{C} \)
Приштина\( -2\,^\circ\mathrm{C} \)
Суботица\( -4\,^\circ\mathrm{C} \)
Ужице\( 1\,^\circ\mathrm{C} \)
Београд има \( 0\,^\circ\mathrm{C} \), а нула није ни позитиван ни негативан број — зато Београд није ни у једном од два скупа.

Задаци за вежбање

Лак задатак: Из скупа бројева \( \{\,-33,\ 13,\ -13,\ 0,\ 3,\ -33\,\} \) издвој оне који припадају скупу \( \mathbb{Z}^- \) (негативни цели бројеви).
Скупу \( \mathbb{Z}^- \) припадају само бројеви са знаком минус.
Проверавамо редом: \( -33 \) (негативан), \( 13 \) (позитиван), \( -13 \) (негативан), \( 0 \) (није ни позитиван ни негативан), \( 3 \) (позитиван), \( -33 \) (негативан).
Одговор: \( -33,\ -13,\ -33 \), то јест бројеви \( -33 \) и \( -13 \).
Средњи задатак: Погледај температуре из Табеле 1.1. У којим је градовима температура приказана позитивним целим бројем, а у којим негативним целим бројем?
Позитивни цели бројеви су они већи од нуле, а негативни они мањи од нуле. Температуру \( 0\,^\circ\mathrm{C} \) (Београд) не сврставамо ни у једну групу јер нула није ни позитивна ни негативна.
Позитивна температура: Ужице \( (1\,^\circ\mathrm{C}) \), Крагујевац \( (2\,^\circ\mathrm{C}) \), Неготин \( (2\,^\circ\mathrm{C}) \).
Негативна температура: Приштина \( (-2\,^\circ\mathrm{C}) \), Ниш \( (-3\,^\circ\mathrm{C}) \), Нови Сад \( (-3\,^\circ\mathrm{C}) \), Суботица \( (-4\,^\circ\mathrm{C}) \).
Одговор: а) позитивна — у Ужицу, Крагујевцу и Неготину; б) негативна — у Суботици, Новом Саду, Нишу и Приштини.
Тежак задатак: Одреди координате тачака \( E \), \( F \) и \( G \) које су приказане на бројевној правој. Хоризонтална бројевна права са стрелицом удесно. Тачке су обележене на сваком целом броју од -7 до 2. Испод крајњих деоба записани су бројеви -7 (лево) и 2 (десно). Изнад бројевне праве означене су три тачке: тачка F изнад деобе -5, тачка E изнад деобе 0 и тачка G изнад деобе 1.
Крајњој левој деоби придружен је број \( -7 \), а крајњој десној број \( 2 \); суседне деобе разликују се за \( 1 \).
Тачка \( F \) стоји изнад деобе која је две јединице десно од \( -7 \), то јест на \( -5 \).
Тачка \( E \) стоји на средини, тамо где је координатни почетак \( 0 \).
Тачка \( G \) је једну јединицу десно од нуле, то јест на \( 1 \).
Одговор: \( E(0) \), \( F(-5) \), \( G(1) \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: