Корице уџбеника

1.1. Скуп целих бројева

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Центар симетрије је средиште дужи, па тражимо три тачке код којих је средња подједнако удаљена од крајњих. Како је \( |BC| = |CD| = 1 \), тачке \( B(2) \) и \( D(4) \) су централносиметричне у односу на \( C(3) \).

Детаљно решење

Тачке \( M \) и \( M_1 \) су централносиметричне у односу на тачку \( S \) ако важи \( M - S - M_1 \) и \( |MS| = |SM_1| \), тј. ако је \( S \) средиште дужи \( MM_1 \). Зато на бројевној полуправој тражимо три обележене тачке такве да је средња подједнако удаљена од крајњих. Растојања су: \( |BC| = 3 - 2 = 1 \) и \( |CD| = 4 - 3 = 1 \), па су тачке \( B(2) \) и \( D(4) \) централносиметричне у односу на тачку \( C(3) \). На исти начин, \( |OA| = 1 - 0 = 1 \) и \( |AB| = 2 - 1 = 1 \), па су тачке \( O(0) \) и \( B(2) \) централносиметричне у односу на тачку \( A(1) \). Још један пар су \( A(1) \) и \( C(3) \) у односу на \( B(2) \), јер је \( |AB| = |BC| = 1 \), и пар \( C(3) \) и \( E(5) \) у односу на \( D(4) \). Све наведене координате су природни бројеви или нула, дакле елементи скупа \( \mathbb{N}_0 \).

Кратак запис решења:

Свака тачка чија је координата у \( \mathbb{N}_0 \) и која је средиште дужи одређене двема обележеним тачкама даје тражени пар, нпр. \( B(2) \), \( C(3) \), \( D(4) \).

Најважније из лекције

Цео број може бити позитиван, негативан или нула. Негативни цели бројеви \( \mathbb{Z}^- = \{-1, -2, -3, \dots\} \) имају знак минус \( (-) \), позитивни цели бројеви \( \mathbb{Z}^+ = \{1, 2, 3, \dots\} \) (то су природни бројеви) имају знак плус \( (+) \), а нула није ни позитивна ни негативна \( (+0 = -0 = 0) \). Скуп целих бројева је \( \mathbb{Z} = \mathbb{Z}^- \cup \{0\} \cup \mathbb{Z}^+ \), при чему је \( \mathbb{N} \subset \mathbb{Z} \) (на пример \( -5 \) је цео, али није природан број). Целе бројеве представљамо тачкама на бројевној правој: одабере се координатни почетак \( O \) са координатом \( 0 \) и тачка \( I \) са координатом \( 1 \), чиме је одређена јединична дуж \( OI \), а смер од \( O \) ка \( I \) је позитиван.
Негативни цели бројеви јесу бројеви \( -1,\ -2,\ -3,\ -4,\ \dots \) Скуп негативних целих бројева обележава се са \( \mathbb{Z}^- \).
\[ \mathbb{Z}^- = \{\,-1,\ -2,\ -3,\ -4,\ \dots\,\} \]
Знак негативних целих бројева је минус \( (-) \). Њиме бележимо величине испод неке договорене границе, на пример температуру испод нуле: \( -3\,^\circ\mathrm{C} \).
Позитивни цели бројеви јесу природни бројеви. Скуп позитивних целих бројева обележава се са \( \mathbb{Z}^+ \).
\[ \mathbb{Z}^+ = \{\,1,\ 2,\ 3,\ \dots\,\} \]
Знак позитивних целих бројева је плус \( (+) \). Он се не мора писати, па важи: \( +1 = 1,\quad +2 = 2,\quad +3 = 3,\ \dots \)
Нула није ни позитиван ни негативан цео број.
\[ +0 = -0 = 0 \]
Ако је знак броја плус \( (+) \), онда је број позитиван или је нула. Ако је знак броја минус \( (-) \), онда је број негативан.
Скуп целих бројева \( \mathbb{Z} \) јесте унија скупова \( \mathbb{Z}^- \), \( \{0\} \) и \( \mathbb{Z}^+ \).
\[ \mathbb{Z} = \mathbb{Z}^- \cup \{0\} \cup \mathbb{Z}^+ \]
Цели бројеви јесу позитивни и негативни цели бројеви и нула: \[ \mathbb{Z} = \{\,\dots,\ -3,\ -2,\ -1,\ 0,\ 1,\ 2,\ 3,\ \dots\,\} \]
Сваки природан број је истовремено и цео број, па је скуп природних бројева \( \mathbb{N} \) подскуп скупа целих бројева: \( \mathbb{N} \subset \mathbb{Z} \). Обратно не важи — постоје цели бројеви који нису природни. На пример, \( -5 \) је цео број, али није природан.
Целе бројеве представљамо тачкама на правој. Правa се у бројевну праву претвара у четири корака:
  1. Нека је \( p \) произвољна права.
  2. На правој \( p \) одабери произвољну тачку \( O \) и придружи јој број \( 0 \). Тачка \( O \) има координату \( 0 \) и зове се координатни почетак.
  3. На правој \( p \) одабери тачку \( I \) различиту од \( O \) и придружи јој број \( 1 \). Дуж \( OI \) је јединична дуж.
  4. Смер од тачке \( O \) ка тачки \( I \) јесте позитиван и означавамо га стрелицом. Права \( p \) тако постаје бројевна права.
Смер који је супротан позитивном смеру јесте негативан смер.
Хоризонтална бројевна права p са стрелицом усмереном удесно (позитиван смер). На њој су означене две тачке: тачка O са координатом 0 (координатни почетак) и десно од ње тачка I са координатом 1. Одсечак између O и I означен је као јединична дуж OI.
Температуре можемо записати целим бројевима: изнад нуле позитивним, испод нуле негативним, а тачно нула бројем \( 0 \). У табели су приказане температуре из временске прогнозе за осам градова.
ГрадТемпература
Београд\( 0\,^\circ\mathrm{C} \)
Крагујевац\( 2\,^\circ\mathrm{C} \)
Неготин\( 2\,^\circ\mathrm{C} \)
Ниш\( -3\,^\circ\mathrm{C} \)
Нови Сад\( -3\,^\circ\mathrm{C} \)
Приштина\( -2\,^\circ\mathrm{C} \)
Суботица\( -4\,^\circ\mathrm{C} \)
Ужице\( 1\,^\circ\mathrm{C} \)
Београд има \( 0\,^\circ\mathrm{C} \), а нула није ни позитиван ни негативан број — зато Београд није ни у једном од два скупа.

Задаци за вежбање

Лак задатак: Из скупа бројева \( \{\,-33,\ 13,\ -13,\ 0,\ 3,\ -33\,\} \) издвој оне који припадају скупу \( \mathbb{Z}^- \) (негативни цели бројеви).
Скупу \( \mathbb{Z}^- \) припадају само бројеви са знаком минус.
Проверавамо редом: \( -33 \) (негативан), \( 13 \) (позитиван), \( -13 \) (негативан), \( 0 \) (није ни позитиван ни негативан), \( 3 \) (позитиван), \( -33 \) (негативан).
Одговор: \( -33,\ -13,\ -33 \), то јест бројеви \( -33 \) и \( -13 \).
Средњи задатак: Погледај температуре из Табеле 1.1. У којим је градовима температура приказана позитивним целим бројем, а у којим негативним целим бројем?
Позитивни цели бројеви су они већи од нуле, а негативни они мањи од нуле. Температуру \( 0\,^\circ\mathrm{C} \) (Београд) не сврставамо ни у једну групу јер нула није ни позитивна ни негативна.
Позитивна температура: Ужице \( (1\,^\circ\mathrm{C}) \), Крагујевац \( (2\,^\circ\mathrm{C}) \), Неготин \( (2\,^\circ\mathrm{C}) \).
Негативна температура: Приштина \( (-2\,^\circ\mathrm{C}) \), Ниш \( (-3\,^\circ\mathrm{C}) \), Нови Сад \( (-3\,^\circ\mathrm{C}) \), Суботица \( (-4\,^\circ\mathrm{C}) \).
Одговор: а) позитивна — у Ужицу, Крагујевцу и Неготину; б) негативна — у Суботици, Новом Саду, Нишу и Приштини.
Тежак задатак: Одреди координате тачака \( E \), \( F \) и \( G \) које су приказане на бројевној правој. Хоризонтална бројевна права са стрелицом удесно. Тачке су обележене на сваком целом броју од -7 до 2. Испод крајњих деоба записани су бројеви -7 (лево) и 2 (десно). Изнад бројевне праве означене су три тачке: тачка F изнад деобе -5, тачка E изнад деобе 0 и тачка G изнад деобе 1.
Крајњој левој деоби придружен је број \( -7 \), а крајњој десној број \( 2 \); суседне деобе разликују се за \( 1 \).
Тачка \( F \) стоји изнад деобе која је две јединице десно од \( -7 \), то јест на \( -5 \).
Тачка \( E \) стоји на средини, тамо где је координатни почетак \( 0 \).
Тачка \( G \) је једну јединицу десно од нуле, то јест на \( 1 \).
Одговор: \( E(0) \), \( F(-5) \), \( G(1) \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: