Корице уџбеника

1.2. Бројевна права. Супротни бројеви. Апсолутна вредност целог броја

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а) Мењамо знак сваком елементу: \( B = \{9, 0, -7, 3, 1, -5\} \). б) \( A \cup B = \{-9, -7, -5, -3, -1, 0, 1, 3, 5, 7, 9\} \), \( A \cap B = \{0\} \). в) У \( A \) су два позитивна броја, у \( B \) три, дакле у \( B \) их има више; г) тачке скупа \( B \) су слике тачака скупа \( A \) у односу на нулу.

Детаљно решење

а) Супротан број сваком елементу добијамо тако што му променимо знак, при чему је нула сама себи супротна. Супротни бројеви елементима скупа \( A \) су \( -(-9) = 9 \), \( -0 = 0 \), \( -7 \), \( -(-3) = 3 \), \( -(-1) = 1 \) и \( -5 \), па је \( B = \{9, 0, -7, 3, 1, -5\} \). б) Унија садржи све елементе оба скупа, сваки записан само једном: \( A \cup B = \{-9, -7, -5, -3, -1, 0, 1, 3, 5, 7, 9\} \). Пресек садржи заједничке елементе, а једини број који се налази у оба скупа је нула, па је \( A \cap B = \{0\} \). в) У скупу \( A \) позитивни су \( 7 \) и \( 5 \), дакле два броја, а у скупу \( B \) позитивни су \( 9 \), \( 3 \) и \( 1 \), дакле три броја. Значи, у скупу \( B \) има више позитивних бројева. г) На бројевној правој обележимо нулу и јединичну дуж, па десно од нуле наносимо тачке са координатама \( 1, 3, 5, 7, 9 \), а лево од нуле тачке са координатама \( -1, -3, -5, -7, -9 \). Елементи скупа \( A \) су тачке \( -9, -3, -1, 0, 5, 7 \), а елементи скупа \( B \) тачке \( -7, -5, 0, 1, 3, 9 \). Свака тачка скупа \( B \) је централносиметрична слика одговарајуће тачке скупа \( A \) у односу на нулу.

Кратак запис решења:

Скуп \( B \) се добија променом знака сваком елементу скупа \( A \), а тачке та два скупа су симетричне у односу на нулу.

Најважније из лекције

  • Апсолутна вредност \( |a| \) је геометријски гледано удаљеност броја \( a \) од нуле на бројевној правој.
  • Апсолутна вредност је увек ненегативна: \( |a| \geq 0 \). (Пример: \( |5| = 5 \), \( |-5| = 5 \)).
  • Супротни бројеви имају једнаке апсолутне вредности: \( |a| = |-a| \).
  • Једначина облика \( |x| = a \) (за \( a > 0 \)) има тачно два решења: \( x = a \) и \( x = -a \).
  • Апсолутна вредност никада не може бити једнака негативном броју.
Апсолутна вредност целог броја представља удаљеност тог броја од координатног почетка (нуле) на бројевној правој.
Означава се усправним цртама \( |a| \) и чита „апсолутно a”.
Бројеви 4 и -4 су подједнако удаљени од нуле (за 4 јединичне дужи). Зато је \( |-4| = 4 \) и \( |4| = 4 \). Посебно, удаљеност нуле од саме себе је нула, па важи \( |0| = 0 \).
Одреди апсолутну вредност бројева -15 и 23.
\( |-15| = 15 \) и \( |23| = 23 \).
Апсолутна вредност целог броја не може бити негативна (ненегативна је). За сваки цео број \( a \) важи \( |a| \geq 0 \).
Апсолутне вредности супротних целих бројева су једнаке: \( |a| = |-a| \).
Ако је \( a > 0 \), онда је број \( |a| \) једнак броју \( a \), односно \( |a| = a \).
Ако је \( a < 0 \), онда је број \( |a| \) једнак броју \( -a \), односно \( |a| = -a \).
Апсолутне вредности одређујемо једноставно и без бројевне праве:
\( |11| = 11 \), \( |-13| = 13 \), \( |-7\,845| = 7\,845 \).
Упореди апсолутне вредности бројева 100 и -100.
Пошто су 100 и -100 супротни бројеви, њихове апсолутне вредности су једнаке: \( |100| = |-100| = 100 \).
Када решавамо једначину облика \( |x| = a \), тражимо све бројеве чија је удаљеност од нуле тачно \( a \).
Ако је \( a > 0 \), постоје тачно два решења: \( x = a \) или \( x = -a \). (нпр. из \( |x| = 4 \) следи \( x \in \{-4, 4\} \)).
Ако је \( a = 0 \), постоји само једно решење: \( x = 0 \).
Ако је \( a < 0 \), једначина нема решења, јер апсолутна вредност не може бити негативан број. (нпр. \( |x| = -1 \) нема решења у скупу целих бројева).
Колико целих бројева задовољава једначину \( |x| = 7 \)?
Постоје тачно два таква броја. То су бројеви који су за 7 удаљени од координатног почетка: \( x = 7 \) и \( x = -7 \).

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај вредност израза: \( |-8| + |3| \).
Прво одређујемо апсолутне вредности: \( |-8| = 8 \) и \( |3| = 3 \).
Затим сабирамо: \( 8 + 3 = 11 \).
Одговор: 11
Средњи: Реши једначину \( |x| = 153 \).
Пошто је 153 позитиван број, на бројевној правој постоје два броја чија је удаљеност од нуле тачно 153.
Одговор: \( x = 153 \) или \( x = -153 \).
Тежак: Реши једначину \( |x| = -x \) у скупу целих бројева.
Апсолутна вредност броја (\( |x| \)) је увек позитивна или нула, па и израз на десној страни (\( -x \)) мора бити позитиван или нула. Ово важи само када је \( x \) негативан број или нула.
Сваки негативан број је решење (нпр. \( |-5| = -(-5) = 5 \)), као и нула јер је \( |0| = -0 = 0 \).
Одговор: Решење су сви непозитивни цели бројеви (скуп који чине нула и сви негативни бројеви), тј. \( x \in \mathbb{Z}_0^{-} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: