Корице уџбеника

1.3. Упоређивање целих бројева

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Лево на бројевној правој значи мање: негативни бројеви су лево од нуле, позитивни десно од нуле. а) НЕГАТИВАН — ПОЗИТИВНОГ; б) ПОЗИТИВАН; в) НЕГАТИВАН.

Детаљно решење

Према Тврђењу 2, цео број који се на бројевној правој налази лево од датог целог броја мањи је од тог броја. На бројевној правој негативни цели бројеви су сви лево од нуле, а позитивни цели бројеви су сви десно од нуле. а) Сваки негативан цео број лежи лево од нуле, а сваки позитиван десно од нуле, па је сваки негативан лево од сваког позитивног: сваки НЕГАТИВАН цео број је мањи од сваког ПОЗИТИВНОГ целог броја. б) Позитивни цели бројеви су десно од нуле, па је сваки ПОЗИТИВАН цео број већи од нуле, тј. \( a > 0 \) за \( a \in \mathbb{Z}^+ \). в) Негативни цели бројеви су лево од нуле, па је сваки НЕГАТИВАН цео број мањи од нуле, тј. \( a < 0 \) за \( a \in \mathbb{Z}^- \).

Кратак запис решења:

Распоред на бројевној правој је: негативни, нула, позитивни, па важи \( \mathbb{Z}^- \) лево од \( 0 \), а \( \mathbb{Z}^+ \) десно.

Најважније из лекције

Поређење: Позитивни бројеви > 0 > негативни бројеви. Код два негативна броја, већи је онај са мањом апсолутном вредношћу. Пример: \( -8 < -3 \).
Записивање скупова: Услови се могу записати неједнакостима. Пример: \( \{x \mid x \in \mathbb{Z}, -1 \le x < 2\} = \{-1, 0, 1\} \).
Апсолутна вредност: Неједначине облика \( |x| \le a \) обухватају бројеве између \( -a \) и \( a \). Неједначине облика \( |x| > a \) обухватају бројеве мање од \( -a \) и веће од \( a \). Пример: Решења за \( |x| \le 2 \) су \( \{-2, -1, 0, 1, 2\} \).
На бројевној правој, бројеви слева надесно расту. Зато је лако упоредити два броја када су они представљени на бројевној правој.
Правила за упоређивање целих бројева:
  • Сваки позитиван број већи је од сваког негативног броја.
  • Нула је већа од сваког негативног броја.
  • Од два различита негативна броја већи је онај чија је апсолутна вредност мања.
Пример поретка више бројева: \( -5 < -2 < 0 < 1 < 4 \).
Упоредите следеће бројеве: а) \( 0 \) и \( -7 \); б) \( -15 \) и \( -9 \).
а) \( 0 > -7 \) (Нула је већа од сваког негативног броја)
б) \( -15 < -9 \) (Од два негативна броја већи је онај са мањом апсолутном вредношћу, јер је \( |-9| < |-15| \))
Скупове целих бројева који задовољавају одређене услове (неједнакости) можемо записати навођењем њихових елемената или помоћу описа скупа.
Бесконачни скупови: Сви цели бројеви мањи од \( -2 \)
\( A = \{x \mid x \in \mathbb{Z}, x < -2\} = \{..., -5, -4, -3\} \)

Коначни скупови: Сви цели бројеви већи или једнаки \( -5 \), а мањи или једнаки \( -2 \)
\( B = \{x \mid x \in \mathbb{Z}, -5 \le x \le -2\} = \{-5, -4, -3, -2\} \)
Запишите скуп целих бројева \( C \) за које важи \( -3 < x \le 1 \) набрајањем његових елемената.
Број \( -3 \) није укључен јер је знак строго мање (\( < \)), док број \( 1 \) јесте укључен (\( \le \)).
Одговор: \( C = \{-2, -1, 0, 1\} \)
Апсолутна вредност представља удаљеност броја од нуле на бројевној правој. Неједначине са апсолутном вредношћу решавамо разматрајући ту удаљеност.
Случај 1: \( |x| \le a \) (мање или једнако)
Решимо \( |x| \le 3 \). Ово значи да је удаљеност броја од нуле највише 3 јединичне дужи.
Скуп решења: \( \{-3, -2, -1, 0, 1, 2, 3\} \). Бројевна права са шрафираним делом између -3 и 3, укључујући те тачке, што представља решење неједначине |x| <= 3.
Случај 2: \( |x| > a \) (строго веће)
Решимо \( |x| > 2 \). Ово значи да је удаљеност од нуле строго већа од 2 јединичне дужи.
Скуп решења: \( \{..., -5, -4, -3\} \cup \{3, 4, 5, ...\} \). Бројевна права са шрафираним деловима лево од -2 и десно од 2, што представља решење неједначине |x| > 2.
Случај 3: \( a \le |x| \le b \) (ограничено са обе стране)
Решимо \( 2 \le |x| \le 5 \). Удаљеност од нуле је најмање 2, а највише 5.
Скуп решења: \( \{-5, -4, -3, -2, 2, 3, 4, 5\} \). Бројевна права са два шрафирана сегмента: између -5 и -2, и између 2 и 5, што представља решење неједначине 2 <= |x| <= 5.
Решите неједначину \( |x| < 2 \) у скупу целих бројева.
Траже се цели бројеви чија је удаљеност од нуле строго мања од 2.
Одговор: Скуп решења је \( \{-1, 0, 1\} \).

Задаци за вежбање

Лак: Поређајте по величини следеће целе бројеве, почев од најмањег: \( 3, -4, 0, -1, 5 \).
Најмањи су негативни бројеви (већа апсолутна вредност значи мањи број), затим иде нула, па позитивни бројеви.
Одговор: \( -4 < -1 < 0 < 3 < 5 \)
Средњи: Одредите колико има целих бројева \( x \) за које важи \( -6 < x \le 2 \).
Бројеви који задовољавају овај услов су: \( -5, -4, -3, -2, -1, 0, 1, 2 \).
Одговор: Има их укупно 8.
Тежак: Решите неједначину \( 10 < |x| \le 13 \) у скупу целих бројева.
Удаљеност броја од нуле мора бити строго већа од 10, а мања или једнака 13.
То значи да број \( x \) може бити позитиван: \( 11, 12, 13 \) или негативан: \( -11, -12, -13 \).
Одговор: Скуп решења је \( \{-13, -12, -11, 11, 12, 13\} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: