Корице уџбеника

VI.2. Графици линеарне функције

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

График линеарне функције \( y = kx + n \) је увек права.

а)

График је права која пролази кроз тачку \( (0,0) \). Закључак: Јесте график линеарне функције.

б)

График је права паралелна са \( x \)-осом (константна функција \( y = \sqrt{3} \)). Закључак: Јесте график линеарне функције.

в)

График је права која сече координатне осе. Закључак: Јесте график линеарне функције.

г)

График је крива линија (парабола). Закључак: Није график линеарне функције.

Детаљно решење

Дефиниција графика линеарне функције

Да бисмо решили овај задатак, морамо се подсетити основне особине графика линеарне функције. Линеарна функција је функција облика \( y = kx + n \). График сваке линеарне функције у правоуглом координатном систему је права.

а) Анализа првог графика

На слици под а) приказана је линија која је права. Она пролази кроз координатни почетак и нагиње се нагоре. Пошто је график права, закључујемо да је ово график линеарне функције.

б) Анализа другог графика

На слици под б) приказана је линија која је паралелна са \( x \)-осом (хоризонтална линија). Како је и хоризонтална линија заправо права (случај константне функције \( y = n \), где је \( k = 0 \)), овај график представља линеарну функцију.

в) Анализа трећег графика

На слици под в) приказана је линија која је такође права. Она опада слева надесно и сече обе координатне осе. С обзиром на то да је график права, ово је график линеарне функције.

г) Анализа четвртог графика

На слици под г) приказана је линија која има облик криве (конкретно, ово је парабола). Пошто ова линија није права, она не може бити график линеарне функције. Овај график представља квадратну функцију, коју ћете учити касније.

Закључак

Графици линеарне функције су они који су приказани као праве линије. То су графици под а), б) и в).

Кратак запис решења:

Линеарна функција \( \rightarrow \) график је права. а) Права \( \Rightarrow \) Јесте. б) Права \( \Rightarrow \) Јесте. в) Права \( \Rightarrow \) Јесте. г) Крива \( \Rightarrow \) Није. Одговор: а), б), в).

Најважније из лекције

  • Облик графика: График линеарне функције \( y = kx + n \) је права линија.
  • Коефицијент правца (\(k\)): Одређује нагиб праве. Ако је \( k > 0 \), угао са x-осом је оштар; ако је \( k < 0 \), угао је туп. Праве са истим \( k \) су паралелне.
  • Слободни члан (\(n\)): Показује где график сече y-осу. Пресек је у тачки \( (0, n) \).
  • Цртање: Најбрже се црта проналажењем тачака пресека са x-осом (\( y=0 \)) и y-осом (\( x=0 \)).
  • Пресек правих: Добија се решавањем једначине \( k_1x + n_1 = k_2x + n_2 \).
График линеарне функције \( y = kx + n \), \( x \in R \), је права линија. То је скуп свих тачака \( (x, y) \) чије координате задовољавају једнакост \( y = kx + n \).
График функције \( y = kx + n \) се може добити транслацијом (померањем) графика директне пропорционалности \( y = kx \) дуж y-осе за вредност \( n \).
Ако посматрамо функцију \( y = 2x + 3 \), њен график је права која је паралелна са графиком функције \( y = 2x \), али је транслирана за 3 мерне јединице нагоре дуж y-осе.
Коефицијент правца (\(k\)) одређује правац праве, односно угао који график заклапа са позитивним делом x-осе.
  • Ако је \( k > 0 \), график заклапа оштар угао са позитивним делом x-осе.
  • Ако је \( k < 0 \), график заклапа туп угао.
  • Ако је \( k = 0 \), график је паралелан x-оси (у питању је константна функција \( y = n \)).
Илустрација три одвојена правоугаона координатна система, сваки са означеним x и y осама које се секу у координатном почетку (0,0). Системи су постављени хоризонтално један поред другог.

1.  **Први систем (k>0):** Приказује праву линију која се уздиже (има позитиван нагиб). Права пресеца x-осу и y-осу. Линија је означена са `y = kx + n` и условом `k > 0`. Оштар угао, означен са `\alpha`, формиран је између позитивног дела x-осе и праве, са врхом у тачки пресека праве са x-осом.

2.  **Други систем (k<0):** Приказује праву линију која опада (има негативан нагиб). Права пресеца x-осу и y-осу. Линија је означена са `y = kx + n` и условом `k < 0`. Туп угао, означен са `\beta`, формиран је између позитивног дела x-осе и праве, са врхом у тачки пресека праве са x-осом.

3.  **Трећи систем (k=0):** Приказује хоризонталну праву линију, паралелну са x-осом. Права пресеца y-осу у тачки `(0, n)`. Линија је означена са `y = n` и условом `k = 0`. Угао није потребно експлицитно означавати.
Графици линеарних функција које имају једнаке коефицијенте правца (\( k_1 = k_2 \)) су међусобно паралелне праве.
Слободни члан (\(n\)) одређује пресек графика са y-осом. График увек садржи тачку \( (0, n) \).
С обзиром на то да је график линеарне функције права линија, за његово цртање довољно је одредити координате две различите тачке које му припадају. Најпрактичнији начин је одређивање пресека са координатним осама (ако права не пролази кроз координатни почетак).
Пресек са y-осом: Добија се када се за апсцису узме \( x = 0 \). Тада је \( y = n \), па је тачка пресека \( (0, n) \).
Пресек са x-осом: Добија се када се за ординату узме \( y = 0 \). Решавањем једначине \( 0 = kx + n \) добија се апсциса пресечне тачке \( x = -\frac{n}{k} \), па је тачка пресека \( (-\frac{n}{k}, 0) \).
Да бисмо нацртали график функције \( y = x + 2 \):
1. За \( x = 0 \), добијамо \( y = 0 + 2 = 2 \). Тачка на y-оси је \( (0, 2) \).
2. За \( y = 0 \), решавамо \( 0 = x + 2 \), одакле је \( x = -2 \). Тачка на x-оси је \( (-2, 0) \).
Спајањем ове две тачке у координатном систему добијамо тражени график.
Свака права у правоуглом координатном систему одређена је једначином у имплицитном облику:
\[ ax + by + c = 0 \] где су \(a, b, c \in R\), при чему \(a\) и \(b\) не могу истовремено бити једнаки нули (\(a^2 + b^2 \neq 0\)).
Праве код којих је \( b = 0 \) (на пример \( x = 4 \)) паралелне су са y-осом и оне нису графици линеарних функција, јер једној вредности \( x \) придружују бесконачно много вредности \( y \).
Две различите праве које нису паралелне имају тачно једну заједничку тачку (тачку пресека). Координате те тачке се могу одредити рачунски изједначавањем вредности функција.
Одређивање пресека правих \( y = 2x - 1 \) и \( y = -x + 5 \):
Изједначавањем десних страна добијамо једначину по \( x \):
\[ 2x - 1 = -x + 5 \] \[ 3x = 6 \Rightarrow x = 2 \] Заменом добијеног \( x \) у било коју од почетних једначина добијамо \( y \):
\[ y = 2 \cdot 2 - 1 = 3 \] Тачка пресека ове две праве је \( P(2, 3) \).

Задаци за вежбање

Лак задатак: Дате су функције \( y = 3x - 4 \), \( y = -3x + 2 \) и \( y = 3x + 7 \). Које од ових функција имају међусобно паралелне графике?
Графици су паралелни ако функције имају исти коефицијент правца (\(k\)).
Код функције \( y = 3x - 4 \), \( k = 3 \).
Код функције \( y = -3x + 2 \), \( k = -3 \).
Код функције \( y = 3x + 7 \), \( k = 3 \).
Одговор: Функције \( y = 3x - 4 \) и \( y = 3x + 7 \) имају паралелне графике.
Средњи задатак: За линеарну функцију \( y = -4x + 8 \), одреди какав угао њен график заклапа са позитивним делом x-осе и одреди координате пресека њеног графика са координатним осама.
Коефицијент правца је \( k = -4 \). Како је \( k < 0 \), график заклапа туп угао са позитивним делом x-осе.

Пресек са y-осом: \( x = 0 \Rightarrow y = -4 \cdot 0 + 8 = 8 \). Тачка је \((0, 8)\).
Пресек са x-осом: \( y = 0 \Rightarrow 0 = -4x + 8 \Rightarrow 4x = 8 \Rightarrow x = 2 \). Тачка је \((2, 0)\).
Тежак задатак: Рачунским путем одреди координате тачке пресека графика функција \( y = \frac{1}{2}x + 3 \) и \( y = -x + 6 \).
Да бисмо нашли пресек, изједначавамо изразе за \( y \): \[ \frac{1}{2}x + 3 = -x + 6 \] Множимо целу једначину са 2 да бисмо се ослободили разломка: \[ x + 6 = -2x + 12 \] \[ x + 2x = 12 - 6 \] \[ 3x = 6 \Rightarrow x = 2 \] Сада мењамо вредност \( x \) у једну од почетних једначина да нађемо \( y \): \[ y = -2 + 6 = 4 \] Одговор: Координате тачке пресека су \( P(2, 4) \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: