Изабери решење задатка:

Задатак 1200

Најважније из лекције

Одсечци у правоуглом троуглу: \( a^2 = c \cdot q \), \( b^2 = c \cdot p \), \( h_c^2 = p \cdot q \).
Питагорина теорема: \( c^2 = a^2 + b^2 \).
Неједнакост средина: Геометријска средина \( \sqrt{xy} \) је мања или једнака аритметичкој \( \frac{x+y}{2} \).
Потенција тачке: Производ растојања од тачке до пресека са кружницом дуж било које сечице је константан (\( PA_1 \cdot PA_2 = PT^2 \)).
Када се из темена правог угла повуче висина на хипотенузу, она дели хипотенузу на два дела (одсечка). Применом сличности на тако добијене троуглове, долази се до важних једнакости.
Правоугли троугао ABC са теменом A на доњем левом делу, теменом B на доњем десном делу, и теменом C изнад хипотенузе AB, формирајући прави угао код темена C (∠ACB = 90°). Страница BC је катета a, страница AC је катета b, а страница AB је хипотенуза c. Из темена C спуштена је висина h_c на хипотенузу AB, чије је подножје тачка D. Дуж CD је висина h_c и формира прави угао са хипотенузом AB код тачке D (∠ADC = 90°). Висина h_c дели хипотенузу AB на два одсечка: одсечак AD, означен као p (који је уз катету b), и одсечак DB, означен као q (који је уз катету a). Хипотенуза c је збир одсечака p и q (c = p + q).
Ознаке:
\( a, b \) - катете
\( c \) - хипотенуза (\( c = p + q \))
\( h_c \) - висина која одговара хипотенузи
\( p \) - одсечак хипотенузе уз катету \( b \)
\( q \) - одсечак хипотенузе уз катету \( a \)
Теорема о катети: Катета правоуглог троугла је геометријска средина хипотенузе и суседног одсечка који на хипотенузи гради њена висина.
\[ a^2 = c \cdot q \] \[ b^2 = c \cdot p \]
Теорема о висини: Висина која одговара хипотенузи је геометријска средина одсечака које она гради на хипотенузи.
\[ h_c^2 = p \cdot q \]
Ако висина правоуглог троугла дели хипотенузу на одсечке дужина \( 4 \) и \( 9 \), колика је дужина те висине?
Дато је \( p = 4 \) и \( q = 9 \). Користимо формулу за висину: \[ h_c^2 = p \cdot q \] \[ h_c^2 = 4 \cdot 9 = 36 \] \[ h_c = \sqrt{36} = 6 \]
Питагорина теорема: Квадрат хипотенузе једнак је збиру квадрата катета.
\[ c^2 = a^2 + b^2 \]
Обрат Питагорине теореме: Ако за странице троугла важи да је збир квадрата две странице једнак квадрату треће странице, онда је тај троугао правоугли.
Да ли је троугао чије су странице дужина 5, 12 и 13 правоугли?
Најдужа страница мора бити хипотенуза (\( c = 13 \)). Проверавамо да ли важи Питагорина теорема: \[ 5^2 + 12^2 = 25 + 144 = 169 \] \[ 13^2 = 169 \] Пошто је \( 5^2 + 12^2 = 13^2 \), према обрату Питагорине теореме, троугао јесте правоугли.
Геометријска средина: Број \( \sqrt{x \cdot y} \) представља геометријску средину два позитивна броја \( x \) и \( y \).
Однос аритметичке и геометријске средине: Геометријска средина два броја је увек мања или једнака њиховој аритметичкој средини. \[ \sqrt{x \cdot y} \leq \frac{x + y}{2} \] Једнакост важи само ако је \( x = y \).
Геометријска средина две дужи може се конструисати коришћењем претходне теореме о висини (\( h_c = \sqrt{p \cdot q} \)). Дужи се надовежу да чине пречник кружнице, а висина подигнута из њиховог споја до кружнице представља геометријску средину.
Ове теореме повезују дужи које настају када праве пролазе кроз исту тачку и секу или додирују кружницу.
Кружница k са центром O и тачка P која је ван кружнице. Права a (сечица) пролази кроз тачку P и сече кружницу k у тачкама A1 и A2, тако да је тачка A1 између P и A2. Права t (тангента) пролази кроз тачку P и додирује кружницу k у тачки T. Све тачке P, A1, A2, T, O, као и праве a и t и кружница k треба да буду јасно обележене.
Теорема о сечицама: Ако из тачке \( P \) повучемо праву која сече кружницу у тачкама \( A_1 \) и \( A_2 \), производ растојања од \( P \) до тачака пресека је константан за сваку такву праву.
\[ PA_1 \cdot PA_2 = \text{const} \]
Теорема о тангенти и сечици: Ако из тачке \( P \) повучемо сечицу која сече кружницу у \( A_1 \) и \( A_2 \), и тангенту која је додирује у тачки \( T \), важи:
\[ PA_1 \cdot PA_2 = PT^2 \]
Потенција тачке: Овај константан производ (\( PA_1 \cdot PA_2 \) односно \( PT^2 \)) назива се потенција тачке \( P \) у односу на кружницу.
Тачка \( P \) може бити ван кружнице, унутар ње или на њој. Дужи се увек мере од тачке \( P \) до тачака пресека са кружницом, а не између самих тачака пресека!

Задаци за вежбање

Лак: У правоуглом троуглу дужине катета су \( a = 6 \) и \( b = 8 \). Колика је хипотенуза \( c \)?
Примењујемо Питагорину теорему: \[ c^2 = a^2 + b^2 \] \[ c^2 = 6^2 + 8^2 = 36 + 64 = 100 \] \[ c = \sqrt{100} = 10 \]
Средњи: Дати су позитивни бројеви \( x = 4 \) и \( y = 16 \). Израчунај њихову аритметичку и геометријску средину и провери да ли важи неједнакост средина.
Аритметичка средина: \( \frac{x + y}{2} = \frac{4 + 16}{2} = \frac{20}{2} = 10 \)
Геометријска средина: \( \sqrt{x \cdot y} = \sqrt{4 \cdot 16} = \sqrt{64} = 8 \)
Пошто је \( 8 \leq 10 \), неједнакост \( \sqrt{x \cdot y} \leq \frac{x+y}{2} \) важи.
Средњи: Из тачке \( P \) ван кружнице повучена је сечица која сече кружницу у тачкама \( A \) и \( B \), тако да је \( PA = 4 \) и \( AB = 5 \). Колика је дужина тангентне дужи \( PT \) повучене из исте тачке \( P \)?
Прво одређујемо растојања од \( P \) до пресечних тачака: \( PA = 4 \), а \( PB = PA + AB = 4 + 5 = 9 \).
Према теореми о тангенти и сечици: \[ PT^2 = PA \cdot PB \] \[ PT^2 = 4 \cdot 9 = 36 \] \[ PT = 6 \]
Тежак: У правоуглом троуглу катета \( a \) је \( 6 \), а хипотенуза \( c \) је \( 10 \). Израчунај дужину одсечака \( p \) и \( q \) на које висина \( h_c \) дели хипотенузу, као и саму висину \( h_c \).
1. Користимо теорему о катети \( a^2 = c \cdot q \):
\( 6^2 = 10 \cdot q \implies 36 = 10 \cdot q \implies q = 3.6 \)

2. Знамо да је \( c = p + q \):
\( 10 = p + 3.6 \implies p = 10 - 3.6 = 6.4 \)

3. За висину користимо \( h_c^2 = p \cdot q \):
\( h_c^2 = 6.4 \cdot 3.6 = 23.04 \implies h_c = 4.8 \)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: