10. Локатив

Локатив: Златибору, кући, брдима, догађајима, друговима. Не означавају место: догађајима, друговима.

1. корак: Проналазимо све именице у тексту

Именице су речи којима именујемо бића, предмете, појаве и места. Питамо се: ко? или шта? Распуст зимски провео сам са сестром на Златибору. Били смо у кући наших пријатеља. Преко дана смо се санкали по околним брдима, а увече смо причали о догађајима из школе и о нашим заједничким друговима из комшилука. Подвукли смо: распуст, сестром, Златибору, кући, пријатеља, дана, брдима, догађајима, школе, друговима, комшилука. Придеви (зимски, наших, околним, заједничким) и прилог (увече) нису именице, па их не подвлачимо.

2. корак: Издвајамо именице у локативу

Локатив се добија на питање О КОМЕ? / О ЧЕМУ? и увек стоји уз предлог (на, у, о, по, при). Проверавамо сваку именицу:

• на Златибору – на чему? (локатив)
• у кући – у чему? (локатив)
• по брдима – по чему? (локатив)
• о догађајима – о чему? (локатив)
• о друговима – о коме? (локатив)

Остале именице нису у локативу: распуст (акузатив), сестром (инструментал), пријатеља, дана, школе, комшилука (генитив). Издвојене именице: Златибору, кући, брдима, догађајима, друговима.

3. корак: Бирамо именице које не означавају место

Златибор, кућа и брда су места. Догађаји и другови нису места. Две именице које не означавају место су: догађајима, друговима.