Кратак одговор
Прву реченицу читамо као обавештење (спуштамо глас), другу као питање (подижемо глас), а трећу као узвик са зачуђеношћу и дивљењем.
Одговор
а) Зец брзо трчи. – обавештајна реченица, читамо мирно, глас на крају спуштамо (тачка).
б) Да ли зец брзо трчи? – упитна реченица, на крају подижемо глас (упитник).
в) Ала зец брзо трчи! – узвична реченица, читамо јаче, са зачуђеношћу и дивљењем (узвичник).
Детаљан одговор
Реченице читамо наглас и пазимо на интонацију, односно на то како нам се глас мења у зависности од тога шта исказујемо.
Корак 1: Реченица под а)
„Зец брзо трчи.“ је обавештајна (изјавна) реченица. Њоме саопштавамо неко обавештење. Изговарамо је мирним, равномерним гласом, а на крају глас спуштамо. На писму на крају ставимо тачку.
Корак 2: Реченица под б)
„Да ли зец брзо трчи?“ је упитна реченица. Њоме постављамо питање. Изговарамо је тако да на крају подигнемо глас. На писму на крају ставимо упитник.
Корак 3: Реченица под в)
„Ала зец брзо трчи!“ је узвична реченица. Њоме изражавамо зачуђеност или дивљење. Изговарамо је јачим гласом и са осећањем, као да смо изненађени колико зец брзо трчи. На писму на крају ставимо узвичник.
Закључак
Сваку реченицу на почетку пишемо великим словом. На крају пишемо тачку, упитник или узвичник. У говору ту разлику правимо интонацијом.
