7. Акузатив

Именице у акузативу: Ану, историју, годину, наставницу, године, векове. Означавају појам или особу која трпи радњу. У акузативу множине су именице године и векове.

Корак 1: Проналазимо све именице у тексту

Именице су речи којима именујемо бића, предмете и појмове. Подвлачимо их у тексту: Данас није именица, јер је прилог. Остале именице подвучене су овако: Данас је наставница прозвала Ану да одговара историју. Пошто Ана ниједну годину није знала, погледала је наставницу изненађено: – Мислила сам да не треба учити године, већ само векове. Наставница се насмешила, и запитала је: – Кад желиш да знаш кад је неко рођен, да ли га питаш у ком веку се родио или које године? (У овом пасусу прво „Данас" не подвлачимо, јер је то прилог.)

Корак 2: Издвајамо именице у акузативу

Постављамо питање КОГА (видим)? или ШТА (видим)? и тражимо именице које су одговор:

• прозвала је КОГА? – Ану
• одговара ШТА? – историју
• није знала ШТА? – годину
• погледала је КОГА? – наставницу
• треба учити ШТА? – године
• само ШТА? – векове

Именице наставница и Ана (вршиоци радње) су у номинативу. Именица веку (у ком веку) је у локативу, а године у питању „које године" је у генитиву. Зато њих не издвајамо. Издвојене именице: Ану, историју, годину, наставницу, године, векове.

Корак 3: Шта означавају издвојене именице?

Оне означавају појам или особу која трпи радњу, а не вршиоца радње.

Корак 4: Акузатив једнине и множине

Четири су у акузативу једнине: Ану, историју, годину, наставницу. Две су у акузативу множине: године и векове. Одговор: Именице у акузативу множине су године и векове.