Корице уџбеника

3.4.3. Питања, Задаци, Одговори, Укратко

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Једносмерна струја тече стално у истом смеру и (углавном) има сталну вредност (нпр. батерија). Наизменична струја периодично мења смер и величину по синусном закону \( i = I_0 \sin(\omega t - \varphi) \), \( u = U_0 \sin \omega t \); у Европи \( \nu = 50\,\text{Hz} \). Због те промене наизменична струја се лако трансформише и погодна је за пренос енергије.

Детаљно решење

Ово је појмовно питање, па на њега одговарамо објашњењем, а не рачуном. Основна разлика између једносмерне и наизменичне струје је у томе да ли се смер (и јачина) струје мења током времена. \textbf{Једносмерна струја.} Код једносмерне струје наелектрисања се крећу увек у истом смеру, па струја задржава стални смер. Њена јачина је најчешће стална током времена (или бар не мења свој смер). Такву струју дају извори са сталним напоном, на пример батерија или акумулатор. Ако бисмо нацртали зависност јачине струје од времена, добили бисмо праву линију која не пресеца временску осу, тј. струја стално има исти знак. \textbf{Наизменична струја.} Код наизменичне струје смер струје се периодично мења — наелектрисања се крећу час у једном, час у супротном смеру. И напон и јачина струје мењају се по закону синуса (тригонометријске функције), на пример \[ u = U_0 \sin \omega t, \qquad i = I_0 \sin(\omega t - \varphi), \] где је \( \omega = 2\pi\nu \) кружна фреквенција. Вредност струје расте до максимума \( I_0 \), пада на нулу, мења смер, поново достиже максимум у супротном смеру и тако наизменично, периодично. У Европи мрежна наизменична струја има фреквенцију \( \nu = 50\,\text{Hz} \), што значи да се цео циклус понови \( 50 \) пута у секунди. \textbf{Закључак.} Кључна разлика: једносмерна струја увек тече у истом смеру и има (углавном) сталну вредност, док наизменична струја периодично мења свој смер и величину по синусном закону. Због те промене, у колима наизменичне струје јављају се и појаве којих код једносмерне струје нема (индуктивна и капацитивна отпорност, импеданса), а наизменична струја се лако трансформише (мења се напон помоћу трансформатора), што је чини погодном за пренос електричне енергије на велике даљине.

Кратак запис решења:

Једносмерна струја има стални смер, а наизменична периодично мења смер и величину по синусном закону \( i = I_0 \sin(\omega t - \varphi) \).

Најважније из лекције

Наизменична струја: Настаје ротацијом проводне контуре у магнетном пољу (\( \varepsilon = E_0 \sin \omega t \)). Мења се синусоидално са периодом \( T = \frac{1}{\nu} \) и кружном фреквенцијом \( \omega = 2\pi\nu \).
Отпорности:
  • Термогена \( R \) – напон и струја су у фази.
  • Индуктивна \( X_L = \omega L \) – струја касни за напоном за \( 90^\circ \).
  • Капацитивна \( X_C = \frac{1}{\omega C} \) – струја предњачи за \( 90^\circ \).
Редно RLC коло: Импеданса је \( Z = \sqrt{R^2 + (X_L - X_C)^2} \), а Омов закон гласи \( I = \frac{U}{Z} \). У напонској резонанцији (\( X_L = X_C \)) важи \( Z = R \), струја је максимална, а резонантна учестаност је \( \nu_R = \frac{1}{2\pi\sqrt{LC}} \).
Ефективне вредности и снага: \( I_{\text{ef}} = \frac{I_0}{\sqrt{2}} \), \( U_{\text{ef}} = \frac{U_0}{\sqrt{2}} \). Активна снага: \( P_{\text{sr}} = U_{\text{ef}} I_{\text{ef}} \cos \varphi \).
Трансформатор и пренос: \( \frac{U_p}{U_s} = \frac{N_p}{N_s} = \frac{I_s}{I_p} \). Подизањем напона при преносу смањује се јачина струје, чиме се драстично умањују топлотни губици на водовима (\( P_{\text{gub}} = I^2 R \)).
Трофазна струја: Систем од три напона померена за \( 120^\circ \). При везивању у звезду, фазни напон је \( 220\text{ V} \), а међуфазни (линијски) напон \( 380\text{ V} \) (\( U_l = \sqrt{3} U_f \)).
Генератор је уређај у коме се механичка енергија претвара у електричну енергију путем појаве електромагнетне индукције.
Основни делови генератора су:
  • Статор – непокретни део генератора (најчешће магнет или електромагнет који ствара магнетно поље).
  • Ротор – покретни део који ротира у магнетном пољу (проводни рам или систем калемова).
  • Прстенови и четкице – омогућавају одвођење индуковане струје са ротирајућих делова до спољашњег кола.
Када проводни рам површине \( S \) ротира константном угаоном брзином \( \omega \) у хомогеном магнетном пољу индукције \( B \), у њему се индукује наизменична електромоторна сила (ЕМС) која се мења по синусном закону:
\[ \varepsilon = E_0 \sin \omega t \] \[ E_0 = N \cdot B \cdot S \cdot \omega \] \( E_0 \) – максимална (амплитудна) вредност ЕМС [V]
\( N \) – број намотаја рама/калема
\( B \) – магнетна индукција [T]
\( S \) – површина попречног пресека рама [\( \text{m}^2 \)]
\( \omega = 2\pi\nu = \frac{2\pi}{T} \) – кружна учестаност (угаона брзина) [rad/s]
У савременим електранама најчешће се користи алтернатор – генератор код кога се обрће извор магнетног поља (ротор је електромагнет), док су радни калемови непокретни (статор).
Наизменична струја је електрична струја која периодично мења свој смер и интензитет.
\[ u = U_0 \sin \omega t \] \[ i = I_0 \sin (\omega t - \varphi) \] \( u, i \) – тренутне вредности напона и струје (обележавају се малим словима)
\( U_0, I_0 \) – максималне (амплитудне) вредности напона и струје (обележавају се великим словима)
\( \omega t \) – фаза осциловања
\( \varphi \) – фазна разлика између струје и напона
Стандардна фреквенција наизменичне мреже у Европи износи \( \nu = 50\text{ Hz} \) (период \( T = 0{,}02\text{ s} \)), што значи да струја промени смер 100 пута у једној секунди.
У колима наизменичне струје постоје три врсте електричне отпорности: термогена, индуктивна и капацитивна.
Врста отпорности Формула Фазна разлика између струје и напона Омов закон за максималне вредности
Термогена (активна) \( R \) \( R \) (зависи од материјала и димензија) Струја и напон су у фази (\( \varphi = 0 \)). \( I_0 = \frac{U_{0R}}{R} \)
Индуктивна \( X_L \) (калем) \( X_L = \omega L = 2\pi \nu L \) Струја касни за напоном за \( \frac{\pi}{2} \) (\( 90^\circ \)). \( I_0 = \frac{U_{0L}}{X_L} \)
Капацитивна \( X_C \) (кондензатор) \( X_C = \frac{1}{\omega C} = \frac{1}{2\pi \nu C} \) Струја предњачи у односу на напон за \( \frac{\pi}{2} \) (\( 90^\circ \)). \( I_0 = \frac{U_{0C}}{X_C} \)
Јединица за све три врсте отпорности је ом (\( \Omega \)).
У колу једносмерне струје кондензатор представља прекид кола (не проводи струју), док у колу наизменичне струје омогућава стално протицање струје услед непрекидног пуњења и пражњења својих облога.
Код редног RLC кола, кроз све елементе протиче иста струја, док је тренутни напон извора једнак збиру напона на појединачним елементима: \( u = u_R + u_L + u_C \).
Због постојања фазних разлика, сабирање напона врши се векторски помоћу фазора (ротирајућих вектора чији су интензитети једнаки амплитудним вредностима величина):
\[ U_0 = \sqrt{U_{0R}^2 + (U_{0L} - U_{0C})^2} \] \[ Z = \sqrt{R^2 + (X_L - X_C)^2} \] \[ I_0 = \frac{U_0}{Z} \quad \text{односно} \quad I_{\text{ef}} = \frac{U_{\text{ef}}}{Z} \] \( Z \) – импеданса (укупна отпорност RLC кола) [\( \Omega \)]
\( X = X_L - X_C \) – реактивна отпорност кола [\( \Omega \)]
Фазна разлика између струје и напона одређује се из релације: \[ \text{tg}\,\varphi = \frac{U_{0L} - U_{0C}}{U_{0R}} = \frac{X_L - X_C}{R} \]
Напонска (фазна) резонанција настаје када су индуктивна и капацитивна отпорност једнаке (\( X_L = X_C \)): \[ \omega_R L = \frac{1}{\omega_R C} \implies \omega_R = \frac{1}{\sqrt{LC}}, \quad \nu_R = \frac{1}{2\pi\sqrt{LC}} \] У резонанцији:
  • Импеданса има минималну вредност једнаку термогеној отпорности: \( Z = R \).
  • Јачина струје достиже максималну могућу вредност: \( I = \frac{U}{R} \).
  • Струја и напон су у фази (\( \varphi = 0 \)).
  • Напони на калему и кондензатору могу бити вишеструко већи од напона самог извора.
Ефективна вредност наизменичне струје (\( I_{\text{ef}} \)) једнака је јачини оне сталне једносмерне струје која би на истом отпорнику за исто време произвела једнаку количину топлоте.
\[ I_{\text{ef}} = \frac{I_0}{\sqrt{2}} \approx 0{,}707 \cdot I_0 \] \[ U_{\text{ef}} = \frac{U_0}{\sqrt{2}} \approx 0{,}707 \cdot U_0 \] \[ E_{\text{ef}} = \frac{E_0}{\sqrt{2}} \] Волтметри и амперметри у колу наизменичне струје увек мере ефективне вредности.
Врсте снаге у колу наизменичне струје:
  • Активна (средња) снага: Снага која се корисно троши на термогеном отпору (претвара у рад или топлоту): \[ P_{\text{sr}} = U_{\text{ef}} I_{\text{ef}} \cos \varphi = I_{\text{ef}}^2 R \] Мерна јединица је ват (W). Члан \( \cos \varphi = \frac{R}{Z} \) назива се фактор снаге.
  • Реактивна снага: Снага која одговара периодичном преносу енергије између извора, магнетног поља калема и електричног поља кондензатора: \[ P_r = U_{\text{ef}} I_{\text{ef}} \sin \varphi \] Мерна јединица је вар (VAr).
  • Привидна снага: Максимални капацитет снаге коју извор може да испоручи: \[ S = U_{\text{ef}} I_{\text{ef}} = \sqrt{P_{\text{sr}}^2 + P_r^2} \] Мерна јединица је волт-ампер (VA).
Трансформатор је статички уређај који помоћу електромагнетне индукције трансформише наизменичну струју једног напона у наизменичну струју другог напона исте фреквенције.
Састоји се од заједничког феромагнетног језгра и два изолована калема: примара (са \( N_p \) навојака) и секундара (са \( N_s \) навојака).
\[ \frac{U_p}{U_s} = \frac{N_p}{N_s} \] За идеалан трансформатор (без губитака енергије, где је улазна снага једнака излазној \( U_p I_p = U_s I_s \)): \[ \frac{U_p}{U_s} = \frac{N_p}{N_s} = \frac{I_s}{I_p} \]
Значај високих напона при преносу енергије:
Џулови топлотни губици на водовима отпорности \( R_v \) сразмерни су квадрату јачине струје: \[ P_{\text{gub}} = I^2 R_v \] Повећањем напона трансформатором \( k \) пута, струја се смањује \( k \) пута, што смањује губитке снаге за \( k^2 \) пута и омогућава коришћење знатно тањих проводника на далеководима.
Трофазна струја представља систем од три наизменичне струје једнаких амплитуда и фреквенција, које су међусобно фазно померене за угао од \( 120^\circ \) (односно за \( \frac{2\pi}{3}\text{ rad} \) или временски за \( \frac{T}{3} \)).
Спреге калемова трофазног генератора:
  • Веза у звезду (\( \text{Y} \)): Крајеви три намотаја спајају се у једну тачку (нулту тачку), одакле полази нулти проводник („нула”), док са осталих крајева полазе фазни проводници (\( R, S, T \)).
    • Фазни напон (\( U_f \)): Напон између било које фазе и нултог проводника (\( U_f = 220\text{ V} \)).
    • Линијски (међуфазни) напон (\( U_l \)): Напон између две фазе: \[ U_l = \sqrt{3} \cdot U_f \approx 1{,}73 \cdot 220\text{ V} \approx 380\text{ V} \]
  • Веза у троугао (\( \Delta \)): Калемови се везују редно у затворену петљу, користе се само 3 проводника, а линијски напон једнак је фазном напону (\( U_l = U_f \)).
Асинхрони (индукциони) мотор: Трофазна струја кроз статорске калемове просторно померене за \( 120^\circ \) производи обртно магнетно поље, које индукује струје у ротору и доводи до његовог обртања нешто мањом брзином од брзине магнетног поља. Овај мотор конструисао је Никола Тесла.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (Лак ниво): Ефективни напон градске мреже у домаћинству износи \( 230\text{ V} \). Колика је максимална (амплитудна) вредност овог напона?
Полазимо од везе између максималне и ефективне вредности напона: \[ U_{\text{ef}} = \frac{U_0}{\sqrt{2}} \implies U_0 = U_{\text{ef}} \cdot \sqrt{2} \] \[ U_0 = 230\text{ V} \cdot 1{,}4142 \approx 325{,}27\text{ V} \] Одговор: Максимална вредност напона износи приближно \( 325{,}3\text{ V} \).
Задатак 2 (Средњи ниво): У колу наизменичне струје фреквенције \( \nu = 50\text{ Hz} \) редно су повезани отпорник отпорности \( R = 30\ \Omega \) и калем индуктивности \( L = 0{,}127\text{ H} \). Коло је прикључено на напон ефективне вредности \( U_{\text{ef}} = 100\text{ V} \). Израчунај:
а) индуктивну отпорност калема,
б) укупну импедансу кола,
в) активну снагу која се троши у колу.
а) Индуктивна отпорност: \[ X_L = 2\pi \nu L = 2 \cdot 3{,}14 \cdot 50\text{ Hz} \cdot 0{,}127\text{ H} \approx 40\ \Omega \] б) Импеданса кола (пошто нема кондензатора, \( X_C = 0 \)): \[ Z = \sqrt{R^2 + X_L^2} = \sqrt{30^2 + 40^2} = \sqrt{900 + 1600} = \sqrt{2500} = 50\ \Omega \] в) Активна снага:
Ефективна јачина струје: \[ I_{\text{ef}} = \frac{U_{\text{ef}}}{Z} = \frac{100\text{ V}}{50\ \Omega} = 2\text{ A} \] Фактор снаге: \[ \cos \varphi = \frac{R}{Z} = \frac{30}{50} = 0{,}6 \] Активна снага: \[ P_{\text{sr}} = U_{\text{ef}} I_{\text{ef}} \cos \varphi = 100\text{ V} \cdot 2\text{ A} \cdot 0{,}6 = 120\text{ W} \] (Или директно преко Џуловог закона: \( P_{\text{sr}} = I_{\text{ef}}^2 R = 2^2 \cdot 30 = 120\text{ W} \))
Задатак 3 (Тежи ниво): Идеалан трансформатор има примар са \( N_p = 1000 \) навојака и секундар са \( N_s = 50 \) навојака. Примар је прикључен на наизменични напон \( U_p = 220\text{ V} \), а на секундар је везан потрошач отпорности \( R_p = 5{,}5\ \Omega \). Одреди:
а) напон на секундару \( U_s \),
б) струју кроз секундарни намотај \( I_s \),
в) струју у примарном колу \( I_p \).
а) Напон на секундару: \[ \frac{U_p}{U_s} = \frac{N_p}{N_s} \implies U_s = U_p \cdot \frac{N_s}{N_p} = 220\text{ V} \cdot \frac{50}{1000} = 11\text{ V} \] б) Јачина струје кроз секундарни намотај: \[ I_s = \frac{U_s}{R_p} = \frac{11\text{ V}}{5{,}5\ \Omega} = 2\text{ A} \] в) Јачина струје у примару:
Користећи једначину струја идеалног трансформатора (\( U_p I_p = U_s I_s \)): \[ \frac{I_s}{I_p} = \frac{N_p}{N_s} \implies I_p = I_s \cdot \frac{N_s}{N_p} = 2\text{ A} \cdot \frac{50}{1000} = 0{,}1\text{ A} \] Одговор: Напон секундара је \( 11\text{ V} \), струја секундара је \( 2\text{ A} \), а струја примара \( 0{,}1\text{ A} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: