Корице уџбеника

1.3. Механички таласи

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Механички талас је преношење осциловања (поремећаја) кроз еластичну средину, при чему се с делића на делић преноси енергија, а не супстанција.

Детаљно решење

Механички талас је простирање поремећаја (осциловања) кроз еластичну средину.Кад једном делићу средине предамо енергију, он почне да осцилује око свог равнотежног положаја. Преко еластичних сила он приморава суседне делиће да и они заосцилују, они следеће, и тако се поремећај преноси с делића на делић, све даље од извора.При томе се преноси само енергија, а не и супстанција: сваки делић остаје око свог сталног места и само осцилује, а не путује заједно с таласом. То се лепо види по листу на води (Слика 25): кад до њега стигне таласни фронт, лист не одлази с фронтом, већ почне да осцилује горе-доле.

Кратак запис решења:

Простирање осциловања кроз еластичну средину, тј. пренос енергије без преноса супстанције.

Најважније из лекције

Механички талас: Ширење осцилација кроз материјалну средину којим се преноси енергија, док честице само осцилују око својих равнотежних положаја.
Врсте таласа:
  • Трансверзални (попречни): честице осцилују нормално на правац простирања (само кроз чврста тела).
  • Лонгитудинални (уздужни): честице осцилују у правцу простирања формирајући згуснућа и разређења (кроз сва агрегатна стања, нпр. звук).
Кључне физичке величине:
  • Таласна дужина (\(\lambda\)): растојање између два суседна брега/доље или згуснућа/разређења; пут таласа за време једног периода \(T\).
  • Основна једначина таласа: \(u = \frac{\lambda}{T} = \lambda \cdot \nu\). Брзина \(u\) зависи искључиво од својстава средине.
Механички талас представља процес ширења механичких осцилација и преношења енергије кроз супстанцијалну (материјалну) средину.
Честице средине не путују заједно са таласом, већ само осцилују око својих равнотежних положаја и предају енергију суседним честицама.
Таласима се кроз простор преноси енергија, али се не преноси супстанца (материја).
Када тело плута на води преко које пролази талас, тело се помера горе-доле (осцилује), али га талас не носи са собом у смеру свог ширења.
Шта се дешава са честицама ваздуха када кроз њих пролази звучни талас?
Честице ваздуха не путују од извора ка слушаоцу, већ само осцилују око својих равнотежних положаја и преносе енергију осциловања на суседне честице.
Извор таласа је место (тело) на коме настаје поремећај, односно почетно осциловање.
Брег таласа је испупчени део таласа у коме се честице налазе у позитивном амплитудном положају.
Доља таласа је удубљени део таласа у коме се честице налазе у негативном амплитудном положају.
Таласни фронт је линија или површ која повезује све тачке средине које се у датом тренутку налазе у истом стању осциловања (истој фази).
Правац простирања таласа увек је нормалан на таласни фронт.
Према облику таласног фронта таласи могу бити:
  • Сферни таласи – настају из тачкастог извора; таласни фронтови су концентричне кружнице или сфере.
  • Равни таласи – таласни фронтови су међусобно паралелне праве линије или равни.
Какав таласни фронт ствара капљица воде која падне на мирну површину језера?
Тачкасти извор (капљица) ствара кружне, односно сферне таласне фронтове у облику концентричних кругова који се шире од места пада.
У зависности од правца осциловања честица у односу на правац простирања таласа, таласи се деле на трансверзалне и лонгитудиналне.
Тип таласа Осциловање честица Особине и средина простирања Пример
Трансверзални (попречни) Нормално на правац простирања таласа Јављају се брегови и доље; простиру се углавном кроз чврста тела Талас на затегнутом ужету
Лонгитудинални (уздужни) У правцу (паралелно са) простирања таласа Јављају се наизменична згуснућа и разређења; простиру се кроз чврста, течна и гасовита тела Звучни талас у ваздуху, талас у опрузи
Таласи на површини воде настају као сложена комбинација лонгитудиналних и трансверзалних кретања честица.
Зашто се звучни таласи могу простирати кроз ваздух, а попречни (трансверзални) механички таласи не могу?
Звук је лонгитудинални талас који настаје наизменичним згушњавањем и разређивањем средине, што је могуће у гасовима. Трансверзални механички таласи захтевају јаке еластичне везе међу суседним честицама (отпор на смицање), које гасови немају.
Амплитуда таласа (\(x_0\)) је највеће удаљење честице средине од њеног равнотежног положаја приликом осциловања.
Период таласа (\(T\)) је време потребно да извор (или честица) изврши једну пуну осцилацију. Мерна јединица је секунд (\(\text{s}\)).
Фреквенција (\(\nu\)) је број осцилација у јединици времена: \(\nu = \frac{1}{T}\). Мерна јединица је херц (\(\text{Hz} = \text{s}^{-1}\)).
Таласна дужина (\(\lambda\)) је растојање које талас пређе за време једног периода осциловања \(T\). То је растојање између два суседна брега (или две доље) код трансверзалних, односно између два суседна згуснућа код лонгитудиналних таласа.
Мерна јединица за таласну дужину је метар (\(\text{m}\)).
\[ u = \frac{\lambda}{T} = \lambda \cdot \nu \] \(u\) – брзина простирања таласа (\(\text{m/s}\)) \(\lambda\) – таласна дужина (\(\text{m}\)) \(T\) – период осциловања (\(\text{s}\)) \(\nu\) – фреквенција таласа (\(\text{Hz}\))
Брзина таласа зависи искључиво од физичких својстава средине кроз коју се талас простире (густина, еластичност) и врсте таласа. За дату средину брзина је константна, па су таласна дужина и фреквенција обрнуто сразмерне величине.
Ако талас прелази растојање између два суседна брега од \(1,2\text{ m}\) и креће се брзином од \(0,6\text{ m/s}\), његова фреквенција је: \[ \nu = \frac{u}{\lambda} = \frac{0,6\text{ m/s}}{1,2\text{ m}} = 0,5\text{ Hz} \]
Ако се фреквенција извора таласа у истој средини удвостручи, како ће се променити таласна дужина?
Пошто брзина таласа у истој средини остаје непромењена (\(u = \text{const.}\)), из једначине \(\lambda = \frac{u}{\nu}\) следи да ће се таласна дужина смањити два пута.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Растојање између два суседна брега трансверзалног таласа износи \(2\text{ m}\). Израчунај брзину простирања тог таласа ако извор осцилује фреквенцијом од \(4\text{ Hz}\).
Подаци:
\(\lambda = 2\text{ m}\)
\(\nu = 4\text{ Hz}\)
\(u = ?\)

Поступак: \[ u = \lambda \cdot \nu \] \[ u = 2\text{ m} \cdot 4\text{ s}^{-1} = 8\,\frac{\text{m}}{\text{s}} \] Одговор: Брзина простирања таласа је \(8\text{ m/s}\).
Задатак 2 (средњи): Звучни талас се кроз ваздух простире брзином од \(340\text{ m/s}\). Колики је период осциловања честица средине ако је таласна дужина тог звука \(0,85\text{ m}\)? Колика је фреквенција?
Подаци:
\(u = 340\,\frac{\text{m}}{\text{s}}\)
\(\lambda = 0,85\text{ m}\)
\(T = ?\), \(\nu = ?\)

Поступак:
1. Из формуле за брзину одређујемо период: \[ u = \frac{\lambda}{T} \implies T = \frac{\lambda}{u} = \frac{0,85\text{ m}}{340\,\frac{\text{m}}{\text{s}}} = 0,0025\text{ s} = 2,5\text{ ms} \] 2. Фреквенцију налазимо као реципрочну вредност периода: \[ \nu = \frac{1}{T} = \frac{1}{0,0025\text{ s}} = 400\text{ Hz} \] (или директно: \(\nu = \frac{u}{\lambda} = \frac{340}{0,85} = 400\text{ Hz}\))

Одговор: Период осциловања је \(0,0025\text{ s}\), а фреквенција је \(400\text{ Hz}\).
Задатак 3 (тежак): Дуж затегнутог ужета простире се талас брзином од \(15\text{ m/s}\). Растојање између првог и четвртог узастопног брега таласа износи \(18\text{ m}\). Одреди таласну дужину, фреквенцију и период осциловања честица ужета.
Подаци:
\(u = 15\,\frac{\text{m}}{\text{s}}\)
\(d_{1-4} = 18\text{ m}\) (растојање од 1. до 4. брега)

Поступак:
1. Растојање између 1. и 4. брега садржи тачно три таласне дужине (\(n = 4 - 1 = 3\)): \[ 3\lambda = 18\text{ m} \implies \lambda = \frac{18\text{ m}}{3} = 6\text{ m} \] 2. Из формуле за брзину таласа одређујемо фреквенцију: \[ \nu = \frac{u}{\lambda} = \frac{15\,\frac{\text{m}}{\text{s}}}{6\text{ m}} = 2,5\text{ Hz} \] 3. Период осциловања је: \[ T = \frac{1}{\nu} = \frac{1}{2,5\text{ s}^{-1}} = 0,4\text{ s} \] Одговор: Таласна дужина је \(6\text{ m}\), фреквенција је \(2,5\text{ Hz}\), а период је \(0,4\text{ s}\).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: