Корице уџбеника

1.2. Научили смо и тест – Друштво и географија

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

б)

Одговор

б)

Детаљан одговор

Тачан одговор је б) – друштвена географија је научна област географије која проучава друштвено-географске објекте, појаве и процесе на Земљи, односе и везе између њих, као и односе између друштва и природе.
Одговор а) није тачан јер друштвена географија није посебна наука, већ једна од три области географије, поред физичке и регионалне географије.
Одговор в) описује етнологију – науку о пореклу, начину живота, веровањима и обичајима народа.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Друштвена географија

    • Научна област географије (поред физичке и регионалне).
    • Проучава друштвено-географске објекте, појаве и процесе, везе међу њима и однос природе и друштва.
    • Теме: становништво, насеља, привреда.
    • Географија је изворно природна наука која се приближила друштвеним наукама.
  2. Дисциплине

    • Географија становништва – одлике и размештај становништва; најважнија, јер су људи носиоци већине промена у простору.
    • Географија насеља – постанак, развој и улога насеља: рурална (села) и урбана (градови).
    • Политичка географија – настанак и развој држава, политичко-географска карта света.
    • Економска географија – настанак, развој и размештај делатности.
  3. Гране економске географије

    • Аграрна – пољопривреда; индустријска – индустрија.
    • Саобраћајна – саобраћај; туристичка – туризам.
  4. Друге науке

    • Геологија, медицина, биологија, историја, етнологија, економија.
    • Историјска, културна, медицинска и војна географија.
    • Јован Цвијић – оснивач научне географије у Србији.
  5. Значај

    • Боље упознајемо свет око нас.
    • Учимо одговорно понашање према средини у којој живимо.
    • Опстанак живота на Земљи зависи од односа човека према природи.
Друштвена географија – научна област географије која проучава друштвено-географске објекте, појаве и процесе на Земљи, односе и везе између њих, као и односе између природе и друштва.
Главне теме: становништво, насеља и привреда.
Географија се дели на физичку, друштвену и регионалну географију.
  • Географија становништва – одлике становништва и његов размештај; најважнија дисциплина.
  • Географија насеља – постанак, развој и улога насеља.
  • Политичка географија – настанак и развој држава, политичко-географска карта света.
  • Економска географија – настанак, развој и размештај делатности.
Рурална географија – географија сеоских насеља.
Урбана географија – географија градских насеља: постанак, развој и улога градова.
  • Аграрна географија – размештај и одлике пољопривредне производње.
  • Индустријска географија – развој, улога и размештај индустрије.
  • Саобраћајна географија – развој, размештај и улога саобраћаја.
  • Туристичка географија – развој и улога туризма.
Друштвена географија повезана је са физичко-географским дисциплинама и користи достигнућа геологије, медицине, биологије, историје, етнологије и економије.
Етнологија – наука о пореклу, начину живота, веровањима и обичајима појединих народа.
  • Историјска, културна, медицинска и војна географија.
  • Јован Цвијић (1865–1927) – оснивач научне географије у Србији.
Олакшава нам да боље упознамо свет око нас – где су државе и места и какве су њихове одлике.
Учи нас одговорном понашању према средини у којој живимо, јер опстанак живота зависи од односа човека према природи.
Најважније:
  1. Друштвена географија: научна област географије о друштвено-географским објектима, појавама и процесима и о односу природе и друштва.
  2. Теме: становништво, насеља, привреда.
  3. Дисциплине: географија становништва, насеља, политичка и економска географија.
  4. Географија насеља: рурална и урбана.
  5. Економска географија: аграрна, индустријска, саобраћајна и туристичка.
  6. Друге науке: геологија, медицина, биологија, историја, етнологија, економија.
  7. Значај: боље упознајемо свет и учимо се одговорном понашању према средини.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: