Корице уџбеника

2.1. Појам карте и њен развој кроз историју

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Колумбо, Васко да Гама, Магелан, Јансон, Кук.

Одговор

Кристифор Колумбо (Америка, 1492), Васко да Гама (пут до Индије око Африке, 1498), Фернандо Магелан (прво опловљавање Земље, 1519–1522), Вилијем Јансон и Џејмс Кук (Аустралија).

Детаљан одговор

У доба великих географских открића (од 15. до 18. века) европски морепловци открили су нове континенте, океане и пловне путеве. Најзначајнији су:
  • Кристифор Колумбо – тражећи пловни пут до Индије, на путовањима од 1492. до 1503. открио је Америку;
  • Васко да Гама – 1498. пронашао је пловни пут до Индије око Африке;
  • Фернандо Магелан – његова експедиција прва је опловила Земљу (1519–1522) и тако практично доказала да је Земља округла;
  • Вилијем Јансон – 1606. као први Европљанин допловио је до обала Аустралије;
  • Џејмс Кук – 1770. утврдио је да је Аустралија нови континент.
Морепловци су записивали и цртали куда су пловили и шта су видели. Захваљујући њиховим открићима, картографи су могли да цртају прецизније карте, на којима су се први пут појавили нови континенти и океани.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Географска карта

    • Умањени приказ Земљине површине или њеног дела на равној површини.
    • На карти се мере растојања и површине и одређују положаји тачака.
    • Картографи израђују карте; наука је картографија.
  2. Најстарије карте

    • Цртеж на зиду насеља Чатал Хејук (Турска), око 7000. п. н. е.
    • Вавилонска карта света на глиненој плочи, око 600. п. н. е. – Вавилон као круг окружен водом.
  3. Стари Грци

    • Анаксимандер (611–549. п. н. е.) – први грчки картограф, Егејско море у средишту.
    • Хекатеј из Милета (550–475. п. н. е.) – Земља као кружна плоча, Грчка у центру.
    • Ератостен – паралеле и меридијани; Птоломеј – атлас познатог света.
  4. Развој до данас

    • Велика географска открића – прецизније карте.
    • Крај 18. века – јефтинија штампа; компас, штампарска машина, телескоп.
    • Данас: снимци из авиона и сателита → пројектовање на раван → штампање.
    • Земља је лоптаста, а карта равна → деформације, ниједна карта није потпуно тачна.
  5. Дигитална картографија и ГИС

    • Дигитална картографија – израда карата рачунаром и софтвером, на папиру или дигитално.
    • ГИС – прикупљање просторних података, брза обрада и израда карата.
    • Делови ГИС-а: хардвер, софтвер, подаци, људи, интернет.
    • ГИС је убрзао и поједноставио израду карата.
Географска карта – умањени приказ Земљине површине или неког њеног дела на равној површини.
Карта је изражајно средство: на њој се могу приказати сви просторни садржаји, мерити растојања и површине и одређивати положаји тачака у простору.
Картографи – стручњаци који израђују карте.
Картографија – наука о изради карата.
  • Географска карта Србије у размери 1 : 2 000 000 – висине приказане бојама, насеља, реке и границе знацима.
Најстарије карте били су једноставни цртежи малих делова Земљине површине.
  • Чатал Хејук (Турска) – цртеж на зиду неолитског насеља који подсећа на карту, из времена око 7000. године п. н. е.
  • Вавилонска карта света – најстарија карта света, на глиненој плочи, око 600. године п. н. е.; Вавилон у облику круга окружен водом, према тадашњем верском тумачењу света.
  • Анаксимандер (611–549. п. н. е.) – први старогрчки картограф; карта света са Егејским морем у средишту.
  • Хекатеј из Милета (550–475. п. н. е.) – побољшана карта: Земља као кружна плоча окружена океаном, Грчка у центру.
  • Ератостен – карта дела света са паралелама и меридијанима.
  • Клаудије Птоломеј – атлас тада познатог света.
Велика географска открића – прецизније карте засноване на новим техникама мерења и открићима.
Крајем 18. века – јефтинија штампа, карте садржајније и приступачније.
Откриће компаса, штампарске машине и телескопа и напредак индустрије – све поузданије карте.
Савремене карте: снимци из авиона и вештачких сателита → пројектовање снимака на равну површину → штампање.
Земља је неправилног лоптастог облика, а карта је равна – зато се на свакој карти јављају деформације.
Планета се стално мења, па картографи уносе нове садржаје да карте не би застареле.
Дигитална картографија – дисциплина картографије која обухвата припрему и дизајнирање карата помоћу рачунара и софтвера; карте могу бити на папиру или у дигиталном облику.
Географски информациони систем (ГИС) – рачунарски систем за прикупљање просторних података, њихову брзу обраду и израду карата.
  • Делови ГИС-а – опрема (хардвер), програмска подршка (софтвер), подаци, људи и рачунарска мрежа – интернет.
  • Подаци – снимање топографске површине или дигитализација постојећих карата, чување у бази података.
  • База података – објекти одређени географским координатама, са описним и табеларним подацима.
ГИС је убрзао и поједноставио израду карата и олакшао планирање организације простора.
Најважније:
  1. Географска карта: умањени приказ Земљине површине или њеног дела на равној површини.
  2. Картографија: наука о изради карата; њом се баве картографи.
  3. Најстарији цртеж налик карти: Чатал Хејук у Турској, око 7000. године п. н. е.
  4. Најстарија карта света: вавилонска, на глиненој плочи, око 600. године п. н. е.
  5. Стари Грци: Анаксимандер, Хекатеј из Милета, Ератостен (паралеле и меридијани), Птоломеј (атлас).
  6. Напредак: велика географска открића, јефтинија штампа крајем 18. века, компас, штампарска машина, телескоп.
  7. Данас: карте се израђују из снимака из авиона и сателита.
  8. Деформације: Земља је лоптаста, а карта равна – ниједна карта није потпуно тачна.
  9. ГИС: рачунарски систем који је убрзао и поједноставио израду карата.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: