Корице уџбеника

32. Индустрија и географски простор

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Да – зависи од пољопривреде и шумарства (сировине), саобраћаја и трговине (превоз и продаја производа).

Одговор

Да. Индустрија зависи од пољопривреде и шумарства, које јој дају сировине биљног и животињског порекла (житарице, индустријско биље, млеко, месо, вуну, дрво), од саобраћаја, који довози сировине и одвози производе, од трговине, која производе продаје, и од школства и науке, који дају стручне раднике и нове технологије.

Детаљан одговор

Да, индустрија је у великој мери условљена другим делатностима. Она прерађује сировине биљног, животињског и минералног порекла, а сировине, енергију, превоз и купце обезбеђују јој друге делатности:
  • пољопривреда – даје биљне и животињске сировине (пшеницу, кукуруз, шећерну репу, сунцокрет, млеко, месо, вуну, кожу) за прехрамбену, текстилну и кожарску индустрију;
  • шумарство – даје дрво за дрвну индустрију;
  • саобраћај – довози сировине до фабрика и одвози готове производе;
  • трговина – готове производе продаје купцима у земљи и иностранству;
  • школство и наука – дају стручне раднике и нове технологије.
И унутар саме индустрије гране зависе једна од друге: рударство и енергетика дају руде, угаљ и електричну енергију без којих прерађивачке гране не могу да раде. Зато се индустрија развија тамо где има довољно сировина, енергије, радне снаге и добрих саобраћајних веза. Веза важи и у супротном смеру – индустрија другим делатностима даје машине, алате, ђубрива и друге производе.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Шта је индустрија
    • Индустрија – најважнија делатност секундарног сектора
    • бави се производњом енергије, вађењем минерала и прерадом сировина биљног, животињског и минералног порекла
    • сировина – природни необрађени материјал (ресурс): руда, угаљ, дрво, пшеница, млеко
    • условљена је другим делатностима: пољопривреда, шумарство и рударство дају сировине, саобраћај и трговина превозе и продају производе
  2. Развој индустрије у Србији
    • Србија је заостајала за Европом: у Европи индустрија од 18. века, код нас од 20. века
    • 1851. – војна фабрика у Крагујевцу; први топ изливен 1853., за две године 55 топова
    • после Другог светског рата – интензиван развој, индустријски центри, ширење насеља и настанак великих градова
    • последња деценија 20. века – развој заустављен (распад СФРЈ, ратови, санкције, бомбардовање 1999)
    • почетак 21. века – развој се наставља
  3. Подела према врсти и намени производа
    • тешка индустрија – средства и материјали за даљу производњу (машине, уређаји)
    • лака индустрија – предмети за широку потрошњу (храна, козметика, обућа, текстил)
  4. Подела према предмету рада
    • екстрактивна – вађење минералних сировина (рударство, енергетика)
    • прерађивачка – прерада сировина биљног, животињског и минералног порекла (прехрамбена, текстилна, дрвна индустрија)
Индустрија – најважнија делатност секундарног сектора; бави се производњом енергије, вађењем минерала и прерадом сировина биљног, животињског и минералног порекла.
Сировина – природни необрађени материјал (ресурс), нпр. руда, угаљ, дрво, пшеница, млеко, вуна.
  • Производња енергије – добијање енергије у електранама и другим постројењима.
  • Вађење минерала – експлоатација руда и других минералних сировина.
  • Прерада сировина – претварање сировина у материјале и готове производе.
Индустрија је условљена другим делатностима: сировине јој дају пољопривреда, шумарство и рударство, а саобраћај и трговина превозе и продају њене производе.
  • Индустријско постројење са високим димњацима у Београду.
  • Пшеница из пољопривреде постаје брашно и хлеб у прехрамбеној индустрији.
Због историјских догађаја Србија је у развоју индустрије заостајала за многим европским земљама: у Европи је индустрија почела да се развија у 18. веку, а код нас тек од 20. века.
  • 1851. – отварањем војне фабрике у Крагујевцу започет је развој индустрије у Србији.
  • После Другог светског рата – интензиван развој, отварају се бројни индустријски центри, шире се насеља и настају велики градови.
  • Последња деценија 20. века – развој индустрије је заустављен (распад СФРЈ, ратни сукоби, санкције, НАТО бомбардовање 1999, смањена улагања).
  • Почетак 21. века – наставља се развој индустрије и других привредних делатности.
  • Први производ крагујевачке Тополивнице био је топ, изливен 1853. године; за само две године изливено је 55 топова.
Тешка индустрија – производи средства и материјале потребне у даљем процесу производње.
Лака индустрија – производи предмете за широку потрошњу.
Производи тешке индустрије најчешће иду у друге фабрике, а производи лаке индустрије непосредно људима за свакодневну употребу.
  • Тешка индустрија: машине, уређаји.
  • Лака индустрија: прехрамбени и козметички производи, обућа, текстил.
Екстрактивна индустрија – вађење минералних сировина.
Прерађивачка индустрија – прерада сировина биљног, животињског и минералног порекла.
Екстрактивна индустрија сировину тек вади из природе, а прерађивачка је претвара у материјале и готове производе. Свака фабрика може да се сврста и према предмету рада и према намени производа.
  • Екстрактивна: рударство (површински коп са багером), енергетика.
  • Прерађивачка: прехрамбена, текстилна и дрвна индустрија (на инфографику – силоси).
Најважније:
  1. Индустрија: најважнија делатност секундарног сектора – производња енергије, вађење минерала и прерада сировина.
  2. Сировина: природни необрађени материјал (ресурс).
  3. Повезаност: индустрија зависи од пољопривреде, шумарства, рударства, саобраћаја и трговине.
  4. Почетак: у Европи у 18. веку, у Србији од 20. века; војна фабрика у Крагујевцу отворена је 1851. године.
  5. После Другог светског рата: интензиван развој, индустријски центри подстичу раст насеља и настанак великих градова.
  6. Крај 20. века: развој заустављен, наставља се почетком 21. века.
  7. Према врсти и намени производа: тешка (машине, уређаји) и лака индустрија (предмети широке потрошње).
  8. Према предмету рада: екстрактивна (вађење минералних сировина) и прерађивачка (прерада биљних, животињских и минералних сировина).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: