Најважније из лекције
План-резиме
- Преглед
- низије и ободи низија – око 49,5% територије
- низије: Панонска и Понтијска; ободи: јужни обод Панонске низије и Перипонтијски обод
- Панонска низија
- границе према Румунији, Мађарској и Хрватској; на југу од доње Дрине, преко Цера и доње Колубаре, дуж Саве и Дунава до Смедерева, па до Рама
- тектонска творевина, прекривена језерским, речним и еолским седиментима; нагнута од југа ка северу
- Војводина: Срем (између Саве и Дунава), Бачка (између Дунава и Тисе), Банат (источно од Тисе)
- Облици рељефа низије
- алувијалне равни – најнижи и најмлађи облици (Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Бегеј)
- лесне заравни – навејавање леса: Бачка (Телечка), Тителска, Сремска, Банатска, Тамишка
- пешчаре – рад ветра: Делиблатска (из алувијалне равни Дунава) и Суботичка (из алувијалне равни Тисе), данас пошумљене
- Планине у низији (некада острва у Панонском мору)
- Фрушка гора – острвска раседна планина, 78 km, Црвени чот 539 m
- Вршачке планине – Гудурички врх 641 m, највиша у Војводини, Српско-македонска маса
- Понтијска низија – североисток, око Кључа и доњег Тимока; уз њу Перипонтијски обод
- Перипанонски (јужни) обод
- веза низијске и планинско-котлинске Србије; наслаге шљунка, песка, лапорца и глине
- западни део: Мачва, Поцерина (Цер – флишна планина), Доњоколубарски басен (лигнит)
- источни део: Доњовеликоморавска котлина, Стиг (Млава), Браничево (Пек)
- Рамско-голубачка пешчара – 70 km уз Дунав, пошумљена
Низије и ободи низија заузимају око 49,5% територије Србије.
- Низије – Панонска и Понтијска.
- Ободи – јужни обод Панонске низије (Перипанонски обод) и Перипонтијски обод.
Панонска низија – тектонска творевина прекривена језерским, речним и еолским седиментима, нагнута од југа ка северу.
Ограничена је границама према Румунији, Мађарској и Хрватској; на југу граница иде од доње Дрине, преко обода Цера и доње Колубаре, дуж Саве и Дунава до Смедерева, преко доње Велике Мораве и Млаве до Рама.
Војводина – административна целина у низији, коју Сава, Тиса и Дунав деле на три микрорегије.
- Срем – између Саве и Дунава.
- Бачка – северно од Срема, између Дунава и Тисе.
- Банат – источно од Тисе и Дунава.
Од најнижих ка највишим: алувијалне равни, лесне заравни, пешчаре и планине.
Алувијалне равни – најнижи и најмлађи облици, настали таложењем наноса при изливању река; после регулације река и изградње насипа ретко се плаве и обрађују се због плодног муља.
- Уз Дунав, Саву, Тису, Тамиш и Бегеј.
Лесне заравни – акумулативни еолски облици настали навејавањем леса.
- Бачка (Телечка), Тителска, Сремска, Банатска и Тамишка лесна зараван.
Пешчаре – мање песковите површине изван великих пустињских области, настале радом ветра.
- Делиблатска (Банатска) – од песка из алувијалне равни Дунава.
- Суботичка (Бачка) – од песка из алувијалне равни Тисе.
Обе пешчаре су данас пошумљене.
Фрушка гора и Вршачке планине су једине планине у низији; у време Панонског мора биле су острва.
- Фрушка гора – острвска раседна планина у северном Срему, дуга 78 km, врх Црвени чот (539 m).
- Вршачке планине – југоисточни Банат, Гудурички врх (641 m), највиша планина Војводине; припадају Српско-македонској маси.
Понтијска низија – на североистоку Србије, око дунавског Кључа и доњег тока Тимока.
Перипонтијски обод – пружа се уз западни руб Понтијске низије.
Перипанонски обод (јужни обод Панонског басена) – веза између низијске и планинско-котлинске Србије.
Панонско језеро је дубоко залазило у обод и оставило дебеле наслаге шљунка, песка, лапорца и глине преко старијих стена.
- Западни део (од Дрине до Колубаре) – Мачва, Поцерина, Доњоколубарски басен.
- Источни део (источно од Велике Мораве) – Доњовеликоморавска котлина, Стиг (доња Млава), Браничево (доњи Пек).
Флиш – седименти настали брзим таложењем у морима док су се издизали планински венци, при чему су се смењивали разни материјали; због њега је Цер флишна планина.
- Мачва – равница између Саве, Дрине и Цера.
- Доњоколубарски басен (доња Колубара и Тамнава) – лежишта лигнита.
- Рамско-голубачка пешчара – 70 km дуж десне обале Дунава, од Рама до Голупца; пошумљена.
Најважније:
- Површина: низије и ободи низија заузимају око 49,5% Србије.
- Низије: Панонска (север, Војводина) и Понтијска (североисток, Кључ и доњи Тимок).
- Војводина: Срем, Бачка и Банат, које раздвајају Сава, Тиса и Дунав.
- Алувијалне равни: најнижи и најмлађи облици, настали таложењем речног наноса.
- Еолски облици: лесне заравни (навејавање леса) и пешчаре – Делиблатска и Суботичка.
- Планине низије: Фрушка гора (Црвени чот, 539 m) и Вршачке планине (Гудурички врх, 641 m).
- Јужни обод: западни део – Мачва, Поцерина, Доњоколубарски басен; источни део – Доњовеликоморавска котлина, Стиг, Браничево.
- Рамско-голубачка пешчара: 70 km уз десну обалу Дунава, пошумљена.
