Најважније из лекције
План-резиме
- Стална насеља
- Насељена током целе године; деле се на градска, сеоска и мешовита.
- Критеријуми: број становника и проценат непољопривредног становништва (до 299 становника – увек село).
- Србија: 6.158 насељених места, 193 градска (3,6%, без АП КиМ).
- Сеоска (рурална) насеља
- Најмања по површини и броју становника; своја територија – атар.
- Мала густина насељености, становништво се бави пољопривредом.
- Засеок (џемат, махала) – издвојени део села (нпр. Горачићи: Драгачица, Расовац).
- Типови села
- Збијени – плански, широке улице под правим углом, збијене куће; Војводина, Мачва, Велико Поморавље, долина Тимока; земљорадња (Хајдучица).
- Разбијени – брда и планине, непланска градња, разбацане куће; сточарство (Заовине).
- Линијски – уз долине већих река и уз саобраћајнице (подножје Таре).
- Рурални процеси
- Број села опада; у 86% села миграције село–град, одлазе млади.
- Депопулација – пад броја становника; сенилизација – више старих; деаграризација – напуштање пољопривреде.
- Око 1.200 насеља са мање од 100 становника; гашење села највеће на југу, југозападу и југоистоку, око Старе планине.
- Мешовита насеља
- Између сеоског и градског типа; поред пољопривредне добијају доминантну индустријску, туристичку или другу функцију.
- Седишта општина без градског насеља: Ражањ, Сврљиг, Кнић.
Стална насеља – насеља у којима људи живе током целе године.
Разликују се по величини, облику, изгледу, броју становника и занимању становништва. Деле се на градска, сеоска и мешовита.
- Критеријуми поделе – број становника и проценат непољопривредног становништва.
- До 299 становника – насеље је увек сеоско.
- 15.000 и више становника – насеље је градско већ са 30% непољопривредног становништва.
- У Србији има 6.158 насељених места, од чега 193 градска (3,6%, без АП КиМ).
Сеоска (рурална) насеља – најмања насеља по површини и броју становника; имају своју територију – атар.
Имају малу густину насељености, а становништво се претежно бави пољопривредом.
Засеок (џемат, махала) – скупина кућа у оквиру једног села; издвојени део села, често одвојен брдом, водотоком или шумом.
- Село Горачићи у западној Србији има засеоке, од којих су већи Драгачица и Расовац.
Села збијеног типа – плански грађена, широке улице које се секу под правим углом, збијене куће са високим оградама, иза њих дворишта и баште; становништво се бави земљорадњом.
- Војводина, Мачва, Велико Поморавље, долина Тимока; пример Хајдучица (Јужнобанатски округ, око 1.150 становника – Словаци, Срби, Мађари, Македонци).
Села разбијеног типа – брдски и планински предели, непланска градња, разбацане и удаљене куће, велика површина; због мање плодног тла бави се сточарством.
- Село Заовине, засеок Ђурићи.
Села линијског типа – настају уз долине већих река или уз важније саобраћајнице; има их и у планинском и у равничарском делу Србије.
- Село у подножју Таре, уз Дрину.
Број села у Србији се смањује. Због развоја градова и лошијих економских услова, у 86% сеоских насеља постоје миграције село–град; одлазе млади, па села имају негативан природни прираштај.
- Депопулација – смањивање броја становника.
- Сенилизација – повећавање удела старог становништва.
- Деаграризација – напуштање пољопривреде као делатности и извора прихода.
- Око 1.200 насеља има мање од 100 становника и у фази су нестајања; гашење села најјаче је у јужној, југозападној и југоисточној Србији, око Старе планине.
Мешовита насеља – насеља која су по особинама између сеоског и градског типа.
Настају када развијено село поред пољопривредне добије још неку функцију (индустријску, туристичку и др.) која постаје доминантна.
- Седишта општина без градског насеља: Ражањ, Сврљиг, Кнић.
Најважније:
- Стална насеља: насељена целе године; деле се на градска, сеоска и мешовита.
- Критеријуми: број становника и проценат непољопривредног становништва.
- Србија: 6.158 насељених места, од тога 193 градска (3,6%, без АП КиМ).
- Село: најмање насеље, има атар, малу густину насељености, становници се баве пољопривредом.
- Типови села: збијени (равнице, земљорадња), разбијени (планине, сточарство), линијски (уз реке и путеве).
- Засеок: издвојени део села – џемат, махала.
- Рурални процеси: миграције село–град у 86% села → депопулација, сенилизација, деаграризација.
- Гашење села: око 1.200 насеља са мање од 100 становника; највише на југу, југозападу и југоистоку Србије.
- Мешовита насеља: између села и града; Ражањ, Сврљиг, Кнић.
