Корице уџбеника

7.6.3. Процени Колико Знаш

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Најважније из лекције

  • Масти и уља: Триацилглицероли (естри глицерола и масних киселина). Засићене киселине дају чврсте масти, а незасићене течна уља. Хидрогенизацијом уља настаје маргарин, а базном хидролизом (сапонификацијом) настају сапуни и глицерол.
  • Угљени хидрати: Моносахариди (глукоза, фруктоза – редукују Фелингов и Толенсов реагенс), дисахариди (сахароза даје инвертни шећер хидролизом; лактоза) и полисахариди (скроб – доказује се јодом; целулоза – биљни ћелијски зид; гликоген – јетра и мишићи).
  • Амино-киселине и протеини: \(\alpha\)-амино-киселине се спајају пептидним везама (\(-\text{CO}-\text{NH}-\)). Протеини могу бити влакнасти (градивни) или лоптасти (ензими, антитела, хормони). Нарушавање њихове просторне структуре назива се денатурација.
  • Витамини: Растворљиви у мастима (A, D, E, K – могућност хипервитаминозе) и растворљиви у води (B комплекс, C – излучују се урином). Недостатак доводи до специфичних авитаминоза (скорбут, рахитис, кокошије слепило, берибери).
Масти и уља су смеше чији су главни састојци триацилглицероли (триглицериди) – естри трохидроксилног алкохола глицерола и виших масних киселина.
\[ \begin{matrix} \text{CH}_2-\text{O}-\text{CO}-\text{R}_1 \\ | \\ \text{CH}-\text{O}-\text{CO}-\text{R}_2 \\ | \\ \text{CH}_2-\text{O}-\text{CO}-\text{R}_3 \end{matrix} \] Општа формула триацилглицерола (\(\text{R}_1\), \(\text{R}_2\) и \(\text{R}_3\) су угљоводонични низови масних киселина)
Порекло и агрегатно стање:
  • Масти: углавном животињског порекла, у чврстом су агрегатном стању јер садрже претежно остатке засићених масних киселина (нпр. палмитинске, стеаринске).
  • Уља: углавном биљног порекла (изузетак је рибље уље), у течном су агрегатном стању јер садрже више остатака незасићених масних киселина са двоструким везама (нпр. олеинске).
Због дугачких неполарних угљоводоничних низова, масти и уља су неполарна једињења: не растварају се у води, а растварају се у неполарним органским растварачима.
Масти и уља служе као богат извор и резерва енергије, пружају механичку заштиту органима и топлотну изолацију (поткожно масно ткиво).
Хидрогенизација уља: Индустријски процес адиције водоника на двоструке везе незасићених масних киселина у триацилглицеролима уља. Овим поступком течна биљна уља прелазе у чврсте масти (производња маргарина).
\[ \text{Триацилглицерол (незасићен, течан)} + 3\text{H}_2 \xrightarrow{\text{катализатор}} \text{Триацилглицерол (засићен, чврст)} \]
Сапонификација: Реакција базне хидролизе триацилглицерола са алкалним хидроксидима (\(\text{NaOH}\) или \(\text{KOH}\)), при чему настају глицерол и сапуни (соли масних киселина са најмање 8 угљеникових атома).
\[ \text{триацилглицерол} + 3\text{NaOH} \longrightarrow \text{глицерол} + 3\text{R-COO}^-\text{Na}^+ \quad (\text{сапун}) \]
Карбоксилатни анјон сапуна поседује:
  • Неполарни реп (угљоводонични низ) – окреће се ка неполарној масној мрљи и везује је;
  • Поларну главу (\(-\text{COO}^-\)) – окреће се ка молекулима воде.
Трљањем се нечистоћа окружује молекулима сапуна и откида са тканине у воду.
У тврдој води (вода са чесме која садржи \(\text{Ca}^{2+}\) и \(\text{Mg}^{2+}\) јоне) сапун слабије пени јер са овим јонима гради тешко растворне талоге.
Угљени хидрати су биолошки важна органска једињења изграђена од атома угљеника, водоника и кисеоника. Настају у биљкама процесом фотосинтезе:
\[ 6\text{CO}_2 + 6\text{H}_2\text{O} \xrightarrow{\text{светлост, хлорофил}} \text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6 + 6\text{O}_2 \]
Подела према сложености молекула:
Класа Број мономерних јединица Примери
Моносахариди 1 структурна јединица Глукоза, фруктоза, галактоза
Олигосахариди 2 до 10 јединица (најважнији су дисахариди) Сахароза, лактоза
Полисахариди Више од 10 јединица (природни полимери) Скроб, целулоза, гликоген
Моносахариди су најједноставнији угљени хидрати који се хидролизом не могу разложити на једноставнија једињења. По хемијском саставу су полихидроксилни алдехиди (алдозе) или полихидроксилни кетони (кетозе).
  • Глукоза (\(\text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6\)): алдохексоза, грожђани шећер (декстроза). Главни извор енергије у ћелијама (ћелијско дисање), састојак је крви и инфузионих раствора.
  • Фруктоза (\(\text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6\)): кетохексоза, воћни шећер. Најслађи природни угљени хидрат, заједно са глукозом саставни део меда и воћа.
Моносахариди су беле кристалне супстанце, слатког укуса, добро растворне у води. Постоје у ацикличном и цикличном облику (пет или шест чланова у прстену).
Хемијске реакције моносахарида:
  • Фелингова реакција: са плавим \(\text{Cu}^{2+}\) јонима гради се црвени талог \(\text{Cu}_2\text{O}\).
  • Толенсова реакција (сребрно огледало): са \(\text{Ag}^+\) јонима издваја се елементарно сребро (\(\text{Ag}\)) на зиду суда.
  • Дехидратација (угљенисање): концентрована \(\text{H}_2\text{SO}_4\) одузима воду угљеним хидратима: \[ \text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6 \xrightarrow{\text{конц. H}_2\text{SO}_4} 6\text{C} + 6\text{H}_2\text{O} \]
Дисахариди (\(\text{C}_{12}\text{H}_{22}\text{O}_{11}\)) настају повезивањем два молекула моносахарида преко атома кисеоника (гликозидна веза), уз издвајање воде.
1. Сахароза (стони шећер):
• Грађа: изграђена од остатака глукозе и фруктозе.
• Добија се из шећерне репе и трске.
Не даје позитивну реакцију са Фелинговим и Толенсовим реагенсом.
Хидролиза сахарозе: киселом хидролизом разлаже се на глукозу и фруктозу у односу \(1 : 1\). Ова смеша назива се инвертни шећер (главни састојак меда): \[ \text{C}_{12}\text{H}_{22}\text{O}_{11} + \text{H}_2\text{O} \xrightarrow{\text{H}^+} \text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6 \; (\text{глукоза}) + \text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6 \; (\text{фруктоза}) \]
2. Лактоза (млечни шећер):
• Грађа: изграђена од остатака галактозе и глукозе.
• Налази се у млеку сисара као извор енергије за младунце.
Даје позитивну реакцију са Фелинговим и Толенсовим реагенсом.
Полисахариди су природни полимери изграђени од великог броја остатака моносахарида (хомополисахариди садрже само једну врсту мономера – глукозу). Немају сладак укус и не реагују директно са Фелинговим и Толенсовим реагенсима.
Полисахарид Структура ланца Улога и својства Доказ / Реакција
Скроб Разгранати и линеарни ланци глукозе Резервни угљени хидрат биљака (семе, кртоле). Слабо се раствара у хладној, боље у топлој води градећи колоидни раствор (штирак). Са јодом (\(\text{I}_2\)) даје карактеристично плаво-љубичасто обојење. Хидролизом даје глукозу.
Целулоза Дугачки линеарни неразгранати ланци глукозе Градивни полисахарид биљног ћелијског зида (памук садржи до 90 %, дрво око 50 %). Нерастворна у води. Људи је не варе (биљна влакна регулишу рад црева). Не даје плаву боју са јодом. Користи се за производњу папира, текстила и експлозива.
Гликоген Јако разгранати ланци глукозе Резервни угљени хидрат у људском и животињском организму. Складишти се у јетри и мишићима. Својства слична скробу.
Амино-киселине су органска једињења која истовремено садрже базну амино-групу (\(-\text{NH}_2\)) и киселу карбоксилну групу (\(-\text{COOH}\)).
\[ \text{R}-\text{CH}(\text{NH}_2)-\text{COOH} \] Општа формула \(\alpha\)-амино-киселина (\(-\text{NH}_2\) група је везана за \(\alpha\)-угљеников атом, први до \(-\text{COOH}\) групе)
Најједноставније амино-киселине:
  • Глицин: \(\text{H}-\text{CH}(\text{NH}_2)-\text{COOH}\)
  • Аланин: \(\text{CH}_3-\text{CH}(\text{NH}_2)-\text{COOH}\)
Есенцијалне амино-киселине: Амино-киселине које људски организам не може сам да синтетише, већ се морају уносити исхраном богатом протеинима (месо, јаја, млеко, соја).
Пептидна веза (\(-\text{CO}-\text{NH}-\)): Настаје реакцијом карбоксилне групе једне амино-киселине и амино-групе друге амино-киселине уз издвајање молекула воде: \[ \text{R}_1\text{-CH(NH}_2\text{)-COOH} + \text{R}_2\text{-CH(NH}_2\text{)-COOH} \longrightarrow \text{R}_1\text{-CH(NH}_2\text{)-CO-NH-CH(R}_2\text{)-COOH} + \text{H}_2\text{O} \]
Протеини су природни макромолекули изграђени од великог броја остатака амино-киселина повезаних пептидним везама у тачно одређеном редоследу.
Облици и улоге протеина:
  • Фибриларни (влакнасти): имају градивну улогу (изграђују кожу, косу, нокте, мишиће – нпр. кератин, колаген).
  • Глобуларни (лоптасти): обављају функционалне улоге: транспортне (хемоглобин преноси \(\text{O}_2\)), заштитне (антитела), регулаторне (хормони попут окситоцина и инсулина).
  • Ензими: протеини који делују као биолошки катализатори – убрзавају све хемијске реакције у организму.
Денатурација протеина: Процес нарушавања природне просторне структуре протеина, чиме се губи његова биолошка активност.
Узрочници: висока температура, киселине, базе, соли тешких метала, органски растварачи.
Типови: повратна (нпр. мућење беланца, гелирање) и трајна (нпр. пржење јајета, сирење млека додавањем киселине).
Витамини су органска једињења разноврсне хемијске структуре, неопходна у малим количинама за нормално функционисање организма.
Поремећаји везани за унос витамина:
  • Авитаминоза: потпуни недостатак одређеног витамина.
  • Хиповитаминоза: недовољан унос витамина.
  • Хипервитаминоза: последица прекомерног уноса (карактеристична за витамине растворљиве у мастима јер се акумулирају у јетри).
Група Витамини Главна улога Последице авитаминозе
Растворљиви у мастима (липосолубилни)
A, D, E, K
A Вид (родопсин), заштита слузокоже Кокошије слепило, промене на кожи
D Регулација метаболизма \(\text{Ca}\) и \(\text{P}\) Рахитис код деце, остеопороза код одраслих
E Антиоксиданс, штити ћелијске мембране Анемија
K Коагулација (згрушавање) крви Крварења, немогућност згрушавања крви
Растворљиви у води (хидросолубилни)
B комплекс и C
C (аскорбинска киселина) Синтеза колагена, јак антиоксиданс, имунитет Скорбут (крварење десни, испадање зуба)
\(\text{B}_1\) Функција нервног система и разградња глукозе Берибери (нервни поремећаји, слабост срца)
\(\text{B}_3\) Метаболизам масти и угљених хидрата Пелагра (дерматитис, дијареја, деменција)

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): У две необележене епрувете налазе се узорци раствора скроба и раствора глукозе. Како се помоћу једног хемијског реагенса може доказати у којој се епрувети налази скроб?
У обе епрувете се дода неколико капи раствора јода.
У епрувети у којој се налази скроб јавиће се карактеристично интензивно плаво-љубичасто обојење.
У епрувети са глукозом неће доћи до промене боје јода.
Задатак 2 (средњи): Израчунај масу чистог угљеника која настаје потпуним угљенисањем (дехидратацијом помоћу концентроване \(\text{H}_2\text{SO}_4\)) узорка глукозе масе \(36\text{ g}\).
Подаци: \(M(\text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6) = 180\text{ g/mol}\), \(M(\text{C}) = 12\text{ g/mol}\).
1. Корак: Једначина реакције дехидратације глукозе: \[ \text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6 \xrightarrow{\text{конц. H}_2\text{SO}_4} 6\text{C} + 6\text{H}_2\text{O} \] 2. Корак: Израчунавање количине супстанце глукозе: \[ n(\text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6) = \frac{m}{M} = \frac{36\text{ g}}{180\text{ g/mol}} = 0{,}2\text{ mol} \] 3. Корак: Из стехиометријског односа из једначине (\(1\text{ mol } \text{глукозе} : 6\text{ mol } \text{C}\)): \[ n(\text{C}) = 6 \cdot n(\text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6) = 6 \cdot 0{,}2\text{ mol} = 1{,}2\text{ mol} \] 4. Корак: Израчунавање масе угљеника: \[ m(\text{C}) = n(\text{C}) \cdot M(\text{C}) = 1{,}2\text{ mol} \cdot 12\text{ g/mol} = 14{,}4\text{ g} \] Одговор: Маса добијеног угљеника је \(14{,}4\text{ g}\).
Задатак 3 (средњи): Након кувања раствора сахарозе уз додатак неколико капи разблажене хлороводоничне киселине, раствор показује позитивну реакцију са Фелинговим реагенсом, иако чиста сахароза не реагује. Објасни зашто се то дешава и како се зове настала смеша.
У киселој средини при загревању долази до реакције киселе хидролизе сахарозе: \[ \text{C}_{12}\text{H}_{22}\text{O}_{11} + \text{H}_2\text{O} \xrightarrow{\text{H}^+, t} \text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6 \; (\text{глукоза}) + \text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6 \; (\text{фруктоза}) \] Сахароза се разлаже на моносахариде глукозу и фруктозу у односу \(1:1\). Ова смеша назива се инвертни шећер. Пошто су глукоза и фруктоза редукциони моносахариди, они дају позитивну реакцију са Фелинговим реагенсом градећи црвени талог \(\text{Cu}_2\text{O}\).
Задатак 4 (тежак): Напиши једначину грађења пептидне везе између два молекула глицина (\(\text{H}-\text{CH}(\text{NH}_2)-\text{COOH}\)) и заокружи пептидну везу у насталом дипептиду. Колико се пептидних веза налази у молекулу хексапептида (пептида изграђеног од 6 амино-киселина)?
1. Једначина реакције грађења дипептида (глицил-глицин): \[ \text{H}_2\text{N}-\text{CH}_2-\text{COOH} + \text{H}_2\text{N}-\text{CH}_2-\text{COOH} \longrightarrow \text{H}_2\text{N}-\text{CH}_2-\mathbf{CO-NH}-\text{CH}_2-\text{COOH} + \text{H}_2\text{O} \] Пептидна група је \(-\mathbf{CO-NH}-\).

2. Број пептидних веза: Број пептидних веза у нецикличном пептиду је увек за 1 мањи од броја спојених амино-киселина (\(n - 1\)). За хексапептид (\(n = 6\)): \[ 6 - 1 = 5 \text{ пептидних веза} \]

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: