Најважније из лекције
План-резиме
-
Арабљани и Арабијско полуострво пре ислама 1.1. Географске одлике и начин живота: 1.1.1. Живот у пустињама, степама и оазама уз бављење номадским сточарством и земљорадњом. 1.1.2. Племенско уређење предвођено шеицима или емирима; чести сукоби многобожачких племена око воде и земље. 1.2. Трговина („пут мириса”): 1.2.1. Караванска трговина производима из Кине и Индије преко Црвеног мора ка Византији и Средоземљу. 1.2.2. Пренос нових пољопривредних култура (пиринач, памук, шећерна репа, дуд, кајсија, бресква) и верских утицаја у Европу.
-
Настанак исламске вере 2.1. Пророк Мухамед (570–632): 2.1.1. Трговац из Меке, почетком VII века утемељио ислам – монотеистичку религију са вером у Алаха. 2.1.2. Исламски верници названи муслимани; религија је ујединила разједињена арабљанска племена. 2.2. Кључни догађаји и верски елементи: 2.2.1. 622. година – Хиџра: бекство Мухамеда и његових следбеника из Меке у Медину због отпора богатих многобожаца; почетак рачунања времена у исламу. 2.2.2. Куран: света књига ислама у којој су записане Алахове заповести и верска правила. 2.2.3. Мека: главни свети град са светилиштем Каба (Ћаба); обавеза ходочашћа (хаџилук).
-
Арабљанска освајања и Калифат 3.1. Уређење и џихад: 3.1.1. Након смрти Мухамеда (632), на челу државе су калифе (наследници/заменици пророка). 3.1.2. Џихад („свети рат”): покренут ради ширења ислама и територијалног ширења државе против оних који не верују у Алаха. 3.2. Обим државе и династије: 3.2.1. Стварање Арабљанског калифата на три континента (Азија, Африка, Европа) – од Атлантског океана до граница Кине (Персија, Сирија, Египат, Северна Африка, Пиринејско полуострво). 3.2.2. Калифатом су од VII до IX века владале династије Омејада и Абасида; престоница је прво била у Дамаску, а потом у Багдаду. 3.2.3. Врхунац моћи под калифом Харуном ал Рашидом (786–809) у Багдаду. 3.3. Распад јединственог калифата: 3.3.1. Деоба почела у VIII веку; формирање три посебне државе са центрима у Багдаду, Каиру и Кордови.
-
Арапска култура, наука и утицај на Европу 4.1. Културно и научно посредовање: 4.1.1. Превођење и очување античких грчких списа (филозофија, географија, медицина, математика) и њихов пренос у Европу преко Пиринејског полуострва. 4.1.2. Пренос изума из Азије: индијске цифре са нулом („арапски бројеви”), кинески изуми (компас, барут, хартија). 4.1.3. Развој научних грана: алгебра, анатомија, астрономија, зоологија; чувени лекар и филозоф Авицена (X–XI век). 4.1.4. Лингвистички утицај кроз појмове као што су алгебра, цифра, зенит, тарифа, алманах. 4.2. Архитектура и уметност: 4.2.1. Изградња палата и џамија са високим кулама (минаретима). 4.2.2. Примена арабески (геометријских и биљних орнамената) услед верске забране приказивања људског лика. 4.2.3. Књижевност: збирка приповедака Хиљаду и једна ноћ.
Лекција кроз датуме
570 г. | Рођење пророка Мухамеда
Мухамед се родио у Меки. Након што је остао сироче, бавио се трговином и проучавао друге религије, да би касније постао оснивач ислама.
7 век | Оснивање исламске религије
Почетком VII века, трговац Мухамед из града Меке основао је ислам, трећу једнобожачку религију. Ово је омогућило уједињење многобожачких арабљанских племена и почетак ширења нове вере.
622 г. | Хиџра (сеоба из Меке у Медину)
Због отпора богатих Арабљана, Мухамед је са својим следбеницима прешао из Меке у Медину ("Пророков град"). Овај догађај означава почетак исламске ере и од њега муслимани рачунају време.
632 г. | Смрт пророка Мухамеда
У време његове смрти читаво Арабијско полуострво било је обједињено у једну државу. Наследили су га изабрани припадници његовог племена који су добили титулу калифа.
8 век | Почетак деобе Арабљанског калифата
У VIII веку почело је слабљење јединства и деоба огромне арабљанске државе, из које ће касније настати три засебне државе са престоницама у Багдаду, Каиру и Кордови.
786 г. | Почетак владавине калифа Харуна ал Рашида
На власт долази најславнији владар из династије Абасида. Током његове владавине Багдад постаје чувени центар науке, културе и уметности, а предводио је и напад на Цариград.
9 век | Крај владавине династија Омејада и Абасида над јединственим калифатом
Девети век (IX век) означава крај периода током којег су ове две династије владале огромним Арабљанским калифатом који се простирао на три континента, након чега долази до његове трајне поделе.
809 г. | Крај владавине калифа Харуна ал Рашида
Смрт Харуна ал Рашида, једног од најмоћнијих владара Арабљанског калифата из династије Абасида.
11 век | Деловање чувеног арапског лекара и филозофа Авицене
На прелазу из X у XI век деловао је Авицена, један од најзначајнијих научника исламског света, чија су дела оставила дубок траг у светској медицини.
18 век | Крај примарне употребе арапских медицинских дела у Европи
Доласком XVIII века у Европи престају да се користе дела арапских лекара (попут Авицене) као главна медицинска литература, чиме се завршава један дуг историјски период арапског утицаја на европску медицину.
Арабљани и Арабијско полуострво
- Географски услови и начин живота: Арабијско полуострво већим делом чине пустиње и степе. Живот становништва био је везан за оазе – подручја са изворима воде и плодним тлом. Арабљани су живели у племенским заједницама под вођством шеика или емира, а међусобни сукоби око пашњака, стоке и воде били су чести.
- Привреда и трговачки путеви: Поред номадског сточарства и земљорадње у оазама, главно занимање била је караванска трговина. Преко „пута мириса“, који је повезивао Индију и Кину преко Црвеног мора са Византијом и Средоземљем, преношени су зачини, мириси и пољопривредне културе (памук, пиринач, шећерна репа, кајсија, бресква, дуд). Овим путем шириле су се и нове верске и научне идеје.
Настанак исламске вере
- Оснивање ислама: Почетком VII века Мухамед (570–632), трговац из Меке, покренуо је нову монотеистичку религију засновану на вери у бога Алаха, са циљем верског и политичког уједињења арабљанских племена. Његови следбеници названи су муслимани.
- Хиџра (622. година): Због отпора богатих меканских слојева који су бранили многобоштво, Мухамед је са пратиоцима 622. године прешао из Меке у Медину. Овај догађај представља почетак исламског рачунања времена и успостављање прве муслиманске заједнице.
- Свети списи и светилишта: Мухамедове поуке и верски прописи сакупљени су у светој књизи Куран. По повратку у Меку, град постаје главно верско средиште свих муслимана, а светилиште Каба (Ћаба) место обавезног ходочашћа (хаџилука).
Освајања и ширење ислама
- Калифат и џихад: Након Мухамедове смрти (632. године), вођство над јединственом државом преузеле су калифе (наследници). Путем верског рата (џихад), вођеног против свих који нису прихватали ислам, почело је брзо територијално ширење.
- Обим освајања: У року од једног века створен је Арабљански калифат – пространо царство на три континента (Азија, Африка, Европа) које се пружало од Атлантског океана и Пиринејског полуострва на западу, преко Египта, Сирије и Персије, све до граница Индије и Кине.
- Управа и подела државе: Покорено становништво задржало је верска права и самоуправу, али је већина постепено примала ислам због мањих пореза и могућности напредовања у служби. Државом су до IX века владале династије Омејада и Абасида, са престоницама у Дамаску и потом у Багдаду.
- Распад јединства: Већ у VIII веку започело је дробљење калифата, што је касније довело до формирања три засебне државе са седиштима у Багдаду, Каиру и Кордови. Највећи успон и културни процват везује се за владавину абасидског калифа Харуна ал Рашида (786–809).
Арапска култура и њен утицај
- Посредовање и наука: Арабљани су превели значајна античка грчка дела на арапски језик и пренели их у западну Европу преко Пиринејског полуострва. Постигли су велики напредак у анатомији, астрономији, географији, зоологији и медицини, где се нарочито истакао лекар и филозоф Авицена (X–XI век).
- Математика и технологија: Од Индијаца су преузели бројевни систем и у њега увели нулу („арапски бројеви“). Из арапског језика потичу стручни термини као што су алгебра, цифра, зенит, алманах и тарифа. Из Кине су у Европу пренели проналаске попут хартије, компаса и барута.
- Уметност и књижевност: Главна обележја исламске архитектуре су раскошне палате и џамије са високим кулама (минаретима). Због забране осликавања људских ликова развијена је арабеска – сложена декорација биљних и геометријских облика. На пољу књижевности најзначајније дело представља чувена збирка прича Хиљаду и једна ноћ.
