Најважније из лекције
План-резиме
-
Владавина цара Уроша Нејаког (1355–1371) и слабљење централне власти 1.1. Наслеђивање престола 1.1.1. Цара Душана наслеђује син Урош Нејаки, супротност оцу по карактеру и владарским способностима. 1.1.2. Долази до слабљења царске власти и немогућности очувања јединства државе. 1.2. Осамостаљивање обласних господара 1.2.1. Великаши деле државу, владају самостално, кују сопствени новац, држе војску и склапају споразуме са страним државама. 1.2.2. Деспот Симеон (Синиша) – прогласио се за цара у Епиру и Тесалији, али није успео да преузме српски престо због отпора српске властеле. 1.2.3. Царица Јелена (мајка цара Уроша) – независно владала Серском облашћу до своје смрти. 1.2.4. Деспот Јован Асен (царев ујак) – осамосталио се у јужној Албанији. 1.2.5. Кнез Војислав Војиновић – држао западну Србију (од Рудника до Јадранског мора). 1.2.6. Браћа Балшићи – управљали Зетом. 1.2.7. Браћа Дејановићи (Драгаши) – владали источном Македонијом.
-
Уздизање Мрњавчевића 2.1. Браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић 2.1.1. Вукашин господари подручјем од Призрена и Скопља до Прилепа (престоница). 2.1.2. Деспот Угљеша преузима управу над Серском облашћу, долином Месте, Халкидиком и доњим током Вардара. 2.2. Покушај успостављања нове династије (1365) 2.2.1. Вукашин Мрњавчевић крунисан за краља и савладара цара Уроша; преузима стварну власт у држави. 2.2.2. Марко Мрњавчевић проглашен за младог краља (званичног престолонаследника). 2.2.3. Отпор и сукоби других великаша против наметања Мрњавчевића.
-
Маричка битка (1371) и њене последице 3.1. Османски продор и поход Мрњавчевића 3.1.1. Турци Османлије освајају југоисточни Балкан и директно угрожавају Угљешине поседе. 3.1.2. Неуспешан покушај стварања ширег хришћанског савеза (савез склапају само Вукашин и Угљеша). 3.1.3. Српска војска креће у поход према Једрену 1371. године. 3.2. Ток и исход битке (26. септембар 1371) 3.2.1. Изненадни ноћни напад османске војске на српски логор код Черномена на реци Марици. 3.2.2. Катастрофалан пораз српске војске; погибија краља Вукашина и деспота Угљеше. 3.3. Историјске последице битке 3.3.1. Пад области у западној и јужној Македонији под османски утицај. 3.3.2. Прихватање турског вазалства од стране краља Марка Мрњавчевића (са седиштем у Прилепу) и браће Дејановића (Драгаша). 3.3.3. Смрт краља Марка као османског вазала у бици на Ровинама (1395).
-
Крај династије Немањића и Српског царства 4.1. Смрт цара Уроша Нејаког крајем 1371. године без директног наследника. 4.2. Окончање двовековне епохе владавине династије Немањића, коју су обележили економски, територијални и културни процват српске средњовековне државе.
Лекција кроз датуме
1335 г. | Рођење Марка Мрњавчевића (Краљевића Марка)
Око 1335. године рођен је Марко Мрњавчевић, најстарији син краља Вукашина. У држави Немањића носио је титулу младог краља, а у народном предању је остао упамћен као велики јунак Краљевић Марко.
1355 г. | Почетак владавине цара Уроша Нејаког
После смрти цара Душана Силног, на српски престо долази његов син Урош, у народу познат као Урош Нејаки. Током његове владавине царска власт слаби, а Српско царство почиње да се распада на области којима самостално управљају обласни господари.
1365 г. | Вукашин Мрњавчевић проглашен за краља и савладара
Уз сагласност цара Уроша Нејаког, Вукашин Мрњавчевић је крунисан за краља и царевог савладара. Титула младог краља (престолонаследника) додељена је његовом сину Марку, док је брат Угљеша постао деспот, чиме су Мрњавчевићи покушали да се наметну као нова владарска династија.
1371 г. | Маричка битка
Велика српска војска под вођством краља Вукашина и деспота Угљеше изненада је нападнута ноћу и тешко поражена од стране Турака Османлија на реци Марици. У бици су погинула оба брата Мрњавчевића, а њихове територије биле су прве српске земље које су пале под турску власт.
1371 г. | Смрт цара Уроша Нејаког
Крајем 1371. године умро је цар Урош Нејаки, који иза себе није оставио наследника.
1371 г. | Крај Српског царства и двовековне владавине династије Немањића
Смрћу цара Уроша Нејаког званично је завршена двовековна владавина династије Немањића у Србији. Овај догађај означава и дефинитиван крај постојања средњовековног Српског царства, чија се територија у потпуности распала на области под управом самосталних обласних господара.
1395 г. | Битка на Ровинама и погибија Марка Мрњавчевића
Краљ Марко Мрњавчевић погинуо је борећи се као турски вазал у бици на Ровинама, у којој су се сукобиле војске хришћана и Турака Османлија.
Владавина Уроша Нејаког и обласни господари
Након смрти цара Стефана Душана, на српски престо дошао је његов син Урош V Нејаки (1355–1371). За разлику од свог претходника, нови цар није поседовао одлучност ни снагу да сачува ауторитет круне, што је подстакло распад централне власти и осамостаљивање крупне властеле.
Најпре су се од државе одвојиле најјужније територије – Епир и Тесалија, где се Душанов полубрат деспот Симеон (Синиша) прогласио за цара. Иако је властела подржала законитог наследника Уроша и тиме спречила Симеона да преузме врховну власт у Србији, царски утицај је био трајно урушен. Велилкаши су самостално управљали својим поседима, држали сопствену војску, ковали новац и склапали међународне савезе:
- Деспот Симеон (Синиша): управљао Епиром и Тесалијом.
- Деспот Јован Асен: држао крајеве у јужној Албанији.
- Царица Јелена (мајка цара Уроша): независно владала Серском облашћу.
- Кнез Војислав Војиновић: контролисао територију од Рудника до Јадрана.
- Браћа Балшићи: учврстили власт у Зети.
- Браћа Дејановићи (Драгаши): управљали источном Македонијом.
- Браћа Мрњавчевићи: господарили западном Македонијом и касније Серском облашћу.
Уздизање Мрњавчевића
Међу обласним господарима пресудан утицај остварила су браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић. Краљ Вукашин је управљао територијама око Прилепа, Скопља и Призрена, док је деспот Угљеша, након смрти царице Јелене, преузео контролу над Серском облашћу, долином реке Месте и Халкидиком.
Пошто цар Урош није имао наследника, Вукашин Мрњавчевић је 1365. године крунисан за краља и царевог савладара, док је Вукашинов син Марко (у народној традицији Краљевић Марко) именован за младог краља и престолонаследника. Овај покушај стварања нове владарске династије изазвао је сукобе са осталом властелом, али је Вукашин из њих изашао као победник и потпуно потиснуо цара Уроша из практичног управљања земљом.
- Марко Мрњавчевић (око 1335–1395): После погибије оца и смрти цара Уроша 1371. године остао је једини носилац краљевске титуле, мада га други великаши нису признавали. Његова директна власт свела се на предео око Прилепа. Као османски вазал плаћао је данак и вршио војну обавезу. Подигао је Марков манастир код Скопља, а погинуо је 1395. године у бици на Ровинама boreћи се на турској страни.
Маричка битка
Османско напредовање ка југоисточном Балкану директно је угрозило поседе деспота Угљеше. Након што су покушаји да се оформи шира антитурска коалиција са Византијом и српским господарима пропали, деспоту се у војном отпору придружио само брат Вукашин.
Браћа Мрњавчевић су 1371. године покренула велику војску према тадашњем османском центру Једрену. Током логоровања на реци Марици, османске снаге су извеле изненадни ноћни напад на српски логор. У Маричкој бици (септембра 1371) српска војска је претрпела потпуни пораз, а краљ Вукашин и деспот Угљеша су изгубили животе.
Последице битке:
- Територије Мрњавчевића и јужни српски крајеви пали су под османску власт.
- Краљ Марко Мрњавчевић и браћа Дејановићи прихватили су вазални положај према османском султану.
- Крајем 1371. године преминуо је цар Урош Нејаки, чиме се угасила династија Немањића после више од два века управљања Србијом, током којих су значајно развијени државност, култура, привреда и црква.
