Најважније из лекције
План-резиме
-
Положај владара у средњем веку
- Развој централне власти:
- У позном средњем веку изграђена је централна државна власт око владара и двора (основа савремених држава: Француске, Енглеске, Шпаније, Немачке).
- Владари су ширили утицај на рачун високог племства уз помоћ владаревог савета (сачињеног од образованих чиновника и свештеника), који је био претеча владе.
- Двор и пребивалиште:
- Рани средњи век: владари нису имали стално место боравка, већ су путовали са целом свитом.
- Позни средњи век: премештање у сталне замкове (дворце, палате) у престоницама.
- Обавезе владара: вођење савета, суђење, пријем страних изасланика, предвођење војске у ратовима, обилазак поседа, верске обавезе и учешће на витешким турнирима.
- Развој централне власти:
-
Живот племства
- Замкови:
- Грађени на стрмим узвишењима ради одбране, заштићени бедемима, кулама и рововима са водом.
- Служили су као седиште властелинства, али и као уточиште локалном становништву у време ратне опасности.
- Свакодневица и забава: ратови, лов, раскошне гозбе, наступи трубадура/акробата и витешки турнири.
- Елеонора од Аквитаније (1122–1204):
- Једна од најутицајнијих личности XII века.
- Први брак са француским краљем Лујем VII (учешће у Другом крсташком рату, развод 1152).
- Други брак (1152) са енглеским краљем Хенријем II Плантагенетом; мајка краљева Ричарда I Лављег Срца и Јована без Земље.
- Замкови:
-
Грађанство и средњовековни градови
- Развој и значај: привредна, културна и политичка средишта; настају на прометним местима (раскрснице, реке, обале, поред манастира и замкова).
- Значајни градови:
- Запад: Венеција, Ђенова, Фиренца, Париз, Келн, Хамбург, Бремен, Лондон.
- Исток: Кијев, Новгород, Цариград.
- Услови живота: густо насељене дрвене куће (чести пожари), уске улице без канализације и уличне расвете, затварање капија ноћу.
- Сталешка организација у градовима:
- Еснафи (цехови): струковна удружења занатлија са строгом хијерархијом (мајстор, калфа, шегрт) која су контролисала квалитет, количину и цене.
- Гилде (ханзе): трговачка удружења за безбедност каравана и очување трговачких привилегија.
-
Свакодневни живот сељака
- Положај и рад:
- Најбројнији друштвени слој; обрађивали земљу, гајили стоку за сопствене потребе, племство и цркву; обављали тешке физичке радове (кулук).
- Скромне једноделне брвнаре или куће од блата, подложност глади услед неповољних климатских услова.
- Сељачки устанци: последица тешког положаја (нпр. Жакерија у Француској у XIV веку, као и устанци у Енглеској и Немачкој), који су гушени у крви.
- Положај и рад:
-
Здравствене прилике и епидемије куге
- Услед лоше хигијене и неразвијене медицине, харале су заразне болести (куга, колера).
- Значајне епидемије куге („црна смрт“):
- VI век: куга у Византији и Средоземљу током Јустинијанове владавине.
- 1346–1350: највећа пандемија куге у Европи (пренета трговачким бродовима преко Црног мора у Италију); страдала око једна трећина европског становништва.
-
Положај жена у средњем веку
- Потпуна потчињеност мушкарцима (оцу, брату, мужу); родитељско уговарање бракова.
- Сеоске жене: вођење домаћинства и тешки пољопривредни радови.
- Племићке и владарске кћери: бракови су коришћени искључиво као средство дипломатије, склапања мира и политичких савеза.
-
Свештенство и манастири
- Повлашћени друштвени слој подељен на:
- Парохијско (ниже) свештенство: скромни услови живота слични обичном народу.
- Високо свештенство: утицај и богатство у рангу високог племства, саветници владара.
- Манастири: поседовали велика имања на којима су радили кметови; представљали верска средишта, али и главне центре писмености, образовања и школа.
- Друштвена покретљивост: напредовање у црквеној хијерархији је, поред порекла, зависило од личних способности и образовања.
- Повлашћени друштвени слој подељен на:
Лекција кроз датуме
6 век | Јустинијанова куга у Византији
Велика епидемија куге која је захватила Византију и читаво Средоземље за време владавине цара Јустинијана у VI веку. Болест је однела толико живота да на гробљима није било довољно места за сахрањивање, па су мртви лежали по улицама.
1122 г. | Рођење Елеоноре Аквитанске
Рођење Елеоноре од Аквитаније, једне од најмоћнијих, најбогатијих и најутицајнијих жена средњег века, која ће касније постати француска, а затим и енглеска краљица.
1152 г. | Развод Елеоноре Аквитанске и њен други брак
Елеонора Аквитанска се развела од француског краља Луја VII, са којим је претходно учествовала у Другом крсташком рату. Исте године удала се за Хенрија Плантагенета, будућег енглеског краља Хенрија II.
1204 г. | Смрт Елеоноре Аквитанске
Смрт Елеоноре од Аквитаније, чувене владарке која је снажно утицала на политичка збивања и културу на дворовима Европе у XII веку, помажући развој трубадурске поезије.
14 век | Жакерија - устанак француских сељака
Велики сељачки устанак (побуна кметова) у Француској током XIV века, изазван изузетно тешким условима живота. Као и многе сличне побуне тог времена, феудалци су овај устанак угушили у крви.
1346 г. | Почетак највеће епидемије куге у Европи
Почетак разорне пандемије куге („црне смрти“) у Европи. Болест су донели трговачки бродови преко Црног мора у Италију, одакле се проширила даље. Током овог периода, српски цар Душан се са царицом Јеленом склонио на Свету гору.
1350 г. | Крај највеће епидемије куге у Европи
Завршетак најсмртоноснијег таласа епидемије куге која је од 1346. године харала Европом. Процењује се да је од ове болести у том периоду умрло око трећине тадашњег европског становништва.
Положај владара у средњем веку
Током позног средњег века долази до постепеног јачања централне монархијске власти око владара и његовог двора, што је представљало темељ за образовање модерних европских држава (попут Енглеске, Француске и Шпаније). Владари су ширили свој утицај науштрб крупних феудалаца, док су њихови савети, попуњени образованим чиновницима и црквеним лицима, постали зачетак будућих државних управа и влада.
За разлику од раног средњег века, када је двор био покретан и често путовао, у познијем добу седиште државе постаје стално и смештено је у престоничким палатама и замковима. Двор је био средиште јавног живота и окупљао је племство, саветнике, војну посаду и свештенство. Владар је имао бројне дужности: управљао је војском у ратним сукобима, предводио државне савете, делио правду, учествовао у црквеним обредима, примао дипломатска посланства и организовао витешка надметања и свечаности.
Живот племића у средњем веку
Племићки слој је обитавао у утврђеним замковима подизаним на узвишењима ради лакше одбране, заштићеним бедемима, одбрамбеним кулама и воденим јарковима. У случају војних сукоба замак је пружао склониште и локалном сеоском становништву. Унутар утврђења налазили су се стамбени простори, велике дворане за обедовање и гозбе, војничке одаје, коњушнице и магацини са залихама хране.
Живот феудалаца одвијао се у ратним походима, лову, одласцима на витешке турнире и организовању славља на којима су наступали путујући певачи и глумци.
Једна од најутицајнијих личности XII века била је Елеонора Аквитанска (1122–1204). Била је удата за француског краља Луја VII, са којим је суделовала у Другом крсташком рату, а након развода 1152. године удала се за потоњег енглеског краља Хенрија II Плантагенета. Њени синови Ричард I Лавље Срце и Јован без Земље постали су енглески владари, а њен двор био је познат по снажном покровитељству трубадурске уметности.
Грађанство у средњем веку
Развојем занатства и трговине развили су се средњовековни градови као црквена, привредна и културна средишта, што је условило настанак новог друштвеног сталежа – грађанства (трговци, занатлије, банкари). Значајни центри на западу били су Венеција, Ђенова, Фиренца, Париз, Лондон, Келн, Хамбург и Бремен, док су на истоку Европе доминирали Цариград, Кијев и Новгород.
Градови су подизани дуж прометних раскрсница, пловних путева или уз манастире и замкове. Били су заштићени зидинама са капијама које су закључаване током ноћи. Становништво је већином живело у дрвеним кућама, а због непостојања канализације и лоше хигијене често су харале смртоносне заразе попут колере и куге.
Привредни живот града почивао је на удруживању:
- Еснафи (цехови): професионална удружења занатлија која су строго прописивала квалитет робе, цене и норме производње. Процес стицања мајсторског звања и отварања сопствене радионице водио је од шегрта (ученика) преко калфе (помоћника) до мајстора.
- Гилде и ханзе: трговачка савези створени ради сигурности каравана и бродова на трговачким рутама широм Европе, Средоземља и Азије, као и ради стицања трговачких повластица.
Положај жена у средњем веку био је подређен мушкарцима у породици. Бракови племкиња и принцеза склапани су из политичких разлога ради стварања међудржавних савеза и мира.
Свакодневни живот сељака
Сељаштво је чинило најбројнији део становништва. Њихов опстанак зависио је од обраде земље и климатских прилика, а поред исхране сопствених породица, производили су храну за племство и свештенство. Такође су обављали физичке радове на подизању путева, мостова и утврђења.
Живели су у једноставним кућама од дрвета или земље покривеним сламом, са огњиштем у средишту просторије. Услед лоших хигијенских прилика и недостатка лекара, епидемије су биле честе и погубне.
Најразорнији талас куге („црна смрт“) погодио је Европу у периоду од 1346. до 1350. године, када је болест трговачким путевима са истока стигла преко Италије и усмртила трећину европске популације (попут Јустинијанове куге у VI веку).
Тежак положај и феудални притисак доводили су до бекства кметова и масовних побуна, међу којима је најпознатији устанак француских сељака – Жакерија у XIV веку, као и слични устанци у Енглеској и Немачкој, који су угушени интервенцијом племства.
Свештенство у средњем веку
Свештенство је уз племство чинило повлашћени друштвени слој. Постојала је дубока разлика између нижег, парохијског свештенства, које је живело скромно међу обичним народом, и високог црквеног клира који је имао велика имања, политичку моћ и утицај на владара.
Манастири су били значајни земљопоседници на чијим су имањима радили кметови. Осим духовне улоге, манастири су били кључни центри очувања писмености, образовања и школства. Црква је била једна од ретких институција у којој је друштвени напредак био омогућен захваљујући личном образовању и способностима, а не искључиво племићком пореклу.
