Корице уџбеника

1.2. Историјски извори за изучавање савременог доба

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Појам и врсте историјских извора

    • Историјски извори су сви остаци прошлости помоћу којих се сазнаје о догађајима и начину живота људи; коришћењем од стране историчара постају историјски докази.
    • Основна подела:
      • Усмени извори – преносе се предањем, обичајима и традицијом (у савременом добу забележени кроз аудио и видео сведочанства, нпр. преживелих логораша из Другог светског рата).
      • Материјални извори – артефакти које је човек створио рукома, машинама или роботима.
      • Писани извори – превасходни предмет историографије.
    • Чување грађе: музеји, библиотеке, архиви (нпр. Архив Југославије, Архив Србије), институције-ствараоци и интернет сервери.
  2. Писани извори

    • Извори првог реда (документа): званични записи настали у раду институција, оверени печатом и потписом (изводи из матичних књига, сведочанства, дипломе, уговори, пресуде, закони, устави).
    • Извори другог реда: штампа (новине, часописи), књиге (литература, мемоари, биографије), личне белешке, писма.
  3. Аудио-визуелни извори

    • Радио и телевизија: омогућили праћење говора државника и политичких збивања у реалном времену.
    • Филм: служи као уметничко дело, документарни запис и слика епохе.
      • 1926. – филм Моана (режисер Роберт Флаерти), први документарни филм.
      • 1927.Џез певач, први звучни филм.
      • 1937.Снежана и седам патуљака (Волт Дизни), први дугометражни анимирани филм.
      • 1938–1939. – први филмови у колору: Авантуре Робина Худа (1938), Чаробњак из Оза (1939), Прохујало са вихором (1939).
    • Фотографија: развијена од 19. века; овековечава историјске тренутке и личности (данас масовно доступна преко мобилних уређаја).
  4. Дигитални извори и интернет

    • Дигитални извори: базе података (библиографске, пуни текстови, закони, скенирана архивска грађа); од 2019. године у Србији је уведен електронски дневник.
    • Интернет: светски систем рачунарских мрежа настао 1969. године.
    • World Wide Web (WWW): интернет сервис који су 1990. године створили Тим Бернерс Ли и Роберт Кајо.
  5. Критика историјских извора

    • Научни поступак утврђивања аутентичности и веродостојности извора путем спољашње и унутрашње критике.
    • Поступак рада: поређење различитих извора, издвајање чињеница, тумачење, закључивање и синтеза.
    • Савремени изазови: технологија олакшава дигитално фалсификовање текста, фотографија и филмова, што захтева помоћ нових помоћних историјских наука.

Лекција кроз датуме

19 век | Откриће фотографије

Током 19. века откривена је фотографија, која је убрзо постала изузетно значајан визуелни историјски извор за историографију, овековечивши бројне историјске личности и догађаје.

1926 г. | Снимање првог документарног филма

Амерички режисер Роберт Флаерти снимио је филм "Моана" на острву Самои, који се сматра првим документарним филмом. Филмска екипа је боравила на острву дуже од годину дана како би истражила и забележила традиционални живот Полинежана.

1927 г. | Приказивање првог звучног филма

Снимљен је и приказан филм "Џез певач", који је ушао у историју као први звучни филм, чиме је направљен велики технолошки напредак у кинематографији.

1935 г. | Издавање дневних новина "Политика"

Штампање дневних новина "Политика" представља карактеристичан пример коришћења штампе као писаног историјског извора другог реда у савременом добу.

1937 г. | Снимање првог дугометражног анимираног филма

Волт Дизни је снимио филм "Снежана и седам патуљака", који представља први дугометражни анимирани филм у историји.

1938 г. | Снимање филма "Авантуре Робина Худа"

Ово остварење је један од првих усавршених филмова у колору, који сведочи о брзом развоју филмске индустрије током тридесетих година 20. века.

1939 г. | Снимање филмова "Чаробњак из Оза" и "Прохујало са вихором"

Ова два чувена кинематографска остварења спадају у прве усавршене дугометражне филмове у боји, који данас историчарима служе и као слика одређене епохе.

1969 г. | Настанак интернета

Почеци развоја интернета као светског система умрежених рачунарских мрежа. У наредним деценијама интернет ће постати глобална мрежа информација и у потпуности трансформисати све сегменте људског друштва.

1990 г. | Стварање World Wide Web-а (WWW)

Енглез Тим Бернерс Ли и Белгијанац Роберт Кајо створили су World Wide Web. Овај сервис је имао средишњу улогу у развоју информатичког доба и омогућио је визуелни приказ веб-страница које данас представљају важне историјске изворе.

2006 г. | Доношење Устава Републике Србије

Усвојен је нови Устав Републике Србије, који као званични запис државне институције представља један од најважнијих савремених писаних историјских извора првог реда.

2019 г. | Увођење дигиталног електронског дневника у Србији

Електронски дневник је у образовном систему Србије званично постао дигитални документ и централна база података која повезује све наставнике, ученике и родитеље.

Историјски извори

Историјска грађа представља све материјалне, писане и усмене остатке људског деловања кроз које се тумаче појаве и догађаји из прошлости. За разлику од ранијих епоха које карактерише недостатак података, савремено доба одликује изузетна бројност извора услед цивилизацијског напретка и ширења писмености. Очување ове грађе поверено је специјализованим установама попут архива, музеја и библиотека, али и савременим дигиталним серверима и базама података.

Писани извори

Писана документација представља главни ослонац историографије и класификује се у две категорије:

  • Извори првог реда: Званични документи настали директним радом институција, снабдевени потписом и службеним печатом (матичне књиге, дипломе, сведочанства, уговори, правни прописи, судске одлуке и међународни споразуми).
  • Извори другог реда: Штампани медији (новине, часописи), мемоари, биографије, преписка, позоришни репертоари и остали приватни или јавни списи.

Аудио-визуелни извори

Појава радија и телевизије омогућила је праћење политичких и друштвених збивања у реалном времену, чиме је процес преноса информација драстично убрзан. Савремени аудио и видео-записи такође омогућавају трајно бележење усмених сведочења. Ово је било од изузетног значаја за очување сећања преживелих логораша из Другог светског рата (у логорима као што су Аушвиц-Биркенау, Јасеновац, Маутхаузен, Треблинка, Јадовно, Јастребарско и Дахау), чија су првобитна писана документа често била уништена.

Филм и фотографија

Фотографија је од свог настанка у 19. веку постала важан медиј за овековечавање личности и преломних тренутака. Развој филма пружио је историографији вредан увид у друштвене токове, кроз неколико кључних историјских тренутака:

  • 1926. година: Снимљен је филм Моана редитеља Роберта Флаертија на Самои, који се сматра првим документарним остварењем.
  • 1927. година: Премијерно је приказан Џез певач, први звучни филм.
  • Тродесете године 20. века: Долази до развоја филмова у боји кроз наслове Снежана и седам патуљака (први дугометражни цртани филм, 1937), Авантуре Робина Худа (1938), Чаробњак из Оза (1939) и Прохујало са вихором (1939).
  • Документарни снимци: Филмски записи постају непосредни докази историјских догађаја, попут материјала са Курске битке или савезничког искрцавања у Нормандији.

Дигитални извори и интернет

Дигиталне базе података обухватају електронске библиотеке, правне акте, референтну литературу, штампу и дигитализована архивска документа (пример примене у Србији је увођење електронског дневника 2019. године).

  • 1969. година: Означила је настанак интернета, рачунарске мреже која је темељно трансформисала комуникацију, науку и друштво.
  • 1990. година: Тим Бернерс Ли и Роберт Кајо осмислили су World Wide Web (WWW), систем који је омогућио једноставан преглед садржаја путем веб-страница, чиме су званични сајтови институција и медија постали примарни савремени историјски извори.

Критика историјских извора

Критички приступ изворима обавезан је научни поступак којим историчари процењују аутентичност, порекло и тачност материјала. Поступак укључује спољашњу и унутрашњу критику, суочавање различитих сведочанстава и синтезу чињеница. У савременом добу, услед лаке дигиталне манипулације текстовима, звуком и сликама, историјска наука користи методе савремених помоћних историјских дисциплина како би се открили фалсификати и дошло до веродостојних историјских сазнања.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: