Најважније из лекције
План-резиме
-
Основне одлике савременог доба
- Хронолошки оквири и почетак епохе
- Савремено доба обухвата 20. и 21. век.
- Различито се дефинише почетак епохе у свету:
- Француска: почетак/крај револуције (1789).
- Србија: избијање Првог светског рата (1914).
- Русија: Октобарска револуција (1917).
- Турска: укидање Османског царства и стварање Републике (1923).
- Велика Британија: крај Другог светског рата (1945).
- Демографија, наука и друштво
- Демографска експлозија: пораст становништва са око 1,6 милијарди (почетак 20. века) на око 8 милијарди (данас).
- Развој медицине и продужетак животног века (Александар Флеминг открио пеницилин 1928. године).
- Друштвене промене кроз изједначавање грађана пред законом и укидање неравноправних социјалних категорија.
- Технолошки напредак и политичке промене
- Усавршавање саобраћаја (електрична возила, брзи возови, надзвучна авијација, нуклеарне подморнице, свемирска возила).
- Политичке промене обележене кризама, светским ратовима, процесом деколонизације и сменом различитих идеологија (тоталитаризам, либерализам, социјализам).
- Периодизација епохе
- Историјска подела: Први светски рат, међуратни период, Други светски рат, Хладни рат и постхладноратовски период.
- Технолошка подела: аналогно и дигитално доба, доба радија, телевизије и интернета.
- Хронолошки оквири и почетак епохе
-
Историјски извори савременог доба
- Врсте и класификација историјских извора
- Основна подела: писани, материјални и усмени извори.
- Категоризација писаних извора:
- Извори првог реда: званична документа оверена печатом и потписом (матичне књиге, сведочанства, дипломе, уговори, закони).
- Извори другог реда: штампа, књиге, мемоари, биографије, личне белешке, писма.
- Аудио-визуелни извори
- Радио и телевизија: омогућили пренос информација и говора државника у реалном времену.
- Филм као историјски извор и слика епохе:
- Први звучни филм: Џез певач (1927).
- Први документарни филм: Моана (1926), режисер Роберт Флаерти.
- Усавршавање филмова у боји током 1930-их (Снежана и седам патуљака, Чаробњак из Оза, Прохујало са вихором).
- Фотографија: бележи историјске догађаје од 19. века до данас.
- Дигитални извори и интернет
- Настанак интернета везује се за 1969. годину.
- World Wide Web (WWW) осмислили Тим Бернерс Ли и Роберт Кајо 1990. године.
- Дигитални извори обухватају: електронске базе података, дигитализовану архивску грађу, онлајн законе, веб-сајтове институција и електронске дневнике.
- Врсте и класификација историјских извора
-
Критика историјских извора
- Методологија обраде извора
- Утврђивање аутентичности и веродостојности извора.
- Примена спољашње и унутрашње критике.
- Поређење и суочавање различитих извора ради извођења закључака и синтезе.
- Савремени изазови
- Опасност од фалсификовања помоћу модерних дигиталних технологија (софтвери за обраду слика, видео-записа и текста).
- Неопходност познавања језика епохе, укључујући савремени интернет сленг и скраћенице.
- Методологија обраде извора
Лекција кроз датуме
19 век | Појава фотографије (средином XIX века)
Средином XIX века долази до појаве фотографије, која од тада постаје један од најзначајнијих сликовних историјских извора.
19 век | Откриће фотографије
Током 19. века откривена је фотографија, која је убрзо постала изузетно значајан визуелни историјски извор за историографију, овековечивши бројне историјске личности и догађаје.
20 век | Двадесети век
Век који су обележили до тада највећи светски ратови, пропаст старих царстава, настанак социјализма, али и снажан развој науке, медицине, популарне културе (музика и филм), Дигитална револуција, еманципација и глобализација.
1914 г. | Крај новог века
Крај претходног историјског периода (новог века). Овај преломни тренутак обележила је пропаст четири велика царства (Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског) и промена политичке карте Европе настанком националних држава.
1914 г. | Почетак Првог светског рата и савременог доба
Избијање Првог светског рата означава почетак савременог доба, историјске епохе која траје до данас. Ово је био један од највећих војних сукоба које свет до тада није видео.
1917 г. | Револуције у Русији
Почетак револуција у Русији које су довеле до стварања прве социјалистичке државе – Совјетског Савеза, који ће имати пресудан утицај на друштвене и политичке односе у XX веку.
1918 г. | Завршетак Првог светског рата
Окончање Првог светског рата, сукоба који је за собом оставио огромне људске губитке и велика материјална разарања.
1919 г. | Версајски мир
Потписивање мировног споразума којим је званично уређен свет после Првог светског рата и успостављен нови међународни поредак.
1926 г. | Снимање првог документарног филма
Амерички режисер Роберт Флаерти снимио је филм "Моана" на острву Самои, који се сматра првим документарним филмом. Филмска екипа је боравила на острву дуже од годину дана како би истражила и забележила традиционални живот Полинежана.
1927 г. | Приказивање првог звучног филма
Снимљен је и приказан филм "Џез певач", који је ушао у историју као први звучни филм, чиме је направљен велики технолошки напредак у кинематографији.
1929 г. | Почетак Велике економске кризе
Почетак тешке глобалне економске кризе која је оставила снажне последице на привреду и друштво широм света.
1935 г. | Издавање дневних новина "Политика"
Штампање дневних новина "Политика" представља карактеристичан пример коришћења штампе као писаног историјског извора другог реда у савременом добу.
1937 г. | Снимање првог дугометражног анимираног филма
Волт Дизни је снимио филм "Снежана и седам патуљака", који представља први дугометражни анимирани филм у историји.
1938 г. | Снимање филма "Авантуре Робина Худа"
Ово остварење је један од првих усавршених филмова у колору, који сведочи о брзом развоју филмске индустрије током тридесетих година 20. века.
1939 г. | Почетак Другог светског рата
Почетак најразорнијег војног сукоба у историји човечанства, који је обележен масовним страдањима становништва.
1939 г. | Снимање филмова "Чаробњак из Оза" и "Прохујало са вихором"
Ова два чувена кинематографска остварења спадају у прве усавршене дугометражне филмове у боји, који данас историчарима служе и као слика одређене епохе.
1945 г. | Завршетак Другог светског рата
Крај Другог светског рата. Након овог сукоба следи период наглог технолошког развоја, глобализације, али и политичке поделе света.
1946 г. | Почетак Хладног рата
Почетак периода политичког ривалства и надметања између две најмоћније светске силе, САД и СССР-а, које је диктирало међународне односе у другој половини XX века.
1961 г. | Први човек у свемиру
У оквиру свемирске трке, Совјетски Савез је успешно лансирао првог човека у свемир, што представља једно од највећих достигнућа савремене науке.
1969 г. | Слетање на Месец
САД су успешно извеле мисију слетања човека на Месец, чиме су отишле корак даље у надметању у истраживању свемира.
1969 г. | Настанак интернета
Почеци развоја интернета као светског система умрежених рачунарских мрежа. У наредним деценијама интернет ће постати глобална мрежа информација и у потпуности трансформисати све сегменте људског друштва.
1972 г. | Фотографија Земље „Плави кликер”
Настанак чувене фотографије планете Земље познате као „Плави кликер” (Blue Marble), која представља значајан визуелни историјски извор из ере истраживања свемира.
1989 г. | Пад Берлинског зида и крај Хладног рата
Пад Берлинског зида, догађај који симболично и фактички означава крај Хладног рата и поделе Европе на два супротстављена блока.
1990 г. | Стварање World Wide Web-а (WWW)
Енглез Тим Бернерс Ли и Белгијанац Роберт Кајо створили су World Wide Web. Овај сервис је имао средишњу улогу у развоју информатичког доба и омогућио је визуелни приказ веб-страница које данас представљају важне историјске изворе.
1991 г. | Распад СССР-а
Званични распад Совјетског Савеза, чиме нестаје прва социјалистичка држава и једна од две највеће глобалне силе.
21 век | Двадесет први век
Савремени свет суочава се са новим глобалним проблемима: тероризмом, економским кризама, масовним миграцијама, пандемијама и загађивањем животне средине, што истиче потребу за одрживим развојем.
2001 г. | Терористички напад у САД
Велики терористички напад који представља један од кључних догађаја XXI века; видео-записи овог догађаја служе као значајни аудио-визуелни историјски извори савременог доба.
2006 г. | Доношење Устава Републике Србије
Усвојен је нови Устав Републике Србије, који као званични запис државне институције представља један од најважнијих савремених писаних историјских извора првог реда.
2019 г. | Увођење дигиталног електронског дневника у Србији
Електронски дневник је у образовном систему Србије званично постао дигитални документ и централна база података која повезује све наставнике, ученике и родитеље.
Појам, хронологија и одлике савременог доба
Савремено доба представља актуелну историјску епоху која обухвата 20. и 21. век. Њен почетак се различито тумачи у зависности од националне историје:
- У српској историографији почетак савременог доба везује се за избијање Првог светског рата 1914. године.
- У Француској се рачуна од Француске револуције (1789), у Русији од Октобарске револуције (1917), у Турској од укидања Османског царства и проглашења републике (1923), а у Великој Британији од завршетка Другог светског рата (1945).
Током овог периода забележен је незапамћен демографски раст – светска популација је са око 1,6 милијарди с почетка 20. века порасла на више од 8 милијарди људи у 21. веку. Напредак медицине и фармације, посебно након што је Александар Флеминг 1928. године открио пеницилин, омогућио је сузбијање многих болести и знатно продужио животни век људи.
Епоху карактерише и снажан технолошки развој у свим гранама привреде:
- Саобраћај и енергетика: Појава електричних аутомобила, лебдећих магнетних возова са брзинама преко 500 km/h, надзвучне авијације, подморница на нуклеарни погон и свемирских летелица.
- Комуникације и здравство: Прелазак са класичне поште на електронску и мобилну комуникацију, развој ласерске хирургије и терапије матичним ћелијама.
- Друштво и политика: Укидање класних неједнакости и успостављање правне једнакости грађана, спровођење процеса деколонизације и рађање нових суверених држава, као и сукоб и смена различитих политичких система (од тоталитаризама до савремених либералних, социјалистичких и еколошких покрета).
Периодизација савременог доба
Према кључним историјским збивањима, епоха се дели на пет целина:
- Први светски рат (1914–1918)
- Међуратни период (1918–1939)
- Други светски рат (1939–1945)
- Период Хладног рата
- Постхладноратовски период
Према технолошким и медијским критеријумима, епоха се може рашчланити на аналогно и дигитално доба, односно на доба радија, телевизије и интернета.
Класификација историјских извора
За разлику од ранијих епоха, савремено доба карактерише изузетно велика количина историјске грађе. Извори се традиционално деле на:
- Материјалне изворе (артефакте): Сви физички предмети и објекти створени људском руком или машином (грађевине, возила, машине, оружје, свакодневни предмети).
- Писане изворе: Најзаступљенији вид грађе у историографији, који се дели у два реда:
- Извори првог реда (документа): Званични акти институција снабдевени печатом и потписом (закони, устави, међународни споразуми, судске пресуде, матичне књиге, дипломе, службени уговори).
- Извори другог реда: Штампа (новине и часописи), мемоари, биографије, дневници, приватна писма, записи и плакати.
- Усмене изворе: Сведочанства и сећања учесника и савременика догађаја, која се данас бележе и чувају помоћу аудио и видео технологије (нпр. искази преживелих логораша из Другог светског рата из Аушвица, Јасеновца, Маутхаузена, Јадовна и др.).
Аудио-визуелни и дигитални извори
Технолошка револуција 20. и 21. века унела је нове форме историјских извора:
- Радио и телевизија: Омогућили су праћење историјских збивања и изјава државника у реалном времену.
- Филм и фотографија: Представљају документарни и визуелни запис друштва.
- Први звучни филм: Џез певач (1927).
- Први документарни филм: Моана Роберта Флаертија (1926).
- Филмови у боји и анимација: Развијени крајем тридесетих година 20. века (Снежана и седам патуљака 1937, Авантуре Робина Худа 1938, Чаробњак из Оза 1939, Прохујало са вихором 1939).
- Интернет и дигитални извори: Настанак рачунарске мреже везује се за 1969. годину. Тим Бернерс-Ли и Роберт Кајо су 1990. године створили светску комуникациону мрежу (World Wide Web). Дигиталне базе података, електронске библиотеке, архиви, веб-сајтови државних органа и електронска документа (као што је електронски дневник у Србији од 2019. године) постали су примарни медијуми за чување и анализу историјских података.
Критика историјских извора
Основни задатак историографије јесте утврђивање историјске истине, што се постиже критичком анализом извора:
- Спољашња и унутрашња критика: Поступак којим се процењује порекло, очуваност, веродостојност и садржајна тачност историјског сведочанства.
- Суочавање података: Упоређивање различитих докумената и сведочења ради доношења објективних научних закључака и синтезе.
- Заштита од манипулација: У савременом добу, софтвери за дигиталну обраду текста, звука, слика и видео-записа стварају ризик од фалсификовања података, због чега историчари користе помоћне историјске науке и савремене технологије како би утврдили праву аутентичност грађе. Познавање савремених форми језика, комуникацијског сленга и симбола такође је неопходно за исправно разумевање модерних извора.
