Најважније из лекције
План-резиме
-
Стварање југословенске државе (1914–1918)
- Идеолошке основе и ратни документи
- Нишка декларација (7. децембар 1914) – Влада Краљевине Србије дефинисала ратни циљ: борба за ослобођење и уједињење свих неослобођених Срба, Хрвата и Словенаца.
- Југословенски одбор (Париз, април 1915) – политичко-пропагандно тело емиграната из Хабзбуршке монархије (Анте Трумбић, Франо Супило, Иван Мештровић) са циљем афирмације програма уједињења код савезника.
- Мајска декларација (30. мај 1917) – Југословенски клуб у Бечу захтевао уједињење јужнословенских земаља у оквиру Хабзбуршке монархије.
- Крфска декларација (20. јул 1917) – Споразум српске владе и Југословенског одбора о стварању уставне, демократске и парламентарне монархије под династијом Карађорђевић са једнакошћу имена, писама и три вере.
- Женевска декларација (новембар 1918) – Неуспели покушај конфедералног уређења који је брзо одбачен.
- Процес уједињења
- Одлуке о присаједињењу Србији (новембар 1918): Срем у Руми (24. новембар), Велика народна скупштина у Новом Саду за Банат, Бачку и Барању (25. новембар), Велика народна скупштина у Подгорици за Црну Гору (26. новембар).
- Проглашење (1. децембар 1918) – Регент Александар Карађорђевић званично прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
- Идеолошке основе и ратни документи
-
Краљевина СХС од 1918. до 1929. године
- Обележја нове државе и питање граница
- Друштво и економија – Држава од око 12 милиона становника; преко 78% аграрно, неписменост висока (око 51%), економска заосталост и покретање Аграрне реформе (1919).
- Границе – Утврђене Париском мировном конференцијом: уговор у Неију са Бугарском (1919), Тријанону са Мађарском (1920), Рапалу (1920) и Римски уговор (1924) са Италијом, те плебисцит у Корушкој (1920) у корист Аустрије.
- Уставно и политичко уређење
- Видовдански устав (28. јун 1921) – Дефинисао државу као уставну, парламентарну и наследну монархију са централистичким уређењем на бази идеје „троименог народа”.
- Кључне политичке странке: Народна радикална странка (Н. Пашић), Демократска странка (Љ. Давидовић), Хрватска републиканска сељачка странка / касније ХСС (С. Радић), Словенска људска странка (А. Корошец), Југословенска муслиманска организација (М. Спахо), КПЈ (забрањена Обзнаном 1920. и Законом о заштити државе 1921).
- Спољна политика – Ослањање на Француску и стварање одбрамбеног савеза Мала антанта (1920) са Чехословачком и Румунијом.
- Парламентарна криза – Атентат у Народној скупштини (20. јун 1928), када је Пуниша Рачић пуцао на посланике ХСС-а (смрт Стјепана Радића).
- Обележја нове државе и питање граница
-
Југославија од 1929. до 1939. године
- Шестојануарска диктатура и државно преуређење
- Завођење диктатуре (6. јануар 1929) – Краљ Александар укинуо устав, распустио скупштину и завео лични режим под идеологијом интегралног југословенства (председник владе ген. Петар Живковић).
- Административна подела (октобар 1929) – Земља мења назив у Краљевина Југославија и дели се на девет бановина и Управу града Београда.
- Септембарски (Октроисани) устав (1931) – Уведено дводомно представништво (Народна скупштина и Сенат) уз очување апсолутне превласти монарха (члан 116).
- Марсејски атентат и Намесништво
- Атентат у Марсеју (9. октобар 1934) – Убијени краљ Александар I и франц. министар Луј Барту у организацији усташа и ВМРО; власт преузима трочлано Намесништво на челу са кнезом Павлом.
- Спољнополитички заокрет и Балкански пакт (1934) – Потписан савез са Грчком, Турском и Румунијом; касније зближавање владе Милана Стојадиновића (ЈРЗ) са Италијом и Немачком.
- Конкордатска криза (1937) – Сукоб државе са Српском православном црквом („Крвава литија”) и пропаст споразума са Ватиканом.
- Шестојануарска диктатура и државно преуређење
-
Хрватско питање и решење 1939. године
- Еволуција сукоба – Тежња ХСС-а (С. Радић, В. Мачек) за аутономијом или независношћу наспрам београдског централизма; радикалне емигрантске структуре (усташки покрет на челу са А. Павелићем) заговарале разбијање Југославије и насиље.
- Споразум Цветковић–Мачек (26. август 1939)
- Склопљен непосредно пре избијања Другог светског рата између владе Драгише Цветковића и Влатка Мачека уз посредовање кнеза Павла.
- Формирање Бановине Хрватске – Обухватила око трећине територије Југославије са широком аутономијом; бан постао Иван Шубашић.
- Реакције – Негодовање српских политичких кругова и Српског културног клуба због питања преосталих граница и права српског народа.
-
Југословенски културни и просветни простор
- Култура и друштво
- Модернизација и свакодневица – Постепени напредак села кроз електрификацију и саобраћај уз опстанак патријархалних образаца и сујеверја.
- Уметност и књижевност – Развој модернизма, надреализма, зенитизма, експресионизма и социјалне уметности. Значајни ствараоци: писци М. Црњански, И. Андрић, И. Секулић, М. Крлежа; вајари И. Мештровић и Т. Росандић; сликарка М. Павловић Барили.
- Руска емиграција – Долазак избеглица после Октобарске револуције (генерал Врангел, седиште Заграничне цркве у Сремским Карловцима) донео велики допринос науци, архитектури, балету и универзитету.
- Наука и просвета
- Научни врхунци: Никола Тесла (електротехника, радио-техника), Михајло Пупин (телекомуникације, Пупинови калемови), Милутин Миланковић (астрономска теорија климатских промена), Слободан Јовановић (правне науке).
- Просветна реформа – Закон о народним школама (1929), развој универзитетских центара (Београд, Загреб, Љубљана).
- Верске заједнице – Уједињење Српске православне цркве (1920) са патријархом Димитријем; постојање Римокатоличке цркве (четири надбискупије) и две Исламске заједнице (Београд и Сарајево).
- Култура и друштво
Лекција кроз датуме
19 век | Појава југословенске идеје
У другој половини 19. и почетком 20. века на простору где су живели јужнословенски народи појавила се идеја о уједињењу и стварању заједничке државе. Њен развој текао је упоредо са ослобађањем Србије и Црне Горе од османске власти и борбом Хрвата и Словенаца за бољи положај унутар Аустроугарске.
1912 г. | Учешће Софије Јовановић у Првом балканском рату
Деветнаестогодишња матуранткиња Софија Јовановић пријавила се као добровољац и активна ратница у Првом балканском рату, одбивши позицију болничарке. Касније се борила и у Првом светском рату и за храброст је добила тринаест одликовања.
7 декември 1914 г. | Доношење Нишке декларације
Народна скупштина Краљевине Србије је у Нишу, на предлог председника владе Николе Пашића, објавила ратне циљеве. Тим документом је борба у Првом светском рату проглашена борбом за ослобођење и уједињење свих неослобођених Срба, Хрвата и Словенаца.
1915 г. | Потписивање Лондонског уговора
Тајни уговор којим су силе Антанте (Велика Британија, Француска и Русија) обећале Италији Истру и Далмацију као награду за улазак у рат на страни савезника. Овај уговор је био једна од највећих препрека југословенском уједињењу.
април 1915 г. | Оснивање Југословенског одбора
Српска влада је основала Југословенски одбор у којем су важну улогу имали српски, хрватски и словеначки политичари са простора Аустроугарске. Њихов задатак био је прикупљање помоћи и тражење подршке за остварење идеје уједињења у савезничким и неутралним државама.
1916 г. | Крф постаје привремена престоница
Острво Крф постаје привремена ратна престоница српске државе, где ће српска влада боравити све до краја рата 1918. године.
20 юли 1917 г. | Доношење Крфске декларације
Представници српске владе и Југословенског одбора састали су се на Крфу и донели декларацију о стварању јединствене и независне државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Договорено је да нова држава буде уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевић, уз равноправност сва три народа и оба писма.
1918 г. | Крај Првог светског рата и завршетак процеса југословенског уједињења
Ова година обележава завршетак Првог светског рата (1914–1918) и крај историјског периода борбе за национално ослобођење. Успешним пробојем Солунског фронта и ослобођењем територија, коначно је заокружен процес стварања заједничке државе јужних Словена.
1918 г. | Крај Првог светског рата
Завршетак Првог светског рата представљао је прекретницу у југословенском друштву. У периоду након рата долази до промена у положају жена, њихове постепене еманципације, док штампа постаје значајно средство у формирању јавног мњења и политичкој борби.
ноември 1918 г. | Одржавање Новосадске скупштине
На Новосадској скупштини донета је историјска одлука о присаједињењу српског народа из Јужне Угарске (Бачке, Баната и Барање) Краљевини Србији.
ноември 1918 г. | Одржавање Подгоричке скупштине
На скупштини одржаној у Подгорици донета је одлука о присаједињењу Црне Горе Краљевини Србији.
1 декември 1918 г. | Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
У Крсмановићевој кући у Београду, регент Александар Карађорђевић званично је прогласио уједињење Краљевине Србије са новоформираном Државом Словенаца, Хрвата и Срба. Овим чином створена је прва југословенска држава.
1 декември 1918 г. | Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
У Београду је званично проглашена нова држава која је обухватала територије Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе и јужнословенске просторе бивше Аустроугарске. До доношења устава, власт је припадала регенту Александру Карађорђевићу, влади и Привременом народном представништву.
1919 г. | Оснивање Југословенске демократске странке
У Сарајеву је основана Демократска странка која се залагала за јединствену југословенску државу, сматрајући да су Срби, Хрвати и Словенци један народ.
1919 г. | Почетак утврђивања граница Краљевине СХС
Током 1919. и 1920. године на Париској мировној конференцији посебним међудражавним споразумима утврђиване су границе нове државе, услед територијалних спорова са свим суседима осим са Грчком.
1919 г. | Почетак Мировне конференције у Паризу
Почетак мировне конференције након Првог светског рата на којој је успостављен нови европски поредак. Очување тог версајског поретка био је основни циљ спољне политике краља Александра Карађорђевића.
1919 г. | Оснивање Фудбалског савеза Југославије
Фудбалски савез Југославије званично је основан у Загребу, чиме почиње институционални развој и организација фудбалског спорта на простору нове државе.
1920 г. | Парламентарни избори за Уставотворну скупштину
Одржани су први парламентарни избори у Краљевини СХЦ на којима су највише посланичких мандата освојиле Југословенска демократска странка, Народна радикална странка, Комунистичка партија Југославије и Хрватска републиканска сељачка странка.
1920 г. | Крај Мировне конференције у Паризу
Завршетак мировне конференције у Паризу и коначно успостављање послератног поретка у Европи који су Италија, Немачка, Аустрија и Мађарска касније желеле да наруше.
1920 г. | Успостављање Патријаршије српске
Уједињењем покрајинских српских цркава дошло је до уједињења православних Срба у једну црквену целину, чиме је Српска православна црква добила важну улогу у друштвеном и политичком животу.
30 декември 1920 г. | Доношење „Обзнане”
Краљ Александар је, у циљу спречавања револуционарних превирања, издао декрет којим је Влада Краљевине СХЦ забранила рад Комунистичке партије Југославије и прокомунистичких синдиката.
1921 г. | Први попис становништва у Краљевини СХС
Спроведен је попис становништва који је показао да у држави живи око 12 милиона становника, од чега су најбројнији били Срби (39%) и Хрвати (23,9%).
28 юни 1921 г. | Проглашење Видовданског устава
На Видовдан је донет први устав Краљевине СХС којим је држава дефинисана као уставна, парламентарна и наследна монархија са централистичким уређењем, чему су се противили хрватски и словеначки политичари.
21 юли 1921 г. | Атентат на министра Милорада Драшковића
Комуниста Алија Алијагић извршио је атентат на министра унутрашњих дела и аутора Обзнане, Милорада Драшковића.
август 1921 г. | Доношење Закона о заштити државе
Као реакција на убиство министра Драшковића, донет је закон којим је Комунистичка партија Југославије стављена ван закона и проглашена терористичком и превратничком организацијом.
1924 г. | Почетак емитовања програма Радио Београда
Радио Београд је започео емитовање програма, што је значајно допринело развоју популарне културе у држави. Радио-станице су у то време постојале и у Загребу и Љубљани.
1924 г. | Олимпијске игре у Паризу
Словеначки гимнастичар Леон Штукељ, најуспешнији југословенски репрезентативац, остварио је велики спортски успех освојивши две златне медаље на Олимпијским играма у Паризу.
1925 г. | Хрватска републиканска сељачка странка мења назив
Најутицајнија политичка партија хрватског народа одустаје од републиканства у свом имену и постаје Хрватска сељачка странка (ХСС). Наставила је да се залаже за аутономни положај Хрватске.
1928 г. | Олимпијске игре у Амстердаму
Гимнастичар Леон Штукељ наставио је низ олимпијских успеха освојивши једну златну и две бронзане медаље за репрезентацију Југославије.
юни 1928 г. | Атентат у Народној скупштини
Политичка криза достигла је врхунац када је посланик радикала Пуниша Рачић у скупштини пуцао у хрватске посланике. Тешко је рањен Стјепан Радић, председник ХСС-а, који је касније преминуо.
23 декември 1928 г. | Отварање Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“
У присуству кнеза Павла и кнегиње Олге Карађорђевић свечано је отворен Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ у Београду. Павиљон је подигнут прилозима истоименог Друштва са циљем ширења интереса за уметност.
1929 г. | Почетак периода Краљевине Југославије (1929–1939)
Година која означава почетак историјског периода дефинисаног званичним називом државе Краљевина Југославија, који је трајао све до почетка Другог светског рата.
1929 г. | Оснивање спортске организације „Соко Краљевине Југославије“
Крајем године основан је Соколски савез са задатком да брине о физичком здрављу и моралном васпитању омладине. Кроз спортске активности и слетове, ова организација је промовисала идеју обликовања јединствене југословенске нације.
6 януари 1929 г. | Увођење Шестојануарске диктатуре и крај периода Краљевине СХС
Користећи атентат у скупштини као повод, краљ Александар Карађорђевић је укинуо устав, забранио политичке странке и завео личну диктатуру. Држава мења име у Краљевина Југославија и дели се на бановине, чиме се званично завршава историјски период Краљевине СХС.
1930 г. | Први Свесоколски слет у Београду
Одржана је велика свечана приредба гимнастичара – слет, на ком је учествовао велики број чланова соколских друштава како би приказали своје вежбе на дрвеном стадиону у Београду.
1930 г. | Премештање седишта Фудбалског савеза Југославије
Због државне централизације донета је одлука да се седиште Фудбалског савеза премести из Загреба у Београд. То је изазвало политичке тензије и одлуку хрватских, словеначких и других играча да бојкотују репрезентацију.
1930 г. | Прво светско првенство у фудбалу у Уругвају
Фудбалска репрезентација Југославије, састављена углавном од играча београдских клубова БСК и БАСК, учествовала је на Светском првенству у Монтевидеу где је постигла историјски успех пласманом у полуфинале.
1931 г. | Доношење Октроисаног устава
Овим уставом обновљен је парламентаризам у Краљевини Југославији, али је краљ Александар задржао велику аутократску власт (доношење закона, управљање војском, сазивање и распуштање скупштине), што је изазвало незадовољство грађанских странака и јачање сепаратизма.
1931 г. | Попис становништва и утврђивање степена писмености
Према званичним подацима забележен је тачан број писмених мушкараца и жена по бановинама, чиме је потврђено да је у неким деловима државе (Македонија, БиХ, Црна Гора) проценат неписмених прелазио чак 80%.
9 октомври 1934 г. | Атентат у Марсељу
Краљ Александар Карађорђевић убијен је приликом званичне посете Француској. Атентат су организовали припадници ВМРО-а и усташког покрета уз подршку Италије, Мађарске и Немачке. Власт преузима намесништво на челу са кнезом Павлом.
1935 г. | Формирање владе Милана Стојадиновића
Кнез Павле Карађорђевић поставља економисту Милана Стојадиновића за председника владе. Стојадиновић оснива Југословенску радикалну заједницу, спроводи привредне реформе и прави спољнополитички заокрет приближавањем Италији и Немачкој.
1936 г. | Олимпијске игре у Берлину
Гимнастичар Леон Штукељ освојио је сребрну медаљу за репрезентацију Југославије, чиме је употпунио своју колекцију од шест олимпијских одличја.
март 1936 г. | Немачки улазак у Рајнску област
Адолф Хитлер је умарширао у Рајнску област, пред чиме су Француска и Енглеска устукнуле. Овај догађај је утицао на одлуку југословенске владе да тражи непосредни споразум и приближавање Италији.
юли 1937 г. | Врхунац Конкордатске кризе
Конкордатска криза достиже врхунац великим демонстрацијама и неразјашњеном смрћу патријарха Варнаве. Српска православна црква се оштро успротивила споразуму са Ватиканом, због чега је влада Милана Стојадиновића на крају одустала од конкордата.
1939 г. | Смена Милана Стојадиновића и формирање Цветковићеве владе
Почетком године, кнез Павле смењује Милана Стојадиновића због неспремности на компромис са Хрватима и на његово место поставља Драгишу Цветковића, са задатком да реши националне тензије у земљи.
1939 г. | Крај предратног периода Краљевине Југославије (1929–1939)
Ова година означава крај специфичног међуратног периода политичких превирања у Краљевини Југославији обрађеног у лекцији, закључно са Споразумом Цветковић–Мачек и почетком Другог светског рата у Европи.
август 1939 г. | Споразум Цветковић–Мачек
Крајем августа потписан је споразум између председника владе Драгише Цветковића и вође хрватског националног покрета Влатка Мачека. Формирана је Бановина Хрватска као посебна област са широким аутономним овлашћењима, чиме се одступило од дотадашњег унутрашњег уређења државе.
1 септември 1939 г. | Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата
Почетак Другог светског рата скренуо је пажњу југословенских политичара са унутрашњих проблема (попут незадовољства дела српске елите због стварања Бановине Хрватске) на спољну опасност и глобални сукоб.
1996 г. | Олимпијске игре у Атланти
Прослављени југословенски репрезентативац Леон Штукељ присуствовао је Летњим олимпијским играма у САД као специјални гост. Том приликом му је указана посебна почаст као најстаријем живом олимпијцу освајачу златних медаља.
Ратни циљеви Србије и доношење Нишке декларације
Уласком у Први светски рат 1914. године, српска политичка елита дефинисала је стратешке правце државног деловања. На седници Народне скупштине у Нишу, 7. децембра 1914. године, објављена је Нишка декларација. Овим актом борба Краљевине Србије уздигнута је са равни пуке одбране суверенитета на ниво општег националног ослобођења и уједињења све јужнословенске браће – Срба, Хрвата и Словенаца – у јединствену заједничку државу.
Оснивање и деловање Југословенског одбора
Политички емигранти из Аустроугарске (Анте Трумбић, Франо Супило, Иван Мештровић, Хинко Хинковић) формирали су априла 1915. године у Паризу Југословенски одбор, као реакцију на потписивање тајног Лондонског уговора којим су делови источног Јадрана обећани Италији. Финансиран од стране српске владе, Одбор је имао задатак да међу западним савезницима врши политичку и дипломатску пропаганду у корист стварања југословенске државе и спречи територијално комадање јужнословенских области.
Мајска декларација у Аустроугарској
Суочени са ратним кризама и тежњом за преуређењем Хабзбуршке монархије, заступници Југословенског клуба у бечком парламенту усвојили су 30. маја 1917. године Мајску декларацију. Документ је захтевао да се све земље под влашћу Хабзбурга у којима живе Словенци, Хрвати и Срби уједине у засебно, демократски уређено државно тело, али под окриљем династије Хабзбург-Лорена.
Крфска декларација
Услед промењених међународних околности изазваних Руском револуцијом и уласком САД у рат, српска влада на челу са Николом Пашићем и представници Југословенског одбора одржали су састанак на Крфу од 5. јуна до 27. јула 1917. године. Том приликом потписана је Крфска декларација, која је утврдила:
- Будућа држава зваће се Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и биће уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевић.
- Гарантована је пуна равноправност три народа (Срба, Хрвата и Словенаца), оба писма (ћирилице и латинице) и три главне вероисповести (православне, римокатоличке и исламске).
Женевска декларација
У Женеви су се од 6. до 9. новембра 1918. састали представници српске владе, Југословенског одбора и Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба (формираног у Загребу октобра 1918). Потписана Женевска декларација предвиђала је конфедерално уређење заједнице сачињене од Краљевине Србије и Државе СХС, уз заједничку владу до доношења устава. Због отпора српских владајућих кругова и неприхватања двојне структуре власти, овај споразум никада није реализован.
Проглашење уједињења и стварање Краљевства СХС
Завршни корак ка уједињењу обележиле су одлуке локалних скупштина у новембру 1918. године:
- 24. новембар: Скупштина у Руми донела је одлуку о присаједињењу Срема Краљевини Србији.
- 25. новембар: Велика народна скупштина у Новом Саду изгласала је директно прикључење Баната, Бачке и Барање Србији.
- 26. новембар: Велика народна скупштина у Подгорици једногласно је свргла династију Петровић Његош и прогласила уједињење Црне Горе са Србијом под династијом Карађорђевић.
- 1. децембар 1918: Након обраћања делегације Народног вијећа из Загреба, регент Александар Карађорђевић свечано је прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца у Београду.
Међународно признање и разграничење државе
Правно утемељење спољних граница Краљевине СХС остварено је на Париској мировној конференцији (1919–1920) и низом посебних међународних уговора:
- Нејски мир (1919): Бугарска је уступила Струмичку котлину, Босилеград, Цариброд и простор код Зајечара.
- Тријанонски мир (1920): Утврђена је коначна граница према Мађарској уз одређене корекције у Барањи и Прекомурју.
- Разграничење са Румунијом (1919): Банат је подељен тако што су Бела Црква, Вршац и Кикинда припали Краљевини СХС, док је Темишвар припао Румунији.
- Плебисцит у Корушкој (1920): Већина словеначког становништва (53%) определила се за останак у оквиру Аустрије.
- Рапалски (1920) и Римски уговор (1924): Регулисано је разграничење са Италијом, чиме је Италија добила Истру, Задар и острва, а 1924. анектирала и подручје Ријеке.
- Граница са Албанијом коначно је дефинисана 1925. године, док је граница према Грчкој задржана из 1913. године.
Друштвене и привредне прилике након рата
Новостворена држава обухватала је 248.666 $\text{km}^2$ и око 12 милиона становника изузетно разнолике етничке, верске (47% православних, 39% римокатолика, 11% муслимана) и културне структуре. Преко 78% становништва чинило је сељаштво са доминацијом ситног поседа и ниским степеном механизације. Проценат неписмености износио је чак 51% (1921).
Како би се укинули феудални односи и ублажиле социјалне тензије, од 1919. године покренута је аграрна реформа, којом је развлашћено крупно велепоседништво и подељено око два милиона хектара земље, уз истовремено спровођење колонизације у пограничним пределима. Индустрија је била скромна, у великој мери зависна од страног (превасходно француског) капитала.
Конституисање власти и Видовдански устав
Прва заједничка влада на челу са Стојаном Протићем формирана је 20. децембра 1918, док је од марта 1919. функцију законодавног тела вршило Привремено народно представништво. Након избора за Уставотворну скупштину (1920), 28. јуна 1921. усвојен је Видовдански устав:
- Држава је устројена као наследна, парламентарна и уставна монархија са изразитим централистичким и унитаристичким моделом управе.
- Законодавну власт делили су краљ и Народна скупштина, док је судска власт вршена у име суверена.
- Озваничена је концепција о „троименом народу” као једној националној целини.
Политички покрети и криза парламентаризма
Политичку сцену обележило је више водећих странака са супротстављеним погледима на државно уређење:
- Демократска странка (Љуба Давидовић): Заступала интегрално југословенство и централизам; из ње се 1924. издвојила Самостална демократска странка Светозара Прибићевића, која је 1927. са Стјепаном Радићем оформила опозициону Сељачко-демократску коалицију (СДК).
- Народна радикална странка (Никола Пашић): Представљала српско грађанство и сељаштво, бранећи централизам уз одређене локалне самоуправе.
- Хрватска републиканска сељачка странка (Стјепан Радић): Тражила федерализацију и аутономију Хрватске; 1925. одрекла се републиканства и постала Хрватска сељачка странка (ХСС), признавши монархију и устав.
- Словенска људска странка (Антон Корошец): Штитила аутономију Словенаца кроз клерикалне политичке позиције.
- Југословенска муслиманска организација (Мехмед Спахо): Залагала се за верско-просветну аутономију муслимана и очување територијалне целовитости Босне и Херцеговине.
- Комунистичка партија Југославије (КПЈ): Забрањена владином уредбом „Обзнана” (1920) и Законом о заштити државе (1921) након атентата на министра Милорада Драшковића и покушаја атентата на регента Александра.
Парламентарни систем био је оптерећен нестабилношћу и уплитањем круне и војне организације „Бела рука”. Кулминација кризе одиграла се 20. јуна 1928. године у Народној скупштини, када је посланик Пуниша Рачић пуцао на хрватске посланике, усмртивши неколико чланова ХСС-а и смртно ранивши Стјепана Радића.
Шестојануарска диктатура и Октроисани устав
Због потпуног колапса парламентаризма, краљ Александар I је 6. јануара 1929. године суспендовао Видовдански устав, распустио скупштину, забранио странке и именовао генерала Петра Живковића за премијера:
- У октобру 1929. држава је преименована у Краљевина Југославија и подељена на девет бановина (названих махом по рекама) уз засебну Управу града Београда, са циљем брисања историјских граница.
- Краљ је 3. септембра 1931. прогласио Октроисани (Септембарски) устав, којим је уведен дводомни парламент (Народна скупштина и Сенат), уз очување апсолутне контроле монарха над извршном влашћу и овлашћења из члана 116 о ванредном стању.
Политичка репресија довела је до јачања екстремне емиграције – настанка фашистичког усташког покрета у емиграцији под вођством Анте Павелића и сарадње са ревизионистичком ВМРО.
Марсељски атентат и Намесништво
Краљ Александар I убијен је 9. октобра 1934. године у Марсеју у атентату који су извели припадници ВМРО и усташа, подржани од Италије, Мађарске и Немачке. Том приликом погинуо је и француски министар иностраних послова Луј Барту. Због малолетства престолонаследника Петра II, власт је преузело трочлано Намесништво, у коме је главну улогу имао кнез Павле Карађорђевић.
Влада Милана Стојадиновића и међународни положај
Маја 1935. владу је формирао Милан Стојадиновић, ослоњен на новостворену Југословенску радикалну заједницу (ЈРЗ). Његов кабинет обележили су економски напредак, развој тешке индустрије, јавни радови, али и жестока Конкордатска криза (1937). Покушај ратификације уговора са Ватиканом довео је до масовних сукоба српског православног народа и свештенства са полицијом („Крвава литија”) и смрти патријарха Варнаве, због чега је влада повукла предлог из Сената.
Спољна политика Краљевине постепено се трансформисала:
- Од ослонца на традиционалне савезе – Француску, Малу антанту (1920, са Чехословачком и Румунијом) и Балкански пакт (1934, са Грчком, Турском и Румунијом) – држава се услед раста тоталитарних режима приближила Немачкој и Италији ради сузбијања сепаратизма и економске стабилности.
Хрватско питање и Споразум Цветковић–Мачек
Хрватски политички блок предвођен Влатком Мачеком захтевао је коренито преуређење државе на основу историјског државног права, у чему је имао значајну потпору клерикалних структура Католичке цркве (организације Сениорат и Католичка акција). Као одговор на ове захтеве, српски интелектуалци основали су 1937. године Српски културни клуб (Слободан Јовановић, Владимир Ћоровић).
Суочен са претњом новог светског рата, кнез Павле је иницирао директне преговоре између новог председника владе Драгише Цветковића и Влатка Мачека. Резултат је био Споразум Цветковић–Мачек, потписан 26. августа 1939. године:
- Створена је Бановина Хрватска спајањем Савске и Приморске бановине уз неколико додатних котара, што је обухватило око трећине државне територије.
- Бановина је добила законодавну и управну аутономију у областима правосуђа, просвете, привреде и унутрашњих послова, док су војска, спољни послови и државна безбедност остали у надлежности централне власти.
- На чело бановине постављен је бан Иван Шубашић.
Развој просвете, културе и науке
- Просвета и школство: Законом о народним школама из децембра 1929. унификовано је просветно законодавство. Проценат неписмености смањен је на 44% до 1931. године. Универзитети у Београду, Загребу и Љубљани развили су се у водеће научне центре.
- Уметност и књижевност: Културна кретања пратила су европске токове (експресионизам, надреализам, дадаизам, социјална литература, зенитизам). Истакли су се писци Милош Црњански, Иво Андрић, Мирослав Крлежа, Растко Петровић, Исидора Секулић и Десанка Максимовић. У вајарству су доминирали Иван Мештровић и Тома Росандић, док је у сликарству запажен траг оставила Милена Павловић Барили. Музеј савремене уметности (касније Музеј кнеза Павла) отворен је под покровитељством кнеза Павла Карађорђевића.
- Наука: Кључни допринос светској науци дали су Милутин Миланковић (астрономска теорија климатских промена и реформа календара), Михајло Пупин (Пупинови калемови и телекомуникације), Никола Тесла (наизменична струја, радио-техника) и правни теоретичар и историчар Слободан Јовановић.
- Црквена организација и руска емиграција: Уједињена Српска православна црква васпостављена је 1920. године у Сремским Карловцима избором патријарха Димитрија. Прилив руске беле емиграције након Октобарске револуције (укључујући штаб генерала Врангела и Руску заграничну цркву) значајно је унапредио универзитетску наставу, архитектуру, балет, позориште и природне науке у Краљевини.
