Најважније из лекције
План-резиме
-
Версајски поредак и ревизионизам
- Нестабилност поретка успостављеног на Париској мировној конференцији.
- Појава ревизионизма: захтеви поражених држава (Немачка, Аустрија, Мађарска, Бугарска) за променом мировних уговора и граница.
- Раст међународног значаја СССР-а као прве социјалистичке државе и продор совјетских идеја на Запад упркос неповерењу демократија.
-
Међународни сукоби и агресије током 1930-их
- Јапански милитаризам и освајања у Азији:
- Утицај милитаристичке струје на цара Хирохита с циљем стварања пацифичког царства.
- 1931. – Јапан заузима кинеску провинцију Манџурију.
- 1937. – Освајање северног дела Кине, Пекинга и престонице Нанкинга (уз масовне злочине над цивилима).
- Италијански фашистички империјализам:
- Тежња Бенита Мусолинија за обновом Римске империје на Средоземљу и ширењем колонија у Африци.
- 1935–1936. – Напад и освајање Етиопије уз ангажовање масовне војне силе.
- 1939. – Италијанска окупација Албаније.
- Неуспех међународних институција и политика попуштања:
- Немоћ Друштва народа да спречи агресије.
- Попустљива политика Велике Британије и Француске према агресорима са циљем очувања мира.
- Јапански милитаризам и освајања у Азији:
-
Шпански грађански рат (1936–1939)
- Узрок и сукобљене стране: Побуна официра на челу са генералом Франсиском Франком против изабране републиканске владе (1936).
- Страна интервенција:
- Немачка и Италија војно помажу Франкове снаге (прва фашистичка војна интервенција у Европи; разарање Гернике 1937. године).
- СССР и добровољци из целог света („Интернационалне бригаде”) пружају подршку републиканцима.
- Велика Британија и Француска остају неутралне.
- Исход (1939): Слом републиканског отпора и успостављање фашистичке диктатуре генерала Франка у Шпанији.
-
Немачка агресија и пут ка Другом светском рату
- Кршење Версајског уговора и савезништва:
- 1935. – Немачка уводи општу војну обавезу.
- 1936. – Ремилитаризација Рајнске области без реакције западних сила.
- Формирање савеза сила Осовине (Немачка, Италија, Јапан) за прерасподелу утицаја у Европи, Средоземљу и Далеком истоку.
- Територијална ширења нацистичке Немачке:
- Март 1938. – Аншлус: припајање Аустрије Трећем рајху.
- Септембар 1938. – Минхенска конференција (Немачка, Италија, Велика Британија, Француска); западне силе препуштају Судетску област (Чехословачка) Немачкој.
- 1939. – Немачка окупација Чешке и захтев према Пољској за луку Гдањск (Данциг).
- Увод у сукоб и избијање рата:
- Август 1939. – Споразум о ненападању између Немачке и СССР-а (пакт Рибентроп–Молотов); куповина времена за Стаљина и сигурност на истоку за Хитлера.
- 1. септембар 1939. – Немачки напад на Пољску, чиме је званично започео Други светски рат.
- Кршење Версајског уговора и савезништва:
Лекција кроз датуме
1931 г. | Јапанско освајање Манџурије
Јапан је заузео богату кинеску провинцију Манџурију, што представља почетак отворене јапанске агресије и ширења утицаја на Далеком истоку од стране милитаристичке струје.
1935 г. | Немачко одбацивање Версајског уговора
Немачка је званично одбацила одредбе Версајског мировног уговора и увела општу војну обавезу, започевши процес наоружавања.
1935 г. | Напад Италије на Етиопију
Фашистичка Италија је, са циљем проширења колонијалног царства, напала Етиопију користећи око пола милиона војника и тешку механизацију.
1936 г. | Освајање Етиопије
Након краћег рата Италија је у потпуности заузела територију Етиопије. Друштво народа се показало немоћним да спречи ову агресију.
1936 г. | Улазак немачке војске у Рајнску област
Трупе немачког Рајха запоселе су Рајнску област која је претходно била демилитаризована. Изостанак реакције западних сила омогућио је Хитлеру јачање моћи и угледа.
1936 г. | Почетак Шпанског грађанског рата
Избила је побуна официра предвођених генералом Франсиском Франком против републиканске владе. Сукоб је изазвао војну интервенцију Немачке и Италије на страни побуњеника, док су Републиканце подржали СССР и добровољци из Интернационалних бригада.
1937 г. | Јапанско освајање северне Кине
Настављајући своју агресију, Јапан је освојио северни део Кине заједно са Пекингом и тадашњом престоницом Нанкингом.
1937 г. | Погибија Божидара Бошка Петровића
Истакнути југословенски пилот и члан „Интернационалних бригада” погинуо је у борби против фашизма код Брунете током Шпанског грађанског рата, након што је оборио 7 непријатељских авиона.
март 1938 г. | Аншлус (анексија Аустрије)
Немачка војска је тријумфално ушла у Беч, чиме је извршено званично припајање (анексија) Аустрије нацистичкој Немачкој.
септември 1938 г. | Минхенска конференција
Представници Велике Британије, Француске, Немачке и Италије потписали су споразум којим је Немачкој дозвољено да окупира Судетску област у Чехословачкој, у погрешној нади да ће попустљивост сачувати мир у Европи.
1939 г. | Крај Шпанског грађанског рата
Уз обилну помоћ Немачке и Италије, генерал Франко је сломио отпор Републиканаца и коначно успоставио фашистичку диктатуру у Шпанији, чиме је окончан трогодишњи рат.
1939 г. | Немачка окупација Чешке
Искористивши слабост и попустљивост западних сила, Немачка је прекршила претходне договоре и заузела остатак чешке територије.
1939 г. | Италијанска окупација Албаније
У предвечерје Другог светског рата, Италија је извршила агресију на Балкану и потпуно окупирала Албанију.
август 1939 г. | Пакт Рибентроп–Молотов
Немачка и Совјетски Савез потписали су споразум о ненападању. Совјетима је ово омогућило куповину времена за припрему за рат, док је Немачка осигурала изостанак рата на два фронта пред напад на Пољску.
1 септември 1939 г. | Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата
Након краха преговора и захтева за повраћајем луке Гдањск, Немачка је оружано напала Пољску. Овај догађај представља званичан почетак Другог светског рата.
Версајски поредак и ревизионизам
Мировни уговори потписани на Париској мировној конференцији нису донели дугорочну политичку равнотежу у Европи. Поражене силе из Првог светског рата - Немачка, Аустрија, Мађарска и Бугарска - отворено су захтевале ревизију споразума и исправљање нових државних граница. Истовремено, Совјетски Савез се учврстио као прва социјалистичка земља и све значајнији чинилац у светској дипломатији, док су његови образовни и културни токови вршили утицај на Запад упркос великом неповерењу западних парламентарних држава.
Међународни сукоби
- Јапанска агресија у Азији: Под доминантним утицајем војних кругова на цара Хирохита, Јапан је настојао да овлада простором Тихог океана и потчини Кину. Јапанска војска је 1931. године извршила инвазију и заузела кинеску област Манџурију, а 1937. године покренула шири напад којим су окупирани Пекинг и тадашња престоница Кине, Нанкинг.
- Италијански експанзионизам: Бенито Мусолини је тежио обнови античког Римског царства кроз контролу Средоземља и проширење афричких поседа. Италијанске трупе су крајем 1935. напале Етиопију и покориле је 1936. године, да би у предвечерје новог светског сукоба, 1939. године, запоселе и Албанију.
- Политика попуштања: Друштво народа се показало немоћним да спречи нападачке акције Италије и Јапана. Водеће западне силе, Велика Британија и Француска, примениле су попустљиву спољну политику према агресорима, погрешно верујући да ће уступцима осигурати трајни мир.
Шпански грађански рат (1936–1939)
Оружани сукоб у Шпанији започео је 1936. године војном побуном националистичких официра предвођених генералом Франсиском Франком против демократски изабране републиканске владе. Овај рат постао је први полигон за директну војну интервенцију фашизма у Европи:
- Фашистички блок: Немачка и Италија пружиле су масовну војну и материјалну помоћ Франковим снагама (укључујући разарање града Гернике 1937. године).
- Републикански табор: Владу су подржали Совјетски Савез и око 40.000 страних добровољаца у саставу „Интернационалних бригада” (међу којима је било преко 1.700 добровољаца из Југославије).
- Исход: Велика Британија и Француска су остале пасивне и неутралне. Уз подршку фашистичких савезника, Франко је 1939. године у потпуности сломио републикански отпор и увео вишегодишњу диктатуру.
На путу ка новом рату
- Кршење одредби мира и стварање О Osoвине: Немачка је 1935. године једнострано одбацила војна ограничења из Версаја и поново увела редовну војну обавезу, да би 1936. године њене трупе запоселе демилитаризовану Рајнску област. Те године формализован је савез сила Осовине (Немачка, Италија и Јапан) ради прерасподеле утицаја у Европи, на Медитерану и у источној Азији.
- Аншлус и Минхенски споразум (1938): У марту 1938. године немачка војска је извршила анексију Аустрије (Аншлус). Убрзо потом, Хитлер је поставио територијални захтев за отцепљење Судетске области од Чехословачке. На Минхенској конференцији у септембру 1938. године, представници Велике Британије, Француске, Италије и Немачке пристали су на комадање Чехословачке ради очувања мира.
- Корак ка рату (1939): Почетком 1939. године нацистичке снаге су заузеле читаву Чешку, а након тога затражиле припајање лучког града Гдањска (Данцига) од Пољске.
- Споразум Рибентроп–Молотов и избијање сукоба: У августу 1939. године Немачка и СССР су закључиле пакт о ненападању, чиме је Хитлер избегао истовремени рат на два фронта, док је Москва настојала да одложи улазак у сукоб. Нападом Немачке на Пољску 1. септембра 1939. године започео је Други светски рат.
