Најважније из лекције
План-резиме
-
Прилике у свету и јапанска агресија
- Велика економска криза (1929–1933) подстакла је незапосленост, сиромаштво и успон екстремних идеологија.
- Подела света:
- Чувари версајског поретка: Велика Британија, Француска и САД (које су водиле политику изолационизма).
- Заговорници ревизије поретка: Немачка, Италија и Јапан.
- Изоловани центар моћи: Совјетски Савез.
- Јапански милитаризам и експанзија:
-
- године на власт долази цар Хирохито.
-
- године Јапан врши инвазију на Манџурију и формира марионетску државу Манџуко; након тога напушта Друштво народа.
-
- године након инцидента на мосту Марка Пола почиње напад на Кину; извршен је масакр у Нанкингу (преко 300.000 жртава).
- Лето 1939. године: Битка код реке Халкин Гол – совјетска војска под командом Г. К. Жукова поразила је јапанске снаге.
-
-
Немачко одбацивање Версајског поретка
- Циљеви спољне политике нацистичке Немачке од 1933. године: промена мировног уговора, окупљање свих Немаца у једну државу и ширење „животног простора”.
- Етапе кршења уговора:
-
- године: обустава исплате ратне одштете.
-
- године: напуштање Друштва народа.
-
- године: прикључење Сарске области (плебисцитом са 90% гласова) и увођење опште војне обавезе.
-
- године: војна ремилитаризација Рајнске области.
-
-
Италијански фашистички империјализам
- Јун 1933. године: Пакт четворице (Британија, Француска, Немачка, Италија) за изолацију СССР-а и могућу ревизију граница уз сагласност Друштва народа.
-
- године: Италијанска инвазија и освајање Абисиније (Етиопије); неефикасне санкције Друштва народа показале су сву слабост те организације.
- Април 1939. године: Италија напада и анектира Албанију.
-
Грађански рат у Шпанији (1936–1939)
- Јул 1936. године: државни удар генерала Франциска Франка против републиканске владе Народног фронта (настале након укидања монархије 1931).
- Међународни карактер рата:
- Франкисте војно помажу Немачка, Италија и Салазарова Португалија (разарање баскијског града Гернике).
- Републиканце помаже СССР уз учешће Интернационалних бригада (око 40.000 добровољаца, од чега 1.700 из Југославије).
- Британија и Француска остају неутралне.
- Април 1939. године: завршетак рата победом снага генерала Франка.
-
Савези и агресија у Европи пред Други светски рат
- Формирање савеза:
- Новембар 1936. године: Немачка и Јапан склапају Антикоминтерна пакт (Италија приступа 1937).
- Септембар 1940. године: Осовина Рим–Берлин–Токио закључује Тројни пакт.
- Територијална ширења Немачке:
- Март/април 1938. године: Аншлус (припајање) Аустрије Немачком Рајху потврђен плебисцитом (99% гласова).
- Крај септембра 1938. године: Минхенски споразум (Чемберлен, Даладје, Хитлер, Мусолини) – Велика Британија и Француска прихватају предају Судетске области Немачкој ради очувања мира.
- Март 1939. године: Немачка окупира и анектира остатак Чехословачке, након чега се усмерава ка Пољској („пољски коридор” и Гдањск).
- Август 1939. године: Пакт Рибентроп–Молотов о ненападању између Немачке и СССР-а на десет година, са тајним одредбама о подели Пољске.
- Формирање савеза:
Лекција кроз датуме
1926 г. | Долазак цара Хирохита на власт
Цар Хирохито долази на власт у Јапану, што означава почетак снажног јачања јапанског милитаризма.
1929 г. | Почетак Велике економске кризе
Почетак економске кризе у свету која је довела до раста незапослености и сиромаштва, погодујући тиме јачању екстремних покрета и идеологија.
1931 г. | Проглашење републике у Шпанији
У Шпанији је укинута монархија и успостављена република. Социјалне и политичке реформе нове владе наишле су на отпор десничарских и конзервативних кругова.
1931 г. | Јапанска инвазија на Манџурију
Јапан врши инвазију на кинеску провинцију Манџурију у којој успоставља марионетску државу Манџуко, без реакције западних држава.
1932 г. | Престанак исплате немачке ратне одштете
Немачка доноси одлуку да престане са исплаћивањем ратне одштете на коју је била обавезана мировним уговором из Версаја.
1933 г. | Крај Велике економске кризе
Завршетак вишегодишње глобалне економске кризе која је дубоко утицала на промену политичких прилика у свету.
1933 г. | Крај доминације сила победница
Завршава се период суверене доминације сила победница из Првог светског рата. Иницијативу преузимају земље које теже ревизији мировних уговора и успостављању „новог поретка”.
1933 г. | Дефинисање нове спољне политике Немачке
Немачка дефинише захтеве за промену мировног уговора из Версаја, окупљање свих Немаца у једној држави и ширење немачког „животног простора”.
1933 г. | Излазак Немачке из Друштва народа
Напуштањем Друштва народа, Немачка отворено показује да више не поштује постојећи међународни поредак.
юни 1933 г. | Усвајање Пакта четворице
На иницијативу Бенита Мусолинија усвојен је Пакт четворице (Велика Британија, Француска, Немачка и Италија) који је предвиђао могућност промене граница у Европи и дозвољавао наоружавање.
1935 г. | Увођење опште и обавезне војне службе у Немачкој
Као део противзаконитог процеса интензивног наоружавања, Немачка уводи општу војну обавезу, упркос забранама из Версаја.
1935 г. | Италијански напад на Абисинију
Италијанске трупе нападају и заузимају Абисинију (Етиопију) у намери да је претворе у колонију. Санкције Друштва народа показују се као потпуно неефикасне.
1936 г. | Ремилитаризација Рајнске области
Немачка војно запоседа Рајнску област, чиме крши још једну одредбу Версајског мировног уговора.
юли 1936 г. | Државни удар и почетак Шпанског грађанског рата
Десничарско-фашистичке снаге генерала Франка извршиле су државни удар, што је покренуло грађански рат у којем су се сукобили табори фашизма и антифашизма.
ноември 1936 г. | Склапање Антикоминтерна пакта
Немачка и Јапан склапају пакт уперен против Совјетског Савеза, што их додатно приближава.
1937 г. | Напад Јапана на Кину
Након сукоба на мосту Марка Пола, Јапан напада Кину. Током рата јапанска војска врши масовне злочине, посебно у Нанкингу.
1937 г. | Приступање Италије Антикоминтерна пакту
Италија се придружује споразуму који су раније склопиле Немачка и Јапан, чиме се осовина проширује.
април 1938 г. | Аншлус (присаједињење Аустрије Немачкој)
После војне окупације и притисака, Хитлер организује плебисцит на којем се грађани Аустрије изјашњавају за припајање Немачком Рајху.
септември 1938 г. | Потписивање Минхенског споразума
Велика Британија и Француска пристају да Судетска област буде препуштена Немачкој. Овај споразум представљао је капитулацију западних демократија пред нацизмом.
март 1939 г. | Окупација Чехословачке
Хитлер окупира и анектира преостале делове Чехословачке, што коначно мења британску политику попуштања и убрзава припреме за рат.
април 1939 г. | Крај Шпанског грађанског рата
Шпански грађански рат завршава се победом десничарско-фашистичких трупа генерала Франка над републиканским снагама.
април 1939 г. | Италијански напад на Албанију
Италијанска војска напада Албанију, након чега албански парламент формално доноси одлуку да се држава припоји Италији.
1939 г. | Битка код реке Халкин Гол
У лето 1939. године совјетска војска под командом Г. К. Жукова побеђује Јапан, отклањајући тако њихову претњу границама СССР-а.
1939 г. | Потписивање Пакта Рибентроп-Молотов
Немачка и СССР у Москви потписују десетогодишњи Пакт о ненападању, чије су тајне одредбе предвиђале поделу Пољске.
септември 1940 г. | Склапање Тројног пакта
Осовина Рим–Берлин–Токио склапа војни савез познат као Тројни пакт, који је чинио основу савезништва фашистичких земаља у Другом светском рату.
Почетком четврте деценије 20. века продубио се међународни јаз између држава које су браниле поредак успостављен у Версају (Велика Британија, Француска и САД) и земаља које су захтевале његову ревизију (Немачка, Италија и Јапан). Као засебан и изолован чинилац на светској сцени деловао је Совјетски Савез.
Прилике у свету
Последице Велике економске кризе (1929–1933), попут масовне незапослености и немаштине, омогућиле су успон радикалних покрета који су решење видели у насилном обарању версајског система. Прва жаришта новог сукоба јавила су се на Далеком истоку:
- Јапански експанзионизам: Након доласка цара Хирохита на власт (1926), јача војна струја у земљи. Јапанске снаге су 1931. године извршиле инвазију на Манџурију и формирале марионетску државу Манџуко, што је остало без конкретног одговора западних држава.
- Слабљење Друштва народа: Напуштањем ове организације од стране Јапана и касније Немачке, обесмишљени су њени мировни механизми.
- Други кинеско-јапански рат: Након инцидента код моста Марка Пола 1937. године, Јапан је отпочео општи напад на Кину, током којег је у масакру у Нанкингу погубљено више од 300.000 људи.
- Сукоб са СССР-ом: У лето 1939. године, совјетска армија под командом Георгија Жукова нанела је пораз јапанској војсци у бици на реци Халкин Гол.
- Изолационизам САД: Сједињене Државе су у овом периоду спроводиле политику немешања у европске сукобе, настојећи да избегну увлачење у нови глобални рат.
Прилике у Европи
Од 1933. године доминацију сила победница из Првог светског рата прекинуо је успон нацизма у Немачкој. Спољна политика Трећег рајха, утемељена на шовинизму, расној идеологији и милитаризму, тежила је:
- Потпуном поништењу ограничења из Версајског споразума.
- Уједињењу свих подручја насељених Немцима у једну државу.
- Стварању централноевропског привредног простора под немачком хегемонијом.
- Остваривању концепта „животног простора” на истоку путем интензивног наоружавања.
Одбацивање мировног уговора
Немачка је постепено укидала одредбе мировног уговора кроз неколико потеза:
- 1932. година: Престанак исплате ратних репарација.
- 1933. година: Иступање из Друштва народа.
- 1935. година: Сарска област је на плебисциту са 90% гласова изабрала повратак под немачку управу; истовремено је поново уведена обавезна војна служба.
- 1936. година: Извршена је ремилитаризација Рајнске области, што је наишло на масовно одобравање немачке јавности.
Италијански милитаризам
Фашистички режим Бенита Мусолинија испољио је претензије ка доминацији на Медитерану, Блиском истоку и Балкану:
- Пакт четворице (1933): Споразум Италије, Велике Британије, Француске и Немачке требало је да сузбије утицај бољшевизма и омогући контролисане територијалне корекције, али уз сагласност Савета Друштва народа.
- Инвазија на Абисинију (1935): Италијанска војска је напала ову независну афричку чланицу Друштва народа користећи савремено наоружање и отровне гасове. Санкције које је Друштво народа увело биле су неефикасне и оголиле су немоћ те организације.
Грађански рат у Шпанији (1936–1939)
Након проглашења републике 1931. године и доласка на власт левичарског Народног фронта, традиционални друштвени слојеви (Црква, велепоседници и војни врх) пружили су отпор друштвеним реформама:
- Избијање сукоба: У јулу 1936. године генерал Франсиско Франко подигао је војну побуну и извршио државни удар.
- Подела снага: Побуњеници су уживали отворену војну помоћ фашистичке Италије, нацистичке Немачке и Салазаровог Португала. Републиканску владу помагао је Совјетски Савез, као и више од 40.000 страних добровољаца комунистичке и социјалистичке оријентације у оквиру интернационалних бригада. Западне демократије су водиле политику неинтервенције.
- Симбол разарања: Немачко ваздухопловство је 1937. године потпуно уништило баскијски град Гернику, што је постало главни мотив истоименог дела Пабла Пикаса.
- Исход: Рат је окончан у априлу 1939. победом снага генерала Франка и успостављањем ауторитарне диктатуре.
Тројни пакт, Аншлус и окупација Чехословачке
- Формирање савеза Осовине: Немачка и Јапан су у новембру 1936. године потписале Антикоминтерна пакт (коме је Италија приступила 1937), а савезништво је учвршћено склапањем Тројног пакта у септембру 1940. године.
- Аншлус (март–април 1938): Немачка војска је ушла у Аустрију и прогласила њено присаједињење Рајху, што је потврђено плебисцитом уз подршку 99% бирача и изостанак реакције западних савезника.
- Минхенски споразум (септембар 1938): На конференцији у Минхену, лидери Британије (Чемберлен) и Француске (Даладје) прихватили су Хитлеров захтев да Чехословачка преда Судетску област, сматрајући да ће уступцима осигурати мир.
- Крај Чехословачке и нове претње (март–април 1939): Немачка је у марту 1939. потпуно окупирала Чехословачку, након чега је Лондон почео мобилизацију за рат, док је Хитлер испоставио територијалне захтеве према Пољској („Пољски коридор” и Гдањск). У априлу 1939. Италија је анектирала Албанију.
- Пакт Рибентроп–Молотов (август 1939): Немачка и СССР су закључиле десетогодишњи споразум о ненападању са тајним протоколом о међусобној подели интересних сфера и територије Пољске, чиме је отворен пут ка директном ратном сукобу.
