Најважније из лекције
План-резиме
-
Савремено доба и његове одлике
- Појам и периодизација:
- Почиње Првим светским ратом (1914–1918) и траје до данас.
- Обележено распадом четири царства (Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског) и стварањем националних држава.
- Научно-технолошки напредак и глобализација:
- Развој медицине (пеницилин, антибиотици, вакцинација) и знатно продужење животног века.
- Истраживање свемира (СССР лансирао првог човека 1961, САД слетеле на Месец 1969) и дигитална револуција (рачунари, мобилни телефони, интернет).
- Глобализација повезује светско тржиште, али отвара питања глобалног загревања и одрживог развоја.
- Историјски извори савременог доба:
- Деле се на писане (архивска грађа), материјалне, усмене и аудио-визуелне изворе (филмови, фотографије, тонски записи).
- Дигитализација омогућава већу доступност, али захтева критичку анализу ради препознавања фалсификата.
- Појам и периодизација:
-
Послератни свет и Версајски мировни поредак
- Париска мировна конференција (1919–1920):
- Одлуке је доносила „велика четворка” (Француска, Велика Британија, САД, Италија), уз утицај „14 тачака” председника Вудра Вилсона.
- Пораженим државама наметнути су мировни уговори: Немачка (Версај, 28. јун 1919), Аустрија (Сен Жермен), Бугарска (Неји), Мађарска (Тријанон), Турска (Севр / Лозана).
- Одредбе Версајског мира према Немачкој:
- Означена као главни кривац: вратила Француској Алзас и Лорену, препустила Сарску област под управу Друштва народа на 15 година.
- Одузимање свих колонија у Африци и на Пацифику.
- Војна ограничења (максимално 100.000 војника, без подморница, већих бродова и авијације) и обавеза плаћања велике ратне одштете.
- Друштво народа:
- Међународна организација са седиштем у Женеви, основана за очување мира.
- Није имала ефикасне механизме за спречавање агресије, а САД нису постале њена чланица.
- Париска мировна конференција (1919–1920):
-
Револуције у Русији и Европи
- Руска револуција 1905. године:
- Повод: „Крвава недеља” (јануар 1905) у Санкт Петербургу.
- Исход: цар Николај II Романов обећава грађанске слободе и формира Думу, али револуционарна превирања слабе царизам.
- Револуције 1917. године у Русији:
- Фебруарска револуција (март 1917): збацивање цара Николаја II и успостављање Привремене владе (Александар Керенски).
- Октобарска револуција (новембар 1917): бољшевици на челу са Владимиром Иличем Лењином преузимају власт, национализују земљу и банке и уводе диктатуру пролетаријата.
- Излазак Русије из рата потписивањем мира у Брест-Литовску (март 1918).
- Грађански рат (1917–1922) између Црвене армије и Беле гарде; бољшевичка победа и стрељање царске породице (1918).
- Новембарска револуција у Немачкој (1918):
- Побуна морнара у Килу, пад цара Вилхелма II и проглашење републике.
- Гушење комунистичког покрета и убиство вођа Розе Луксембург и Карла Либкнехта (јануар 1919).
- Руска револуција 1905. године:
-
Друштво, економија и култура у међуратном периоду
- Велика депресија (1929–1939):
- Почела сломом берзе у Њујорку у октобру 1929. године услед хиперпродукције.
- Масовно затварање фабрика, пропаст банака, висока незапосленост и сиромаштво широм света.
- Опоравак кроз програм „Њу дил” (New Deal) председника Френклина Д. Рузвелта (1933) – систем јавних радова и државне интервенције.
- Друштвене промене и еманципација жена:
- Жене током и након Првог светског рата масовно преузимају послове у индустрији.
- Борба за политичка права кроз покрет сифражеткиња; ширење образовања, професионално запошљавање и промена начина живота и одевања.
- Наука, књижевност и популарна култура:
- Наука: Алберт Ајнштајн (физика), Марија Кири (радиоактивност), Александар Флеминг (пеницилин).
- Књижевност: дела са мотивима разочарања ратом и критике друштва (Томас Ман, Ернест Хемингвеј, Штефан Цвајг, Михаил Шолохов).
- Уметност и медији: кубизам и надреализам (Пабло Пикасо, Салвадор Дали); експанзија радија, звучног филма („Џез певач”, 1927) и џез музике.
- Велика депресија (1929–1939):
-
Тоталитарни режими насупрот демократији
- Криза парламентаризма:
- Економска и социјална нестабилност отвориле су пут диктатурама и тоталитаризму уз потпуну контролу друштва, једнопартијски систем, култ вође и полицијски терор.
- Фашизам у Италији:
- На челу са Бенитом Мусолинијем („Дуче”), који преузима власт 1922. године након Марша на Рим.
- Идеологија агресивног национализма и обнове Римског царства.
- Националсоцијализам у Немачкој:
- Адолф Хитлер оснива покрет заснован на књизи „Мајн Кампф” и расној теорији о надмоћи аријеваца.
- Долазак на власт 1933. године: успостављање Трећег рајха, прогон опозиције, Јевреја, Рома и других група, јавна спаљивања књига и масовна пропаганда.
- Комунизам у СССР-у:
- Стварање Савеза Совјетских Социјалистичких Република (1922).
- Након смрти Лењина, Јосиф В. Стаљин уводи тоталитарну диктатуру са државном економијом и масовним политичким прогонима („чисткама”).
- Криза парламентаризма:
-
Међународне кризе и пут ка Другом светском рату
- Агресије сила Осовине (Немачка, Италија, Јапан):
- Јапан напада кинеску покрајину Манџурију (1931), а 1937. осваја Пекинг и Нанкинг.
- Италија осваја Етиопију (1935–1936) и Албанију (1939).
- Немачка уводи војну обавезу (1935) и запоседа демилитаризовану Рајнску област (1936).
- Шпански грађански рат (1936–1939):
- Побуна генерала Франсиска Франка против републиканске владе.
- Франка подржавају Немачка и Италија, док републиканце помажу СССР и Интернационалне бригаде; успостављена Франкова диктатура.
- Дипломатски уступци и избијање рата:
- Аншлус: припајање Аустрије нацистичкој Немачкој (март 1938).
- Минхенска конференција (септембар 1938): Велика Британија и Француска попуштају Хитлеру и одобравају припајање Судетске области; Немачка 1939. окупира и целу Чешку.
- Споразум Рибентроп–Молотов (август 1939): пакт о ненападању између Немачке и СССР-а.
- Почетак Другог светског рата: немачки напад на Пољску 1. септембра 1939. године.
- Агресије сила Осовине (Немачка, Италија, Јапан):
-
Стварање југословенске државе (1914–1918)
- Идејне основе и ратни циљеви:
- Идеја о уједињењу „троименог народа” (Срба, Хрвата и Словенаца).
- Нишка декларација (7. децембар 1914): Народна скупштина Србије дефинише ослобођење и уједињење као главни ратни циљ.
- Преговори и декларације током рата:
- Формирање Југословенског одбора (1915) на челу са Антом Трумбићем ради сарадње са српском владом и лобирања код савезника (насупрот тајном Лондонском уговору).
- Крфска декларација (20. јул 1917): споразум српске владе (Никола Пашић) и Југословенског одбора о стварању заједничке, парламентарне и уставне монархије на челу са династијом Карађорђевић.
- Проглашење уједињења:
- Након пробоја Солунског фронта (1918), у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба.
- Одлуке о присаједињењу Србији донете су на Новосадској и Подгоричкој скупштини (новембар 1918).
- Регент Александар Карађорђевић прогласио је Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године у Београду.
- Идејне основе и ратни циљеви:
-
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918–1929)
- Друштвене прилике и уређење државе:
- Држава са око 12 милиона становника, оптерећена великим економским разликама и нерешеним граничним споровима са суседима.
- Избори за Уставотворну скупштину (1920): водеће странке су Југословенска демократска странка, Народна радикална странка, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) и Хрватска републиканска сељачка странка (ХРСС).
- Обзнана (1920) и Закон о заштити државе (1921): забрана рада и прогон КПЈ.
- Видовдански устав и криза парламентаризма:
- Донет 28. јуна 1921. године; дефинише државу као уставну, парламентарну и централистичку монархију.
- Незадовољство хрватских и словеначких политичара централизмом и превлашћу Београда.
- Атентат у скупштини (јун 1928): Пуниша Рачић пуца у посланике ХСС-а и смртно рањава Стјепана Радића.
- Шестојануарска диктатура (1929):
- Краљ Александар 6. јануара 1929. године укида устав, распушта скупштину и забрањује странке.
- Преименовање у Краљевина Југославија, увођење идеологије интегралног југословенства и административна подела државе на девет бановина и Управу града Београда.
- Друштвене прилике и уређење државе:
-
Краљевина Југославија (1929–1939)
- Октроисани устав и атентат у Марсељу:
- Краљ Александар доноси Октроисани (наметнути) устав 1931. године, задржавајући широка владарска овлашћења; јачање сепаратистичких група (усташе, ВМРО).
- Спољна политика ослоњена на очување Версаја и савез са Румунијом и Чехословачком (Мала антанта).
- Атентат у Марсељу (9. октобар 1934): убиство краља Александра од стране атентатора ВМРО-а и усташа.
- Намесништво и влада Милана Стојадиновића:
- Управљање преузима трочлано намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем (у име малолетног Петра II).
- Влада Милана Стојадиновића (1935–1939): економски опоравак, оснивање ЈРЗ-а, спољнополитичко приближавање Италији и Немачкој и Конкордатска криза са СПЦ (1937).
- Споразум Цветковић–Мачек (1939):
- Формирање владе Драгише Цветковића са задатком решавања хрватског питања.
- Споразум потписан 26. августа 1939. са Влатком Мачеком: створена аутономна Бановина Хрватска, чиме је напуштен крути централизам.
- Октроисани устав и атентат у Марсељу:
-
Култура и друштво у међуратној Југославији
- Просвета и еманципација:
- Висока неписменост становништва (преко 50% у просеку, на југу и преко 80%); отварање основних школа и рад универзитета у Београду, Загребу и Љубљани.
- Ангажман женских удружења („Коло српских сестара”, „Цвијета Зузорић”) у борби за већа права и културни развој.
- Културни ствараоци:
- Књижевност и наука: Бранислав Нушић, Милош Црњански, Исидора Секулић, Мирослав Крлежа, Милутин Миланковић, Ксенија Атанасијевић.
- Уметност и архитектура: Иван Мештровић (споменици „Победник” и „Незнани јунак”), Сава Шумановић, Милена Павловић Барили, Јелисавета Начић.
- Популарна култура и спорт:
- Почетак рада Радио Београда (1924), популаризација биоскопа, штампе (лист „Политика”, „Политикин забавник”) и позоришта.
- Оснивање гимнастичке организације „Соко Краљевине Југославије” и организовање масовних слетова.
- Историјски успех фудбалске репрезентације Југославије (пласман у полуфинале) на Првом светском првенству у Уругвају 1930. године.
- Просвета и еманципација:
Лекција кроз датуме
19 век | Појава фотографије (средином XIX века)
Средином XIX века долази до појаве фотографије, која од тада постаје један од најзначајнијих сликовних историјских извора.
19 век | Индустријализација у царској Русији
Током друге половине XIX века снажан талас индустријализације захватио је царску Русију, што је поред унапређења производње донело и велике друштвене проблеме, пораст броја радника и њихово незадовољство због тешких услова рада и ниских плата.
19 век | Развој национализма и империјализма
Током XIX века развијају се национализам и империјализам, на чијим ће темељима касније настати тоталитарни покрети попут фашизма и националсоцијализма у Европи.
19 век | Појава југословенске идеје
У другој половини 19. и почетком 20. века на простору где су живели јужнословенски народи појавила се идеја о уједињењу и стварању заједничке државе. Њен развој текао је упоредо са ослобађањем Србије и Црне Горе од османске власти и борбом Хрвата и Словенаца за бољи положај унутар Аустроугарске.
1871 г. | Проглашење уједињења Немачке и крај Француско-пруског рата
Након победе Пруске над Француском у рату вођеном 1870/1871. године, у Сали огледала версајског дворца проглашено је уједињење Немачке.
1893 г. | Увођење женског права гласа на Новом Зеланду
Нови Зеланд је постао прва држава на свету која је женама дала право гласа, што представља значајан историјски тренутак у борби за права жена и развоју сифражетског покрета.
20 век | Двадесети век
Век који су обележили до тада највећи светски ратови, пропаст старих царстава, настанак социјализма, али и снажан развој науке, медицине, популарне културе (музика и филм), Дигитална револуција, еманципација и глобализација.
20 век | Заостајање Русије и раст незадовољства
На почетку XX века Русија је економски заостајала за најразвијенијим земљама (САД, Велика Британија, Немачка). Апсолутистичка политика цара Николаја II Романова, гушење слобода и тежак економски положај довели су до великог незадовољства народа.
20 век | Научни, технолошки и културни развој у XX веку
У међуратном периоду XX века долази до револуционарних открића у физици (Алберт Ајнштајн, Марија Кири), биологији и медицини (Александар Флеминг открива пеницилин). Технолошки напредак омогућава масовну производњу аутомобила и развој авионског саобраћаја. У уметности се рађају нови правци попут кубизма и надреализма, док радио и филмска индустрија доживљавају експанзију.
20 век | Појава тоталитарних режима
Током XX века забележена је појава десничарских диктатура и тоталитарних режима који су уз примену силе, пропаганде и злоупотребе институција контролисали политички, привредни и свакодневни живот грађана.
януари 1905 г. | „Крвава недеља” и почетак Револуције 1905. у Русији
Више стотина хиљада радника протестовало је испред Зимског дворца у Санкт Петербургу тражећи боље услове. Царска војска је отворила ватру на демонстранте, убивши и ранивши око 1000 људи. Овај догађај, познат као „Крвава недеља”, означио је почетак револуције и таласа штрајкова широм Русије.
октомври 1905 г. | Обећање формирања Думе
После пораза у рату са Јапаном и све већих немира, цар Николај II је обећао више грађанских слобода и формирање Думе – првог руског парламента, покушавајући да смири револуционарна превирања.
1907 г. | Крај Револуције из 1905. године
Цар Николај II је коначно успео да угуши револуцију која је трајала од 1905. године. Иако је власт задржана, револуционарна превирања су знатно ослабила цареву моћ и нарушила његов углед у народу.
1912 г. | Учешће Софије Јовановић у Првом балканском рату
Деветнаестогодишња матуранткиња Софија Јовановић пријавила се као добровољац и активна ратница у Првом балканском рату, одбивши позицију болничарке. Касније се борила и у Првом светском рату и за храброст је добила тринаест одликовања.
1914 г. | Крај новог века
Крај претходног историјског периода (новог века). Овај преломни тренутак обележила је пропаст четири велика царства (Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског) и промена политичке карте Европе настанком националних држава.
1914 г. | Почетак Првог светског рата и савременог доба
Избијање Првог светског рата означава почетак савременог доба, историјске епохе која траје до данас. Ово је био један од највећих војних сукоба које свет до тада није видео.
28 юни 1914 г. | Убиство Франца Фердинанда (Сарајевски атентат)
Убијен је аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд. Догађај је значајан јер је тачно пет година након овог убиства потписан Версајски мир са Немачком.
7 декември 1914 г. | Доношење Нишке декларације
Народна скупштина Краљевине Србије је у Нишу, на предлог председника владе Николе Пашића, објавила ратне циљеве. Тим документом је борба у Првом светском рату проглашена борбом за ослобођење и уједињење свих неослобођених Срба, Хрвата и Словенаца.
1915 г. | Потписивање Лондонског уговора
Тајни уговор којим су силе Антанте (Велика Британија, Француска и Русија) обећале Италији Истру и Далмацију као награду за улазак у рат на страни савезника. Овај уговор је био једна од највећих препрека југословенском уједињењу.
април 1915 г. | Оснивање Југословенског одбора
Српска влада је основала Југословенски одбор у којем су важну улогу имали српски, хрватски и словеначки политичари са простора Аустроугарске. Њихов задатак био је прикупљање помоћи и тражење подршке за остварење идеје уједињења у савезничким и неутралним државама.
1916 г. | Крф постаје привремена престоница
Острво Крф постаје привремена ратна престоница српске државе, где ће српска влада боравити све до краја рата 1918. године.
1917 г. | Револуције у Русији
Почетак револуција у Русији које су довеле до стварања прве социјалистичке државе – Совјетског Савеза, који ће имати пресудан утицај на друштвене и политичке односе у XX веку.
1917 г. | Револуција у Русији
Избијање револуције и почетак грађанског рата у Русији. Овај бурни историјски период описао је руски књижевник Михаил Шолохов у свом познатом историјском роману „Тихи Дон”.
1917 г. | Окончање Руске револуције
Окончање Револуције у Русији, након које је уследио грађански рат и касније успостављање комунистичке државе под вођством бољшевика.
февруари 1917 г. | Фебруарска револуција у Русији
Услед огромних губитака у Првом светском рату и немаштине, у Петрограду је дошло до таласа штрајкова. Војска се придружила народу, што је резултирало збацивањем цара Николаја II са престола и успостављањем привремене владе на челу са Александром Керенским.
20 юли 1917 г. | Доношење Крфске декларације
Представници српске владе и Југословенског одбора састали су се на Крфу и донели декларацију о стварању јединствене и независне државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Договорено је да нова држава буде уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевић, уз равноправност сва три народа и оба писма.
7 ноември 1917 г. | Октобарска револуција
У ноћи између 7. и 8. новембра (25. и 26. октобра по старом календару), бољшевици предвођени Владимиром Иљичем Лењином заузели су Зимски дворац у Петрограду. Овим је збачена привремена влада и образована бољшевичка влада, чиме је започета изградња новог социјалистичког поретка и почео Грађански рат у Русији.
1918 г. | Завршетак Првог светског рата
Окончање Првог светског рата, сукоба који је за собом оставио огромне људске губитке и велика материјална разарања.
1918 г. | Крај новог века и почетак савременог доба (Крај Првог светског рата)
Завршетком Првог светског рата окончава се историјска епоха новог века и започиње нова епоха – савремено доба. Ово раздобље карактерише распад четири велика царства (Немачког, Аустроугарског, Руског и Османског), стварање нових држава у Европи и успостављање новог система међународних односа.
1918 г. | Крај Првог светског рата и јачање покрета за права жена
Завршетак Првог светског рата означава крај једног историјског периода и доноси промену улоге жена у друштву. Жене су током рата преузеле послове у фабрикама, а након 1918. године бројне женске организације, међу којима се истичу енглеске сифражеткиње, постају изузетно гласне у борби за изједначавање права.
1918 г. | Крај Првог светског рата и завршетак процеса југословенског уједињења
Ова година обележава завршетак Првог светског рата (1914–1918) и крај историјског периода борбе за национално ослобођење. Успешним пробојем Солунског фронта и ослобођењем територија, коначно је заокружен процес стварања заједничке државе јужних Словена.
1918 г. | Крај Првог светског рата
Завршетак Првог светског рата представљао је прекретницу у југословенском друштву. У периоду након рата долази до промена у положају жена, њихове постепене еманципације, док штампа постаје значајно средство у формирању јавног мњења и политичкој борби.
8 януари 1918 г. | Посланица Вудра Вилсона „14 тачака”
Амерички председник Вудро Вилсон упутио је Конгресу САД посланицу која је представљала програм за мир, одбацивање тајних споразума и стварање безбедног света. Овај документ је значајно утицао на међународне односе успостављене након рата.
март 1918 г. | Мир у Брест-Литовску
Бољшевичка влада је потписала мировни споразум са Немачком у Брест-Литовску. Тим споразумом Русија је формално изашла из Првог светског рата, уз одрицање од значајних територија у корист Централних сила.
юли 1918 г. | Стрељање царске породице Романов
У јеку Грађанског рата и из страха од обнове монархије, бољшевици су у Јекатеринбургу стрељали збаченог цара Николаја II Романова и све чланове његове породице који су тамо били у заточеништву.
ноември 1918 г. | Новембарска револуција у Немачкој
Под утицајем Октобарске револуције, избила је побуна морнара у луци Кил, што је покренуло радничке протесте широм економски исцрпљене Немачке. Цар Вилхелм II је напустио престо, а привремена влада је прогласила републику.
ноември 1918 г. | Одржавање Новосадске скупштине
На Новосадској скупштини донета је историјска одлука о присаједињењу српског народа из Јужне Угарске (Бачке, Баната и Барање) Краљевини Србији.
ноември 1918 г. | Одржавање Подгоричке скупштине
На скупштини одржаној у Подгорици донета је одлука о присаједињењу Црне Горе Краљевини Србији.
1 декември 1918 г. | Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
У Крсмановићевој кући у Београду, регент Александар Карађорђевић званично је прогласио уједињење Краљевине Србије са новоформираном Државом Словенаца, Хрвата и Срба. Овим чином створена је прва југословенска држава.
1 декември 1918 г. | Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
У Београду је званично проглашена нова држава која је обухватала територије Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе и јужнословенске просторе бивше Аустроугарске. До доношења устава, власт је припадала регенту Александру Карађорђевићу, влади и Привременом народном представништву.
1919 г. | Версајски мир
Потписивање мировног споразума којим је званично уређен свет после Првог светског рата и успостављен нови међународни поредак.
1919 г. | Почетак међуратног периода и кризе парламентаризма
Почетак периода (1919–1939) у којем је већина европских држава првобитно усвојила парламентарни систем, који је услед последица Првог светског рата и Велике економске кризе касније изгубио поверење народа, стварајући услове за настанак тоталитарних режима.
1919 г. | Оснивање Југословенске демократске странке
У Сарајеву је основана Демократска странка која се залагала за јединствену југословенску државу, сматрајући да су Срби, Хрвати и Словенци један народ.
1919 г. | Почетак утврђивања граница Краљевине СХС
Током 1919. и 1920. године на Париској мировној конференцији посебним међудражавним споразумима утврђиване су границе нове државе, услед територијалних спорова са свим суседима осим са Грчком.
1919 г. | Почетак Мировне конференције у Паризу
Почетак мировне конференције након Првог светског рата на којој је успостављен нови европски поредак. Очување тог версајског поретка био је основни циљ спољне политике краља Александра Карађорђевића.
1919 г. | Оснивање Фудбалског савеза Југославије
Фудбалски савез Југославије званично је основан у Загребу, чиме почиње институционални развој и организација фудбалског спорта на простору нове државе.
януари 1919 г. | Почетак Париске мировне конференције
Конференција је почела са радом како би се решили међународни проблеми и успоставио трајан мир у свету. Најважније одлуке доносила је „велика четворка” (представници Француске, Велике Британије, САД и Италије).
януари 1919 г. | Гушење социјалистичке револуције у Немачкој
Немачка милиција је убила најборбеније вође револуционарног радничког покрета, Розу Луксембург и Карла Либкнехта. Овим догађајем је спречено да Новембарска револуција у Немачкој прерасте у социјалистичку револуцију по угледу на руску.
28 юни 1919 г. | Потписивање Версајског мира са Немачком
У Сали огледала версајског дворца потписан је мировни уговор. Немачка је означена као главни кривац за Први светски рат и наметнути су јој тешки територијални, колонијални, војни и економски услови (плаћање велике ратне штете).
10 септември 1919 г. | Мировни уговор у Сен Жермену са Аустријом
У оквиру Париске мировне конференције потписан је мировни споразум са пораженом Аустријом.
27 ноември 1919 г. | Мировни уговор у Нејиу са Бугарском
У оквиру Париске мировне конференције потписан је мировни споразум са пораженом Бугарском.
1920 г. | Завршетак Париске мировне конференције
Почетком 1920. године завршен је рад Париске мировне конференције, на којој је обликован послератни поредак и створено Друштво народа са седиштем у Женеви, чији је циљ био очување мира.
1920 г. | Парламентарни избори за Уставотворну скупштину
Одржани су први парламентарни избори у Краљевини СХЦ на којима су највише посланичких мандата освојиле Југословенска демократска странка, Народна радикална странка, Комунистичка партија Југославије и Хрватска републиканска сељачка странка.
1920 г. | Крај Мировне конференције у Паризу
Завршетак мировне конференције у Паризу и коначно успостављање послератног поретка у Европи који су Италија, Немачка, Аустрија и Мађарска касније желеле да наруше.
1920 г. | Успостављање Патријаршије српске
Уједињењем покрајинских српских цркава дошло је до уједињења православних Срба у једну црквену целину, чиме је Српска православна црква добила важну улогу у друштвеном и политичком животу.
4 юни 1920 г. | Мировни уговор у Тријанону са Мађарском
У оквиру Париске мировне конференције потписан је мировни споразум са пораженом Мађарском.
10 август 1920 г. | Мировни уговор у Севру са Турском
У оквиру Париске мировне конференције потписан је мировни споразум са пораженом Турском (Османским царством).
30 декември 1920 г. | Доношење „Обзнане”
Краљ Александар је, у циљу спречавања револуционарних превирања, издао декрет којим је Влада Краљевине СХЦ забранила рад Комунистичке партије Југославије и прокомунистичких синдиката.
1921 г. | Први попис становништва у Краљевини СХС
Спроведен је попис становништва који је показао да у држави живи око 12 милиона становника, од чега су најбројнији били Срби (39%) и Хрвати (23,9%).
28 юни 1921 г. | Проглашење Видовданског устава
На Видовдан је донет први устав Краљевине СХС којим је држава дефинисана као уставна, парламентарна и наследна монархија са централистичким уређењем, чему су се противили хрватски и словеначки политичари.
21 юли 1921 г. | Атентат на министра Милорада Драшковића
Комуниста Алија Алијагић извршио је атентат на министра унутрашњих дела и аутора Обзнане, Милорада Драшковића.
август 1921 г. | Доношење Закона о заштити државе
Као реакција на убиство министра Драшковића, донет је закон којим је Комунистичка партија Југославије стављена ван закона и проглашена терористичком и превратничком организацијом.
1922 г. | Крај Грађанског рата у Русији
Грађански рат у Русији, који је започео 1917. године између бољшевичке Црвене армије и њихових противника окупљених у Белу гарду, завршен је победом бољшевика, чиме је њихова власт дефинитивно учвршћена.
1922 г. | Стварање Совјетског Савеза (СССР)
Русија под влашћу бољшевика званично постаје Савез Социјалистичких Совјетских Република (СССР), који ће након Лењинове смрти и доласка Јосифа Стаљина постати тоталитарна држава.
1922 г. | Марш на Рим и долазак Мусолинија на власт
Након Марша на Рим, вођа фашистичког покрета Бенито Мусолини преузима власт у Италији и заводи диктатуру.
1923 г. | Неуспели државни удар у Минхену
Адолф Хитлер покушава да изведе државни удар. Током служења затворске казне након овог догађаја, пише књигу "Мајн Кампф" ("Моја борба"), која постаје темељ нацистичке идеологије.
24 юли 1923 г. | Мировни споразум у Лозани
Овим споразумом званично је измењен и ревидиран претходни мировни уговор из Севра потписан са Турском.
1924 г. | Почетак емитовања програма Радио Београда
Радио Београд је започео емитовање програма, што је значајно допринело развоју популарне културе у држави. Радио-станице су у то време постојале и у Загребу и Љубљани.
1924 г. | Олимпијске игре у Паризу
Словеначки гимнастичар Леон Штукељ, најуспешнији југословенски репрезентативац, остварио је велики спортски успех освојивши две златне медаље на Олимпијским играма у Паризу.
1925 г. | Хрватска републиканска сељачка странка мења назив
Најутицајнија политичка партија хрватског народа одустаје од републиканства у свом имену и постаје Хрватска сељачка странка (ХСС). Наставила је да се залаже за аутономни положај Хрватске.
1927 г. | Први лет преко Атлантског океана
Пионир ваздухопловства Чарлс Линдберг ушао је у историју као један од првих пилота који је успешно прелетео Атлантик, што је означило велики напредак у међународном авионском саобраћају.
1927 г. | Приказивање првог звучног филма
У Сједињеним Америчким Државама приказан је амерички филм „Џез певач”, који је ушао у историју светске кинематографије као први звучни филм.
1928 г. | Први звучни цртани филм
Волт Дизни ствара „Пароброд Вили” (Steamboat Willie), који постаје први звучни цртани филм у историји, доприносећи експанзији популарне културе и масовне забаве.
1928 г. | Олимпијске игре у Амстердаму
Гимнастичар Леон Штукељ наставио је низ олимпијских успеха освојивши једну златну и две бронзане медаље за репрезентацију Југославије.
юни 1928 г. | Атентат у Народној скупштини
Политичка криза достигла је врхунац када је посланик радикала Пуниша Рачић у скупштини пуцао у хрватске посланике. Тешко је рањен Стјепан Радић, председник ХСС-а, који је касније преминуо.
23 декември 1928 г. | Отварање Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“
У присуству кнеза Павла и кнегиње Олге Карађорђевић свечано је отворен Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ у Београду. Павиљон је подигнут прилозима истоименог Друштва са циљем ширења интереса за уметност.
1929 г. | Почетак Велике економске кризе
Почетак тешке глобалне економске кризе која је оставила снажне последице на привреду и друштво широм света.
1929 г. | Почетак периода Краљевине Југославије (1929–1939)
Година која означава почетак историјског периода дефинисаног званичним називом државе Краљевина Југославија, који је трајао све до почетка Другог светског рата.
1929 г. | Оснивање спортске организације „Соко Краљевине Југославије“
Крајем године основан је Соколски савез са задатком да брине о физичком здрављу и моралном васпитању омладине. Кроз спортске активности и слетове, ова организација је промовисала идеју обликовања јединствене југословенске нације.
6 януари 1929 г. | Увођење Шестојануарске диктатуре и крај периода Краљевине СХС
Користећи атентат у скупштини као повод, краљ Александар Карађорђевић је укинуо устав, забранио политичке странке и завео личну диктатуру. Држава мења име у Краљевина Југославија и дели се на бановине, чиме се званично завршава историјски период Краљевине СХС.
октомври 1929 г. | Слом берзе у Њујорку и почетак Велике депресије
Крајем октобра 1929. године дошло је до слома берзе у Њујорку, што означава почетак Велике економске кризе, познатије као Велика депресија. Криза се из САД проширила на најразвијеније индустријске земље Европе, доводећи до затварања предузећа, пропадања банака, масовне незапослености и великог сиромаштва.
1930 г. | Фотографија Стаљина и Јежова
Година настанка познате фотографије шефа совјетске тајне полиције Николаја Јежова и Јосифа Стаљина. Ова фотографија представља важан историјски извор јер је након Јежовљевог погубљења ретуширана у сврху брисања политичких противника из историје.
1930 г. | Први Свесоколски слет у Београду
Одржана је велика свечана приредба гимнастичара – слет, на ком је учествовао велики број чланова соколских друштава како би приказали своје вежбе на дрвеном стадиону у Београду.
1930 г. | Премештање седишта Фудбалског савеза Југославије
Због државне централизације донета је одлука да се седиште Фудбалског савеза премести из Загреба у Београд. То је изазвало политичке тензије и одлуку хрватских, словеначких и других играча да бојкотују репрезентацију.
1930 г. | Прво светско првенство у фудбалу у Уругвају
Фудбалска репрезентација Југославије, састављена углавном од играча београдских клубова БСК и БАСК, учествовала је на Светском првенству у Монтевидеу где је постигла историјски успех пласманом у полуфинале.
1931 г. | Хуманитарне акције током Велике депресије
У Чикагу и другим градовима широм света организоване су акције поделе бесплатне хране (кафе и крофни) за незапослене, што сведочи о изузетно тешкој социјалној ситуацији у којој су се нашли милиони људи који су изгубили посао или имања.
1931 г. | Јапанско освајање Манџурије
Јапан је заузео богату кинеску провинцију Манџурију, што представља почетак отворене јапанске агресије и ширења утицаја на Далеком истоку од стране милитаристичке струје.
1931 г. | Доношење Октроисаног устава
Овим уставом обновљен је парламентаризам у Краљевини Југославији, али је краљ Александар задржао велику аутократску власт (доношење закона, управљање војском, сазивање и распуштање скупштине), што је изазвало незадовољство грађанских странака и јачање сепаратизма.
1931 г. | Попис становништва и утврђивање степена писмености
Према званичним подацима забележен је тачан број писмених мушкараца и жена по бановинама, чиме је потврђено да је у неким деловима државе (Македонија, БиХ, Црна Гора) проценат неписмених прелазио чак 80%.
1932 г. | Прва жена која је прелетела Атлантик
Амелија Ерхарт постаје прва жена која је самостално прелетела Атлантски океан, уписавши се у историју ваздухопловства и симболишући нове могућности и улоге жена у међуратном друштву.
1933 г. | Почетак опоравка америчке економије и програм „Њу дил”
Амерички председник Френклин Делано Рузвелт покреће програм социјалних и економских реформи под називом „Њу дил” (нови договор). Држава је финансирала велике јавне радове (изградњу путева, мостова и аеродрома) и одобравала повољне кредите привреди и пољопривреди како би се смањила незапосленост и земља изашла из економске кризе.
1933 г. | Долазак Хитлера на власт
Адолф Хитлер и његова Националсоцијалистичка немачка радничка партија долазе на власт након парламентарних избора, чиме почиње стварање тоталитарног Трећег рајха и прогон неистомишљеника.
май 1933 г. | Спаљивање књига у Берлину
Нацистичке власти спроводе кампању спаљивања књига које нису биле у складу са нацистичком идеологијом. На удару су се нашла дела социјалистичких мислилаца, јеврејских аутора, пацифиста и демократски оријентисаних писаца.
1934 г. | Митинг нацистичке партије у Нирнбергу
Одржан велики митинг нацистичке партије, који је немачка редитељка Лени Рифенштал забележила у документарном филму "Тријумф воље", коришћеном као моћно пропагандно оружје.
9 октомври 1934 г. | Атентат у Марсељу
Краљ Александар Карађорђевић убијен је приликом званичне посете Француској. Атентат су организовали припадници ВМРО-а и усташког покрета уз подршку Италије, Мађарске и Немачке. Власт преузима намесништво на челу са кнезом Павлом.
1935 г. | Немачко одбацивање Версајског уговора
Немачка је званично одбацила одредбе Версајског мировног уговора и увела општу војну обавезу, започевши процес наоружавања.
1935 г. | Напад Италије на Етиопију
Фашистичка Италија је, са циљем проширења колонијалног царства, напала Етиопију користећи око пола милиона војника и тешку механизацију.
1935 г. | Формирање владе Милана Стојадиновића
Кнез Павле Карађорђевић поставља економисту Милана Стојадиновића за председника владе. Стојадиновић оснива Југословенску радикалну заједницу, спроводи привредне реформе и прави спољнополитички заокрет приближавањем Италији и Немачкој.
1936 г. | Совјетски пропагандни плакат
Издат је познати совјетски пропагандни плакат "Хвала драгом Стаљину за срећно детињство", који сведочи о афирмацији култа личности вође у тоталитарном комунистичком режиму.
1936 г. | Освајање Етиопије
Након краћег рата Италија је у потпуности заузела територију Етиопије. Друштво народа се показало немоћним да спречи ову агресију.
1936 г. | Улазак немачке војске у Рајнску област
Трупе немачког Рајха запоселе су Рајнску област која је претходно била демилитаризована. Изостанак реакције западних сила омогућио је Хитлеру јачање моћи и угледа.
1936 г. | Почетак Шпанског грађанског рата
Избила је побуна официра предвођених генералом Франсиском Франком против републиканске владе. Сукоб је изазвао војну интервенцију Немачке и Италије на страни побуњеника, док су Републиканце подржали СССР и добровољци из Интернационалних бригада.
1936 г. | Олимпијске игре у Берлину
Гимнастичар Леон Штукељ освојио је сребрну медаљу за репрезентацију Југославије, чиме је употпунио своју колекцију од шест олимпијских одличја.
март 1936 г. | Немачки улазак у Рајнску област
Адолф Хитлер је умарширао у Рајнску област, пред чиме су Француска и Енглеска устукнуле. Овај догађај је утицао на одлуку југословенске владе да тражи непосредни споразум и приближавање Италији.
1937 г. | Јапанско освајање северне Кине
Настављајући своју агресију, Јапан је освојио северни део Кине заједно са Пекингом и тадашњом престоницом Нанкингом.
1937 г. | Погибија Божидара Бошка Петровића
Истакнути југословенски пилот и члан „Интернационалних бригада” погинуо је у борби против фашизма код Брунете током Шпанског грађанског рата, након што је оборио 7 непријатељских авиона.
юли 1937 г. | Врхунац Конкордатске кризе
Конкордатска криза достиже врхунац великим демонстрацијама и неразјашњеном смрћу патријарха Варнаве. Српска православна црква се оштро успротивила споразуму са Ватиканом, због чега је влада Милана Стојадиновића на крају одустала од конкордата.
март 1938 г. | Аншлус (анексија Аустрије)
Немачка војска је тријумфално ушла у Беч, чиме је извршено званично припајање (анексија) Аустрије нацистичкој Немачкој.
септември 1938 г. | Минхенска конференција
Представници Велике Британије, Француске, Немачке и Италије потписали су споразум којим је Немачкој дозвољено да окупира Судетску област у Чехословачкој, у погрешној нади да ће попустљивост сачувати мир у Европи.
1939 г. | Почетак Другог светског рата
Почетак најразорнијег војног сукоба у историји човечанства, који је обележен масовним страдањима становништва.
1939 г. | Крај међуратног периода
Завршетак периода од 1919. до 1939. године, који је обележен сломом парламентаризма у великом броју европских држава и успостављањем фашизма, нацизма и комунизма.
1939 г. | Крај Шпанског грађанског рата
Уз обилну помоћ Немачке и Италије, генерал Франко је сломио отпор Републиканаца и коначно успоставио фашистичку диктатуру у Шпанији, чиме је окончан трогодишњи рат.
1939 г. | Немачка окупација Чешке
Искористивши слабост и попустљивост западних сила, Немачка је прекршила претходне договоре и заузела остатак чешке територије.
1939 г. | Италијанска окупација Албаније
У предвечерје Другог светског рата, Италија је извршила агресију на Балкану и потпуно окупирала Албанију.
1939 г. | Смена Милана Стојадиновића и формирање Цветковићеве владе
Почетком године, кнез Павле смењује Милана Стојадиновића због неспремности на компромис са Хрватима и на његово место поставља Драгишу Цветковића, са задатком да реши националне тензије у земљи.
1939 г. | Крај предратног периода Краљевине Југославије (1929–1939)
Ова година означава крај специфичног међуратног периода политичких превирања у Краљевини Југославији обрађеног у лекцији, закључно са Споразумом Цветковић–Мачек и почетком Другог светског рата у Европи.
август 1939 г. | Пакт Рибентроп–Молотов
Немачка и Совјетски Савез потписали су споразум о ненападању. Совјетима је ово омогућило куповину времена за припрему за рат, док је Немачка осигурала изостанак рата на два фронта пред напад на Пољску.
август 1939 г. | Споразум Цветковић–Мачек
Крајем августа потписан је споразум између председника владе Драгише Цветковића и вође хрватског националног покрета Влатка Мачека. Формирана је Бановина Хрватска као посебна област са широким аутономним овлашћењима, чиме се одступило од дотадашњег унутрашњег уређења државе.
1 септември 1939 г. | Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата
Након краха преговора и захтева за повраћајем луке Гдањск, Немачка је оружано напала Пољску. Овај догађај представља званичан почетак Другог светског рата.
1 септември 1939 г. | Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата
Почетак Другог светског рата скренуо је пажњу југословенских политичара са унутрашњих проблема (попут незадовољства дела српске елите због стварања Бановине Хрватске) на спољну опасност и глобални сукоб.
1940 г. | Погубљење Николаја Јежова
Бивши шеф совјетске тајне полиције осуђен је за издају и погубљен, након чега је уклоњен са свих званичних државних фотографија по Стаљиновој наредби.
1940 г. | Премијера филма "Велики диктатор"
Амерички комичар Чарли Чаплин режирао је и играо главну улогу у филму "Велики диктатор", који представља чувену пародију на Хитлеров режим у нацистичкој Немачкој.
1945 г. | Завршетак Другог светског рата
Крај Другог светског рата. Након овог сукоба следи период наглог технолошког развоја, глобализације, али и политичке поделе света.
1946 г. | Почетак Хладног рата
Почетак периода политичког ривалства и надметања између две најмоћније светске силе, САД и СССР-а, које је диктирало међународне односе у другој половини XX века.
1961 г. | Први човек у свемиру
У оквиру свемирске трке, Совјетски Савез је успешно лансирао првог човека у свемир, што представља једно од највећих достигнућа савремене науке.
1969 г. | Слетање на Месец
САД су успешно извеле мисију слетања човека на Месец, чиме су отишле корак даље у надметању у истраживању свемира.
1972 г. | Фотографија Земље „Плави кликер”
Настанак чувене фотографије планете Земље познате као „Плави кликер” (Blue Marble), која представља значајан визуелни историјски извор из ере истраживања свемира.
1989 г. | Пад Берлинског зида и крај Хладног рата
Пад Берлинског зида, догађај који симболично и фактички означава крај Хладног рата и поделе Европе на два супротстављена блока.
1991 г. | Распад СССР-а
Званични распад Совјетског Савеза, чиме нестаје прва социјалистичка држава и једна од две највеће глобалне силе.
1996 г. | Олимпијске игре у Атланти
Прослављени југословенски репрезентативац Леон Штукељ присуствовао је Летњим олимпијским играма у САД као специјални гост. Том приликом му је указана посебна почаст као најстаријем живом олимпијцу освајачу златних медаља.
21 век | Двадесет први век
Савремени свет суочава се са новим глобалним проблемима: тероризмом, економским кризама, масовним миграцијама, пандемијама и загађивањем животне средине, што истиче потребу за одрживим развојем.
2001 г. | Терористички напад у САД
Велики терористички напад који представља један од кључних догађаја XXI века; видео-записи овог догађаја служе као значајни аудио-визуелни историјски извори савременог доба.
Основне одлике и тековине савременог доба
Савремено доба представља историјску епоху која почиње избијањем Првог светског рата (1914) и траје до данашњих дана. Овај период обележио је нестанак четири велика царства (Руског, Немачког, Аустроугарског и Османског), формирање нових националних држава у Европи и успостављање Совјетског Савеза као прве социјалистичке државе на свету. Прву половину XX века обележили су Први и Други светски рат, који су изазвали до тада незабележена људска страдања и материјална разарања. Другу половину века карактерише Хладни рат, односно глобално надметање између САД и СССР-а.
На пољу науке и технике остварен је изузетан напредак:
- Медицина: Откриће и масовна примена пеницилина и антибиотика, као и увођење обавезне вакцинације, омогућили су искорењивање болести попут дечје парализе, великих богиња и туберкулозе, што је значајно продужило животни век.
- Истраживање свемира: Започето као ривалство велесила, донело је слање првог човека у свемир од стране СССР-а (1961) и слетање америчких астронаута на Месец (1969). Развој сателита и свемирских станица поставио је темеље модерних глобалних телекомуникација.
- Дигитална револуција: Ширење рачунара, мобилне телефоније и појава интернета крајем XX века извршили су корените промене у пословању и свакодневном животу људи.
Процес глобализације довео је до стварања јединственог светског тржишта, слободног протока капитала, људи и идеја, али и до великих еколошких изазова попут глобалног загревања, што је наметнуло потребу за применом концепта одрживог развоја.
Историјски извори савременог доба обухватају писане документе (архивска грађа), материјалне остатке, усмена сведочанства и аудио-визуелне записе (фотографије, филмове, тонске снимке). Дигитализација је олакшала приступ изворима, али је истовремено повећала неопходност њихове критичке анализе ради препознавања фалсификата и лажних информација.
Париска мировна конференција и Версајски поредак
Париска мировна конференција трајала је од јануара 1919. до почетка 1920. године с циљем регулисања послератних међународних односа и успостављања мира. Кључне одлуке доносили су предводници „велике четворке”: Вудро Вилсон (САД), Дејвид Лојд Џорџ (Велика Британија), Жорж Клемансо (Француска) и Виторио Орландо (Италија). Као програмска основа послератног уређења послужило је Вилсонових „14 тачака” из јануара 1918. године.
Мировни уговори потписани су појединачно са свим пораженим земљама:
- Немачка (Версај, 28. јун 1919)
- Аустрија (Сен Жермен, 10. септембар 1919)
- Бугарска (Неји, 27. новембар 1919)
- Мађарска (Тријанон, 4. јун 1920)
- Османско царство (Севр, 10. август 1920; ревидиран у Лозани 24. јула 1923)
Према Версајском уговору, Немачка је проглашена искључивим кривцем за избијање рата. Наметнути су јој губитак територија (Алзас и Лорена враћени Француској, подручја уступљена Пољској, Чехословачкој, Белгији и Данској, док је Сарска област привремено дата на управу Друштву народа), одузимање свих колонија, исплата високих ратних одштета, демилитаризација Рајнске области и ограничење оружаних снага на 100.000 војника уз забрану поседовања ратне авијације и подморница.
На иницијативу председника Вилсона основано је Друштво народа са седиштем у Женеви ради мирног решавања спорова. Организација се показала неефикасном јер није имала механизме принуде, а амерички Конгрес је одбио да САД ступе у њено чланство. Строги мировни услови за поражене, као и незадовољство Италије и Јапана расподелом ратног плена, створили су снажан ревизионистички покрет који је поткопао темеље новог поретка.
Револуције у Русији и Немачкој
Економска заосталост и апсолутистичка владавина цара Николаја II Романова изазвале су Револуцију 1905. године у Русији. Повод за масовне немире била је „Крвава недеља” (јануар 1905), када је војска пуцала на мирне радничке демонстрације у Санкт Петербургу. Притиснут револуцијом и поразом у рату са Јапаном, цар је октобра 1905. обећао грађанске слободе и образовање парламента (Думе), али су превирања трајала све до гушења покрета 1907. године.
Тешки губици на Источном фронту у Првом светском рату и глад у земљи покренули су Фебруарску револуцију 1917. године у Петрограду. Цар Николај II био је приморан да абдицира, чиме је срушена династија Романов, а власт је преузела Привремена влада на челу са Александром Керенским. Због одлуке Привремене владе да настави рат, незадовољство становништва се продубило.
Бољшевици предвођени Владимиром Иљичем Лењином извели су Октобарску револуцију (7–8. новембар по новом, односно 25–26. октобар 1917. по старом календару), заузели Зимски дворац и успоставили совјетску власт. Земља је подељена сељацима, индустрија и банке су национализоване, а потписивањем мира у Брест-Литовску у марту 1918. Русија је напустила рат уз територијалне уступке. Током жестоког грађанског рата (1917–1922) бољшевичка Црвена армија победила је Белу гарду, а свргнути цар и његова породица погубљени су у Јекатеринбургу у јулу 1918. године.
Под утицајем руских збивања, новембра 1918. године избила је Новембарска револуција у Немачкој, која је започела побуном морнара у Килу. Цар Вилхелм II је абдицирао, чиме је проглашена република. Покушај да револуција прерасте у социјалистички преврат сломљен је почетком 1919. године ликвидацијом комунистичких лидера Розе Луксембург и Карла Либкнехта.
Друштвене прилике, економија и култура у међуратном добу
Слом њујоршке берзе у октобру 1929. године покренуо је деценијску светску економску кризу познату као Велика депресија. Дошло је до драстичног пада индустријске производње, затварања фабрика, банкрота банака и масовне незапослености широм света, а посебно у САД, Великој Британији и Немачкој. Опоравак у САД отпочео је 1933. године доласком председника Френклина Д. Рузвелта, који је покренуо програм Њу дил (нови договор), заснован на државном финансирању јавних радова, инфраструктуре и кредитирању привреде.
Развој науке обележили су:
- Теоријска открића Алберта Ајнштајна на пољу физике, материје и времена.
- Истраживања радиоактивности Марије Кири.
- Откриће пеницилина Александра Флеминга.
Свакодневни живот трансформисан је масовном производњом аутомобила, почецима међународног комерцијалног авио-саобраћаја (пионирски прелети Чарлса Линдберга 1927. и Амелије Ерхарт 1932. преко Атлантика), ширењем радио-апарата, популаризацијом џез музике и филмске уметности (1927. снимљен је први звучни филм „Џез певач”, а 1928. први звучни цртани филм Волта Дизнија).
Током и након Првог светског рата значајно се променио друштвени положај жена. Покрет сифражеткиња изборио се за право гласа у више држава (Нови Зеланд је то учинио први, још 1893. године). Жене су масовније улазиле у систем високог образовања, стицале запослење у медицини, новинарству и управи, те мењале дотадашње конзервативне обрасце одевања и понашања.
У књижевности су теме ратне трауме и преиспитивања друштва обрађивали писци попут Ернеста Хемингвеја („изгубљена генерација”), Томаса Мана, Штефана Цвајга, Вирџиније Вулф и Михаила Шолохова. Ликовну сцену трансформисали су правци попут кубизма, апстрактне уметности и надреализма (Пабло Пикасо, Салвадор Дали).
Између демократије и тоталитаризма
Послератне економске кризе и политичка нестабилност довеле су до слабљења поверења у парламентарну демократију и успона тоталитарних система, чије су карактеристике биле: потпуна контрола јавног и приватног живота, једнопартијска диктатура, култ вође, полицијски терор, агресивна пропаганда и укидање свих грађанских права.
- Фашизам у Италији: Покрет је формирао Бенито Мусолини, који је након Марша на Рим 1922. године преузео власт и завео диктатуру. Фашистички поредак заснивао се на милитаризму, тежњи ка стварању новог Римског царства и сузбијању свих политичких слобода.
- Националсоцијализам у Немачкој: Адолф Хитлер је дошао на власт легалним путем након избора 1933. године и убрзо прогласио Трећи рајх. Идеологија нацизма, изложена у Хитлеровој књизи „Мајн кампф” (1923), темељила се на расној теорији о аријевској супериорности, антисемитизму и потреби за освајањем „животног простора”. Покренут је масовни прогон политичких противника, Јевреја, Рома и других група, уз јавно спаљивање неподобних књига (1933) и употребу филмске пропаганде.
- Стаљинизам у СССР-у: Бољшевичка власт је 1922. прогласила Савез Совјетских Социјалистичких Република. Након Лењинове смрти вођство је преузео Јосиф Стаљин. Он је спровео присилну колективизацију и индустријализацију, али и масовне чистке унутар партије, војске и друштва, успоставивши апсолутни тоталитарни поредак.
Међуратне кризе и пут ка Другом светском рату
Током тридесетих година XX века дошло је до потпуног урушавања међународног поретка услед серије агресивних потеза ревизионистичких држава:
- Јапан је 1931. године војно запосео кинеску област Манџурију, а 1937. године отпочео свеопшти рат против Кине, заузевши Пекинг и Нанкинг.
- Италија је 1935. године напала и до 1936. године потпуно окупирала Етиопију, док је 1939. извршила инвазију на Албанију.
- Шпански грађански рат (1936–1939): Побуна генерала Франсиска Франка против легално изабране републиканске владе прерасла је у сукоб у коме су фашистичка Италија и нацистичка Немачка пружиле пресудну војну помоћ Франку, док је СССР помагао Републиканце уз подршку добровољачких Интернационалних бригада. Рат је завршен 1939. победом Франка и завођењем диктатуре.
- Немачка експанзија: Хитлер је 1935. поново увео војну обавезу, а 1936. ремилитаризовао Рајнску област. Исте године формирана је осовина Берлин–Рим–Токио. У марту 1938. извршен је аншлус (припајање Аустрије). На Минхенској конференцији (септембар 1938) Велика Британија и Француска водиле су политику попуштања и одобриле Немачкој анексију чехословачке Судетске области, да би Хитлер у марту 1939. окупирао и целу Чешку.
У августу 1939. године Немачка и СССР потписали су Споразум о ненападању (пакт Рибентроп–Молотов). Немачким нападом на Пољску 1. септембра 1939. године званично је започео Други светски рат.
Стварање југословенске државе
Идеја о политичком уједињењу јужних Словена развијала се током XIX и почетком XX века. На почетку Првог светског рата влада Краљевине Србије под вођством Николе Пашића формулисала је ратне циљеве кроз Нишку декларацију (7. децембар 1914), прокламујући ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца.
Као противтежа тајном Лондонском уговору из 1915. године, којим су савезници Италији обећали делове источне обале Јадрана, у Лондону је исте године основан Југословенски одбор састављен од политичара из Аустроугарске (Анте Трумбић, Франо Супило, Иван Мештровић). На Крфу је 20. јула 1917. године потписана Крфска декларација, којом су српска влада и Југословенски одбор утврдили да ће будућа држава бити уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевић.
Сломом Аустроугарске у јесен 1918. године у Загребу је основана Држава Словенаца, Хрвата и Срба. Истовремено, скупштине у Новом Саду и Подгорици донеле су одлуке о директном присаједињењу Војводине и Црне Горе Краљевини Србији. Регент Александар Карађорђевић прогласио је 1. децембра 1918. године у Београду стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Нова држава добила је плаво-бело-црвену тробојку, заједнички грб са мотивима сва три народа и троделну химну састављену од песама „Боже правде”, „Лијепа наша домовино” и „Напреј застава славе”.
Политичке прилике и криза у Краљевини СХС (1918–1929)
Краљевина СХС била је изразито етнички, верски и економски разнолика земља са 12 милиона становника. Границе према суседима (осим према Грчкој) утврђене су након низа мировних споразума у периоду 1919–1920. године.
На изборима за Уставотворну скупштину 1920. године највећи број гласова добиле су Југословенска демократска странка, Народна радикална странка, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) и Хрватска републиканска сељачка странка (ХРСС). Влада је децембра 1920. донела Обзнану којом је забрањен рад КПЈ. Након што је комуниста Алија Алијагић у јулу 1921. убио министра унутрашњих послова Милорада Драшковића, донет је Закон о заштити државе којим је комунистички рад потпуно онемогућен.
На Видовдан, 28. јуна 1921. године, усвојен је Видовдански устав, којим је Краљевина СХС дефинисана као унитарна, централизована монархија са престоницом у Београду. Овакво решење изазвало је стални отпор хрватских и словеначких странака, које су тражиле федерализацију и аутономију.
Сукоби у скупштини кулминирали су 20. јуна 1928. године, када је посланик радикала Пуниша Рачић пуцао на хрватске посланике и смртно ранио Стјепана Радића. Користећи парламентарну кризу, краљ Александар I Карађорђевић је 6. јануара 1929. године увео диктатуру (Шестојануарска диктатура), укинуо устав, распустио скупштину и забранио рад политичких странака. Држава је преименована у Краљевина Југославија и подељена на девет управних бановина и управу града Београда, с намером да се избришу историјске и националне границе и наметне идеологија интегралног југословенства.
Краљевина Југославија (1929–1939)
Краљ је 1931. године прогласио Октроисани устав, којим је обновљен привидан парламентаризам, док је стварна моћ остала концентрисана у рукама монарха. У спољној политици краљ Александар је радио на заштити версајског поретка преко савеза Мала антанта (са Чехословачком и Румунијом). Због своје политике постао је мета екстремистичких организација; убијен је у атентату у Марсељу 9. октобра 1934. године, који су организовали ВМРО и усташки покрет уз подршку ревизионистичких земаља.
Управљање земљом у име малолетног краља Петра II преузело је трочлано Намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем. Влада Милана Стојадиновића (1935–1939) настојала је да економски стабилизује земљу и изврши спољнополитички заокрет приближавањем Немачкој и Италији. Њен покушај ратификације Конкордата са Ватиканом 1937. године пропао је услед снажног отпора Српске православне цркве и јавности током тзв. Конкордатске кризе.
Почетком 1939. године кнез Павле је поверио мандат Драгиши Цветковићу са циљем да реши унутрашње национално питање. Потписивањем Споразума Цветковић–Мачек (26. август 1939) створена је аутономна Бановина Хрватска, чиме је напуштен строги централистички модел управе, али је отворено питање преуређења положаја српског народа унутар државе.
Култура, друштво и свакодневица у међуратној Југославији
Међуратну Југославију карактерисале су велике регионалне разлике у степену образовања, при чему је стопа неписмености на нивоу земље износила преко 50%, а у појединим крајевима (Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора) прелазила је 80%. Највиши проценат писмености забележен је у Дравској бановини и Београду. Високо образовање одвијало се на универзитетима у Београду, Загребу и Љубљани.
Упркос тешким друштвеним околностима, културни и научни живот доживео је значајан узлет:
- У књижевности су се истакли Бранислав Нушић, Мирослав Крлежа, Милош Црњански, Јован Дучић и Исидора Секулић.
- Ликовну и архитектонску сцену обележили су сликари Сава Шумановић, Милена Павловић Барили, Бета Вукановић, вајар Иван Мештровић и архитекта Јелисавета Начић.
- На пољу науке значајан допринос дали су астроном и математичар Милутин Миланковић, правник Слободан Јовановић и филозофкиња Ксенија Атанасијевић.
Друштвени активизам жена вођен је кроз хуманитарне и феминистичке организације попут Кола српских сестара, Друштва „Цвијета Зузорић” и Удружења универзитетски образованих жена, док су листови попут ревије „Жена и свет” афирмисали борбу за женска права. Симбол храбрости у ратовима била је Софија Јовановић, док је Даница Томић постала прва жена пилот у земљи.
Популарна култура нагло се развијала кроз позориште, штампу (лист „Политика”, касније и „Политикин забавник”), ширење радиодифузије (Радио Београд 1924, касније Загреб и Љубљана) и биоскопе. У спорту је важну улогу имао Соколски савез Краљевине Југославије (основан 1929), гимнастичар Леон Штукељ освојио је шест олимпијских медаља, а фудбалска репрезентација Југославије постигла је историјски успех пласманом у полуфинале Првог светског првенства у фудбалу у Монтевидеу 1930. године.
