Најважније из лекције
План-резиме
-
Настанак, положај и друштво Краљевине СХС
- Формирање и територијална структура
- Проглашење уједињења 1. децембра 1918. године у Београду спајањем Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе и јужнословенских крајева некадашње Аустроугарске.
- Међународно признање добијено на Париској мировној конференцији; границе утврђене 1919–1920. године уз територијалне спорове са свим суседима осим Грчке.
- Друштвене и економске одлике
- Изражене економске разлике између развијенијег северозапада (Словенија, Хрватска, део Војводине) и ратом разорених/привредно заосталих јужних крајева (Стара Србија).
- Попис из 1921. године: око 12 милиона становника (Срби 39%, Хрвати 23,9%, Словенци, муслимани и националне мањине; већински православци 46,67% и римокатолици 39,29%).
- Формирање и територијална структура
-
Државно уређење и политички живот (1918–1928)
- Привремени органи власти и избори
- Власт до доношења устава вршили су регент Александар Карађорђевић, Влада (први председник Стојан Протић) и Привремено народно представништво.
- На изборима за Уставотворну скупштину 1920. године највише гласова добијају Југословенска демократска странка, Народна радикална странка, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) и Хрватска републиканска сељачка странка (ХРСС).
- Видовдански устав (28. јун 1921)
- Дефинисао државу као уставну, парламентарну и наследну монархију на челу са династијом Карађорђевић.
- Уведено строго централистичко уређење којим се управљало из Београда, уз широка овлашћења владара, чему су се противили хрватски и словеначки политичари (жене нису имале право гласа).
- Сукоби власти и опозиције
- Доношење Обзнане (30. децембар 1920) и Закона о заштити државе (август 1921) након атентата Алије Алијагића на министра Милорада Драшковића, чиме је забрањен рад КПЈ.
- Политички сукоб централистичког блока (на челу са радикалима Николе Пашића) и аутономистичких тежњи (на челу са Стјепаном Радићем и ХСС-ом).
- Привремени органи власти и избори
-
Криза парламентаризма и завођење диктатуре (1928–1929)
- Атентат у Народној скупштини (јун 1928)
- Радикалски посланик Пуниша Рачић пуцао је на хрватске посланике, при чему је смртно рањен председник ХСС-а Стјепан Радић.
- Шестојануарска диктатура (6. јануар 1929)
- Краљ Александар I Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и забранио рад свим политичким странкама.
- Промена назива државе у Краљевина Југославија и увођење идеологије интегралног југословенства ради стварања јединствене нације.
- Административна подела земље на 9 банована (названих махом по рекама, без уважавања историјских и етничких граница) и Управу града Београда.
- Атентат у Народној скупштини (јун 1928)
Лекција кроз датуме
1 декември 1918 г. | Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
У Београду је званично проглашена нова држава која је обухватала територије Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе и јужнословенске просторе бивше Аустроугарске. До доношења устава, власт је припадала регенту Александру Карађорђевићу, влади и Привременом народном представништву.
1919 г. | Оснивање Југословенске демократске странке
У Сарајеву је основана Демократска странка која се залагала за јединствену југословенску државу, сматрајући да су Срби, Хрвати и Словенци један народ.
1919 г. | Почетак утврђивања граница Краљевине СХС
Током 1919. и 1920. године на Париској мировној конференцији посебним међудражавним споразумима утврђиване су границе нове државе, услед територијалних спорова са свим суседима осим са Грчком.
1920 г. | Парламентарни избори за Уставотворну скупштину
Одржани су први парламентарни избори у Краљевини СХЦ на којима су највише посланичких мандата освојиле Југословенска демократска странка, Народна радикална странка, Комунистичка партија Југославије и Хрватска републиканска сељачка странка.
30 декември 1920 г. | Доношење „Обзнане”
Краљ Александар је, у циљу спречавања револуционарних превирања, издао декрет којим је Влада Краљевине СХЦ забранила рад Комунистичке партије Југославије и прокомунистичких синдиката.
1921 г. | Први попис становништва у Краљевини СХС
Спроведен је попис становништва који је показао да у држави живи око 12 милиона становника, од чега су најбројнији били Срби (39%) и Хрвати (23,9%).
28 юни 1921 г. | Проглашење Видовданског устава
На Видовдан је донет први устав Краљевине СХС којим је држава дефинисана као уставна, парламентарна и наследна монархија са централистичким уређењем, чему су се противили хрватски и словеначки политичари.
21 юли 1921 г. | Атентат на министра Милорада Драшковића
Комуниста Алија Алијагић извршио је атентат на министра унутрашњих дела и аутора Обзнане, Милорада Драшковића.
август 1921 г. | Доношење Закона о заштити државе
Као реакција на убиство министра Драшковића, донет је закон којим је Комунистичка партија Југославије стављена ван закона и проглашена терористичком и превратничком организацијом.
1925 г. | Хрватска републиканска сељачка странка мења назив
Најутицајнија политичка партија хрватског народа одустаје од републиканства у свом имену и постаје Хрватска сељачка странка (ХСС). Наставила је да се залаже за аутономни положај Хрватске.
юни 1928 г. | Атентат у Народној скупштини
Политичка криза достигла је врхунац када је посланик радикала Пуниша Рачић у скупштини пуцао у хрватске посланике. Тешко је рањен Стјепан Радић, председник ХСС-а, који је касније преминуо.
6 януари 1929 г. | Увођење Шестојануарске диктатуре и крај периода Краљевине СХС
Користећи атентат у скупштини као повод, краљ Александар Карађорђевић је укинуо устав, забранио политичке странке и завео личну диктатуру. Држава мења име у Краљевина Југославија и дели се на бановине, чиме се званично завршава историјски период Краљевине СХС.
Простор, окружење и друштво Краљевине СХС
Новоформирана држава обухватила је некадашње територије Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе и јужнословенске земље које су се налазиле под влашћу Аустроугарске. Територија је била изразито неравномерно развијена: простори бивше Хабзбуршке монархије (Словенија, Хрватска, део Војводине) имали су очуванију инфраструктуру и индустрију, док су ратом разорена Србија и крајеви ослобођени од Османског царства (Рашка, Косово, Метохија и Македонија) били знатно сиромашнији и привредно заостали.
Питање државних граница решавано је након завршетка Првог светског рата путем посебних мировних уговора током 1919. и 1920. године. Краљевина СХС је имала отворена територијална питања са свим суседима осим са Грчком, а суседне поражене или незадовољне земље попут Италије, Аустрије, Мађарске и Бугарске испољавале су отворено непријатељство према новом поретку.
Према званичном попису спроведеном 1921. године:
- Држава је бројала око 12 милиона становника.
- Најбројније етничке заједнице били су Срби (39%) и Хрвати (23,9%), праћени Словенцима, муслиманима и бројним националним мањинама (Немци, Мађари, Албанци и други).
- Верску структуру су претежно чинили православни хришћани (46,67%) и римокатолици (39,29%), уз значајан удео исламске вероисповести (11,22%).
Политичке прилике у Краљевини СХС
Краљевина СХС је званично проглашена 1. децембра 1918. године у Београду, након чега је задобила и признање на мировној конференцији у Паризу. У почетном периоду државом су управљали регент Александар Карађорђевић, савезни министарски савет и Привремено народно представништво, чији је основни циљ био припрема темеља за будуће уставно уређење.
На парламентарним изборима за Уставотворну скупштину, одржаним крајем 1920. године, издвојиле су се четири политичке опције:
- Југословенска демократска странка (основана 1919), заговорник јединственог народа и државе.
- Народна радикална странка, водећа српска политичка снага која се залагала за чврст централизам.
- Хрватска републиканска сељачка странка (од 1925. ХСС), предвођена Стјепаном Радићем, која је тражила широку аутономију за Хрватску.
- Комунистичка партија Југославије, која је заступала револуционарне социјалне програме и остварила изненађујући изборни успех освојивши треће место.
Први основни закон нове државе, Видовдански устав, изгласан је 28. јуна 1921. године. Њиме је Краљевина СХС дефинисана као наследна, уставна и парламентарна монархија под влашћу породице Карађорђевић, уз стриктно централизован апарат којим се управљало директно из Београда. Женском делу становништва било је ускраћено бирачко право. Овакав систем изазвао је дубоко незадовољство хрватских и словеначких политичких кругова који су централизам доживљавали као српску превласт.
Како би неутралисала утицај комунистичких идеја, извршна власт је 30. децембра 1920. објавила декрет под називом Обзнана, забранивши рад КПЈ. Након што је члан ове организације Алија Алијагић 21. јула 1921. убио творца тог прописа и министра полиције Милорада Драшковића, у августу 1921. године изгласан је Закон о заштити државе, чиме су комунистичке активности потпуно стављене ван закона.
Криза парламентаризма
Сукоб између српских странака које су инсистирале на централизму и хрватских политичара који су захтевали федерализацију довео је до константне институционалне нестабилности. Криза је ескалирала 20. јуна 1928. године, када је посланик Народне радикалне странке Пуниша Рачић у скупштинској сали пуцао на представнике Хрватске сељачке странке. У овом нападу смртно је рањен лидер странке Стјепан Радић.
Трагични скупштински догађаји послужили су монарху као повод за укидање парламентаризма:
- 6. јануара 1929. године краљ Александар је суспендовао Видовдански устав, распустио Скупштину и забранио рад свим партијама, чиме је заведена Шестојануарска диктатура.
- Држава је добила нови званични назив – Краљевина Југославија.
- Извршена је нова административна подела на девет бановина и засебну Управу града Београда; границе бановина су намерно формиране дуж географских и речних токова, без уважавања историјских или етничких међа, у циљу сузбијања партикуларних национализама и наметања интегралног југословенства.
