Повежите датуме и догађаје. (25. март 1941; 26/27. март 1941; 6. април 1941; 17. април 1941 — капитулација југословенске војске, приступање Југославије Тројном пакту, бомбардовање Београда, државни удар)

Тачно повезивање је: 25. март 1941. – приступање Југославије Тројном пакту; 26/27. март 1941. – државни удар; 6. април 1941. – бомбардовање Београда; 17. април 1941. – капитулација југословенске војске. Југославија је 25. марта потписала приступање Тројном пакту у Бечу, што је изазвало државни удар у ноћи 26/27. марта. Немачки напад и бомбардовање Београда почели су 6. априла, а војска је капитулирала 17. априла 1941. године.

Проверите, обновите, научите!

Најважније из лекције

План-резиме

Слом Краљевине Југославије и окупација (1941)
1. Приступање Тројном пакту и војни пуч
  1. Председник владе Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић потписали су 25. марта 1941. у Бечу Протокол о приступању Тројном пакту.
  2. У ноћи између 26. и 27. марта 1941. официри ратног ваздухопловства на челу са генералима Боривојем Мирковићем и Душаном Симовићем извели су државни удар.
  3. Кнез Павле је свргнут и интерниран у Кенију, краљ Петар II проглашен пунолетним, а широм земље избиле су масовне антифашистичке демонстрације („Боље рат него пакт”).
2. Априлски рат и капитулација
  1. Напад Сила Осовине без објаве рата почео је 6. априла 1941. бомбардовањем Београда и копненим инвазијама.
  2. Због техничке инфериорности, националне разједињености и издаје, југословенска војска је брзо сломљена; краљ и влада напустили су земљу 14/15. априла.
  3. Безусловна капитулација (Споразум о примирју) потписана је 17. априла 1941, а око 375.000 војника и официра одведено је у заробљеништво.
3. Комадање Југославије и Независна Држава Хрватска (НДХ)
  1. Територија је подељена између Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске и марионетске Велике Албаније; у Србији је успостављена немачка војна управа уз квислиншке органе (Савет комесара Милана Аћимовића, касније Влада народног спаса Милана Недића).
  2. НДХ је проглашена 10. априла 1941. под вођством усташког поглавника Анте Павелића, обухватајући Хрватску, Славонију, Срем и Босну и Херцеговину.
  3. Усташки режим покренуо је плански геноцид над 1,9 милиона Срба (прогон, покрштавање, масовне ликвидације), као и над Јеврејима и Ромима; успостављени су логори смрти (Јасеновац, Стара Градишка, Јадовно, Копривница и дечји логори попут Сиска и Јастребарског).
Устанак, покрети отпора и почетак грађанског рата (1941–1942)
1. Формирање супарничких покрета отпора
  1. Равногорски (четнички) покрет: Средином маја 1941. на Равној гори пуковник Драгољуб Михаиловић формира војни покрет, признат од емигрантске владе као Југословенска војска у отаџбини (ЈВУО); заступали су дефанзивну стратегију очекивања савезничког искрцавања.
  2. Партизански покрет: Под вођством КПЈ и Јосипа Броза Тита, након седнице Политбироа 4. јула 1941. и акције у Белој Цркви 7. јула, покренута је офанзивна оружана борба за ослобођење и социјалну револуцију.
2. Заједнички устанак и немачке одмазде у Србији
  1. Током лета и јесени 1941. четници и партизани су сарађивали и ослободили већи број градова (Лозница, Крупањ, Горњи Милановац, Чачак), уз стварање слободне „Ужичке републике”.
  2. Генерал Франц Беме уводи драконску меру одмазде (100 талаца за убијеног, 50 за рањеног немачког војника); у октобру 1941. извршени су масовни масакри цивила и ђака у Крагујевцу (2.794) и Краљеву (2.255).
3. Избијање грађанског рата и пад Ужичке републике
  1. Неуспех преговора Тито–Михаиловић у Струганику и Брајићима довео је крајем октобра 1941. до отвореног међусобног сукоба.
  2. Немачка офанзива у новембру 1941. ломи устанак у Србији (пад Кадињаче 29. новембра), након чега се партизански Врховни штаб повлачи у Санџак и источну Босну, а четнички штаб прелази у дефанзиву.
4. Ратне операције и стварање нових органа власти (1942)
  1. У Рудом је 21. децембра 1941. формирана Прва пролетерска бригада као прва регуларна партизанска јединица.
  2. У лето 1942. немачко-усташке снаге извеле су велику офанзиву на Козари уз масовно страдање српског збега (Диана Будисављевић спасла око 12.000 српске деце из логора).
  3. Ослобођењем Бихаћа крајем 1942. створена је „Бихаћка република”, где је 26–27. новембра 1942. одржано Прво заседање АВНОЈ-а као политичког представништва НОБ-а.
Прекретница и расплет на југословенском ратишту (1943–1945)
1. Преломне операције 1943. године
  1. Битка на Неретви (операција „Вајс”, март 1943): Партизани са рањеницима изводе тактичко изненађење преласком преко срушеног моста и наносе пресудан војни пораз четничким снагама.
  2. Битка на Сутјесци (операција „Шварц”, мај–јун 1943): Партизанска главнина уз огромне губитке (око 7.300 погинулих) пробија немачки обруч на Зеленгори и Вучеву.
  3. Капитулација Италије (септембар 1943): Партизани разоружавају италијанске дивизије, знатно јачају своје наоружање и омасовљују покрет.
2. Политичко конституисање нове Југославије и дипломатија
  1. Друго заседање АВНОЈ-а (29–30. новембар 1943, Јајце): АВНОЈ постаје врховно законодавно тело, основан НКОЈ као влада, укинут легитимитет избегличкој влади, краљу забрањен повратак, утврђено будуће федеративно уређење са 6 република, а Тито добија чин маршала.
  2. Техеранска конференција (1943): Савезници званично признају НОВЈ као савезничку војску и преусмеравају јој искључиву помоћ.
  3. Светосавски конгрес у селу Ба (јануар 1944): Равногорски одговор на АВНОЈ – залагање за уставну монархију и обнову демократске Југославије, али без међународног ефекта.
  4. Споразуми Тито–Шубашић (1944/1945): Договорено федерално уређење, пренос краљевских овлашћења на Намесништво и формирање Привремене владе ДФЈ 7. марта 1945.
3. Ослобођење земље и завршне операције (1944–1945)
  1. Неуспели немачки падобрански десант на Дрвар (25. мај 1944) у циљу ликвидације партизанског вођства; премештање Врховног штаба на Вис.
  2. Удруженим снагама НОВЈ (под командом Пека Дапчевића) и Црвене армије (под командом маршала Толбухина) Београд је ослобођен 20. октобра 1944.
  3. Сремски фронт (октобар 1944 – април 1945): Тешке и дуготрајне рововске борбе мобилисане омладине Србије против утврђених немачких снага; пробој фронта извршен је 12. априла 1945.
  4. Почетком маја 1945. Југословенска армија ослобађа Загреб, Љубљану и улази у Трст; ратне операције су званично окончане 15. маја 1945. предајом немачких и квислиншких јединица.
Биланс рата и последице
1. Војни и политички учинак
  1. Одбацивањем пакта 1941. одложен је напад на СССР; покрети отпора везивали су 30–50 окупаторских дивизија током читавог рата.
  2. Победом партизанског покрета успостављен је нови комунистички поредак уз обрачун са револуционарним и класним противницима путем преких судова.
2. Људски губици и геноцид
  1. Званични људски губици Југославије износе 1.706.000 људи.
  2. Спроведен је систематски геноцид над Србима (србоцид/покољ), Јеврејима (Холокауст) и Ромима (порајмос); од 70.000 југословенских Јевреја убијено је око 58.000.
  3. Масовна стратишта и логори: логорски систем Јасеновац–Доња Градина (више стотина хиљада жртава), Сајмиште са „душегупкама”, Бањица, Црвени крст, као и Новосадска рација 1942.
3. Материјална разарања и културни живот
  1. Укупна материјална штета процењена је на преко 46 милијарди предратних долара (разорени градови, саобраћајна мрежа, привреда и спаљена Народна библиотека Србије).
  2. Културни отпор и ратно стваралаштво обележила су дела Ивана Горана Ковачића (Јама), Скендера Куленовића, Бранка Ћопића, Ђорђа Андрејевића Куна, док је Иво Андрић у окупираном Београду написао своја најзначајнија дела (На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица).

Лекција кроз датуме

20 век | Događaji iz XX veka

Vremenski period kojem pripadaju istorijski događaji Drugog svetskog rata, odnosno period sloma Jugoslavije, okupacije, otpora i oružanog ustanka na njenoj teritoriji.

1938 г. | Аншлус и долазак Трећег рајха на границе Краљевине Југославије

Након аншлуса (припајања Аустрије Немачкој), Трећи рајх је дошао на границе Краљевине Југославије. Због овога се Југославија до 1941. године нашла готово потпуно окружена земљама које су биле у савезу са нацистичком Немачком, што је утицало на њену спољну политику.

1941 г. | Stvaranje Užičke republike

Tokom leta i jeseni, partizanske jedinice oslobodile su značajnu teritoriju zapadne Srbije i Šumadije. Na slobodnoj teritoriji, poznatoj kao Užička republika, povremeno je dolazilo do saradnje partizanskog i četničkog pokreta.

25 март 1941 г. | Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту

Председник југословенске владе Драгиша Цветковић потписао је у Бечу Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Одредбама пакта, Немачка и Италија су Југославији гарантовале очување територијалног интегритета, суверенитета и неучествовање у војним операцијама.

25 март 1941 г. | Pismo Svetolika Dragačevca Adolfu Hitleru

Penzionisani sreski načelnik iz Paraćina, Svetolik Dragačevac, uputio je pismo vođi Trećeg rajha u kojem iznosi otvorene antifašističke stavove, zbog čega je kasnije zatočen u logoru Mauthauzen.

27 март 1941 г. | Војни пуч у Београду

У ноћи између 26. и 27. марта, група официра југословенског ратног ваздухопловства предвођена генералима Душаном Симовићем и Боривојем Мирковићем извршила је војни пуч. Збачена је влада Цветковић–Мачек, а малолетни краљ Петар II Карађорђевић је проглашен пунолетним како би формално преузео власт.

27 март 1941 г. | Мартовске демонстрације

На улицама Београда и других југословенских градова народ је спонтано изашао на масовне демонстрације против приступања Тројном пакту. Узвикиване су познате патриотске пароле: „Боље гроб, него роб!” и „Боље рат него пакт!”.

6 април 1941 г. | Почетак Априлског рата и бомбардовање Београда

Немачка је са својим савезницима (Италијом, Мађарском и Бугарском) напала Краљевину Југославију без објаве рата, у знак одмазде због иступања из Тројног пакта. Рано ујутру почело је разорно бомбардовање Београда у којем је страдало више од 2.000 грађана и уништена Народна библиотека. Овај датум означава почетак Другог светског рата на простору Југославије.

6 април 1941 г. | Napad na Jugoslaviju i razaranje Beograda

Napad nacističke Nemačke i njenih saveznika na Jugoslaviju, tokom kojeg je bombardovan i teško razoren Beograd. Ovo je označilo početak okupacije i podele jugoslovenske teritorije.

10 април 1941 г. | Проглашење Независне Државе Хрватске (НДХ)

У току Априлског рата проглашена је марионетска Независна Држава Хрватска (НДХ), која је обухватала Хрватску, Босну и Херцеговину и Срем. На челу ове творевине био је вођа усташког покрета Анте Павелић, који је одмах започео бруталан терор, убијање и протеривање Срба, Јевреја и Рома.

17 април 1941 г. | Капитулација војске Краљевине Југославије

Након слабог отпора, југословенска војска је званично капитулирала, чиме је завршен Априлски рат. Краљ Петар II и државни врх напустили су земљу и отишли у Лондон. Југославија је окупирана, подељена између Немачке и њених савезника, а близу 190.000 војника је одведено у заробљеништво.

май 1941 г. | Formiranje Ravnogorskog pokreta

Pukovnik Jugoslovenske vojske Dragoljub Draža Mihailović organizovao je pokret otpora, poznatiji kao Četnički pokret. Pokret je bio pretežno srpskog nacionalnog karaktera, odan kralju i jugoslovenskoj vladi u Londonu.

7 юли 1941 г. | Početak oružanog ustanka u Srbiji

U Beloj Crkvi kod Krupnja, Žikica Jovanović Španac usmrtio je dvojicu pripadnika kolaboracionističke žandarmerije na zboru na kojem je pozivao narod na oružani otpor. Ovo se smatra prvom značajnijom akcijom komunista i početkom ustanka u Srbiji.

август 1941 г. | Formiranje kolaboracionističke vlade Milana Nedića

Uspostavljena je takozvana Vlada narodnog spasa na čelu sa Milanom Nedićem. Vlada je bila u potpunosti potčinjena nemačkim okupacionim vlastima i aktivno je učestvovala u suzbijanju antifašističkih pokreta i sprovođenju nacističke politike.

септември 1941 г. | Franc Beme postavljen za vojnog komandanta u Srbiji

Nemački general Franc Beme preuzeo je vojnu upravu u Srbiji sa ciljem surovog gušenja ustanka i sprovođenja najrepresivnijih mera, što je rezultiralo masovnim streljanjima civilnog stanovništva.

21 октомври 1941 г. | Masovno streljanje civila i đaka u Kragujevcu

Kao odmazda za gubitke (100 za ubijenog, 50 za ranjenog vojnika), nemačke okupacione trupe izvršile su masovno streljanje u Kragujevcu (između 19. i 21. oktobra). Streljano je oko 2792 civila, uključujući i đake kragujevačke gimnazije.

декември 1941 г. | Slom ustanka u Srbiji

Označava kraj prve faze ustanka i kraj Užičke republike. Nemačke trupe su početkom decembra zaposele četničko uporište na Ravnoj gori, partizanske snage su se povukle u pravcu Raške i Bosne, a Nemci su do kraja godine povratili punu kontrolu u Srbiji.

1942 г. | Smrt Svetolika Dragačevca

Svetolik Dragačevac je preminuo u nacističkom logoru Mauthauzen, u koji je odveden zbog otvorenog suprotstavljanja fašizmu i pisanja pisma Adolfu Hitleru.

1942 г. | Pogubljenje Stjepana Steve Filipovića

Istaknuti borac partizanskog odreda javno je pogubljen. Ostao je upamćen kao simbol otpora zbog slike sa vešala na kojoj uzdignutih ruku uzvikuje antifašističke parole.

1942 г. | Osuđivanje "Levih skretanja" u KPJ

U proleće 1942. godine, Komunistička partija Jugoslavije morala je da se ogradi od takozvanih "levih skretanja" – političkog terora i likvidacija koje su sprovodili nad ideološkim protivnicima u Crnoj Gori i Hercegovini.

1942 г. | Bitka na Kozari i stradanje civilnog stanovništva

Tokom velike ofanzive ustaških i nemačkih snaga na planinu Kozaru, partizanski pokret je pružio otpor, ali je stradalo više desetina hiljada srpskih civila koji su ubijeni na kućnom pragu ili odvedeni u ustaške logore.

ноември 1942 г. | Oslobođenje Bihaća i stvaranje Bihaćke republike

Partizanske snage su oslobodile Bihać i stvorile široku oslobođenu teritoriju koja je obuhvatala Bosansku Krajinu, Liku, Baniju, Kordun i Gorski Kotar, poznatu pod imenom Bihaćka republika.

23 декември 1942 г. | Zapis iz dnevnika sveštenika Grigorija Gliše Babovića

Šabački sveštenik zabeležio je teško stanje i svedočanstvo o razočaravajućoj ratnoj svakodnevici, ekstremnom siromaštvu i potpunoj nestašici hrane na pijacama okupirane Srbije.

20 януари 1943 г. | Почетак Битке на Неретви

Почела је једна од највећих битака на југословенском ратишту. Партизанске јединице су са великим бројем рањеника биле опкољене у долини Неретве, али су успеле да пробију обруч Италијана и усташа, пређу преко срушеног моста и поразе четничке снаге. Битка је трајала до 1. априла 1943. године.

7 март 1943 г. | Смрт Долорес Божовић

Девојчица Долорес Божовић, ћерка докторке Саше Божовић, преминула је од последица смрзавања, исцрпљености и глади, поставши симбол страдања деце и мајки у рату, о чему сведочи познати мемоарски роман "Теби, моја Долорес".

15 май 1943 г. | Почетак Битке на Сутјесци

Почела је најтежа битка у 1943. години, у којој су партизанске јединице претрпеле огромне губитке. Највише су страдали рањеници који нису успели да се извуку из непријатељског обруча. Ова битка, заједно са Неретвом, била је прекретница јер је НОВЈ након ње стекла статус савезника. Битка је трајала до 15. јуна 1943. године.

юни 1943 г. | Пребацивање четничких снага у Србију

Након што су немачке трупе разоружале четничке јединице у Црној Гори и источној Херцеговини, а део припадника депортовале у логоре у Немачкој, Драгољуб Михаиловић је крајем јуна пребацио преостале снаге у Србију.

29 ноември 1943 г. | Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу

Одржано је историјско заседање на којем су донете најзначајније одлуке о будућем уређењу Југославије као демократске федеративне заједнице равноправних народа. АВНОЈ је конституисан као највиши законодавни орган, формиран је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) као влада са Јосипом Брозом Титом на челу, а краљу Петру II забрањен је повратак у земљу. Заседање је трајало до 30. новембра.

1944 г. | Операција Ваздушни мост (Халијард)

Током 1944. године спроведена је велика савезничка операција спасавања. Са импровизованог четничког аеродрома у селу Прањани евакуисано је око 500 савезничких, углавном америчких пилота, које су немачке снаге обориле изнад Југославије.

януари 1944 г. | Светосавски конгрес у селу Ба

Крајем јануара одржан је конгрес четничког покрета и српских грађанских политичара као одговор на одлуке АВНОЈ-а. Усвојен је програм који је захтевао обнављање Југославије као парламентарне монархије са династијом Карађорђевић, уз стварање посебних федералних јединица за Србе, Хрвате и Словенце.

25 май 1944 г. | Десант на Дрвар

Немачке специјалне јединице извршиле су ваздушни десант у намери да униште политичко руководство партизанског покрета. Иако су заузели део територије уз велике губитке, операција није успела јер су се Јосип Броз Тито и Врховни штаб успешно извукли из обруча.

16 юни 1944 г. | Споразум Тито–Шубашић на Вису

Потписан је споразум између председника НКОЈ-а Јосипа Броза Тита и председника избегличке владе Ивана Шубашића. Избегличка влада је признала НОВЈ, АВНОЈ и НКОЈ, Шубашић се обавезао на помоћ партизанима и осуду колаборатора, док је Тито прихватио да се питање државног уређења (монархија или република) реши након рата вољом народа.

септември 1944 г. | Избијање Црвене армије на границу Југославије

Почетком септембра, јединице совјетске Црвене армије избиле су на југословенско-румунску границу, што је означило почетак заједничких операција са НОВЈ у циљу коначног ослобођења земље, почевши од источне Србије.

12 септември 1944 г. | Позив краља Петра II Карађорђевића четницима

По налогу западних Савезника, краљ Петар II упутио је проглас којим је одбацио Драгољуба Михаиловића као команданта Југословенске војске у отаџбини и позвао све четничке јединице да се ставе под команду јединица НОВЈ-а на челу са Титом.

октомври 1944 г. | Kraj kolaboracionističke vlade Milana Nedića

Završen je period postojanja i uprave takozvane Vlade narodnog spasa (formirane u avgustu 1941. godine), što obeležava i kraj organizovane domaće kolaboracionističke administracije u okupiranoj Srbiji.

20 октомври 1944 г. | Ослобођење Београда

Након жестоких вишедневних уличних борби, заједничким акцијама совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, ослобођен је главни град Београд.

1 март 1945 г. | Преименовање НОВЈ у Југословенску армију

Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) званично мења назив у Југословенска армија (ЈА), представљајући званичне оружане снаге нове државе под командом Јосипа Броза Тита.

12 април 1945 г. | Пробој Сремског фронта

Јединице Југословенске армије пробиле су снажно утврђен Сремски фронт, на којем су се немачке снаге и трупе НДХ месецима грчевито браниле. Овим пробојем отворен је пут за коначно ослобођење Хрватске и Словеније.

9 май 1945 г. | Капитулација Немачке

Нацистичка Немачка је потписала безусловну капитулацију. Иако је ово означило крај рата у већем делу Европе, борбе против немачких и квислиншких формација на тлу Југославије су настављене.

15 май 1945 г. | Завршетак ратних операција на простору Југославије

Уништен је и последњи отпор немачких и квислиншких формација на тлу Југославије у Другом светском рату. Овим догађајем су формално окончана борбена дејства на југословенском ратишту.

15 май 1945 г. | Крај историјског периода: Други светски рат у Југославији

Овај датум означава званичан крај историјског периода Другог светског рата на територији Југославије. Завршен је период фашистичке окупације, антифашистичке борбе и грађанског рата, чиме су створени услови за успостављање нове социјалистичке државе и поретка.

Дипломатски притисци и приступање Тројном пакту

Почетком 1941. године Краљевина Југославија нашла се у готово потпуном фашистичком окружењу након аустријског аншлуса (1938), италијанског заузимања Албаније (1939) и прикључивања Мађарске, Румуније и Бугарске силама Осовине (1940–1941). Док је Велика Британија настојала да подстакне антифашистичко расположење и формира балкански фронт са Грчком и Турском, немачка дипломатија је дипломатским уступцима желела да обезбеди јужно крило пред напад на СССР. Председник југословенске владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић потписали су 25. марта 1941. године у дворцу Белведере у Бечу Протокол о приступању Тројном пакту. Тајним нотама Немачка и Италија су гарантовале поштовање суверенитета, одустајање од тражења војне помоћи и обећале територијални излаз на Егејско море преко Солуна.

Војни пуч и демонстрације 27. марта 1941. године

У ноћи између 26. и 27. марта 1941. године, група ваздухопловних официра предвођена генералима Боривојем Мирковићем и Душаном Симовићем, уз подршку британских обавештајних служби, извела је државни удар. Намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем је свргнуто и протерано у Кенију, малолетни Петар II проглашен је краљем, а власт је преузела концентрациона влада генерала Симовића. Пуч је изазвао ерупцију масовних слободарских демонстрација у Београду и другим градовима под паролама „Боље рат него пакт” и „Боље гроб него роб”, у којима су значајну улогу имали и комунисти. Адолф Хитлер је обарање потписаног пакта схватио као директан повод за рат и истог дана наредио уништење Југославије, одложивши напад на Совјетски Савез за неколико седмица.

Априлски рат и капитулација Краљевине Југославије

Напад сила Осовине започео је у зору 6. априла 1941. године масовним и разарајућим ваздушним ударом на Београд, без званичне објаве рата. Око 870.000 непријатељских војника напало је земљу из правца Немачке (Аустрије), Италије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Албаније. Иако су југословенски пилоти пружили херојски отпор оборивши преко 40 немачких авиона, технички слабија војска Краљевине доживела је брз колапс. Расулу су допринели снажан сепаратизам, издаја појединих виших официра и повлачење хрватских и словеначких министара из владе. Краљ Петар II и влада напустили су државу 14. и 15. априла, а 17. априла 1941. године потписано је примирје које је значило безусловну капитулацију. Око 375.000 официра и војника одведено је у заробљеништво.

Окупациона подела Југославије и колаборационистичке управе

Након војног слома окупатори су распарчали државну територију:

Немачка је директно анектирала северни део Словеније, док је у Србији (сведеној на предбалканске границе са око 3,8 милиона становника) завела сурову војноокупациону управу, задржавши под својом контролом Банат (преко домаћих фолксдојчера) и рудник Бор.
Италија је анектирала јужни део Словеније, делове Далмације, Хрватског приморја и Боку Которску, док је окупирала Црну Гору, а просторе Косова, Метохије и западне Македоније прикључила квислиншкој творевини „Великој Албанији”.
Мађарска је припојила Бачку, Барању, Међумурје и Прекомурје.
Бугарска је окупирала највећи део Вардарске Македоније и делове југоисточне и источне Србије.

За спровођење окупаторских налога у Србији прво је у априлу 1941. успостављен Савет комесара Милана Аћимовића, а крајем августа 1941. године формирана је Влада народног спаса под вођством генерала Милана Недића. Уз Недићеву управу, највернији ослонац немачким властима био је Димитрије Љотић са својом фашистичком организацијом „Збор” и оружаном формацијом Српски добровољачки корпус (СДК).

Независна Држава Хрватска и политика геноцида

На дан уласка немачких трупа у Загреб, 10. априла 1941. године, проглашена је марионетска Независна Држава Хрватска (НДХ). Територија НДХ обухватала је Хрватску, Славонију, Срем, Босну и Херцеговину и део Далмације, а била је подељена на немачку и италијанску интересну зону. На челу фашистичког поретка био је поглавник Анте Павелић са екстремним усташким покретом, који је уживао подршку врха Римокатоличке цркве (на челу са надбискупом Алојзијем Степинцем) и легитимитет потврђен преко лидера ХСС-а Влатка Мачека.

Усташки режим је расним законодавством покренуо планско биолошко истребљење око 1,9 милиона Срба, као и целокупне јеврејске и ромске популације, заједно са антифашистички оријентисаним Хрватима. План је подразумевао физичку ликвидацију трећине Срба, протеривање једне трећине и насилно превођење у римокатолицизам преостале трећине, уз истовремену забрану ћирилице и Српске православне цркве. Од априла 1941. стварани су логори смрти: Копривница („Даница”), Јадовно, Госпић, Слана и Метајна на Пагу, Стара Градишка, затим засебни логори за децу у Сиску, Јастребарском и Горњој Ријеци, као и највећа фабрика смрти – систем концентрационих логора Јасеновац (са стратиштем Доња Градина) у коме је мучено и погубљено више стотина хиљада људи.

Влада у емиграцији и стварање покрета отпора

Југословенска избегличка влада у Лондону остала је међународно признати представник државе, прихватила је начела Атлантске повеље, а 1. јануара 1942. потписала и Декларацију Уједињених народа. Упркос томе, њен рад су обележили стални међунационални сукоби и политичка нејединственост.

На окупираном тлу формирана су два супарничка покрета отпора:

Равногорски покрет (ЈВУО): Основан средином маја 1941. године на Равној гори под командом пуковника (касније генерала) Драгољуба Драже Михаиловића. Представљао је ројалистички, војни покрет наклоњен избегличкој влади. Њихова војна доктрина почивала је на избегавању преурањених офанзивних акција због репресалија, чекајући искрцавање савезника, уз истовремени обрачун са комунистима.
Партизански покрет (НОПОЈ): Организован од стране Комунистичке партије Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом. Одлука о почетку оружаног устанка донета је 4. јула 1941. у Београду, након немачког напада на СССР. Њихова стратегија била је бескомпромисна офанзивна борба против свих окупатора повезана са социјалистичком револуцијом и политиком братства и јединства.

Устанак 1941. године и окупаторске одмазде

Прва устаничка оружана акција у Србији одиграла се 7. јула 1941. године у Белој Цркви, када је Жикица Јовановић Шпанац убио двојицу жандарма. Током лета и ране јесени устанак се проширио:

У западној Србији јединице ЈВУО под командом Веселина Мисите ослободиле су Лозницу, а потом су удруженим снагама четника и партизана ослобођени Крупањ, Бања Ковиљача, Горњи Милановац и Чачак. Након састанка Тита и Михаиловића у Струганику (септембар 1941) створен је привремени споразум о заједничкој борби.
У БиХ устанак српског народа плануо је крајем јула 1941. против усташког терора (Дрвар, Босанско Грахово, Херцеговина, Крајина).
У Црној Гори је 13. јула 1941. букнуо општенародни масовни устанак против италијанског протектората проглашеног на Петровданском сабору.
Устанци су отпочели и у Словенији (под Ослободилним фронтом) и Македонији (октобар 1941).

Како би угушио отпор, генерал Франц Беме увео је драконску меру одмазде: стрељање 100 талаца за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника. Средином октобра 1941. уследила су масовна стрељања цивила: у Краљеву је убијено 2.255 људи, док је у Крагујевцу од 19. до 21. октобра погубљено 2.796 грађана, укључујући децу и ученике виших разреда гимназије.

Грађански рат и слом устанка у Србији (1941–1942)

Непомирљиве идеолошке разлике довеле су до неуспеха преговора у селу Брајићи крајем октобра 1941. године и избијања отвореног грађанског рата око Ужица и Пожеге. Након што су одбијени његови предлози на састанку са Немцима у Дивцима (11. новембар 1941), Михаиловић је са партизанима краткотрајно склопио примирје у Чачку, али је поверење било трајно уништено.

Немачка казнена офанзива покренута крајем новембра 1941. сломила је устаничку слободну територију („Ужичку републику”). Партизански Раднички батаљон је потпуно уништен на Кадињачи 29. новембра 1941., након чега се Врховни штаб повукао ка Санџаку. У Рудом је 21. децембра 1941. формирана Прва пролетерска бригада као прва регуларна партизанска јединица. Немци су у децембру напали и штаб на Равној гори, након чега се део четничких снага пребацио у источну Босну и источну Херцеговину.

Развој ратних операција и револуционарне власти (1942)

Током зиме и пролећа 1942. партизани су извели тежак Игмански марш на путу ка Фочи, одакле су се, због притиска окупатора и четника, пребацили према западној Босни. На планини Козари у лето 1942. удружене немачко-усташке снаге извеле су велику офанзиву против партизана и цивилног збега од 80.000 људи, при чему је десетине хиљада цивила побијено или депортовано у Јасеновац (хуманитарка Диана Будисављевић успела је да спасе око 12.000 деце). Ослобађањем Бихаћа у новембру 1942. успостављена је пространа „Бихаћка република”.

Изградња нове власти текла је кроз стварање Народноослободилачких одбора (НОО), дефинисаних на саветовању у Столицама (септембар 1941), а нормираних „Фочанским” и „Крајинским прописима” (1942). У Бихаћу је 26. и 27. новембра 1942. године одржано Прво заседање АВНОЈ-а, чиме је основано политичко представништво народноослободилачке борбе.

Истовремено, окупатори су широм земље ширили терор:

Нацистички логори у Србији (Сајмиште са камионима-душегупкама, Бањица, Црвени крст);
Мађарска окупациона војска извела је јануара 1942. масовну „Рацију” у Новом Саду и Бачкој, усмртивши хиљаде Срба, Јевреја и Рома;
На Косову и Метохији албанске милиције протерале су око 100.000, а убиле око 10.000 Срба.

Преломне битке 1943. године и Друго заседање АВНОЈ-а

Током 1943. године окупатори су извели две велике стратегијске операције:

Операција „Вајс” (Битка на Неретви) у фебруару и марту 1943: Партизани су, штитећи хиљаде рањеника, извели тактичко рушење мостова, изградили понтонски прелаз код Јабланице и нанели тежак, ненадокнадив војнички пораз четничким формацијама.
Операција „Шварц” (Битка на Сутјесци) у мају и јуну 1943: Око 120.000 непријатељских војника опколило је главнину НОВЈ у кањонима Црне Горе и Херцеговине. Уз губитак од 7.300 бораца, партизани су успели да се пробију преко Вучева и Зеленгоре ка источној Босни.

Након капитулације Италије у септембру 1943, НОВЈ је запленила огромно наоружање, а на Техеранској конференцији (новембар–децембар 1943) савезници су званично признали партизански покрет као савезничку војну силу.

Друго заседање АВНОЈ-а одржано је 29. и 30. новембра 1943. у Јајцу. Донете су кључне државотворне одлуке:

АВНОЈ је постао врховно законодавно и извршно тело;
Формирана је влада – Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ);
Избегличкој влади одузета су права, а краљу Петру II забрањен повратак у земљу;
Држава је устројена на федеративном принципу са шест равноправних федералних јединица;
Јосипу Брозу Титу додељен је чин маршала Југославије.

Као реакција на АВНОЈ, Равногорски покрет је 27. јануара 1944. одржао Светосавски конгрес у селу Ба, потврдивши монархистичко уређење и предложивши трипартитно федеративно преуређење државе (Србија, Хрватска, Словенија), али без икаквог практичног утицаја на потоњи ток догађаја.

Дипломатски преокрети и завршне операције (1944–1945)

Под британским притиском, избеглички премијер Иван Шубашић потписао је са Титом Споразум на Вису (16. јуна 1944), којим је признато федерално уређење и тековине НОБ-а, док је краљ распустио Михаиловићев штаб. Другим споразумом у Београду (новембар 1944) договорено је образовање намесништва, те је 7. марта 1945. образована Привремена влада ДФЈ.

Преломни војни догађаји 1944–1945:

Десант на Дрвар (25. мај 1944): Немачки покушај ликвидације врховног руководства НОВЈ падобранским скоком није успео, а Тито је британским снагама евакуисан на Вис.
Ослобођење Србије и Београда: Партизанске дивизије су у лето 1944. прешле Лим и Дрину. Удруженим операцијама НОВЈ (под командом Пека Дапчевића) и совјетске Црвене армије (под командом маршала Толбухина), Београд је ослобођен 20. октобра 1944. године.
Сремски фронт: Након опште мобилизације у Србији, успостављен је тежак позициони фронт у Срему. Након 154 дана рововских борби и погибије најмање 15.000 младих бораца, Југословенска армија (преименована марта 1945) пробила је фронт 12. априла 1945. године.
Завршетак рата: Јединице ЈА ослободиле су Истру и Трст (1. маја), Загреб и Љубљану (8. маја). Борбе против немачких формација генерала Александра Лера и квислиншких снага продужене су до 15. маја 1945. године. Масовне ликвидације заробљених усташа, домобрана и делова четника изведене су код Блајбурга и у Словенији, док је нова револуционарна власт преким судовима елиминисала политичке противнике.

Биланс рата, губици и разарања

Југославија је из рата изашла са огромним последицама:

Људске жртве: Званично је регистровано 1.706.000 страдалих становника. Током рата је убијено између 700.000 и 800.000 жртава усташког геноцида у НДХ (укључујући 74.850 деце до 14 година). У Холокаусту је страдало 58.000 од 70.000 Јевреја, док је у порајмосу убијено око 130.000 Рома.
Демографске промене: Преко 300.000 српских избеглица слило се у Србију из НДХ, са Косова и Метохије, из Македоније и Бачке. Немачка мањина у Војводини (фолксдојчери) организовано је исељена након 1945. године.
Материјална штета: Процењена на преко 46 милијарди долара; разорено је 290.000 сеоских домаћинстава, комплетна саобраћајна и привредна инфраструктура.
Културни губици: Немачким бомбардовањем Београда 6. априла 1941. уништена је Народна библиотека Србије са непроцењивим средњовековним рукописима, а окупатори су систематски пљачкали архиве, уметничка дела и музејске експонате.

Култура и уметност током окупације

Већина југословенских интелектуалаца и уметника одбила је било какав облик сарадње са фашистичким окупатором. Док је књижевник Иво Андрић у потпуној изолацији у окупираном Београду створио романе На Дрини ћуприја, Травничка хроника и Госпођица, многи други књижевници директно су приступили покрету отпора (Владимир Назор, Отон Жупанчич, Иван Горан Ковачић, Скендер Куленовић, Бранко Ћопић, Добрица Ћосић). У ратним условима настала су капитална уметничка дела попут поеме Јама Ивана Горана Ковачића, песме Стојанка, мајка Кнежопољка Скендера Куленовића, ликовних остварења Ђорђа Андрејевића Куна и скулптура Антуна Аугустинчића.

Изабери решење задатка:

Садржај је закључан

Пријави се на свој налог:

Немаш налог? Региструј се: