3.4. Последице рата

Други светски рат представљао је највећи оружани сукоб у историји, који је трајао од немачког напада на Пољску 1. септембра 1939. до безусловне капитулације Јапана 2. септембра 1945. године. Рат је резултирао потпуним поразом фашистичких сила, а захватио је 61 државу са више од две милијарде становника, при чему је било мобилисано приближно 110 милиона војника.

Људски и материјални губици

Борбена дејства на територијама 40 држава проузроковала су погибију између 50 и 55 милиона људи (преко 20 милиона војника и више од 30 милиона цивила), док је број рањених достигао 35 милиона. Најтеже људске губитке забележили су Совјетски Савез, Кина и Пољска, а изузетно високу цену поднеле су Југославија, Немачка и Јапан. Масовна страдања пратиле су дубоке демографске промене услед нацистичког Холокауста над Јеврејима, усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, као и јапанских злочина над Кинезима. Током рата принудно је исељено или депортовано преко 40 милиона људи, укључујући и масовно повлачење немачког цивилног становништва крајем рата, тако да је почетком 1946. године без сталног дома било око 1,7 милиона избеглица.

Као глобални сукоб, рат је у великој мери био одређен индустријским, економским и логистичким капацитетима зараћених страна. Стратешка надмоћ у ваздуху и интензивна масовна бомбардовања разорили су урбане центре, саобраћајне мреже и фабричка постројења. Тотална разарања довела су до прекида светске трговине, финансијског слома европских земаља и дуготрајног, отежаног преласка на мирнодопску економију.

Технологија смрти – логори смрти, геноцид, Холокауст

Антисемитизам је био темељ нацистичке идеологије, што је након доласка нациста на власт довело до стварања концентрационих логора, првобитно намењених политичким противницима. Од 1942. године истребљење јеврејског народа постаје званични државни план под називом „коначно решење”, којим је руководио Адолф Ајхман. У фабрикама смрти као што су Аушвиц, Треблинка, Мајданек, Дахау, Бухенвалд, Берген-Белзен и Маутхаузен убијено је између 5 и 6 милиона Јевреја, што је представљало трећину њихове укупне светске популације. У окупираној Пољској, нацисти су у Варшавском гету изоловали пола милиона Јевреја; након депортације око 310.000 људи у логоре током октобра 1942, преосталих 53.000 подигло је у априлу 1943. устанак који су окупационе снаге брутално угушиле.

Геноцидна политика погодила је и Роме, међу којима је страдала најмање трећина европске популације, као и српски народ на подручју Независне Државе Хрватске. Савезничке владе су 17. децембра 1942. званичном декларацијом осудиле масовна убиства и обећале кривично гоњење одговорних.

Суђење главним немачким ратним злочинцима почело је крајем 1945. године пред Међународним војним судом у Нирнбергу. Процес против 24 истакнута појединца и 6 организација трајао је годину дана, а оптужбе су обухватале злочине против мира, ратне злочине и злочине против човечности. На смрт су, између осталих, осуђени Херман Геринг, Јоахим фон Рибентроп, Алфред Розенберг и Мартин Борман (у одсуству). Слични поступци вођени су широм света: у Француској против маршала Петена, у Норвешкој против Видкуна Квислинга, у Југославији против домаћих и окупационих злочинаца, као и у Јапану, где је цар Хирохито био изузет од одговорности на интервенцију америчког генерала Дагласа Мекартура.

Модерна војна технологија – употреба атомског оружја

Током рата дошло је до развоја новог наоружања, међу којима су совјетски вишецевни ракетни системи „каћуша”, немачке балистичке ракете „Фау 1” и „Фау 2”, отровни гас „циклон Б”, амерички митраљези М2 Браунинг, базуке, полуаутоматско оружје и специјални упаљачи за противваздушну одбрану.

Крај рата на Далеком истоку обележила је америчка употреба атомског оружја на градове Хирошиму (бомба „Мали дечак” са уранијумским пуњењем) и Нагасаки („Дебељко”). Од директног удара погинуло је око 130.000 људи, док је од последица радијације преминуло још двоструко више становника. Одлуку о бомбардовању руководство САД образложило је избегавањем планиране копнене инвазије на Јапан, за коју се процењивало да би однела пола милиона савезничких војничких живота.

Значајан напредак остварен је у области криптографије и рачунарства. Британски тим предвођен Аланом Тјурингом створио је електромеханичке уређаје „Бомба” и „Колос”, помоћу којих су дешифроване поруке немачке машине „Енигма”, што је представљало настанак првих дигиталних програмабилних рачунара.

Живот у рату

Живот под окупацијом одликовали су терор, глад, полицијски час, појава црне берзе и масовно одвођење цивила и заробљеника на присилни рад у Немачку. Окупационе власти спроводиле су анексије територија (попут Алзаса, Лорене, делова Пољске, Чехословачке и Југославије) или су формирале марионетске творевине (као што је НДХ). У окупираним областима Србије, Пољске и СССР-а примењивана је драконска одмазда: стрељање 100 талаца за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника.

Као одговор на терор организовани су покрети отпора: у Југославији су деловали партизански покрет под вођством комуниста и Југословенска војска у отаџбини (ЈВУО), док су снажни устанци и покрети постојали у СССР-у, Грчкој, Албанији, Пољској, Француској, Белгији и Чехословачкој.

Логорски систем био је подељен на интернирске војне логоре (где су примењиване Хашке и Женевске конвенције) и концентрационе логоре смрти, који су деловали ван међународног права и у којима је ликвидирано више милиона људи (кроз њих је прошло 26 милиона заточеника, а један од најбруталнијих био је логор Јасеновац).

Масовно учешће жена у војним снагама и позадинској привреди трајно је подстакло процес њихове друштвене еманципације. Након сукоба, култура и уметност (позориште, књижевност, филм и радио) доживели су брз опоравак, са снажним антиратним порукама и отварањем питања моралне одговорности за почињене злочине.