Најважније из лекције
План-резиме
-
Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту
- Узроци и околности:
- Спољнополитичко приближавање Немачкој и Италији започето након атентата на краља Александра и формирања владе Милана Стојадиновића.
- Немачки аншлус Аустрије 1938. године довео је Трећи рајх директно на границе Југославије.
- Потпуно стратешко окружење Југославије земљама чланицама фашистичког савеза до 1941. године.
- Процена кнеза Павла Карађорђевића и владе Цветковић–Мачек о немогућности пружања отпора Немачкој и изостанку војне помоћи Велике Британије.
- Потписивање уговора (25. март 1941):
- Председник владе Драгиша Цветковић потписао је у Бечу (дворац Белведере) Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.
- Немачка и Италија дале гаранције: очување територијалног интегритета, суверенитета, неповредивост граница, неучествовање у војним операцијама и забрану прелаза и превоза страних трупа преко југословенске територије.
- Узроци и околности:
-
Војни пуч и демонстрације 27. марта
- Војни пуч (ноћ 26/27. март 1941):
- Изведен од стране официра ратног ваздухопловства предвођених генералима Душаном Симовићем и Боривојем Мирковићем, уз подршку британске обавештајне службе.
- Збачена је влада Цветковић–Мачек, на чело нове владе дошао је Душан Симовић, а млади краљ Петар II Карађорђевић проглашен је пунолетним ради преузимања власти.
- Масовне народне демонстрације (27. март 1941):
- Избиле у Београду, градовима Србије, Босне и Далмације уз подршку грађанства, свештенства СПЦ, грађанских партија и Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
- Истакнуте патриотске пароле: „Боље гроб, него роб!” и „Боље рат него пакт!”.
- Војни пуч (ноћ 26/27. март 1941):
-
Априлски рат и слом Краљевине Југославије
- Напад Сила осовине (6. април 1941):
- Немачка, Италија, Мађарска и Бугарска извршиле су напад без објаве рата као одмазду за обарање пакта; почетак Другог светског рата у Југославији.
- Ваздушно бомбардовање Београда 6. априла: страдало преко 2.000 људи, срушено више од 600 зграда (укључујући и Народну библиотеку на Косанчићевом венцу).
- Капитулација и последице (17. април 1941):
- Војска Краљевине Југославије потписала је капитулацију 17. априла након једанаест дана борби.
- Краљ Петар II, влада и војни врх емигрирали су преко савезника у Лондон.
- Од 180.000 до 190.000 југословенских војника (Срба, Словенаца и Јевреја) одведено је у немачко заробљеништво.
- Територија Југославије је окупирана и подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске.
- Напад Сила осовине (6. април 1941):
-
Стварање Независне Државе Хрватске (НДХ)
- Проглашење и структура (10. април 1941):
- Проглашена марионетска држава током рата, која је обухватала територије Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема.
- Власт преузео вођа усташког покрета Анте Павелић, уз подршку Римокатоличке цркве и надбискупа Алојзија Степинца.
- Терор и злочини:
- Покренут масовни системски терор: прогони, присилно прекрштавање, протеривање и масовна убиства српског народа.
- Геноцид и прогон Јевреја, Рома и политичких неистомишљеника.
- Проглашење и структура (10. април 1941):
Лекција кроз датуме
1938 г. | Аншлус и долазак Трећег рајха на границе Краљевине Југославије
Након аншлуса (припајања Аустрије Немачкој), Трећи рајх је дошао на границе Краљевине Југославије. Због овога се Југославија до 1941. године нашла готово потпуно окружена земљама које су биле у савезу са нацистичком Немачком, што је утицало на њену спољну политику.
25 март 1941 г. | Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту
Председник југословенске владе Драгиша Цветковић потписао је у Бечу Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Одредбама пакта, Немачка и Италија су Југославији гарантовале очување територијалног интегритета, суверенитета и неучествовање у војним операцијама.
27 март 1941 г. | Војни пуч у Београду
У ноћи између 26. и 27. марта, група официра југословенског ратног ваздухопловства предвођена генералима Душаном Симовићем и Боривојем Мирковићем извршила је војни пуч. Збачена је влада Цветковић–Мачек, а малолетни краљ Петар II Карађорђевић је проглашен пунолетним како би формално преузео власт.
27 март 1941 г. | Мартовске демонстрације
На улицама Београда и других југословенских градова народ је спонтано изашао на масовне демонстрације против приступања Тројном пакту. Узвикиване су познате патриотске пароле: „Боље гроб, него роб!” и „Боље рат него пакт!”.
6 април 1941 г. | Почетак Априлског рата и бомбардовање Београда
Немачка је са својим савезницима (Италијом, Мађарском и Бугарском) напала Краљевину Југославију без објаве рата, у знак одмазде због иступања из Тројног пакта. Рано ујутру почело је разорно бомбардовање Београда у којем је страдало више од 2.000 грађана и уништена Народна библиотека. Овај датум означава почетак Другог светског рата на простору Југославије.
10 април 1941 г. | Проглашење Независне Државе Хрватске (НДХ)
У току Априлског рата проглашена је марионетска Независна Држава Хрватска (НДХ), која је обухватала Хрватску, Босну и Херцеговину и Срем. На челу ове творевине био је вођа усташког покрета Анте Павелић, који је одмах започео бруталан терор, убијање и протеривање Срба, Јевреја и Рома.
17 април 1941 г. | Капитулација војске Краљевине Југославије
Након слабог отпора, југословенска војска је званично капитулирала, чиме је завршен Априлски рат. Краљ Петар II и државни врх напустили су земљу и отишли у Лондон. Југославија је окупирана, подељена између Немачке и њених савезника, а близу 190.000 војника је одведено у заробљеништво.
Приступање Југославије Тројном пакту
- Спољнополитички контекст: Зближавање са Берлином и Римом започето је за време владе Милана Стојадиновића, а настављено током намесништва кнеза Павла Карађорђевића и владе Драгише Цветковића и Влатка Мачека. Након немачког припајања Аустрије 1938. године и постепеног потпадања суседних земаља под осовински утицај, Краљевина Југославија се нашла у стратешком окружењу.
- Потписивање споразума (25. март 1941): Уверен у војну немоћ земље да се супротстави силама Осовине и у недостатак савезничке помоћи из Велике Британије, председник владе Драгиша Цветковић потписао је у Бечу протокол о уласку у Тројни пакт.
- Услови и гаранције: Пакт је формално предвиђао поштовање југословенских граница и територијалног суверенитета, уз обећање Немачке и Италије да се од земље неће захтевати учешће у ратним дејствима нити дозвола за транзит њихових војних трупа.
Војни пуч и демонстрације 27. марта
- Официрски преврат (ноћ 26–27. март 1941): Незадовољство одлуком о склапању савеза са силама Осовине подстакло је ваздухопловне официре, предвођене генералима Душаном Симовићем и Боривојем Мирковићем, да уз потпору британске обавештајне службе изврше државни удар. Влада Цветковић–Мачек је свргнута, намесништво укинуто, а малолетни престолонаследник Петар II Карађорђевић проглашен је краљем.
- Народни протести (27. март 1941): Широм градова Србије, као и у деловима Босне и Далмације, букнули су масовни грађански и патриотски протести подстакнути паролама попут „Боље гроб, него роб!” и „Боље рат него пакт!”. На окупљањима су заједнички иступили представници опозиционих грађанских структура и чланови Комунистичке партије Југославије.
Априлски рат и окупација Југославије
- Осовинска агресија (6. април 1941): Као одговор на промену курса у Београду, Немачка је савезнички потпомогнута Италијом, Мађарском и Бугарском без објаве рата покренула инвазију. Напад је отпочео разорним бомбардовањем Београда у којем је погинуло преко 2.000 људи, уништен огроман стамбени фонд и спаљена Народна библиотека.
- Слом државе и капитулација (17. април 1941): Југословенска одбрана брзо је савладана, што је довело до потписивања капитулације након само једанаест дана борби. Млади краљ Петар II и чланови нове владе напустили су земљу и прешли у Лондон, док је око 180.000–190.000 официра и војника (првенствено Срба, Словенаца и Јевреја) одведено у немачко заробљеништво.
- Комадање територије и стварање НДХ: Југословенски простор подељен је на окупационе зоне између Немачке и њених савезника. Пре формалног завршетка војних операција, 10. априла 1941, успостављена је марионетска Независна Држава Хрватска (НДХ) под вођством усташког лидера Анте Павелића и уз подршку дела римокатоличког клера на челу са Алојзијем Степинцем. Ова творевина (која је обухватала просторе Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема) одмах је отпочела масовно истребљење, насилно покатоличавање и депортације српског живља, спроводећи систематски терор и над Јеврејима, Ромима и политичким противницима.
