Најважније из лекције
План-резиме
-
Окупација и подела Србије (1941) 1.1. Након априлског напада Немачке и њених савезника, територија Србије је распарчана: 1.1.1. Немачка окупациона зона обухватала је централну Србију са Београдом, Банат и север Косова. 1.1.2. Велика Албанија (италијански протекторат) анектирала је остатак Косова и Метохију. 1.1.3. Бугарска је анектирала југоисточне делове централне Србије. 1.1.4. Мађарска је анектирала Бачку. 1.1.5. Независна Држава Хрватска (НДХ) обухватила је Срем. 1.2. Успостављена је строга немачка војна управа под војним заповедницима (генерал Франц Беме постављен средином септембра 1941).
-
Колаборационистичка управа у Србији 2.1. Немачке окупационе власти ослањале су се на домаће сараднике ради контроле становништва и прогона антифашиста: 2.1.1. Комесарска управа Милана Аћимовића (прва половина 1941). 2.1.2. Влада „националног спаса” Милана Недића (август 1941 – октобар 1944). 2.2. Профашистички покрет „Збор” Димитрија Љотића: 2.2.1. Идеолошки базиран на антикомунизму, антисемитизму, антилиберализму и антимасонству. 2.2.2. Војна формација Српски добровољачки корпус (СДК / „љотићевци”) активно је учествовала у борбама против устаника, Холокаусту и масовним стрељањима.
-
Устанак у Србији 1941. године 3.1. Покрети отпора: 3.1.1. Партизански покрет (КПЈ): предвођен Јосипом Брозом Титом (Главни штаб НОПОЈ); циљеви су били ослобођење земље и социјалистичка револуција. 3.1.2. Равногорски / Четнички покрет (ЈВуО): формиран у мају 1941. под вођством пуковника Драгољуба Драже Михаиловића; циљеви су били борба против окупатора и обнова југословенске монархије. 3.2. Ток устанка: 3.2.1. Почетак партизанског устанка везује се за 7. јул 1941. и акцију Жикице Јовановића Шпанца у Белој Цркви. 3.2.2. Четнички одреди ослободили су Лозницу (31. август 1941, под командом Веселина Мисите). 3.2.3. Стварање прве велике слободне територије у западној Србији и Шумадији – Ужичка република (24. септембар – 29. новембар 1941). 3.2.4. Сарадња партизана и четника прерасла је у отворени међусобни идеолошки и грађански сукоб током немачке офанзиве. 3.3. Слом устанка (крај 1941): 3.3.1. Партизанске јединице повукле су се ка Рашкој и Босни. 3.3.2. Немци су почетком децембра 1941. заузели Равну гору; четници су се повукли ка Рашкој и источној Босни.
-
Окупаторски злочини и репресалије (јесен 1941) 4.1. Наредба о одмаздама: стрељање 100 цивила за једног убијеног немачког војника, 50 за једног рањеног (наредба генерала Бемеа, 16. септембар 1941). 4.2. Масовна стрељања цивила: Драгинац, Шабац (Бенска бара), Краљево и Крагујевац (21. октобар 1941, где је убијено 2.792 људи, укључујући ђаке гимназије). 4.3. Мрежа концентрационих логора и стратишта: 4.3.1. Логори: Бањица (основан 9. јула 1941), Топовске шупе (Београд), Шабац, Црвени крст (Ниш). 4.3.2. Стратишта: Јајинци, Засавица, Шицара, Бубањ, Јабука.
-
Ратна дејства 1942. године на југословенском простору 5.1. Партизански покрет пренео је тежиште дејстава на запад: 5.1.1. Битка на Козари (10. јун – 15. јул 1942): велика немачко-усташка офанзива praćena масовним страдањем српских цивила и њиховим одвођењем у логоре. 5.1.2. Стварање слободне територије – Бихаћка република (након ослобођења Бихаћа 4. новембра 1942), која је обухватала делове БиХ и Хрватске. 5.2. Феномен „левих скретања”: 5.2.1. Екстремна партијска репресија над идеолошким неистомишљеницима у Црној Гори и Херцеговини током 1941/42. године, од чега се КПЈ оградила у пролеће 1942. због осипања покрета.
Лекција кроз датуме
20 век | Događaji iz XX veka
Vremenski period kojem pripadaju istorijski događaji Drugog svetskog rata, odnosno period sloma Jugoslavije, okupacije, otpora i oružanog ustanka na njenoj teritoriji.
25 март 1941 г. | Pismo Svetolika Dragačevca Adolfu Hitleru
Penzionisani sreski načelnik iz Paraćina, Svetolik Dragačevac, uputio je pismo vođi Trećeg rajha u kojem iznosi otvorene antifašističke stavove, zbog čega je kasnije zatočen u logoru Mauthauzen.
6 април 1941 г. | Napad na Jugoslaviju i razaranje Beograda
Napad nacističke Nemačke i njenih saveznika na Jugoslaviju, tokom kojeg je bombardovan i teško razoren Beograd. Ovo je označilo početak okupacije i podele jugoslovenske teritorije.
май 1941 г. | Formiranje Ravnogorskog pokreta
Pukovnik Jugoslovenske vojske Dragoljub Draža Mihailović organizovao je pokret otpora, poznatiji kao Četnički pokret. Pokret je bio pretežno srpskog nacionalnog karaktera, odan kralju i jugoslovenskoj vladi u Londonu.
7 юли 1941 г. | Početak oružanog ustanka u Srbiji
U Beloj Crkvi kod Krupnja, Žikica Jovanović Španac usmrtio je dvojicu pripadnika kolaboracionističke žandarmerije na zboru na kojem je pozivao narod na oružani otpor. Ovo se smatra prvom značajnijom akcijom komunista i početkom ustanka u Srbiji.
август 1941 г. | Formiranje kolaboracionističke vlade Milana Nedića
Uspostavljena je takozvana Vlada narodnog spasa na čelu sa Milanom Nedićem. Vlada je bila u potpunosti potčinjena nemačkim okupacionim vlastima i aktivno je učestvovala u suzbijanju antifašističkih pokreta i sprovođenju nacističke politike.
септември 1941 г. | Franc Beme postavljen za vojnog komandanta u Srbiji
Nemački general Franc Beme preuzeo je vojnu upravu u Srbiji sa ciljem surovog gušenja ustanka i sprovođenja najrepresivnijih mera, što je rezultiralo masovnim streljanjima civilnog stanovništva.
1941 г. | Stvaranje Užičke republike
Tokom leta i jeseni, partizanske jedinice oslobodile su značajnu teritoriju zapadne Srbije i Šumadije. Na slobodnoj teritoriji, poznatoj kao Užička republika, povremeno je dolazilo do saradnje partizanskog i četničkog pokreta.
21 октомври 1941 г. | Masovno streljanje civila i đaka u Kragujevcu
Kao odmazda za gubitke (100 za ubijenog, 50 za ranjenog vojnika), nemačke okupacione trupe izvršile su masovno streljanje u Kragujevcu (između 19. i 21. oktobra). Streljano je oko 2792 civila, uključujući i đake kragujevačke gimnazije.
декември 1941 г. | Slom ustanka u Srbiji
Označava kraj prve faze ustanka i kraj Užičke republike. Nemačke trupe su početkom decembra zaposele četničko uporište na Ravnoj gori, partizanske snage su se povukle u pravcu Raške i Bosne, a Nemci su do kraja godine povratili punu kontrolu u Srbiji.
1942 г. | Smrt Svetolika Dragačevca
Svetolik Dragačevac je preminuo u nacističkom logoru Mauthauzen, u koji je odveden zbog otvorenog suprotstavljanja fašizmu i pisanja pisma Adolfu Hitleru.
1942 г. | Pogubljenje Stjepana Steve Filipovića
Istaknuti borac partizanskog odreda javno je pogubljen. Ostao je upamćen kao simbol otpora zbog slike sa vešala na kojoj uzdignutih ruku uzvikuje antifašističke parole.
1942 г. | Osuđivanje "Levih skretanja" u KPJ
U proleće 1942. godine, Komunistička partija Jugoslavije morala je da se ogradi od takozvanih "levih skretanja" – političkog terora i likvidacija koje su sprovodili nad ideološkim protivnicima u Crnoj Gori i Hercegovini.
1942 г. | Bitka na Kozari i stradanje civilnog stanovništva
Tokom velike ofanzive ustaških i nemačkih snaga na planinu Kozaru, partizanski pokret je pružio otpor, ali je stradalo više desetina hiljada srpskih civila koji su ubijeni na kućnom pragu ili odvedeni u ustaške logore.
ноември 1942 г. | Oslobođenje Bihaća i stvaranje Bihaćke republike
Partizanske snage su oslobodile Bihać i stvorile široku oslobođenu teritoriju koja je obuhvatala Bosansku Krajinu, Liku, Baniju, Kordun i Gorski Kotar, poznatu pod imenom Bihaćka republika.
23 декември 1942 г. | Zapis iz dnevnika sveštenika Grigorija Gliše Babovića
Šabački sveštenik zabeležio je teško stanje i svedočanstvo o razočaravajućoj ratnoj svakodnevici, ekstremnom siromaštvu i potpunoj nestašici hrane na pijacama okupirane Srbije.
октомври 1944 г. | Kraj kolaboracionističke vlade Milana Nedića
Završen je period postojanja i uprave takozvane Vlade narodnog spasa (formirane u avgustu 1941. godine), što obeležava i kraj organizovane domaće kolaboracionističke administracije u okupiranoj Srbiji.
Србија под немачком окупацијом
Након априлског слома 1941. године, југословенска територија је распарчана. Немачка војна окупациона зона обухватила је средишњу Србију са Београдом, Банат и северни део Косова. Остали делови припојени су суседним силама и марионетским творевинама:
- Срем је ушао у састав Независне Државе Хрватске (НДХ),
- Бачку је анектирала Мађарска,
- Југоисточна подручја централне Србије окупирала је Бугарска,
- Већи део Косова и Метохија прикључени су Великој Албанији под контролом Италије.
Немачка војна управа у Србији спроводила је строг режим на челу са војним заповедницима (од септембра 1941. генерал Франц Беме). Окупатор се ослањао на домаће колаборационистичке органе: најпре Комесарску управу Милана Аћимовића, а од августа 1941. до октобра 1944. године владу Милана Недића. Ове структуре имале су задатак да одржавају ред, сузбијају отпор и помажу у прогону антифашиста, комуниста, Јевреја и Рома. Посебно је био активан профашистички покрет „Збор” Димитрија Љотића, чија је оружана формација - Српски добровољачки корпус - директно учествовала у борбама против устаника, масовним стрељањима и Холокаусту.
Устанак у Србији 1941. године
Напад Немачке на Совјетски Савез у јуну 1941. године убрзао је дизање оружаног устанка. На простору Србије и Југославије формирала су се два покрета отпора:
- Партизански покрет: Предвођен Комунистичком партијом Југославије (КПЈ) и Јосипом Брозом Титом (Главни штаб НОПОЈ), тежио је ослобођењу земље уз истовремено спровођење социјалистичке револуције.
- Равногорски (четнички) покрет: Основан у мају 1941. на Равној гори под вођством пуковника Драгољуба Драже Михаиловића као Југословенска војска у отаџбини, са циљем обнове монархије и лојалности избегличкој влади у Лондону.
Оружане акције започеле су 7. јула 1941. у Белој Цркви убиством двојице жандарма од стране Жикице Јовановића Шпанца. Устанак се брзо проширио западном и централном Србијом, где су четници ослободили Лозницу, а партизани успоставили пространу слободну територију познату као Ужичка република. Иако су у почетку делимично сарађивали, дубоке идеолошке разлике убрзо су довеле до отвореног међусобног сукоба и грађанског рата.
Жестоком јесењом офанзивом 1941. године немачке снаге су сломиле устанак, заузеле Равну гору почетком децембра и повратиле потпуну контролу. Устаничке снаге су се повукле према Рашкој области и источној Босни.
Злочини окупатора и колаборациониста
Како би угушиле устанак, немачке власти увеле су драконске мере одмазде према наредби генерала Бемеа: за сваког убијеног немачког војника стрељано је 100, а за рањеног 50 цивила.
Током јесени 1941. године извршена су масовна погубљења:
- У Драгинцу, Шапцу и Краљеву;
- У Крагујевцу од 19. до 21. октобра 1941., где је стрељано 2.792 цивила, међу њима професори и ученици гимназије (овај датум се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату).
За изолацију и ликвидацију противника окупатора, Јевреја и Рома успостављена је мрежа концентрационих логора:
- Бањица и Топовске шупе у Београду,
- Логор у Шапцу,
- Црвени крст у Нишу.
Затвореници су масовно погубљивани на стратиштима као што су Јајинци, Бубањ, Засавица, Шицара и Јабука.
Операције на југословенском ратишту 1942. године
Током пролећа 1942. године тежиште партизанских дејстава пренело се на источну Босну, Херцеговину и Црну Гору. На тим просторима комунистичко руководство је крајем 1941. и почетком 1942. спроводило радикални терор над политичким неистомишљеницима („лева скретања”), што је ослабило њихов утицај у народу и навело руководство КПЈ да у пролеће 1942. обустави ову праксу.
Током лета 1942. одиграла се велика Битка на Козари, где су немачке и усташке снаге извеле офанзиву против устаника, што је резултирало страдањем десетина хиљада српских цивила који су убијени или депортовани у логор Јасеновац.
Упркос губицима, партизанске снаге формирале су покретне ударне јединице (пролетерске бригаде) и у новембру 1942. године ослободиле Бихаћ. Тиме је створена пространа слободна територија - Бихаћка република, која је повезивала Босанску Крајину, Лику, Кордун, Банију и Горски Котар.
