Најважније из лекције
План-резиме
-
Успостављање комунистичке власти и уређење државе (1945–1947)
- Формирање власти и проглашење републике
- Привремена влада Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ) формирана је 7. марта 1945. године на челу са Јосипом Брозом Титом.
- Треће заседање АВНОЈ-а одржано је у августу 1945. године у Београду, чиме је формирана Привремена народна скупштина.
- Избори за Уставотворну скупштину одржани су 11. новембра 1945. године, на којима је уследила победа Народног фронта под контролом КПЈ (уз употребу „ћораве кутије”).
- Уставотворна скупштина је 29. новембра 1945. званично укинула монархију и прогласила Федеративну Народну Републику Југославију (ФНРЈ).
- Устав ФНРЈ донет је 31. јануара 1946. године; дефинисао је државу са шест република, а Србија је у свом саставу добила АП Војводину и АКМО област (Устав Србије донет јануара 1947).
- Обнова и социјалистички преображај привреде
- Започеле су масовне омладинске радне акције (изградња пруга Брчко–Бановићи 1946. и Шамац–Сарајево 1947).
- Спроведена је конфискација непријатељске имовине (1945) и аграрна реформа (максимум 25 ha 1945, смањен на 10 ha 1953), уз колонизацију у Војводину и мере принудног откупа.
- Двема национализацијама (децембра 1946. и априла 1948) потпуно је укинут приватни сектор.
- Усвојен је Први петогодишњи план априла 1947. године са фокусом на тешку индустрију и електрификацију.
- Формирање власти и проглашење републике
-
Спољна политика и раскид са Источним блоком
- Односи после рата и сукоб са Информбироом
- Уговор о узајамној помоћи и сарадњи са СССР-ом потписан је 1945. године, док су односи са Западом били затегнути због Тршћанске кризе, обарања америчких авиона и одбијања Маршаловог плана (1947).
- Сукоб са СССР-ом започео је 27. марта 1948. писмом Стаљина и Молотова; Резолуцијом Информбироа (1948) КПЈ је искључена из организације, што је Тито потврдио на Петом конгресу КПЈ.
- Уследио је политички и физички обрачун са присталицама Информбироа (логор Голи оток основан јула 1949).
- Приближавање Западу, помирење са СССР-ом и Несврстаност
- Југославија је прихватила војну и економску помоћ Запада и склопила Балкански пакт са Грчком и Турском (1953/1954).
- Посетом Никите Хрушчова Београду 1955. године и Титовом посетом Москви 1956. normalizovani су односи са СССР-ом.
- Развијена је политика несврстаности – Прва конференција Покрета несврстаних одржана је септембра 1961. године у Београду.
- Увођење самоуправљања
- Основним законом о управљању државним привредним предузећима од 27. јуна 1950. године озакоњено је радничко самоуправљање под паролом „Фабрике радницима”.
- Односи после рата и сукоб са Информбироом
-
Друштвено-политичке кризе и уставне промене (1960–1980)
- Институционалне и партијске кризе
- Уставом из априла 1963. године држава је променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).
- Неуспех Привредне реформе из 1965. довео је до раста незапослености и одласка око 400.000 радника у иностранство.
- На Брионском пленуму 1966. године смењен је Александар Ранковић, шеф Удбе и заговорник јаке централизоване државе.
- Студентске демонстрације у Београду и национални немири на Косову и Метохији избили су 1968. године.
- МАСПОК, пад српских либерала и Устав из 1974.
- Хрватски национални покрет (МАСПОК) кулминирао је 1971. године, након чега је Тито приморао хрватско руководство на оставку.
- Године 1972. смењено је српско либерално руководство на челу са Марком Никезићем и Латинком Перовић.
- Усвојен је Устав СФРЈ 21. фебруара 1974. године којим су републике и покрајине добиле широка државна овлашћења и право вета, што је државу претворило у фактичку конфедерацију и ослабило Србију.
- Институционалне и партијске кризе
-
Наука, култура и свакодневни живот у социјализму
- Образовање и научни развој
- Уведено је обавезно осмогодишње образовање, што је оборило неписменост на 9,5% до 1980-их; остварена је значајна еманципација жена.
- Развијени су научни институти (Институт „Винча”), индустријски комплекси попут „Црвене Заставе” у Крагујевцу (аутомобили Фића, Југо, Стојадин) и НE Кршко.
- Културни успон и фестивали
- Књижевност: Иво Андрић добио је Нобелову награду (1961); значајан траг оставили су Милош Црњански, Меша Селимовић, Мирослав Крлежа, Бранко Ћопић и други.
- Кинематографија: поред партизанских спектаклих филмова, 1960-их развио се критички „црни талас”; филм Сурогат добио је Оскара (1962), Скупљачи перја награђени у Кану (1967), а Емир Кустурица освојио Златну палму (1985).
- Покренути су велики културни догађаји: БИТЕФ, БЕМУС, ФЕСТ и фестивал у Пули.
- Масовна култура и забава
- Негован је култ личности Јосипа Броза Тита кроз Дан младости (25. мај), слетове и ношење Штафете младости.
- Телевизија Београд почела је са емитовањем 1958. године; популаризована је забавна и рок музика уз подршку државе након Прве београдске гитаријаде (1966).
- Образовање и научни развој
-
Распад система и дезинтеграција Југославије (1980–1990)
- Економска и институционална криза после Титове смрти
- Смрћу Јосипа Броза Тита (4. маја 1980) отпочело је колективно управљање без стварног ауторитета.
- Развиле су се затворене „националне економије”, уз огромну инфлацију, спољни дуг и стагнацију самоуправљања.
- Ескалација сепаратизма и сукоб у партији
- У марту 1981. године избили су масовни сепаратистички немири на Косову са захтевом „Косово – република”, што је уведено у ванредно стање.
- На Осмој седници ЦК СК Србије (септембар 1987) фракција Слободана Милошевића поразила је струју Ивана Стамболића, након чега је Милошевић преузео вођство.
- Уставни преображај Србије и крах СФРЈ
- Масовним протестима („дешавања народа” 1988–1989) срушена су покрајинска руководства у Војводини и на Косову.
- Амандманима на Устав из 1989. и Уставом Републике Србије од септембра 1990. године враћен је суверенитет и целовитост територије Србије, уз свођење покрајина на територијалну аутономију.
- Јачање национализама, нарочито у Словенији и Хрватској под новим вођством (Милан Кучан, Фрањо Туђман), довело је почетком 90-их до тројаког слома – политичког система, међунационалних односа и саме југословенске државе.
- Економска и институционална криза после Титове смрти
Лекција кроз датуме
1942 г. | Оснивање Антифашистичког фронта жена (АФЖ)
У Босанском Петровцу основана је друштвено-политичка организација Антифашистички фронт жена (АФЖ), која је дала велики допринос еманципацији, просвећивању, стицању хигијенских навика и образовању жена.
1942 г. | Оснивање Пионирске организације у Бихаћу
Током Другог светског рата у Бихаћу је основана Пионирска организација (Савез пионира Југославије), друштвена организација која је у социјалистичкој Југославији окупљала сву децу основношколског узраста.
1945 г. | Доношење Закона о аграрној реформи и колонизацији
Донет је Закон којим је одузета земља банкама, црквама и велепоседницима изнад максимума од 35 хектара. Земља је подељена сиромашним сељацима и колонистима (партизанским породицама) који су махом насељени у Војводину на напуштена немачка имања.
11 август 1945 г. | Жене у Југославији стекле право гласа
Жене у Југославији су званично добиле право гласа, чиме су изједначене у политичким правима са мушкарцима и омогућено им је учешће на предстојећим изборима.
ноември 1945 г. | Избори за Уставтворну скупштину
Одржани су први послератни избори на којима су жене први пут гласале. Листа Народног фронта Југославије (под вођством КПЈ) освојила је 90,4% гласова, док је грађанска опозиција бојкотовала изборе због политичких притисака.
29 ноември 1945 г. | Укидање монархије и проглашење републике
Уставтворна скупштина је усвојила декларацију којом је укинута монархија и проглашена република. Краљ Петар II и династија Карађорђевић лишени су свих права и забрањен им је повратак у земљу. Овај датум се касније славио као Дан Републике.
1946 г. | Почетак масовних омладинских радних акција
Започео је период великих радних акција за обнову разорене земље, међу којима је једна од првих била изградња железничке пруге Брчко–Бановићи у Босни, у којој је учествовало преко 60.000 омладинаца.
1946 г. | Доношење Закона о национализацији
Усвојен је Закон о национализацији којим су фабрике, рудници и банке прешли у државно власништво, чиме је започето укидање приватне својине и увођење социјалистичке планске привреде.
януари 1946 г. | Доношење првог послератног Устава (Устав ФНРЈ)
Крајем јануара 1946. године усвојен је нови устав којим је држава добила назив Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ). Југославија је дефинисана као секуларна федерација шест република, а за председника владе именован је Јосип Броз Тито.
1947 г. | Почетак Првог петогодишњег плана (петиљетке)
Донет је Први петогодишњи план привредног развоја са циљем да се по узору на СССР превазиђе привредна и техничка заосталост земље, са фокусом на индустријализацију и електрификацију.
1947 г. | Осуда Драгољуба Јовановића на вишегодишњу робију
Драгољуб Јовановић, вођа Народне сељачке странке и народни посланик, осуђен је на девет година тешке робије због отворене критике режима, противљења принудном откупу и залагања за парламентарну демократију.
1947 г. | Оснивање Информбироа
СССР је основао Информациони биро (Информбиро) са циљем окупљања и контроле комунистичких партија, како из Источног блока тако и из других европских држава (попут Италије и Француске), укључујући и КПЈ.
март 1948 г. | Распуштање логора за припаднике немачке мањине
Распуштени су сабирни логори за југословенске фолксдојчере (Немце), након чега је највећи део преостале немачке заједнице, лишен имовине и грађанских права, емигрирао у Немачку.
юли 1948 г. | Доношење Резолуције Информбироа и раскол са СССР-ом
Информбиро је донео Резолуцију којом је руководство КПЈ оптужено за одступање од начела марксизма-лењинизма и непријатељску политику према СССР-у. Већина југословенских комуниста на челу са Јосипом Брозом Титом одбацила је оптужбе на Петом конгресу КПЈ, што је довело до прекида блиских односа са Совјетским Савезом и Источним блоком.
1949 г. | Оснивање затвора на Голом отоку
Након разлаза са СССР-ом и Информбироом, југословенске власти су на острву Голи оток у Јадранском мору формирале злогласни затворски логор за политичке неистомишљенике и присталице Информбироа.
1950 г. | Увођење радничког самоуправљања
Доношењем закона којим је државна својина проглашена друштвеним власништвом, у Југославији је уведен социјалистички модел радничког самоуправљања и формирани су први раднички савети у фабрикама и установама.
1951 г. | Забрана верске наставе у школама
У циљу спровођења секуларизације друштва и одвајања цркве од државних институција, комунистичка власт је у потпуности забранила наставу веронауке у државним школама.
1951 г. | Завршетак Првог петогодишњег плана
Окончан је временски период предвиђен за реализацију Првог петогодишњег плана развоја привреде у Југославији.
1952 г. | Завршетак периода најинтензивнијих омладинских радних акција
Окончан је период (1946–1952) у коме су изведене највеће масовне омладинске радне акције за изградњу кључних саобраћајница, фабрика и пруга.
1952 г. | Промена назива КПЈ у Савез комуниста Југославије (СКЈ)
Комунистичка партија Југославије променила је име у Савез комуниста Југославије (СКЈ) како би се у јавности створио утисак да партија непосредно не управља државом, већ да власт припада радницима и самоуправљачима.
1953 г. | Смрт Јосифа Стаљина
Смрћу совјетског вође Јосифа Стаљина започео је процес постепеног попуштања напетости и нормализације односа између Југославије и Совјетског Савеза.
1953 г. | Доношење Уставног закона СФРЈ
Уставним законом из 1953. године појам самоуправљања формално је уврштен у уставни поредак, а установљена је и функција председника Републике, на коју је ступио Јосип Броз Тито.
1955 г. | Сусрет Јосипа Броза Тита и Никите Хрушчова
Посетом совјетског лидера Никите Хрушчова Београду и сусретом са Јосипом Брозом Титом званично су нормализовани дипломатски и партијски односи између Југославије и СССР-а.
1956 г. | Окончање коришћења Голог отока за информбировце
Завршен је период (1949–1956) током којег је Голи оток коришћен као специјални политички затвор и логор за кажњавање југословенских присталица Информбироа.
25 май 1957 г. | Установљење Дана младости
Празник који је раније обележаван као рођендан председника Јосипа Броза Тита званично је установљен као Дан младости. Прослављао се сваког 25. маја масовним слетом на стадиону ЈНА у Београду уз свечано уручење Штафете младости.
1958 г. | Увођење јединствене осморазредне основне школе
Реформом школског система уведено је обавезно јединствено осмогодишње основно образовање на целокупној територији Југославије ради подизања образовног нивоа и смањења неписмености.
1958 г. | Почетак емитовања телевизијског програма Радио-телевизије Београд
Радио-телевизија Београд је започела са емитовањем редовног телевизијског програма, чиме је започела нова ера у развоју масовних медија и популарне културе у Србији.
1959 г. | Објављен роман „Орлови рано лете” Бранка Ћопића
Писац Бранко Ћопић објавио је свој чувени роман за децу „Орлови рано лете”, који је постао класично и антологијско дело југословенске и српске књижевности.
1961 г. | Оснивање Покрета несврстаних у Београду
У Београду је одржана Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, чиме је зачет Покрет несврстаних као платформа за државе које нису желеле да се приклоне ни Западном ни Источном блоку током Хладног рата.
1963 г. | Доношење новог Устава и проглашење СФРЈ
Усвајањем новог Устава држава је променила званични назив у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), име које је задржала све до свог распада.
1967 г. | Оснивање Београдског интернационалног театарског фестивала (БИТЕФ)
Основан је БИТЕФ, један од најзначајнијих позоришних фестивала на простору Југославије и Европе, који је значајно допринео интернационализацији домаће позоришне уметности.
1967 г. | Премијера филма „Скупљачи перја”
Приказан је филм Александра Петровића „Скупљачи перја”, једно од најуспешнијих и међународно најпризнатијих остварења југословенске кинематографије и филмског покрета „црни талас”.
1968 г. | Споразум о запошљавању радника у СР Немачкој
Како би ублажила проблем растуће незапослености у земљи, Југославија је са Савезном Републиком Немачком потписала споразум којим је легализован и уређен одлазак југословенских радника („гастарбајтера”) на привремени рад у иностранство.
1968 г. | Лансирана обућа „Боросана”
Фабрика „Борово” из Вуковара лансирала је „Боросану”, специјално дизајнирану радну обућу која је побољшавала удобност женама на послу и постала препознатљив симбол запослене жене.
1968 г. | Оснивање Студентског културног центра (СКЦ) у Београду
Основан је Студентски културни центар као простор у којем су млади уметници могли слободно да изражавају своје идеје и ставове, одакле су потекле многе значајне личности културне сцене.
юни 1968 г. | Студентске демонстрације у Југославији
У Београду и другим универзитетским градовима избиле су велике студентске демонстрације против социјалних неједнакости, бирократије и привилегија комунистичке елите, које су окончане након телевизијског обраћања Јосипа Броза Тита.
1970 г. | Покривање целе територије Србије ТВ сигналом
Територија целе Републике Србије потпуно је прекривена телевизијским сигналом, што је омогућило да телевизија постане доминантан медиј у свакодневном животу.
1971 г. | Покрет „Хрватско прољеће” (МАСПОК) и његово сузбијање
Масовни национално-политички покрет у СР Хрватској захтевао је већу економску и републичку аутономију. Покрет је крајем 1971. године угушен интервенцијом савезног руководства и сменом водећих хрватских политичара предвођених Савком Дабчевић-Кучар.
1971 г. | Оснивање Међународног филмског фестивала (ФЕСТ)
Четири године након БИТЕФ-а, у Београду је основан ФЕСТ, међународни филмски фестивал који је домаћој публици представио најзначајнија светска филмска остварења.
1972 г. | Смена „српских либерала”
Партијско руководство Савеза комуниста Србије на челу са Марком Никезићем и Латинком Перовић, које се залагало за привредне реформе и демократизацију друштва, присилно је смењено са свих политичких и јавних функција.
1972 г. | Премијера култног филма „Валтер брани Сарајево”
Приказан је изузетно успешан и популаран партизански филм „Валтер брани Сарајево” у режији Хајрудина Крвавца.
1972 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Позориште у кући”
Започело је емитовање хумористичке и породичне телевизијске серије „Позориште у кући” у режији Дејана Ћорковића, која је обрађивала свакодневицу просечне градске породице.
1973 г. | Премијера ратног филмског спектакла „Битка на Сутјесци”
Премијерно је приказан велики партизански филм „Битка на Сутјесци”, у коме је лик Јосипа Броза Тита глумио чувени холивудски глумац Ричард Бартон.
1974 г. | Доношење новог Устава СФРЈ
Донет је нови Устав СФРЈ којим су свим републикама и аутономним покрајинама (Војводини и Косову) дата значајно шира државна овлашћења, формирано је колективно Председништво СФРЈ, а Јосип Броз Тито проглашен за доживотног председника.
1974 г. | Доношење Устава СФРЈ
Донет је нови Устав СФРЈ који је појединим републичким руководствима омогућио различито тумачење надлежности, што је подстакло тежње за већом самосталношћу република и касније продубило политичку кризу у земљи.
1977 г. | Концерт групе „Бијело дугме” код Хајдучке чесме
Рок састав „Бијело дугме” одржао је бесплатан концерт на београдском Кошутњаку пред десетинама хиљада људи, што је био преломан тренутак у историји југословенске рок музике.
1980 г. | Премијера филма „Ко то тамо пева”
Приказан је филм „Ко то тамо пева” у режији Слободана Шијана и по сценарију Душана Ковачевића, једно од најпопуларнијих остварења југословенске кинематографије.
1980 г. | Смрт Јосипа Броза Тита
Смрћу доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита започела је дубока криза југословенске државе и друштва, а руководство Савеза комуниста Југославије није успело да реши нагомилане економске и политичке проблеме.
4 май 1980 г. | Смрт Јосипа Броза Тита
У Љубљани је преминуо доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Његова сахрана у Београду окупила је огроман број светских државника и означила почетак дубоке политичке и економске кризе југословенске државе.
1981 г. | Немири на Косову
У САП Косово избиле су масовне демонстрације косовских Албанаца са захтевом да покрајина добије статус седме републике у СФРЈ и да се Албанцима призна статус конститутивног народа.
1984 г. | Одржавање XIV Зимских олимпијских игара у Сарајеву
У Сарајеву су одржане XIV Зимске олимпијске игре, највећа и најзначајнија међународна спортска манифестација организована у СФР Југославији.
1984 г. | Завршетак емитовања серије „Позориште у кући”
Завршено је снимање и емитовање популарне телевизијске серије „Позориште у кући” након више од једне деценије приказивања.
1985 г. | Премијера филма „Отац на службеном путу”
Приказан је филм „Отац на службеном путу” Емира Кустурице, који је освојио Златну палму у Кану и стекао изузетно светско признање.
1987 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”
Почело је емитовање изузетно популарне породичне телевизијске серије „Бољи живот”, по сценарију Синише Павића.
1987 г. | Посета Слободана Милошевића Косову
Током посете Косову дошло је до сукоба окупљених Срба и покрајинске милиције, када је Слободан Милошевић изговорио чувену реченицу „Нико не сме да вас бије!”, што га је промовисало у популарног заштитника српских националних интереса.
декември 1987 г. | Одлазак Ивана Стамболића са власти
Након унутарпартијског сукоба у Савезу комуниста Србије са Слободаном Милошевићем, председник Председништва СР Србије Иван Стамболић био је приморан да се повуче са функције и из политичког живота.
1988 г. | Последња прослава Дана младости
На стадиону ЈНА у Београду последњи пут је одржан свечани омладински слет поводом празника Дан младости.
1989 г. | Уставне промене у СР Србији
Усвојени су амандмани на Устав СР Србије којима је знатно смањен степен аутономије покрајинама Војводини и Косову, а оснажене су надлежности републичких органа на целокупној територији Србије.
1989 г. | Пад Берлинског зида и промене у источној Европи
Падом Берлинског зида крајем 1989. године окончан је Хладни рат и почеле су демократске промене у источној Европи, што је довело до промене политике Запада према Југославији и захтева за увођењем вишепартијског система.
май 1989 г. | Слободан Милошевић изабран за председника Председништва СР Србије
Слободан Милошевић је званично преузео функцију председника Председништва СР Србије, предводећи политику очувања јединства Југославије и јачања положаја Србије.
28 юни 1989 г. | Прослава 600-годишњице Косовске битке на Газиместану
На Газиместану на Косову Пољу одржан је масовни скуп поводом 600 година од Косовске битке пред више од милион људи, на којем је Слободан Милошевић одржао чувени говор и учврстио позицију националног вође српског народа.
1990 г. | Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије
Почетком 1990. године одржан је последњи конгрес СКЈ, на коме су се сукобила републичка руководства Србије, Словеније и Хрватске, што је резултирало распадом партије и убрзало крај заједничке државе.
1990 г. | Први вишестраначки избори у Србији
Крајем 1990. године одржани су први вишестраначки избори у Србији на којима је убедљиву победу однела Социјалистичка партија Србије (СПС), а Слободан Милошевић изабран за председника Републике.
април 1990 г. | Први вишестраначки избори у Словенији и Хрватској
На првим слободним вишестраначким изборима у СР Словенији и СР Хрватској победиле су националне партије које су се залагале за осамостаљење, док је у Хрватској на власт дошла Хрватска демократска заједница (ХДЗ) предвођена Фрањом Туђманом.
13 май 1990 г. | Сукоб навијача на утакмици Динамо – Црвена звезда
На стадиону Максимир у Загребу избили су масовни сукоби на националној основи између навијача Динама и Црвене звезде, као и сукоб са милицијом, што је представљало најаву предстојећих ратних сукоба.
август 1990 г. | Побуна Срба у Хрватској
Као одговор на долазак ХДЗ-а на власт и промену њиховог политичког положаја, Срби у Хрватској су подигли оружану побуну.
ноември 1990 г. | Први вишестраначки избори у СР Босни и Херцеговини
На изборима у БиХ победиле су националне странке: Странка демократске акције (СДА), Српска демократска странка (СДС) и Хрватска демократска заједница БиХ (ХДЗ БиХ), формирајући коалициону власт предвођену Алијом Изетбеговићем.
1991 г. | ФК Црвена звезда освојила титулу клупског првака Европе
Фудбалски клуб Црвена звезда остварио је највећи успех југословенског клупског фудбала освајањем Купа европских шампиона у Барију.
1991 г. | Завршетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”
Емитовањем последње епизоде завршена је популарна телевизијска серија „Бољи живот”.
9 март 1991 г. | Демонстрације опозиције у Београду (Деветомартовски протести)
Српски покрет обнове на челу са Вуком Драшковићем предводио је велике демонстрације против режима Слободана Милошевића и контроле државних медија (РТС). На улице су изведени тенкови ЈНА, а током сукоба демонстранта и полиције погинуле су две особе.
10 март 1991 г. | Студентски протести на Теразијама
Након гушења деветомартовских демонстрација, студенти су се окупили код Теразијске чесме у Београду тражећи оставке руководства РТС-а, министра полиције и ослобађање свих ухапшених грађана.
април 1991 г. | Састанак лидера република у Крању
Председници југословенских република састали су се у Крању у покушају да пронађу решење за политичку и државну кризу непосредно пре распада Југославије.
25 юни 1991 г. | Проглашење независности Словеније и Хрватске
Скупштине Словеније и Хрватске усвојиле су одлуке о проглашењу државне независности, чиме је и званично отпочео процес распада СФРЈ.
27 юни 1991 г. | Почетак рата у Словенији
Југословенска народна армија (ЈНА) је добила задатак да поврати контролу над државним граничним прелазима које је преузела словеначка полиција, чиме је започео десетодневни оружани сукоб са Територијалном одбраном Словеније.
2 юли 1991 г. | Протест мајки војника ЈНА у Скупштини СР Србије
Мајке младића на одслужењу војног рока у ЈНА упале су и прекинуле заседање Скупштине СР Србије захтевајући безбедан повратак своје деце из ратног сукоба у Словенији.
7 юли 1991 г. | Брионска декларација и крај рата у Словенији
Под покровитељством Европске економске заједнице потписана је Брионска декларација којом је договорен прекид ватре, деблокада и повлачење ЈНА из Словеније, као и тромесечни мораторијум на одлуке о независности Словеније и Хрватске.
28 юли 1991 г. | Антиратни „Концерт за мир” у Сарајеву
Телевизија Јутел организовала је масовни музички концерт у дворани Зетра у Сарајеву са циљем слања антиратне поруке и апела да се ратни сукоби не прошире на остатак Југославије.
8 септември 1991 г. | Проглашење независности СР Македоније
Након спроведеног референдума, Скупштина Македоније прогласила је независност од СФРЈ.
19 декември 1991 г. | Оснивање Републике Српске Крајине
Срби у Хрватској су на подручјима са већинским српским становништвом прогласили формирање Републике Српске Крајине.
9 януари 1992 г. | Проглашење Републике Српске
Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини прогласила је Републику српског народа Босне и Херцеговине (касније названу Република Српска).
6 април 1992 г. | Међународно признање независности Босне и Херцеговине
Европска заједница и САД признале су независност Босне и Херцеговине, након чега је у овој републици почео крвави грађански и међуетнички рат који је трајао до краја 1995. године.
27 април 1992 г. | Проглашење Савезне Републике Југославије (СРЈ)
Република Србија и Република Црна Гора прогласиле су нови Устав заједничке државе под називом Савезна Република Југославија, чиме је формално окончано постојање СФРЈ.
август 21 век | Отмица и убиство Ивана Стамболића
Припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) Ресора државне безбедности Србије отели су и убили некадашњег председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића.
2003 г. | Проналазак посмртних остатака Ивана Стамболића
На Фрушкој гори су откривени посмртни остаци убијеног политичара Ивана Стамболића, чиме је расветљена његова отмица из августа 2000. године.
4 февруари 2003 г. | Стварање Државне заједнице Србије и Црне Горе
Усвајањем Уставне повеље престала је да постоји Савезна Република Југославија, а основана је Државна заједница Србија и Црна Гора.
3 юни 2006 г. | Проглашење независности Црне Горе
Након референдума о државно-правном статусу, Скупштина Црне Горе прогласила је независност, чиме је престала да постоји Државна заједница Србија и Црна Гора и дефинитивно окончан живот југословенске идеје и државне заједнице.
Влада ДФЈ и успостављање монопола Комунистичке партије
Почетком марта 1945. године образована је Привремена влада Демократске Федеративне Југославије са Јосипом Брозом Титом на челу, који је истовремено обављао и функцију министра народне одбране. У састав владе ушли су и предратни грађански политичари попут Милана Грола и Ивана Шубашића, чиме је задовољен дипломатски захтев западних савезника, иако је фактичка власт остала искључиво под контролом Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Деловање опозиционих партија убрзо је потиснуто и маргинализовано путем Југословенског народног фронта, масовне организације преко које је КПЈ спроводила своју политику. Покушаји грађанских снага и краља Петра II Карађорђевића да оспоре комунистичку доминацију и изазову реакцију спољних сила завршени су неуспехом, док је послератни обрачун са политичким неистомишљеницима резултирао масовним хапшењима и ликвидацијама.
Конституисање федералне Србије и избори за Уставотворну скупштину
Стварање федералних јединица унутар нове Југославије било је засновано на лењинистичком концепту решавања националног питања и совјетском моделу. Након обједињавања партијских структура у мају 1945. године, Србија је уобличена као сложена федерална јединица са две аутономне области (Војводином и Косовом и Метохијом), поставши последња република која је добила свој институционални оквир. Према одлукама са конференције на Јалти, у Београду је од 7. до 26. августа 1945. године одржано Треће заседање АВНОЈ-а. Ово тело је проширењем прерасло у Привремену народну скупштину са циљем припреме парламентарних избора. На изборима за Уставотворну скупштину, одржаним 11. новембра 1945. године, листа Народног фронта освојила је преко 90% гласова уз забележене притиске на бираче и употребу кутије без листе („ћораве кутије”).
Проглашење републике, уставни поредак и економске мере
Уставотворна скупштина је 29. новембра 1945. године званично збацила династију Карађорђевић и прогласила Федеративну Народну Републику Југославију (ФНРЈ). Устав ФНРЈ донет је 31. јануара 1946. године, дефинишући државу као заједницу шест равноправних република. Устав Народне Републике Србије изгласан је у јануару 1947. године, потврдивши постојање Аутономне Покрајине Војводине и Аутономне Косовско-Метохијске области.
Економски опоравак ратом разрушене државе спровођен је кроз добровољне омладинске радне акције (изградња пруга Брчко–Бановићи 1946. и Шамац–Сарајево 1947) и уз међународну материјалну помоћ организације УНРА. Промена својинских односа започела је маја 1945. конфискацијом имовине окупатора и њихових сарадника. Аграрном реформом из 1945. године земљишни посед ограничен је на 25 хектара, одузета је земља велепоседницима и верским заједницама, а колонизацијом је око 65.000 породица насељено у Војводину (максимум је додатном реформом 1953. смањен на 10 ha). Потпуни прелазак привреде у руке државе окончан је кроз два таласа национализације (децембра 1946. и априла 1948), док је априла 1947. покренут Први петогодишњи план са фокусом на тешку индустрију и електрификацију.
Спољнополитички положај и разлаз са Информбироом
У првим послератним годинама спољна политика ФНРЈ темељила се на савезу са СССР-ом, озваниченом Уговором о пријатељству и узајамној помоћи из 1945. године. Односи са западним савезницима били су изузетно напети због југословенских територијалних захтева према Трсту (који је војска напустила јуна 1945), инцидената у ваздушном простору, суђења Драгољубу Михаиловићу и Алојзију Степинцу, као и југословенског одбијања Маршаловог плана у јулу 1947. године.
Стварање Информационог бироа комунистичких партија (Информбиро) 1947. са седиштем у Београду требало је да осигура совјетску контролу над источним блоком. Сукоб између руководства КПЈ и Москве отпочео је писмом совјетског врха 27. марта 1948. године. КПЈ је на свом Петом конгресу одбила оптужбе изнете у Резолуцији Информбироа, након чега је искључена из организације. Уследила је економска блокада и војни притисак социјалистичких земаља на границама, док је у земљи извршен масован прогон стварних и потенцијалних присталица Информбироа, од којих је велики број депортован у логор на Голом отоку (основан јула 1949). Због изолације, Југославија се окренула војној и финансијској сарадњи са Западом и 1953/1954. склопила Балкански пакт са Грчком и Турском. Након Стаљинове смрти, процес нормализације односа са СССР-ом отпочео је београдском посетом Никите Хрушчова 1955. и Титовом посетом Москви 1956. године.
Радничко самоуправљање и Покрет несврстаних
Као идеолошки одговор на совјетски бирократски систем, власти су 27. јуна 1950. усвојиле Основни закон о управљању државним привредним предузећима, чиме је уведено радничко самоуправљање под паролом „фабрике радницима”. Ипак, стварна контрола над капиталним инвестицијама и приходима остала је у рукама државних и партијских органа.
У спољној политици Југославија је развила стратегију еквидистанце према војним блоковима. Повезивањем са лидерима новоослобођених земаља Азије и Африке постављени су темељи ванблоковске политике. Септембра 1961. године у Београду је одржана Оснивачка конференција Покрета несврстаних земаља, где су усвојени принципи мирољубиве коегзистенције, поштовања суверенитета и борбе против колонијализма, при чему је Југославија заузела водећу улогу у овом међународном савезу.
Уставне реформе, криза и смена Александра Ранковића
Устав из априла 1963. године променио је назив државе у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) и ојачао самоуправни концепт. Привредна реформа започета 1965. године, која је имала за циљ тржишније пословање, доживела је неуспех, узрокујући пад производње и масовну незапосленост, због чега су отворене границе за одлазак стотина хиљада грађана на рад у иностранство.
Неуспеси реформи и идеолошки сукоби између заговорника централизоване државе и поборника шире републичке аутономије резултирали су обрачуном са потпредседником СФРЈ и шефом безбедносног апарата Александром Ранковићем на Брионском пленуму СКЈ 1966. године. Његово уклањање означило је почетак значајнијег слабљења савезних органа и јачања утицаја републичких руководстава.
Национална превирања, МАСПОК и Устав из 1974. године
Слабљење централне власти подстакло је незадовољство и националне покрете. У јуну 1968. године избиле су велике студентске демонстрације у Београду са захтевима за сузбијање друштвених неједнакости и доследну примену социјалистичких принципа, док су у новембру исте године на Косову избили албански сепаратистички немири са паролом „Косово – република”.
У Хрватској се крајем шездесетих година развио национални покрет познат као МАСПОК (Масовни покрет), подржан од стране институција попут Матице хрватске (након Декларације о називу и положају хрватског језика из 1967) и дела републичког партијског руководства. Покрет је тражио већу економску и политичку самосталност републике, засебну војску и пријем у УН. Јосип Броз Тито је крајем 1971. године извршио политичку сечу хрватског партијског вођства, али су кључни захтеви покрета уткани у нови уставни поредак.
Нови Устав СФРЈ усвојен је 21. фебруара 1974. године. Њиме је држава дефинисана као сложена заједница конфедералног типа са правом вета за републике. Аутономне покрајине унутар Србије (Војводина и Косово) добиле су надлежности изједначене са републичким статусом и директно представништво у савезним органима, чиме је онемогућено ефикасно функционисање Србије као јединствене републике.
Смена српских либерала и дипломатски баланс
У Србији је након 1966. године дошло до реформског таласа који су предводили Марко Никезић и Латинка Перовић. Њихов програм обухватао је модернизацију индустрије, стручност у руковођењу и велике инфраструктурне пројекте попут хидроелектране Ђердап и пруге Београд–Бар. Ипак, октобра 1972. године Тито је иницирао обрачун са овом струјом српских комуниста због оптужби за „либерализам”, након чега су уследиле масовне партијске и кадровске чистке у привреди, науци и медијима.
На спољнополитичком плану, после совјетске војне интервенције у Чехословачкој 1968. године, Југославија је поправила односе са Западом, што је потврђено посетом председника САД Ричарда Никсона 1970. године. Истовремено, позиција лидера Покрета несврстаних додатно је оснажена на конференцији у Лусаки (1970), а последњи овакав међународни скуп у земљи одржан је у Београду 1989. године.
Друштвени, образовни и научни развој
Послератну СФРЈ обележило је увођење обавезног осмогодишњег школовања, отварање вечерњих школа за одрасле и масовно описмењавање становништва (неписменост је смањена на испод 10% до 1980-их), уз убрзану еманципацију жена. Поред старијих универзитета у Београду, Загребу и Љубљани, основани су нови центри у Сарајеву, Скопљу, Новом Саду, Приштини и Титограду. Врхунска научно-технолошка достигнућа остварена су у Институту за нуклеарне науке „Винча”, Нуклеарној електрани Кршко и фабрици аутомобила „Црвена застава” у Крагујевцу (модели застава 750, 101 и југо, који се пласирао и на америчко тржиште).
Културно стваралаштво одликовао је прелазак са ратне тематике на модерне уметничке изразе. Најистакнутији догађаји обухватају доделу Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу (1961), међународни успех анимираног филма Сурогат Душана Вукотића (Оскар 1962), као и филмски правац „црни талас” (Александар Петровић, Живојин Павловић, Душан Макавејев). Покренути су реномирани фестивали: БИТЕФ, ФЕСТ, БЕМУС и Пулски филмски фестивал. Друштвени живот младих обликован је прославама Дана младости и ношењем штафете, почетком емитовања Телевизије Београд (1958) и брзим развојем рок музике после Београдске гитаријаде 1966. године и постављања мјузикла Коса 1969. године.
Економски застој и системска криза после 1980. године
Након смрти Јосипа Броза Тита 4. маја 1980. године, Југославија се суочила са нагомиланим структурним проблемима. Економија оптерећена великим иностраним дуговима, високом инфлацијом и падом продуктивности запала је у тешку стагнацију. Примена одредби Устава из 1974. године довела је до распада јединственог тржишта и формирања осам затворених републичких и покрајинских привреда. Руководство СКЈ било је разједињено и неспособно да спроведе неопходне тржишне и институционалне реформе.
Сепаратизам на Косову и питање уставног положаја Србије
У марту 1981. године на Косову и Метохији избиле су масовне сепаратистичке демонстрације са захтевом за добијање статуса републике и отцепљење, што је савезно руководство сузбило увођењем ванредног стања. Несигурност и притисци у периоду од 1961. до 1981. године изазвали су масовно исељавање српског и црногорског становништва из покрајине.
Србија се нашла у правно парадоксалном положају, јер услед широких овлашћења покрајина није имала јурисдикцију над сопственом територијом, док су покрајинска руководства имала пуно право гласа у одлучивању о ужој Србији. Сви покушаји републичких власти да изменама закона током прве половине осамдесетих успоставе елементарно државно јединство блокирани су отпором руководстава у Загребу, Љубљани, Новом Саду и Приштини кроз оптужбе за „великосрпски хегемонизам”.
Успон Слободана Милошевића и обнова државности Србије
Посета Слободана Милошевића Косову Пољу 24. априла 1987. означила је јавно отварање српског националног питања. На Осмој седници ЦК СК Србије у септембру 1987. године струја предвођена Милошевићем однела је победу над умереном фракцијом Ивана Стамболића, који је у децембру приморан на оставку.
Током 1988. и 1989. године кроз масовне митинге („дешавања народа”) извршен је притисак на партијске структуре, што је довело до оставки покрајинских руководстава у Војводини и на Косову. Усвајањем уставних амандмана у марту 1989, а затим и доношењем новог Устава Републике Србије у септембру 1990. године, Србија је вратила пуни суверенитет над читавом својом територијом, док су покрајине сведене на територијалну аутономију.
Распад федерације и почетак грађанског рата
Промене на глобалном плану, симболизоване падом Берлинског зида 1989. године и крајем Хладног рата, оставиле су СФРЈ без њене геостратешке улоге. Након распада СКЈ 1990. године, одржани су вишестраначки избори на којима су у Словенији (Милан Кучан), Хрватској (Фрањо Туђман) и Босни и Херцеговини (Алија Изетбеговић) победиле снаге оријентисане ка дезинтеграцији заједничке државе.
Супротстављени национални концепти, одсуство демократског компромиса, једнострано проглашење независности Словеније и Хрватске и међународно дипломатско признавање сецесија од стране водећих западних земаља довели су почетком деведесетих година 20. века до потпуног слома југословенске државе и избијања оружаних сукоба.
