Најважније из лекције
План-резиме
-
Послератни свет и стварање нових организација
- Организација уједињених нација (ОУН):
- Основана 1945. године (Повеља потписана 24. октобра 1945. у Сан Франциску; Југославија међу оснивачима) ради очувања мира и безбедности.
- Главни органи: Генерална скупштина и Савет безбедности (сталне чланице са правом вета: САД, СССР/Русија, Велика Британија, Француска, Кина).
- Специјализоване агенције: УНИЦЕФ (помоћ деци), УНЕСКО (образовање, наука и култура), Светска здравствена организација.
- Универзална декларација о људским правима усвојена је 1948. године.
- Европске интеграције:
-
- године основана Европска заједница за угаљ и челик.
-
- године основана Европска економска заједница (Римски уговори).
-
- године потписивањем уговора у Мастрихту настаје Европска унија (ЕУ).
-
- Организација уједињених нација (ОУН):
-
Хладни рат (1947–1991)
- Подела света на блокове:
- Конференције на Јалти и у Потсдаму (1945) одредиле су послератну поделу Немачке на четири окупационе зоне.
-
- године формиране две немачке државе: Савезна Република Немачка (Западна) и Демократска Република Немачка (Источна); Берлински зид подигнут 1961. године.
- САД предводи капиталистички Запад (Труманова доктрина и Маршалов план од 1947; војни савез НАТО основан 1949).
- СССР предводи социјалистички Исток (Варшавски пакт основан 1955).
- Кључна жаришта и кризе:
- Корејски рат (1950–1953) – завршен поделом на Северну и Јужну Кореју.
- Мађарска револуција (1956) и Прашко пролеће у Чехословачкој (1968) – совјетско гушење reformi.
- Кубанска ракетна криза (1962) – сукоб Кенедија и Хрушчова око совјетских ракета на Куби.
- Вијетнамски рат (1955–1975) – повлачење снага САД 1973. године.
- Совјетски рат у Авганистану (1979–1989).
- Крај Хладног рата:
- Долазак Михаила Горбачова на чело СССР-а (1985) и увођење реформи (гласност и перестројка).
- Револуције и пад комунизма у источној Европи (1989) уз пад Берлинског зида.
- Распад Совјетског Савеза 1991. године.
- Подела света на блокове:
-
Деколонизација и покрети за независност и права
- Деколонизација и несврстаност:
- Ослобађање земаља Азије и Африке: независност Индије под вођством Махатме Гандија (1947), повлачење Холандије из Индонезије (1949) и Француске из Индокине (1954).
- Покрет несврстаних основан у Београду 1961. године (лидери: Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру, Гамал Абдел Насер).
- Блиски исток и Јужна Африка:
- Проглашење државе Израел 1948. године и почетак дуготрајног арапско-израелског сукоба.
- Апартхејд у Јужноафричкој Републици окончан 1994. године избором Нелсона Манделе за председника.
- Друштвени и грађански покрети:
- Борба за грађанска права Афроамериканаца у САД током 50-их и 60-их (Роза Паркс, Мартин Лутер Кинг).
- Глобални студентски протести 1968. године против рата и политичких неслобода.
- Други талас феминизма за економска и репродуктивна права жена.
- Деколонизација и несврстаност:
-
Настанак и развој социјалистичке Југославије
- Успостављање комунистичке власти (1945–1946):
- Жене добијају право гласа 11. августа 1945. године.
- Избори за Уставтворну скупштину и укидање монархије (проглашење републике) 29. новембра 1945. године.
- Доношење Устава 1946. године којим је основана Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ) са шест република и две покрајине; председник владе постаје Јосип Броз Тито.
- Привредни и друштвени преображај:
- Аграрна реформа и колонизација (1945), одузимање приватне имовине (национализација 1946–1948) и Први петогодишњи план (1947).
- Реформа образовања: обавезно осмогодишње школовање уведено 1958. године; одвајање цркве од државе (секуларизам) и укидање веронауке у школама 1951. године.
- Сукоб са СССР-ом и сопствени пут у социјализам:
- Резолуција Информбироа (1948) – политички разлаз са Стаљином и прогон присталица СССР-а (логор Голи оток).
- Увођење радничког самоуправљања и друштвене својине (1950); КПЈ 1952. године мења назив у Савез комуниста Југославије (СКЈ).
- Устав из 1963. године – земља добија назив Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).
- Кризе система и крај епохе:
- Студентске демонстрације у Југославији у јуну 1968. године.
- Политички покрети почетком 70-их: „Хрватско прољеће” (МАСПОК, 1971) и смена „српских либерала” (1972).
- Устав из 1974. године дао је широку аутономију републикама и покрајинама.
- Смрт Јосипа Броза Тита 4. маја 1980. године, након чега земља улази у дубоку кризу.
- Успостављање комунистичке власти (1945–1946):
-
Култура и свакодневни живот у другој половини XX века
- Глобални трендови:
- Период економског успона током 50-их и 60-их („златне године”), праћен развојем потрошачког друштва и ширењем масовних медија.
- Популарна култура: доминација поп и рок музике (Битлси, фестивал Вудсток 1969, хуманитарни концерт Live Aid 1985) и успон филмских индустрија (Холивуд, Боливуд).
- Култура и друштво у Југославији:
- Трансформација из аграрног у индустријско друштво уз масовно пресељење становништва у градове и изградњу нових стамбених блокова.
- Прелаз са социјалистичког реализма на модерне уметничке правце; покретање фестивала БИТЕФ (1967) и ФЕСТ (1971).
- Посебан печат кинематографији дали су „црни талас” и „партизански филмови”, док је крајем 70-их и почетком 80-их дошло до експанзије музике „новог таласа”.
- Кључни спортски успеси и догађаји: Зимске олимпијске игре у Сарајеву (1984) и европска титула ФК Црвене звезде (1991).
- Глобални трендови:
Лекција кроз датуме
19 век | Деколонизација у Јужној Америци
Током XIX века велики део Јужне Америке захватио је талас деколонизације, чиме су се земље овог континента ослободиле вишевековне колонијалне власти Шпаније и Португала.
1910 г. | Припајање Кореје Јапану
Кореја је припојена Јапану и остала је под његовом окупацијом и контролом све до краја Другог светског рата.
1933 г. | Почетак појачаног исељавања Јевреја у Палестину
Након доласка Адолфа Хитлера на власт у Немачкој 1933. године, уследио је талас масовног исељавања европских Јевреја на простор Палестине, који је трајао све до почетка Другог светског рата 1939. године.
1940 г. | Совјетска анексија балтичких држава
Совјетски Савез је анектирао Естонију, Летонију и Литванију, проширивши своју територију пред улазак у главне сукобе Другог светског рата.
1942 г. | Оснивање Антифашистичког фронта жена (АФЖ)
У Босанском Петровцу основана је друштвено-политичка организација Антифашистички фронт жена (АФЖ), која је дала велики допринос еманципацији, просвећивању, стицању хигијенских навика и образовању жена.
1942 г. | Оснивање Пионирске организације у Бихаћу
Током Другог светског рата у Бихаћу је основана Пионирска организација (Савез пионира Југославије), друштвена организација која је у социјалистичкој Југославији окупљала сву децу основношколског узраста.
1945 г. | Конференција у Потсдаму
Током лета одржана је конференција у окупираној Немачкој на којој су дошле до изражаја политичке и идеолошке разлике између савезника, наговештавајући блоковску поделу Европе.
1945 г. | Капитулација Јапана и подела Кореје
Окончан је Други светски рат на Далеком истоку. Кореја је подељена на две окупационе зоне: совјетску на северу и америчку на југу земље.
1945 г. | Доношење Закона о аграрној реформи и колонизацији
Донет је Закон којим је одузета земља банкама, црквама и велепоседницима изнад максимума од 35 хектара. Земља је подељена сиромашним сељацима и колонистима (партизанским породицама) који су махом насељени у Војводину на напуштена немачка имања.
февруари 1945 г. | Конференција на Јалти (Кримска конференција)
Одржана је конференција савезника на којој су Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез и Велика Британија договарали послератно уређење света и донели одлуку о подели Немачке на четири окупационе зоне.
април 1945 г. | Почетак оснивања Организације уједињених нација (ОУН)
У Сан Франциску је 46 земаља, међу којима је била и Југославија, учествовало у оснивању ОУН-а са циљем очувања мира и безбедности у послератном свету.
11 август 1945 г. | Жене у Југославији стекле право гласа
Жене у Југославији су званично добиле право гласа, чиме су изједначене у политичким правима са мушкарцима и омогућено им је учешће на предстојећим изборима.
24 октомври 1945 г. | Проглашење Повеље Организације уједињених нација
Проглашен је основни документ ОУН-а у којем су дефинисани основни циљеви организације. Овај датум се у свету обележава као Дан Уједињених нација.
ноември 1945 г. | Избори за Уставтворну скупштину
Одржани су први послератни избори на којима су жене први пут гласале. Листа Народног фронта Југославије (под вођством КПЈ) освојила је 90,4% гласова, док је грађанска опозиција бојкотовала изборе због политичких притисака.
29 ноември 1945 г. | Укидање монархије и проглашење републике
Уставтворна скупштина је усвојила декларацију којом је укинута монархија и проглашена република. Краљ Петар II и династија Карађорђевић лишени су свих права и забрањен им је повратак у земљу. Овај датум се касније славио као Дан Републике.
1946 г. | Говор Винстона Черчила у Фултону
Британски премијер Винстон Черчил је у свом говору први пут употребио термин „гвоздена завеса” како би описао границу која је Европу поделила на западну и совјетску сферу утицаја.
1946 г. | Почетак масовних омладинских радних акција
Започео је период великих радних акција за обнову разорене земље, међу којима је једна од првих била изградња железничке пруге Брчко–Бановићи у Босни, у којој је учествовало преко 60.000 омладинаца.
1946 г. | Доношење Закона о национализацији
Усвојен је Закон о национализацији којим су фабрике, рудници и банке прешли у државно власништво, чиме је започето укидање приватне својине и увођење социјалистичке планске привреде.
януари 1946 г. | Доношење првог послератног Устава (Устав ФНРЈ)
Крајем јануара 1946. године усвојен је нови устав којим је држава добила назив Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ). Југославија је дефинисана као секуларна федерација шест република, а за председника владе именован је Јосип Броз Тито.
1947 г. | Почетак Хладног рата и Труманове доктрине
САД су покренуле програм спољне политике познат као Труманова доктрина (са Маршаловим планом за економску обнову), ради сузбијања ширења комунизма. Ово означава почетак Хладног рата, сукоба суперсила који ће трајати деценијама.
1947 г. | Југославија постаје чланица УНИЦЕФ-а
Југославија улази у Међународни дечји фонд Уједињених нација, који ће значајно помоћи у решавању проблема глади и сиромаштва међу југословенском децом после рата.
1947 г. | Стицање независности Индије
Велика Британија је признала независност Индији након дуге борбе коју је предводио Махатма Ганди примењујући принципе ненасилног отпора, грађанске непослушности и мирних протеста.
1947 г. | План Уједињених нација о подели Палестине
Уједињене нације су предложиле план о подели територије Палестине (до тада под британским протекторатом) на посебан јеврејски и арапски део.
1947 г. | Почетак Првог петогодишњег плана (петиљетке)
Донет је Први петогодишњи план привредног развоја са циљем да се по узору на СССР превазиђе привредна и техничка заосталост земље, са фокусом на индустријализацију и електрификацију.
1947 г. | Осуда Драгољуба Јовановића на вишегодишњу робију
Драгољуб Јовановић, вођа Народне сељачке странке и народни посланик, осуђен је на девет година тешке робије због отворене критике режима, противљења принудном откупу и залагања за парламентарну демократију.
1947 г. | Оснивање Информбироа
СССР је основао Информациони биро (Информбиро) са циљем окупљања и контроле комунистичких партија, како из Источног блока тако и из других европских држава (попут Италије и Француске), укључујући и КПЈ.
1948 г. | Доношење Универзалне декларације о људским правима
Чланице Уједињених нација усвојиле су декларацију којом су загарантована основна права сваког појединца на живот, слободу, безбедност и једнакост, како би се спречило понављање ратних злочина.
1948 г. | Берлински ваздушни мост
Почетак снабдевања грађана западног дела Берлина животним намирницама и опремом путем ваздушног моста, услед блокаде која је трајала током 1948. и 1949. године.
1948 г. | Проглашење независности државе Израел
Након завршетка Другог светског рата и Холокауста, на територији Палестине званично је проглашена јеврејска држава Израел, што је довело до неприхватања од стране суседних арапских земаља и избијања вишедеценијских ратова на Блиском истоку.
март 1948 г. | Распуштање логора за припаднике немачке мањине
Распуштени су сабирни логори за југословенске фолксдојчере (Немце), након чега је највећи део преостале немачке заједнице, лишен имовине и грађанских права, емигрирао у Немачку.
юли 1948 г. | Доношење Резолуције Информбироа и раскол са СССР-ом
Информбиро је донео Резолуцију којом је руководство КПЈ оптужено за одступање од начела марксизма-лењинизма и непријатељску политику према СССР-у. Већина југословенских комуниста на челу са Јосипом Брозом Титом одбацила је оптужбе на Петом конгресу КПЈ, што је довело до прекида блиских односа са Совјетским Савезом и Источним блоком.
1949 г. | Оснивање НАТО пакта
У Вашингтону је основан Северноатлантски савез (НАТО), војно-политички блок западних држава под вођством Сједињених Америчких Држава.
1949 г. | Подела Немачке на ДРН и СРН
На територијама некадашњих савезничких окупационих зона формално су створене две одвојене државе: Демократска Република Немачка (Источна) и Савезна Република Немачка (Западна).
1949 г. | Југославија постаје фаворизовани корисник програма УНИЦЕФ-а
Услед политичког разлаза са СССР-ом и приближавања Западу, Југославија постаје најзначајнији корисник УНИЦЕФ-ових здравствених програма у источном делу Европе.
1949 г. | Успостављање Народне Републике Кине
Након победе комуниста над националистима у грађанском рату, Мао Цедунг је прогласио стварање Народне Републике Кине, која започиње развој у нову глобалну силу.
1949 г. | Повлачење Холандије из Индонезије
Холандија се повукла са територије своје некадашње азијске колоније, чиме је Индонезија стекла пуну независност.
1949 г. | Оснивање затвора на Голом отоку
Након разлаза са СССР-ом и Информбироом, југословенске власти су на острву Голи оток у Јадранском мору формирале злогласни затворски логор за политичке неистомишљенике и присталице Информбироа.
1950 г. | Југославија постаје чланица УНЕСКО-а
Југославија се придружује Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу, која ће одиграти велику улогу у реформи југословенског школског система.
1950 г. | Почетак Корејског рата
Избијање оружаног сукоба који је представљао кулминацију хладноратовске нетрпељивости између СССР-а и САД на Далеком истоку.
1950 г. | Увођење радничког самоуправљања
Доношењем закона којим је државна својина проглашена друштвеним власништвом, у Југославији је уведен социјалистички модел радничког самоуправљања и формирани су први раднички савети у фабрикама и установама.
1951 г. | Почетак обележавања Дана Уједињених нација у југословенским школама
У свим школама широм Југославије почиње званично обележавање 24. октобра као Дана Уједињених нација у част проглашења Повеље ОУН-а.
1951 г. | Забрана верске наставе у школама
У циљу спровођења секуларизације друштва и одвајања цркве од државних институција, комунистичка власт је у потпуности забранила наставу веронауке у државним школама.
1951 г. | Завршетак Првог петогодишњег плана
Окончан је временски период предвиђен за реализацију Првог петогодишњег плана развоја привреде у Југославији.
1952 г. | Пријем шефа мисије УНИЦЕФ-а код Јосипа Броза Тита
Југословенски председник Јосип Броз Тито званично је примио Хелен Гласи, шефа мисије УНИЦЕФ-а, у склопу спровођења здравствених и прехрамбених програма за децу.
1952 г. | Оснивање Европске заједнице за угаљ и челик
Западна Немачка, Француска, Италија и земље Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) основале су Европску заједницу за угаљ и челик (ЕЗУЧ), чиме је започет процес европских интеграција и помирења Француске и Немачке.
1952 г. | Завршетак периода најинтензивнијих омладинских радних акција
Окончан је период (1946–1952) у коме су изведене највеће масовне омладинске радне акције за изградњу кључних саобраћајница, фабрика и пруга.
1952 г. | Промена назива КПЈ у Савез комуниста Југославије (СКЈ)
Комунистичка партија Југославије променила је име у Савез комуниста Југославије (СКЈ) како би се у јавности створио утисак да партија непосредно не управља државом, већ да власт припада радницима и самоуправљачима.
1953 г. | Завршетак Корејског рата
Рат је окончан посредовањем Уједињених нација након великих борби и око 4 милиона жртава. Земља је трајно подељена на Северну и Јужну Кореју.
1953 г. | Почетак Кубанске револуције
Почетак оружане борбе кубанских револуционара предвођених Фиделом Кастром против диктаторског режима који је уживао подршку Сједињених Америчких Држава.
1953 г. | Смрт Јосифа Стаљина
Смрћу совјетског вође Јосифа Стаљина започео је процес постепеног попуштања напетости и нормализације односа између Југославије и Совјетског Савеза.
1953 г. | Доношење Уставног закона СФРЈ
Уставним законом из 1953. године појам самоуправљања формално је уврштен у уставни поредак, а установљена је и функција председника Републике, на коју је ступио Јосип Броз Тито.
1954 г. | Престанак француске контроле над Вијетнамом
Јужни део Вијетнама излази изван контроле Француске, што ће касније отворити пут за директно уплитање Сједињених Америчких Држава у вијетнамски сукоб.
1954 г. | Повлачење Француске из Индокине
Француска се након војних пораза одрекла колонијалних поседа у Индокини, омогућивши самосталност државама попут Вијетнама, Лаоса и Камбоџе.
1955 г. | Оснивање Варшавског пакта
У Варшави је основан војни савез источноевропских држава под вођством Совјетског Савеза, као одговор на формирање НАТО пакта.
1955 г. | Почетак Вијетнамског рата
Избијање дводеценијског сукоба у Вијетнаму у којем ће се водити борба између комунистичког севера и југа. Овај рат постаје један од најважнијих примера индиректног сукоба суперсила.
1955 г. | Хапшење Розе Паркс и покретање борбе против расне сегрегације у САД
Афроамеричка активисткиња Роза Паркс одбила је да уступи место у аутобусу белом путнику, након чега је ухапшена. То је покренуло масовне протесте и интензивирало борбу афроамеричког покрета против расне сегрегације и дискриминације у САД.
1955 г. | Сусрет Јосипа Броза Тита и Никите Хрушчова
Посетом совјетског лидера Никите Хрушчова Београду и сусретом са Јосипом Брозом Титом званично су нормализовани дипломатски и партијски односи између Југославије и СССР-а.
1956 г. | Совјетска инвазија на Мађарску
Совјетске трупе улазе у Мађарску и насилно гуше побуну и реформе либералног комунистичког лидера Имреа Нађа, који је захтевао слободне изборе и одлазак совјетске војске.
1956 г. | Окончање коришћења Голог отока за информбировце
Завршен је период (1949–1956) током којег је Голи оток коришћен као специјални политички затвор и логор за кажњавање југословенских присталица Информбироа.
1957 г. | Лансирање сателита Спутњик 1
Совјетски Савез је успешно лансирао први вештачки сателит у Земљину орбиту, чиме је званично отпочела свемирска трка између СССР-а и САД у оквиру Хладног рата.
1957 г. | Оснивање Европске економске заједнице (ЕЕЗ)
Потписивањем Римског уговора, чланице ЕЗУЧ-а основале су Европску економску заједницу са циљем стварања заједничког тржишта робе, радне снаге и капитала.
25 май 1957 г. | Установљење Дана младости
Празник који је раније обележаван као рођендан председника Јосипа Броза Тита званично је установљен као Дан младости. Прослављао се сваког 25. маја масовним слетом на стадиону ЈНА у Београду уз свечано уручење Штафете младости.
1958 г. | Увођење јединствене осморазредне основне школе
Реформом школског система уведено је обавезно јединствено осмогодишње основно образовање на целокупној територији Југославије ради подизања образовног нивоа и смањења неписмености.
1958 г. | Почетак емитовања телевизијског програма Радио-телевизије Београд
Радио-телевизија Београд је започела са емитовањем редовног телевизијског програма, чиме је започела нова ера у развоју масовних медија и популарне културе у Србији.
1959 г. | Завршетак Кубанске револуције
Фидел Кастро и револуционари побеђују и збацују проамеричког диктатора. Нова власт почиње да прима економску и војну помоћ од Совјетског Савеза.
1959 г. | Објављен роман „Орлови рано лете” Бранка Ћопића
Писац Бранко Ћопић објавио је свој чувени роман за децу „Орлови рано лете”, који је постао класично и антологијско дело југословенске и српске књижевности.
1961 г. | Оснивање Покрета несврстаних
Новонастале деколонизоване земље Азије и Африке заједно са Југославијом основале су Покрет несврстаних на конференцији у Београду. Главни оснивачи били су Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, а циљ је био борба против неоколонијализма и очување мира ван војно-политичких блокова.
1961 г. | Оснивање Покрета несврстаних у Београду
У Београду је одржана Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, чиме је зачет Покрет несврстаних као платформа за државе које нису желеле да се приклоне ни Западном ни Источном блоку током Хладног рата.
15 август 1961 г. | Подизање Берлинског зида
Совјетске и источнонемачке власти започеле су изградњу зида који је физички раздвојио Источни и Западни Берлин како би се спречило исељавање грађана на Запад. Зид је постао најпознатији симбол Хладног рата.
1962 г. | Кубанска ракетна криза
Најкритичнији моменат Хладног рата изазван постављањем совјетских нуклеарних ракета на Куби. Свет је био на ивици нуклеарног рата све до споразума између Џона Кенедија и Никите Хрушчова.
1963 г. | Марш на Вашингтон и чувени говор Мартина Лутера Кинга „Имам сан”
Током великог мировног протеста „Марш на Вашингтон”, борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред око 200.000 људи на степеништу Линколновог меморијала говор „Имам сан”, позивајући на једнакост и крај расне дискриминације.
1963 г. | Доношење новог Устава и проглашење СФРЈ
Усвајањем новог Устава држава је променила званични назив у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), име које је задржала све до свог распада.
1967 г. | Оснивање Београдског интернационалног театарског фестивала (БИТЕФ)
Основан је БИТЕФ, један од најзначајнијих позоришних фестивала на простору Југославије и Европе, који је значајно допринео интернационализацији домаће позоришне уметности.
1967 г. | Премијера филма „Скупљачи перја”
Приказан је филм Александра Петровића „Скупљачи перја”, једно од најуспешнијих и међународно најпризнатијих остварења југословенске кинематографије и филмског покрета „црни талас”.
1968 г. | Инвазија на Чехословачку (крај Прашког пролећа)
Снаге Варшавског пакта предвођене СССР-ом извршиле су инвазију на Чехословачку како би зауставиле либералне реформе комунистичког вође Александра Дубчека.
1968 г. | Студентски и друштвени протести 1968. године
Масовни протести избили су широм света у капиталистичким (САД, Француска, Западна Немачка, Италија) и социјалистичким земљама (Југославија, Чехословачка, Пољска). Демонстранти су се бунили против рата у Вијетнаму и тражили веће грађанске слободе и друштвене реформе.
1968 г. | Споразум о запошљавању радника у СР Немачкој
Како би ублажила проблем растуће незапослености у земљи, Југославија је са Савезном Републиком Немачком потписала споразум којим је легализован и уређен одлазак југословенских радника („гастарбајтера”) на привремени рад у иностранство.
1968 г. | Лансирана обућа „Боросана”
Фабрика „Борово” из Вуковара лансирала је „Боросану”, специјално дизајнирану радну обућу која је побољшавала удобност женама на послу и постала препознатљив симбол запослене жене.
1968 г. | Оснивање Студентског културног центра (СКЦ) у Београду
Основан је Студентски културни центар као простор у којем су млади уметници могли слободно да изражавају своје идеје и ставове, одакле су потекле многе значајне личности културне сцене.
юни 1968 г. | Студентске демонстрације у Југославији
У Београду и другим универзитетским градовима избиле су велике студентске демонстрације против социјалних неједнакости, бирократије и привилегија комунистичке елите, које су окончане након телевизијског обраћања Јосипа Броза Тита.
1969 г. | Слетање мисије Аполо 11 на Месец
Амерички астронаут Нил Армстронг постао је први човек који је ступио на Месец, чиме су Сједињене Америчке Државе оствариле велику победу у свемирској трци.
1969 г. | Спаљивање Јана Палаха
Студент историје Јан Палах полио се бензином и запалио у Прагу како би скренуо пажњу међународне јавности и протестовао због совјетске окупације Чехословачке.
1969 г. | Голда Меир постаје премијерка Израела
Голда Меир је ступила на дужност председнице владе Израела, коју је обављала током бурних година блискоисточног сукоба све до 1974. године.
1969 г. | Рок фестивал у Вудстоку
У Сједињеним Америчким Државама одржан је фестивал у Вудстоку, који је остао забележен као један од најпознатијих рок концерата и симбол омладинске културе тог доба.
1970 г. | Покривање целе територије Србије ТВ сигналом
Територија целе Републике Србије потпуно је прекривена телевизијским сигналом, што је омогућило да телевизија постане доминантан медиј у свакодневном животу.
1971 г. | Покрет „Хрватско прољеће” (МАСПОК) и његово сузбијање
Масовни национално-политички покрет у СР Хрватској захтевао је већу економску и републичку аутономију. Покрет је крајем 1971. године угушен интервенцијом савезног руководства и сменом водећих хрватских политичара предвођених Савком Дабчевић-Кучар.
1971 г. | Оснивање Међународног филмског фестивала (ФЕСТ)
Четири године након БИТЕФ-а, у Београду је основан ФЕСТ, међународни филмски фестивал који је домаћој публици представио најзначајнија светска филмска остварења.
1972 г. | Смена „српских либерала”
Партијско руководство Савеза комуниста Србије на челу са Марком Никезићем и Латинком Перовић, које се залагало за привредне реформе и демократизацију друштва, присилно је смењено са свих политичких и јавних функција.
1972 г. | Премијера култног филма „Валтер брани Сарајево”
Приказан је изузетно успешан и популаран партизански филм „Валтер брани Сарајево” у режији Хајрудина Крвавца.
1972 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Позориште у кући”
Започело је емитовање хумористичке и породичне телевизијске серије „Позориште у кући” у режији Дејана Ћорковића, која је обрађивала свакодневицу просечне градске породице.
5 септември 1972 г. | Минхенски масакр на Олимпијским играма
Палестинска терористичка група упала је у олимпијско село током Олимпијских игара у Минхену, узела израелске спортисте за таоце и на крају их све усмртила након неуспеле акције спасавања немачке полиције.
1973 г. | Повлачење САД из Вијетнамског рата
Услед великих жртава и снажног притиска јавности, амерички председник Ричард Никсон повлачи америчке трупе из Вијетнама.
1973 г. | Војни пуч у Чилеу
Генерал Аугусто Пиноче је уз подршку САД извео војни пуч и свргао демократски изабраног председника Салвадора Аљендеа, који је извршио самоубиство. Заведена је сурова војна хунта праћена масовним хапшењима, мучењима и убиствима противника режима, међу којима је био и музичар Виктор Хара.
1973 г. | Премијера ратног филмског спектакла „Битка на Сутјесци”
Премијерно је приказан велики партизански филм „Битка на Сутјесци”, у коме је лик Јосипа Броза Тита глумио чувени холивудски глумац Ричард Бартон.
1974 г. | Крај премијерског мандата Голде Меир
Голда Меир је окончала свој петогодишњи мандат премијерке Израела који је започела 1969. године.
1974 г. | Доношење новог Устава СФРЈ
Донет је нови Устав СФРЈ којим су свим републикама и аутономним покрајинама (Војводини и Косову) дата значајно шира државна овлашћења, формирано је колективно Председништво СФРЈ, а Јосип Броз Тито проглашен за доживотног председника.
1975 г. | Завршетак Вијетнамског рата
Окончање двадесетогодишњег рата у којем су комунистичке снаге Северног Вијетнама успоставиле контролу над читавом земљом.
1976 г. | Историјски резултат Нађе Команечи на Олимпијским играма
Румунска гимнастичарка Нађа Команечи остварила је историјски успех на Олимпијским играма, поставши прва гимнастичарка која је добила максималну могућу оцену - чисту десетку.
1977 г. | Концерт групе „Бијело дугме” код Хајдучке чесме
Рок састав „Бијело дугме” одржао је бесплатан концерт на београдском Кошутњаку пред десетинама хиљада људи, што је био преломан тренутак у историји југословенске рок музике.
1979 г. | Почетак Совјетског рата у Авганистану
Совјетске трупе улазе у Авганистан како би помогле просовјетској влади. Започиње вишегодишњи сукоб са исламистичким герилцима (муџахединима) које су подржавале САД.
1980 г. | Летње Олимпијске игре у Москви и амерички бојкот
Сједињене Америчке Државе и више од 60 других земаља бојкотовале су спортску манифестацију у Москви у знак протеста због совјетске војне инвазије на Авганистан.
1980 г. | Премијера филма „Ко то тамо пева”
Приказан је филм „Ко то тамо пева” у режији Слободана Шијана и по сценарију Душана Ковачевића, једно од најпопуларнијих остварења југословенске кинематографије.
4 май 1980 г. | Смрт Јосипа Броза Тита
У Љубљани је преминуо доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Његова сахрана у Београду окупила је огроман број светских државника и означила почетак дубоке политичке и економске кризе југословенске државе.
1984 г. | Летње Олимпијске игре у Лос Анђелесу и совјетски бојкот
Као одговор на претходни бојкот, Совјетски Савез и земље Источног блока одбијају учешће на Олимпијским играма у Сједињеним Америчким Државама.
1984 г. | Одржавање XIV Зимских олимпијских игара у Сарајеву
У Сарајеву су одржане XIV Зимске олимпијске игре, највећа и најзначајнија међународна спортска манифестација организована у СФР Југославији.
1984 г. | Завршетак емитовања серије „Позориште у кући”
Завршено је снимање и емитовање популарне телевизијске серије „Позориште у кући” након више од једне деценије приказивања.
1985 г. | Долазак Михаила Горбачова на власт
Михаил Горбачов постаје совјетски лидер и покреће талас политичких (Гласност) и економских (Перестројка) реформи ради модернизације финансијски исцрпљеног СССР-а.
1985 г. | Премијера филма „Отац на службеном путу”
Приказан је филм „Отац на службеном путу” Емира Кустурице, који је освојио Златну палму у Кану и стекао изузетно светско признање.
13 юли 1985 г. | Хуманитарни рок концерт „Лајв ејд” (Live Aid)
Концерт у организацији музичара Боба Гелдофа одржан је истовремено на више локација у свету ради прикупљања средстава за помоћ гладнима у Етиопији. Свој допринос манифестацији дала је и Југославија концертом у Београду.
1986 г. | Чернобиљска нуклеарна катастрофа
У нуклеарној електрани „Лењин” у Чернобиљу (тадашњи СССР, данашња Украјина) дошло је до експлозије једног од реактора, што се сматра највећом еколошком катастрофом у историји човечанства.
1987 г. | Почетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”
Почело је емитовање изузетно популарне породичне телевизијске серије „Бољи живот”, по сценарију Синише Павића.
1988 г. | Последња прослава Дана младости
На стадиону ЈНА у Београду последњи пут је одржан свечани омладински слет поводом празника Дан младости.
1989 г. | Завршетак Совјетског рата у Авганистану
Након великих губитака и немогућности да успостави контролу над читавом државом, војска Совјетског Савеза се повукла из Авганистана.
1989 г. | Револуције у Источном блоку (Пад комунизма у Европи)
Талас револуција довео је до збацивања просовјетских једнопартијских режима у Пољској, Мађарској, Источној Немачкој, Бугарској, Чехословачкој и Румунији.
1989 г. | Демонстрације на тргу Тјенанмен у Пекингу
У пролеће 1989. године избиле су масовне студентске и грађанске демонстрације на тргу Тјенанмен у Кини са захтевима за демократизацију друштва и искорењивање корупције, које је кинеска војска угушила силом.
ноември 1989 г. | Пад Берлинског зида
Један од најзначајнијих догађаја из 1989. године који је симболично означио крај хладноратовске поделе Европе.
1991 г. | Распад Совјетског Савеза и крај Хладног рата
Совјетски Савез се распао, чиме је званично окончан период Хладног рата и дугогодишња блоковска подела света између Истока и Запада.
1991 г. | Распад Совјетског Савеза и завршетак Хладног рата
СССР се званично распао на више независних држава, чиме је Хладни рат окончан. Овај догађај донео је успостављање глобалне политичке доминације САД и ширење либерално-капиталистичких односа.
1991 г. | ФК Црвена звезда освојила титулу клупског првака Европе
Фудбалски клуб Црвена звезда остварио је највећи успех југословенског клупског фудбала освајањем Купа европских шампиона у Барију.
1991 г. | Завршетак емитовања ТВ серије „Бољи живот”
Емитовањем последње епизоде завршена је популарна телевизијска серија „Бољи живот”.
1992 г. | Стварање Европске уније (Мастрихтски уговор)
Потписивањем уговора у Мастрихту након пада Берлинског зида, слома комунизма у источној Европи и распада СССР-а, дотадашња европска заједница прерасла је у Европску унију са продубљеном економском и политичком сарадњом.
1992 г. | Златна медаља америчког „Дрим-тима” на Олимпијским играма у Барселони
Кошаркашка репрезентација Сједињених Америчких Држава, популарно названа „Дрим-тим” и састављена од врхунских НБА звезда, освојила је златну медаљу на Олимпијским играма у Барселони.
1994 г. | Крај апартхејда и победа Нелсона Манделе у ЈАР
Званично је укинут систем институционалне расне сегрегације (апартхејд) у Јужноафричкој Републици, а борац за људска права Нелсон Мандела постао је први демократски изабран председник те земље.
2003 г. | Приступање Србије Савету Европе
Република Србија је постала пуноправна чланица Савета Европе, међународне организације посвећене заштити људских права, парламентарне демократије и владавине права.
2020 г. | Иступање Велике Британије из Европске уније
Велика Британија је званично напустила чланство у Европској унији, процес познат као Брегзит.
Организација уједињених нација
- Оснивање и циљеви: Након Другог светског рата, који је однео више од 50 милиона живота и оставио огромна разарања, створена је Организација уједињених нација (ОУН) како би се спречили будући сукоби и заштитила глобална безбедност. Оснивачка конференција одржана је у Сан Франциску у априлу 1945. године, где је учествовала и Југославија. Повеља УН ступила је на снагу 24. октобра 1945. године. Темељни задаци организације су чување међународног мира, развијање економске, социјалне и културне сарадње међу народима, као и поштовање основних права и слобода свих људи.
- Универзална декларација о људским правима (1948): Документ усвојен са циљем да се на глобалном нивоу гарантују једнакост, слобода, достојанство и право на живот свим људима без икакве дискриминације.
- Структура и специјализоване агенције: Главни органи са седиштем у Њујорку су Генерална скупштина (коју чине све државе чланице) и Савет безбедности, где пет сталних чланица са правом вета доноси кључне одлуке (САД, СССР/Русија, Велика Британија, Француска и Кина). За разлику од некадашњег Друштва народа, ОУН располаже мировним војним снагама. Значајну улогу имају и специјализоване агенције: Светска здравствена организација (СЗО), Међународни дечји фонд (УНИЦЕФ, чији је Југославија члан од 1947) и Организација за образовање, науку и културу (УНЕСКО, чланство Југославије од 1950).
Савезници постају непријатељи
- Конференције на Јалти и у Потсдаму (1945): На састанцима на Криму (фебруар 1945) и у Потсдаму (лето 1945), лидери савезничких сила – Френклин Рузвелт (касније Хари Труман), Винстон Черчил (касније Клемент Атли) и Јосиф Стаљин – усагласили су план о послератној подели интересних сфера. Немачка територија и град Берлин подељени су на четири савезничке окупационе зоне (америчку, британску, француску и совјетску).
- Подела Европе и „Гвоздена завеса”: Дојучерашње савезништво прерасло је у супарништво две нове суперсиле – САД и СССР-а. Совјетски Савез је остварио доминацију над источном Европом (Пољска, Чехословачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Југославија, Албанија) намећући комунистички поредак, док су западне земље задржале капиталистички систем под утицајем САД. Британски премијер Винстон Черчил је 1946. године у Фултону ову блоковску поделу назвао спуштањем „гвоздене завесе”.
- Настанак две Немачке (1949): Спајањем западних окупационих зона образована је Савезна Република Немачка (Западна Немачка), док је на совјетској зони проглашена Демократска Република Немачка (Источна Немачка). Берлин је такође физички подељен на источни и западни део.
- Територијална проширења СССР-а: Совјетски Савез је задржао припојене балтичке државе (Естонију, Летонију и Литванију) и проширио своје границе на штету Финске, Немачке, Пољске, Чехословачке, Румуније и Јапана, док је Пољска добила делове некадашње источне Немачке.
Хладни рат
- Појам и суштина: Хладни рат (1947–1991) био је период глобалног политичког, економског и идеолошког надметања између Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза без директног оружаног сукоба њихових војски.
- Труманова доктрина и Маршалов план (1947): Председник САД Хари Труман формулисао је спољнополитичку стратегију сузбијања комунизма. У склопу те политике покренут је Маршалов план – програм обимне финансијске и материјалне помоћи намењене економском опоравку ратом опустошених европских земаља како би се ојачала њихова стабилност и везаност за капиталистички систем.
- Стварање војних пактова: Западне земље предвођене Сједињеним Државама формирале су 1949. године у Вашингтону Северноатлантски савез (НАТО) са седиштем у Бриселу. Као одговор на то, СССР и источноевропске социјалистичке државе основали су 1955. године Варшавски пакт.
- Свемирска трка: Технолошко ривалство суперсила огледало се у освајању свемира. Совјетски Савез је 1957. лансирао први вештачки сателит „Спутњик 1”, док су САД 1969. године оствариле спуштање прве људске посаде на Месец у мисији „Аполо 11” са астронаутом Нилом Армстронгом.
- Берлински зид (1961): Како би зауставиле масовне преласке становништва из источног дела града на Запад, власти Источне Немачке и СССР подигле су бетонску баријеру дугу више од 155 километара, која је постала водећи симбол подељеног света.
Заоштравање сукоба и светски поредак
- Подела на три света: Послератни свет се поделио на Први свет (развијене капиталистичке западне земље на челу са САД), Други свет (социјалистички источни блок на челу са СССР-ом) и „Трећи свет” (неразвијене и новоослобођене државе у развоју у Азији, Африци и Латинској Америци).
- Методе вођења сукоба: Суперсиле су утицај шириле пружањем економске и војне помоћи, обавештајним деловањем и шпијунажом, ширењем пропаганде путем масовних медија, сталним претњама употребом нуклеарног наоружања и подржавањем сукобљених страна у посредничким ратовима широм планете.
- Народна Република Кина (1949): Након грађанског рата који је уследио после разарања у Другом светском рату, комунистички покрет под вођством Мао Цедунга однео је победу над националистима и прогласио Народну Републику Кину 1949. године. Упркос унутрашњој ауторитарној власти и репресији, Кина се развила у економску и војну силу и заузела стално место у Савету безбедности УН.
Светска жаришта и кризе
- Корејски рат (1950–1953): Након ослобађања од јапанске власти 1945. године Кореја је подељена дуж 38. паралеле на совјетску зону на северу и америчку на југу. Сукоб комунистичког Севера и прозападног Југа однео је око 4 милиона живота, а окончан је примирјем и трајном поделом на Северну и Јужну Кореју.
- Вијетнамски рат (1955–1975): Дуготрајни ратни сукоб у коме су снаге комунистичког Северног Вијетнама настојале да уједине земљу. Сједињене Америчке Државе су се шездесетих година војно умешале на страни Јужног Вијетнама. Услед великих губитака и снажног притиска домаће антиратне јавности, председник Ричард Никсон наредио је повлачење америчких трупа 1973. године, након чега су комунистичке снаге преузеле власт у целој земљи.
- Кубанска ракетна криза (1962): Након победе Кубанске револуције (1953–1959) коју је предводио Фидел Кастро (уз Че Гевару), Куба се повезала са СССР-ом. Постављање совјетских нуклеарних ракета на острву, као одговор на америчке ракете у Турској, довело је човечанство на ивицу нуклеарног рата. Споразумом председника Џона Кенедија и Никите Хрушчова ракете су повучене уз гаранцију САД да неће војно напасти Кубу.
- Совјетски рат у Авганистану (1979–1989): Совјетска армија извршила је инвазију како би одржала просовјетски режим у Кабулу. Локални исламистички борци (муџахедини), уз подршку и наоружање САД, пружили су јак отпор. Због ове инвазије, САД и више од 60 држава бојкотовале су Олимпијске игре у Москви 1980. године, што је узвраћено совјетским бојкотом игара у Лос Анђелесу 1984. године. СССР се након великих губитака повукао 1989. године.
Хладни рат у Европи и пад комунизма
- Мађарска револуција (1956): Покушај реформисте Имреа Нађа да уведе демократске слободе и напусти Варшавски пакт угушен је совјетском војном интервенцијом, након чега је Нађ погубљен.
- Прашко пролеће (1968): Покрет за либерализацију социјалистичког система у Чехословачкој под вођством Александра Дубчека сломљен је инвазијом снага Варшавског пакта под вођством совјетског лидера Леонида Брежњева. Студент Јан Палах спалио се у Прагу 1969. у знак протеста због окупације.
- Реформе Михаила Горбачова: Доласком на чело СССР-а 1985. године, Михаил Горбачов покреће политику демократизације и отворености (Гласност) и економског реструктурирања са елементима тржишта (Перестројка).
- Слом комунистичких режима и крај Хладног рата: Револуције 1989. године у Пољској, Мађарској, Источној Немачкој, Бугарској, Чехословачкој и Румунији довеле су до пада једнопартијских режима и рушења Берлинског зида у новембру 1989. Коначни распад Совјетског Савеза 1991. године означио је крај Хладног рата и успостављање доминације западних земаља предвођених САД.
Деколонизација и Покрет несврстаних
- Процес деколонизације: Ослобађање азијских и афричких народа од европске колонијалне власти достигло је врхунац после Другог светског рата. Велика Британија је 1947. године признала независност Индије, где је кључну улогу имао Махатма Ганди спроводећи политику ненасилног отпора. Холандија је напустила Индонезију 1949, док се Француска 1954. године повукла из Индокине. Бројне афричке земље су такође стекле суверенитет, мада су остале изложене неоколонијализму – економској и политичкој зависности од бивших метропола.
- Покрет несврстаних (1961): Како би сачувале неутралност у блоковској подели и супротставиле се колонијализму, државе Азије, Африке и Југославија основале су Покрет несврстаних на Првој конференцији у Београду 1961. године. Главни иницијатори били су Јосип Броз Тито (Југославија), Џавахарлал Нехру (Индија) и Гамал Абдел Насер (Египат).
Блиски исток и Латинска Америка
- Блискоисточни сукоб: Јачање ционистичког покрета и последице Холокауста убрзали су досељавање Јевреја у Палестину. На основу плана УН о подели територије, 1948. године проглашена је држава Израел. Арапске државе су одбиле план, што је довело до низа арапско-израелских ратова. Палестинска ослободилачка организација (ПЛО), коју је предводио Јасер Арафат, прибегла је оружаној борби и терористичким методама (попут Минхенског масакра на Олимпијским играма 1972). Политику Израела у овом периоду обележила је премијерка Голда Меир.
- Латинска Америка: Због великих социјалних разлика и утицаја Хладног рата, демократске власти су често обаране војним ударима. У Чилеу је 1973. године, уз подршку САД, збачен левичарски председник Салвадор Аљенде, након чега је власт преузела војна хунта генерала Аугуста Пиночеа која је спровела сурову репресију над неистомишљеницима (међу жртвама је био и музичар Виктор Хара). Демократизација континента уследила је током осамдесетих година.
Апартхејд у Јужној Африци
- Систем расне дискриминације: Бела мањина у Јужноафричкој Републици спроводила је политику апартхејда – законски утврђену расну сегрегацију и одузимање основних људских и политичких права црначкој већини.
- Пад апартхејда: Услед унутрашњег отпора и међународног притиска, систем је укинут почетком деведесетих година, а окончан је 1994. године када је дугогодишњи политички затвореник Нелсон Мандела изабран за првог демократског председника земље.
Европске интеграције
- Развојни пут Европске уније: Ради привредног повезивања и трајног мира (посебно кроз помирење Француске и Западне Немачке), 1952. основана је Европска заједница за угаљ и челик, а затим 1957. године Римским уговором Европска економска заједница (ЕЕЗ). Потписивањем уговора у Мастрихту 1992. године основана је Европска унија (ЕУ).
- Савет Европе: Организација основана у Стразбуру са задатком јачања демократије, људских права и владавине права (Србија је чланица од 2003).
Друштвено-економски развој и потрошачко друштво
- „Златне године” економије: Током 50-их и 60-их година XX века западни развијени свет је доживео снажан привредни узлет праћен растом животног стандарда, масовном индустријском производњом и ширењем употребе нуклеарне енергије. Највећа хаварија у историји цивилне нуклеарне индустрије догодила се у електрани у Чернобиљу (Украјина, СССР) 1986. године.
- Глобализација и масовна потрошња: Развој саобраћаја, медија и технологије повезао је планету, а производи широке потрошње (кућни апарати, аутомобили, телефони) постали су саставни део свакодневног живота.
Култура, уметност и медији у савременом свету
- Књижевност и модерна: Послератну књижевност обележиле су теме отуђености, антитоталитаризма и социјалне правде, кроз дела аутора као што су Џорџ Орвел („1984”), Симон де Бовоар („Други пол” – темељ савременог феминизма), Александар Солжењицин („Архипелаг Гулаг”) и Надин Гордимер (критика апартхејда).
- Савремена уметност и популарна култура: Док је у социјалистичким земљама владао соцреализам, на Западу се развио Поп-арт на челу са Ендијем Ворхолом. Развој телевизије, филмске индустрије (Холивуд у САД, Боливуд у Индији) и носача звука створио је масовну културу. Симболи глобалне поп и рок сцене били су бендови попут Битлса и групе Аба, фестивал Вудсток (1969), те хуманитарни спектакл Лајв ејд (1985).
- Спорт и мода: Спорт је постао масовни глобални феномен кроз успехе личности попут боксера Мухамеда Алија, гимнастичарке Нађе Команечи (прва оцена десет на ОИ 1976), фудбалера Пелеа, тенисерке Мартине Навратилове и америчког кошаркашког „Дрим-тима” (1992).
Покрети за људска права и грађански активизам
- Борба Афроамериканаца за грађанска права: Покрет покренут иступањем Розе Паркс 1955. године довео је до укидања институционалне расне сегрегације у САД током 60-их година, предвођен Мартином Лутером Кингом (познати говор „Имам сан” из 1963. током Марша на Вашингтон).
- Протести 1968. године: Глобални талас студентских и грађанских демонстрација захватио је и западне земље (протести против рата у Вијетнаму и потрошачког друштва) и социјалистичке државе (захтеви за слободом говора и демократизацијом).
- Феминистички и ЛГБТ покрети: Други талас феминизма изборио се за радна, репродуктивна и економска права жена, док су ЛГБТ покрети започели јавну борбу против дискриминације. Демократски протести на тргу Тјенанмен у Пекингу (1989) угушени су војном силом кинеских власти.
Проглашење републике и успостављање нове власти у Југославији
- Преузимање власти од стране КПЈ: Под руководством Јосипа Броза Тита, Комунистичка партија Југославије преузела је апсолутну контролу над државом након рата. Политички противници и критичари поретка били су изложени прогону и суђењима (попут лидера Народне сељачке странке Драгољуба Јовановића, осуђеног на вишегодишњу робију).
- Избори за Уставтворну скупштину и укидање монархије (1945): Избори су одржани у новембру 1945. уз бојкот грађанске опозиције, где су жене први пут у историји земље искористиле право гласа (стечено 11. августа 1945). Листа Народног фронта освојила је већину, након чега је Уставтворна скупштина 29. новембра 1945. укинула монархију, забранила повратак династији Карађорђевић и прогласила републику.
- Устав ФНРЈ (1946): Крајем јануара 1946. донет је први послератни устав којим је држава дефинисана као Федеративна Народна Република Југославија, састављена од шест република (Србија, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора) и две аутономне јединице у оквиру Србије (Војводина и Косовско-метохијска област). Уставом из 1963. назив је промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).
Привредна обнова и изградња социјалистичке привреде
- Аграрна реформа и национализација: Законом о аграрној реформи и колонизацији (1945) одузета је земља велепоседницима, банкама и црквама изнад 35 хектара. Одузета имања (нарочито у Војводини, одакле је исељена или затворена у логоре немачка мањина) додељена су колонистима, углавном партизанским породицама из пасивних крајева. Уведен је обавезан откуп пољопривредних производа. Законом о национализацији (1946–1948) сва индустријска, рударска и финансијска предузећа прешла су у државно власништво.
- Планска привреда и радне акције: Први петогодишњи план (1947–1951) био је усмерен на индустријализацију и електрификацију. Преко омладинских радних акција (попут изградње пруге Брчко–Бановићи 1946) обновљена је саобраћајна и привредна инфраструктура.
- Културни и друштвени преображај: Држава је проглашена секуларном (веронаука укинута 1951), спроведене су масовне акције описмењавања, а 1958. године уведено је обавезно осмогодишње основно образовање.
Сукоб са Информбироом
- Раскид са Стаљином (1948): Након периода блиских веза са Москвом, југословенско руководство одбило је совјетску контролу. Информбиро је у јуну 1948. године усвојио Резолуцију којом је руководство КПЈ оптужено за одступање од марксизма.
- Последице сукоба: Већина чланова КПЈ стала је уз Тита, док су присталице совјетског става сурово прогањане и затваране у специјалне логоре, међу којима је најпознатији био онај на Голом отоку (1949–1956). Југославија се након овог разлаза окренула економској и војној сарадњи са западним земљама, док су односи са СССР-ом нормализовани након Стаљинове смрти и сусрета Тита и Хрушчова (1953–1955).
Самоуправни социјализам и међународни положај Југославије
- Радничко самоуправљање (1950): Уместо совјетског модела државне контроле, усвојен је закон којим су предузећа предата на управљање радним колективима кроз радничке савете, чиме је успостављена друштвена својина. Комунистичка партија је 1952. године преименована у Савез комуниста Југославије (СКЈ), а уставним променама 1953. Тито је постао председник републике.
- Економски токови и „гастарбајтери”: Након снажног привредног раста, током шездесетих година јавила се незапосленост, па је држава уговором са СР Немачком (1968) омогућила легалан одлазак грађана на привремени рад у западну Европу.
- Отвореност државе: За разлику од источног блока, грађани СФРЈ су имали слободу путовања у иностранство са југословенским пасошем, а држава је била отворена за стране посетиоце.
Кризе и уставни преображај СФРЈ
- Студентски протести 1968: Демонстрације студената у Београду и другим центрима захтевале су сузбијање социјалних неједнакости и привилегија партијске бирократије, али су након Титовог смиривања јавности вође протеста уклоњене са универзитета.
- Политички обрачуни седамдесетих: Политички покрет за већу самосталност Хрватске („Хрватско прољеће” или МАСПОК) угушен је 1971. смењивањем Савке Дабчевић-Кучар и сарадника. Наредне године (1972) са функција је уклоњено и реформско руководство у Србији предвођено Марком Никезићем и Латинком Перовић („српски либерали”).
- Устав из 1974. и смрт Јосипа Броза Тита: Нови Устав СФРЈ из 1974. дао је знатно већа права свим републикама и проширио аутономију покрајина унутар Србије (Војводина и Косово). Тито је именован за доживотног председника, а након његове смрти 4. маја 1980. године управљање државом преузело је колективно Председништво СФРЈ, чиме је земља ушла у дубоку политичку и економску кризу.
Култура и свакодневица у социјалистичкој Југославији
- Друштвене промене: Земља је прошла кроз убрзану урбанизацију и прелазак становништва из села у градове, што је довело до изградње планских стамбених блокова и појаве супермаркета. Сва деца су од раних разреда постајала чланови Савеза пионира, а као централни култни празник обележавао се Дан младости (25. мај) уз традиционални слет и Штафету младости.
- Књижевност, уметност и фестивали: Након 1948. године соцреализам уступа место савременим уметничким правцима. Значајан печат оставили су књижевници попут Иве Андрића, Борислава Пекића, Данила Киша, Добрице Ћосића и Бранка Ћопића. Основани су међународни позоришни фестивал БИТЕФ (1967) и филмски фестивал ФЕСТ (1971), као и Студентски културни центар (1968).
- Филм и телевизија: Кинематографија се развијала од популарних партизанских филмова до критичког „Црног таласа” шездесетих и седамдесетих година. Телевизија Београд је почела са радом 1958, а велику популарност имале су породичне хумористичке серије.
- Музичка и спортска сцена: Поред народне музике, дошло је до експанзије домаћег рока (Бијело дугме) и аутентичног „Новог таласа” почетком осамдесетих. Међу највећим спортским достигнућима издвајају се организација Зимских олимпијских игара у Сарајеву (1984), титуле боксера Мата Парлова, тенисерке Монике Селеш, као и освајање титуле европског клупског првака ФК Црвена звезда (1991).
