Најважније из лекције
План-резиме
-
Успостављање комунистичке власти и политички обрачуни
- Нова револуционарна власт на челу са Комунистичком партијом Југославије (КПЈ) и Јосипом Брозом Титом преузима вођство над десеткованом и материјално разореном земљом.
- Спровођење репресије и уклањање политичких противника, неистомишљеника и сарадника окупатора:
- Честа хапшења и ликвидације без судских пресуда.
- Политички прогон грађанских политичара (нпр. Драгољуб Јовановић, лидер Народне сељачке странке, осуђен 1947. на девет година робије због критика режима).
-
Проглашење републике и уставно уређење
- 11. август 1945. – Жене у Југославији званично стичу право гласа (значајна улога Антифашистичког фронта жена – АФЖ, основаног 1942).
- Новембар 1945. – Избори за Уставтворну скупштину:
- Опозиција бојкотовала изборе због политичких притисака; гласање путем гумених куглица.
- Листа Народног фронта Југославије (НФЈ) освојила 90,4% гласова.
- 29. новембар 1945. – Уставтворна скупштина укида монархију, лишава династију Карађорђевић свих права, забрањује им повратак и проглашава републику (Дан Републике).
- Јануар 1946. – Доношење првог послератног Устава:
- Држава добија назив Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), са председником владе Јосипом Брозом Титом (1963. назив промењен у СФРЈ).
- Дефинисана федерална структура од шест народних република (Србија, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора) и две аутономне јединице у саставу Србије (АП Војводина и Аутономна косовско-метохијска област).
- Промовисање идеологије „Братства и јединства”.
-
Привредна обнова, изградња и промена власничких односа
- Закон о аграрној реформи и колонизацији (1945):
- Одузимање земљишних поседа изнад максимума од 35 хектара од цркава, банака и велепоседника.
- Колонизација партизанских породица из сиромашних крајева у Војводину на имања фолксдојчера (Немаца), који су интернирани у логоре до 1948. и потом масовно исељени.
- Увођење обавезног откупа пољопривредних производа уз примену репресивних мера према сељацима.
- Национализација и планска привреда:
- Закон о национализацији (1946) – прелазак банака, рудника и индустрије у државно власништво; до 1948. укинута приватна својина у привреди.
- Први петогодишњи план (1947–1951) – развојни план по совјетском узору усмерен на индустријализацију и електрификацију земље.
- Омладинске радне акције (1946–1952) – масовни добровољни рад омладине на изградњи саобраћајне и индустријске инфраструктуре (нпр. пруга Брчко–Бановићи 1946).
- Закон о аграрној реформи и колонизацији (1945):
-
Културни преображај, друштво и здравство
- „Културна револуција” и школство:
- Масовне акције описмењавања становништва.
- Реформа школства и увођење обавезне јединствене осморазредне основне школе 1958. године.
- Идеолошки утицај комунистичке партије кроз културне установе и уметност (социјалистички реализам).
- Секуларизација:
- Уставом из 1946. црква је одвојена од државе; 1951. године укинута је веронаука у државним школама.
- Здравствена заштита и хуманитарна помоћ:
- Борба против високе смртности и масовних заразних болести (посебно туберкулозе) уз подршку УНИЦЕФ-а.
- Пријем материјалне помоћи у храни, лековима, одећи и механизацији од стране Уједињених нација.
- „Културна револуција” и школство:
Лекција кроз датуме
1942 г. | Оснивање Антифашистичког фронта жена (АФЖ)
У Босанском Петровцу основана је друштвено-политичка организација Антифашистички фронт жена (АФЖ), која је дала велики допринос еманципацији, просвећивању, стицању хигијенских навика и образовању жена.
11 август 1945 г. | Жене у Југославији стекле право гласа
Жене у Југославији су званично добиле право гласа, чиме су изједначене у политичким правима са мушкарцима и омогућено им је учешће на предстојећим изборима.
1945 г. | Доношење Закона о аграрној реформи и колонизацији
Донет је Закон којим је одузета земља банкама, црквама и велепоседницима изнад максимума од 35 хектара. Земља је подељена сиромашним сељацима и колонистима (партизанским породицама) који су махом насељени у Војводину на напуштена немачка имања.
ноември 1945 г. | Избори за Уставтворну скупштину
Одржани су први послератни избори на којима су жене први пут гласале. Листа Народног фронта Југославије (под вођством КПЈ) освојила је 90,4% гласова, док је грађанска опозиција бојкотовала изборе због политичких притисака.
29 ноември 1945 г. | Укидање монархије и проглашење републике
Уставтворна скупштина је усвојила декларацију којом је укинута монархија и проглашена република. Краљ Петар II и династија Карађорђевић лишени су свих права и забрањен им је повратак у земљу. Овај датум се касније славио као Дан Републике.
януари 1946 г. | Доношење првог послератног Устава (Устав ФНРЈ)
Крајем јануара 1946. године усвојен је нови устав којим је држава добила назив Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ). Југославија је дефинисана као секуларна федерација шест република, а за председника владе именован је Јосип Броз Тито.
1946 г. | Почетак масовних омладинских радних акција
Започео је период великих радних акција за обнову разорене земље, међу којима је једна од првих била изградња железничке пруге Брчко–Бановићи у Босни, у којој је учествовало преко 60.000 омладинаца.
1946 г. | Доношење Закона о национализацији
Усвојен је Закон о национализацији којим су фабрике, рудници и банке прешли у државно власништво, чиме је започето укидање приватне својине и увођење социјалистичке планске привреде.
1947 г. | Почетак Првог петогодишњег плана (петиљетке)
Донет је Први петогодишњи план привредног развоја са циљем да се по узору на СССР превазиђе привредна и техничка заосталост земље, са фокусом на индустријализацију и електрификацију.
1947 г. | Осуда Драгољуба Јовановића на вишегодишњу робију
Драгољуб Јовановић, вођа Народне сељачке странке и народни посланик, осуђен је на девет година тешке робије због отворене критике режима, противљења принудном откупу и залагања за парламентарну демократију.
март 1948 г. | Распуштање логора за припаднике немачке мањине
Распуштени су сабирни логори за југословенске фолксдојчере (Немце), након чега је највећи део преостале немачке заједнице, лишен имовине и грађанских права, емигрирао у Немачку.
1951 г. | Забрана верске наставе у школама
У циљу спровођења секуларизације друштва и одвајања цркве од државних институција, комунистичка власт је у потпуности забранила наставу веронауке у државним школама.
1951 г. | Завршетак Првог петогодишњег плана
Окончан је временски период предвиђен за реализацију Првог петогодишњег плана развоја привреде у Југославији.
1952 г. | Завршетак периода најинтензивнијих омладинских радних акција
Окончан је период (1946–1952) у коме су изведене највеће масовне омладинске радне акције за изградњу кључних саобраћајница, фабрика и пруга.
1958 г. | Увођење јединствене осморазредне основне школе
Реформом школског система уведено је обавезно јединствено осмогодишње основно образовање на целокупној територији Југославије ради подизања образовног нивоа и смањења неписмености.
1963 г. | Доношење новог Устава и проглашење СФРЈ
Усвајањем новог Устава држава је променила званични назив у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), име које је задржала све до свог распада.
Проглашење републике
- Преузимање власти и политички притисци: Након Другог светског рата, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) на челу са Јосипом Брозом Титом преузела је руковођење десеткованом земљом. Успостављање новог поретка пратио је обрачун са политичким противницима и грађанском опозицијом. Бројни неистомишљеници су затварани и погубљени без суђења, док су истакнути опозиционари, попут председника Народне сељачке странке Драгољуба Јовановића, након критиковања колективизације и аграрне политике осуђени на вишегодишње затворске казне (1947. године на девет година робије).
- Избори за Уставотворну скупштину: Жене у Југославији стекле су пуно право гласа 11. августа 1945. године и први пут су га масовно искористиле на изборима у новембру исте године. Изборе је грађанска опозиција бојкотовала због репресије, а листа Народног фронта Југославије (под контролом КПЈ) однела је победу са 90,4% гласова, спроведених путем гласачких куглица.
- Укидање монархије: Уставотворна скупштина је 29. новембра 1945. године прогласила републику и укинула монархистичко уређење. Династији Карађорђевић и краљу Петру II одузета су сва права и трајно је забрањен повратак у домовину. Овај датум је у социјалистичкој Југославији обележаван као централни државни празник – Дан Републике.
- Устав из 1946. године: Крајем јануара 1946. усвојен је први послератни устав којим је држава дефинисана као Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), састављена од шест равноправних република (Србија, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора) и две аутономне јединице у оквиру Србије (АП Војводина и АКМО). Јосип Броз Тито постао је председник савезне владе, а званични назив земље промењен је 1963. године у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).
Привредна обнова и изградња земље
- Аграрна реформа и колонизација (1945): Земљишни максимум ограничен је на 35 хектара, а вишак земљишта одузет је од велепоседника, банака и верских институција. Спроведено је планско пресељавање борачких породица из сиромашних крајева (Босна, Црна Гора, Лика, Кордун, Банија, Јужна Србија) у Војводину. Ова имања су претходно одузета од припадника немачке мањине (фолксдојчера), који су били затварани у логоре до 1948. године и касније у највећем броју исељени из Југославије.
- Обавезан откуп: Држава је прописала обавезу сељацима да по фиксним ценама предају већину пољопривредних производа, што је често спровођено уз оштру принуду, затварања и одузимање имовине онима који нису испуњавали квоте.
- Национализација и планска привреда: Законом о национализацији из 1946. и пратећим мерама до 1948. године, сва приватна предузећа, рудници, фабрике и банке прешли су у државно власништво. По узору на совјетски економски модел, 1947. године усвојен је Први петогодишњи план развоја са тежиштем на убрзаној индустријализацији и електрификацији земље.
- Омладинске радне акције (ОРА): Између 1946. и 1952. године преко милион младих учествовало је у добровољној изградњи саобраћајница, фабрика и пруга, од којих је једна од првих и најзначајнијих била изградња железничке пруге Брчко–Бановићи.
Образовање, култура и здравствена заштита
- Културни преображај и описмењавање: Због изразите неписмености сеоског становништва, покренуте су масовне аналфабетске акције. Образовне установе и институције културе искоришћене су за ширење комунистичке идеологије и социјалистичког реализма у уметности, док је целокупни просветни систем стандардизован увођењем обавезне осморазредне основне школе 1958. године.
- Секуларизација друштва: Уставом из 1946. године проглашена је потпуна одвојеност верских заједница од државних установа. Као последица секуларизације, веронаука је избачена из државних школа 1951. године.
- Здравствена ситуација и међународна подршка: Услед послератног ширења епидемија (нарочито туберкулозе) и високе смртности деце, кључну улогу у снабдевању лековима одиграо је УНИЦЕФ. Поред тога, Југославија се у савладавању последица ратног разарања ослањала на обимну материјалну помоћ Уједињених нација у виду хране, санитетског материјала, механизације и транспортних возила.
