Какво је било наслеђе дуготрајне Титове владавине?

Дуготрајна владавина Јосипа Броза Тита оставила је Југославију са дубоком друштвеном, економском и моралном кризом. Након његове смрти 1980. године изгубљен је ауторитет који је држао државу на окупу, ојачали су републички национализми, а власт је прешла у руке спорог и неефикасног колективног руководства склоног корупцији. Земља је била оптерећена великим спољним дугом и продубљеним неравноправностима међу републикама и покрајинама.

Друштвена криза и пораз Југославије

Најважније из лекције

План-резиме

Политичка криза током 80-их година XX века
1. Стање након смрти Јосипа Броза Тита (1980):
  1. Неспособност Савеза комуниста Југославије (СКЈ) да реши економске и политичке проблеме.
  2. Различита тумачења Устава из 1974. године и захтеви за већом самосталношћу република.
  3. Слом југословенског идентитета и јачање националних специфичности.
2. Криза на Косову и Метохији:
  1. Избијање немира косовских Албанаца 1981. године са захтевом да САП Косово постане седма република и добије статус конститутивног народа.
  2. Додатно погоршање српско-албанских односа током прве половине осамдесетих година.
3. Успон Слободана Милошевића и промене у Србији:
  1. Пролеће 1987. године: Говор на Косову („Нико не сме да вас бије!”) доноси му широку популарност.
  2. Сукоб у СК Србије са Иваном Стамболићем (председником Председништва СР Србије до децембра 1987).
  3. 1. година: Уставне промене којима се смањује аутономија Војводине и Косова, а јачају републичке надлежности.
  4. Мај 1989. године: Слободан Милошевић је изабран за председника СР Србије.
  5. 1. јун 1989. године: Прослава 600-годишњице Косовске битке на Газиместану, где се Милошевић устоличио као национални вођа.
4. Међународни контекст (крај 1989):
  1. Пад Берлинског зида и слом Источног блока.
  2. Захтеви САД и Запада за увођењем вишепартијског система и реформом СФРЈ.
Заоштравање кризе и први вишестраначки избори (1990–1991)
1. Распад Савеза комуниста Југославије:
  1. Почетак 1990. године: Последњи конгрес СКЈ обележен сукобом српског са словеначким и хрватским руководством.
2. Вишестраначки избори у републикама (1990):
  1. Април 1990: Победа националних странака у Словенији и Хрватској (долазак ХДЗ-а и Фрање Туђмана на власт у Хрватској).
  2. Мај 1990: Сукоб навијача на утакмици Динамо – Црвена звезда у Загребу; август 1990: побуна Срба у Хрватској.
  3. Новембар 1990: Избори у БиХ; победа националних партија (СДА – Алија Изетбеговић, СДС – Момчило Крајишник, ХДЗ БиХ – Јуре Пеливан).
  4. Крај 1990: Победа Социјалистичке партије Србије (СПС) предвођене Слободаном Милошевићем.
3. Покушаји економских реформи:
  1. Премијер СФРЈ Анте Марковић спроводи мере стабилизације, али доживљава неуспех због изостанка подршке републичких руководстава.
4. Демонстрације у Београду:
  1. 1. март 1991: Опозициони протести предвођени СПО-ом и Вуком Драшковићем против медијске контроле РТС-а; излазак војних тенкова на улице и погибија двоје људи.
Оружани сукоби и распад СФРЈ (1991–2006)
1. Почетак распада и рат у Словенији (1991):
  1. 1. јун 1991: Проглашење независности Словеније и Хрватске.
  2. 1. јун – 7. јул 1991: Десетодневни рат у Словенији између ТО Словеније и ЈНА (преко 60 погинулих, од тога 44 војника ЈНА).
  3. 1. јул 1991: Потписивање Брионске декларације под покровитељством ЕЕЗ, којом се предвиђа повлачење ЈНА и преузимање граница од стране Словеније.
2. Хронологија нестанка југословенске државе:
  1. 1. јун 1991. – Словенија и Хрватска проглашавају независност.
  2. 1. септембар 1991. – СР Македонија проглашава независност.
  3. 1. децембар 1991. – Оснивање Републике Српске Крајине.
  4. 1. јануар 1992. – Проглашење Републике Српске.
  5. 1. април 1992. – Међународно признање независности Босне и Херцеговине.
  6. 1. април 1992. – Србија и Црна Гора формирају Савезну Републику Југославију (СРЈ).
  7. 1. фебруар 2003. – Преуређење у Државну заједницу Србија и Црна Гора.
  8. 1. јун 2006. – Проглашење независности Црне Горе и коначан крај заједничке државе.

Лекција кроз датуме

1974 г. | Доношење Устава СФРЈ

Донет је нови Устав СФРЈ који је појединим републичким руководствима омогућио различито тумачење надлежности, што је подстакло тежње за већом самосталношћу република и касније продубило политичку кризу у земљи.

1980 г. | Смрт Јосипа Броза Тита

Смрћу доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита започела је дубока криза југословенске државе и друштва, а руководство Савеза комуниста Југославије није успело да реши нагомилане економске и политичке проблеме.

1981 г. | Немири на Косову

У САП Косово избиле су масовне демонстрације косовских Албанаца са захтевом да покрајина добије статус седме републике у СФРЈ и да се Албанцима призна статус конститутивног народа.

1987 г. | Посета Слободана Милошевића Косову

Током посете Косову дошло је до сукоба окупљених Срба и покрајинске милиције, када је Слободан Милошевић изговорио чувену реченицу „Нико не сме да вас бије!”, што га је промовисало у популарног заштитника српских националних интереса.

декември 1987 г. | Одлазак Ивана Стамболића са власти

Након унутарпартијског сукоба у Савезу комуниста Србије са Слободаном Милошевићем, председник Председништва СР Србије Иван Стамболић био је приморан да се повуче са функције и из политичког живота.

1989 г. | Уставне промене у СР Србији

Усвојени су амандмани на Устав СР Србије којима је знатно смањен степен аутономије покрајинама Војводини и Косову, а оснажене су надлежности републичких органа на целокупној територији Србије.

май 1989 г. | Слободан Милошевић изабран за председника Председништва СР Србије

Слободан Милошевић је званично преузео функцију председника Председништва СР Србије, предводећи политику очувања јединства Југославије и јачања положаја Србије.

28 юни 1989 г. | Прослава 600-годишњице Косовске битке на Газиместану

На Газиместану на Косову Пољу одржан је масовни скуп поводом 600 година од Косовске битке пред више од милион људи, на којем је Слободан Милошевић одржао чувени говор и учврстио позицију националног вође српског народа.

1989 г. | Пад Берлинског зида и промене у источној Европи

Падом Берлинског зида крајем 1989. године окончан је Хладни рат и почеле су демократске промене у источној Европи, што је довело до промене политике Запада према Југославији и захтева за увођењем вишепартијског система.

1990 г. | Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије

Почетком 1990. године одржан је последњи конгрес СКЈ, на коме су се сукобила републичка руководства Србије, Словеније и Хрватске, што је резултирало распадом партије и убрзало крај заједничке државе.

април 1990 г. | Први вишестраначки избори у Словенији и Хрватској

На првим слободним вишестраначким изборима у СР Словенији и СР Хрватској победиле су националне партије које су се залагале за осамостаљење, док је у Хрватској на власт дошла Хрватска демократска заједница (ХДЗ) предвођена Фрањом Туђманом.

13 май 1990 г. | Сукоб навијача на утакмици Динамо – Црвена звезда

На стадиону Максимир у Загребу избили су масовни сукоби на националној основи између навијача Динама и Црвене звезде, као и сукоб са милицијом, што је представљало најаву предстојећих ратних сукоба.

август 1990 г. | Побуна Срба у Хрватској

Као одговор на долазак ХДЗ-а на власт и промену њиховог политичког положаја, Срби у Хрватској су подигли оружану побуну.

ноември 1990 г. | Први вишестраначки избори у СР Босни и Херцеговини

На изборима у БиХ победиле су националне странке: Странка демократске акције (СДА), Српска демократска странка (СДС) и Хрватска демократска заједница БиХ (ХДЗ БиХ), формирајући коалициону власт предвођену Алијом Изетбеговићем.

1990 г. | Први вишестраначки избори у Србији

Крајем 1990. године одржани су први вишестраначки избори у Србији на којима је убедљиву победу однела Социјалистичка партија Србије (СПС), а Слободан Милошевић изабран за председника Републике.

9 март 1991 г. | Демонстрације опозиције у Београду (Деветомартовски протести)

Српски покрет обнове на челу са Вуком Драшковићем предводио је велике демонстрације против режима Слободана Милошевића и контроле државних медија (РТС). На улице су изведени тенкови ЈНА, а током сукоба демонстранта и полиције погинуле су две особе.

10 март 1991 г. | Студентски протести на Теразијама

Након гушења деветомартовских демонстрација, студенти су се окупили код Теразијске чесме у Београду тражећи оставке руководства РТС-а, министра полиције и ослобађање свих ухапшених грађана.

април 1991 г. | Састанак лидера република у Крању

Председници југословенских република састали су се у Крању у покушају да пронађу решење за политичку и државну кризу непосредно пре распада Југославије.

25 юни 1991 г. | Проглашење независности Словеније и Хрватске

Скупштине Словеније и Хрватске усвојиле су одлуке о проглашењу државне независности, чиме је и званично отпочео процес распада СФРЈ.

27 юни 1991 г. | Почетак рата у Словенији

Југословенска народна армија (ЈНА) је добила задатак да поврати контролу над државним граничним прелазима које је преузела словеначка полиција, чиме је започео десетодневни оружани сукоб са Територијалном одбраном Словеније.

2 юли 1991 г. | Протест мајки војника ЈНА у Скупштини СР Србије

Мајке младића на одслужењу војног рока у ЈНА упале су и прекинуле заседање Скупштине СР Србије захтевајући безбедан повратак своје деце из ратног сукоба у Словенији.

7 юли 1991 г. | Брионска декларација и крај рата у Словенији

Под покровитељством Европске економске заједнице потписана је Брионска декларација којом је договорен прекид ватре, деблокада и повлачење ЈНА из Словеније, као и тромесечни мораторијум на одлуке о независности Словеније и Хрватске.

28 юли 1991 г. | Антиратни „Концерт за мир” у Сарајеву

Телевизија Јутел организовала је масовни музички концерт у дворани Зетра у Сарајеву са циљем слања антиратне поруке и апела да се ратни сукоби не прошире на остатак Југославије.

8 септември 1991 г. | Проглашење независности СР Македоније

Након спроведеног референдума, Скупштина Македоније прогласила је независност од СФРЈ.

19 декември 1991 г. | Оснивање Републике Српске Крајине

Срби у Хрватској су на подручјима са већинским српским становништвом прогласили формирање Републике Српске Крајине.

9 януари 1992 г. | Проглашење Републике Српске

Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини прогласила је Републику српског народа Босне и Херцеговине (касније названу Република Српска).

6 април 1992 г. | Међународно признање независности Босне и Херцеговине

Европска заједница и САД признале су независност Босне и Херцеговине, након чега је у овој републици почео крвави грађански и међуетнички рат који је трајао до краја 1995. године.

27 април 1992 г. | Проглашење Савезне Републике Југославије (СРЈ)

Република Србија и Република Црна Гора прогласиле су нови Устав заједничке државе под називом Савезна Република Југославија, чиме је формално окончано постојање СФРЈ.

август 21 век | Отмица и убиство Ивана Стамболића

Припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) Ресора државне безбедности Србије отели су и убили некадашњег председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића.

4 февруари 2003 г. | Стварање Државне заједнице Србије и Црне Горе

Усвајањем Уставне повеље престала је да постоји Савезна Република Југославија, а основана је Државна заједница Србија и Црна Гора.

2003 г. | Проналазак посмртних остатака Ивана Стамболића

На Фрушкој гори су откривени посмртни остаци убијеног политичара Ивана Стамболића, чиме је расветљена његова отмица из августа 2000. године.

3 юни 2006 г. | Проглашење независности Црне Горе

Након референдума о државно-правном статусу, Скупштина Црне Горе прогласила је независност, чиме је престала да постоји Државна заједница Србија и Црна Гора и дефинитивно окончан живот југословенске идеје и државне заједнице.

Политичка криза 80-их година XX века

Узроци нестабилности: Смрћу Јосипа Броза Тита 1980. године отпочео је период дубоке привредне и институционалне кризе. Устав из 1974. године омогућио је републичким руководствовима јачање сопствених надлежности и тежњу ка децентрализацији, што је подрило југословенски идентитет и партијско јединство.
Косовска криза (1981): Масовне демонстрације Албанаца у САП Косово са захтевима за стицање статуса републике и признавање положаја конститутивног народа знатно су погоршале међунационалне односе у покрајини и читавој земљи.
Успон Слободана Милошевића: Политички заокрет у Србији обележен је јачањем утицаја Слободана Милошевића, нарочито након његовог иступања на Косову у пролеће 1987. године. Унутарпартијски сукоби завршени су уклањањем његовог дотадашњег савезника и председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића крајем 1987. године (који је касније, у августу 2000. године, киднапован и убијен).
Уставне промене и Газиместан (1989): Србија је уставним изменама из 1989. године ограничила аутономију Војводине и Косова, учврстивши републичку власт, док је Милошевић у мају 1989. постао председник СР Србије. На прослави шест векова од Косовске битке на Газиместану, 28. јуна 1989. године, пред више од милион грађана, Милошевић се позиционирао као водећа српска национална личност.
Супротстављене визије државе: Док се српско вођство залагало за очување чврсте федерације, Словенија и Хрватска су инсистирале на преобликовању СФРЈ у лабаву конфедерацију или потпуном отцепљењу. Посебно је осетљива била мултиетничка СР Босна и Херцеговина. Пад Берлинског зида 1989. године довео је до захтева западних сила за увођењем вишепартијског система, што је додатно убрзало дезинтеграционе процесе.

Заоштравање кризе

Распад СКЈ и увођење вишестраначја (1990): Након прекида 14. конгреса Савеза комуниста Југославије почетком 1990. године, уследио је слом јединствене партије и увођење вишепартијских система по републикама:
- Словенија и Хрватска (пролеће 1990): Победу су однеле сецесионистичке и националне странке; у Хрватској је на власт дошла Хрватска демократска заједница (ХДЗ) на челу са Фрањом Туђманом. Долазак ХДЗ-а изазвао је реакцију српског становништва (насилни нереди на фудбалској утакмици у Загребу у мају и оружана побуна Срба у Хрватској у августу 1990).
- Србија (крај 1990): Победу на изборима остварила је Социјалистичка партија Србије (СПС) предвођена Слободаном Милошевићем.
- Босна и Херцеговина (новембар 1990): Власт су преузеле три националне странке (СДА предвођена Алијом Изетбеговићем, СДС на челу са Момчилом Крајишником и ХДЗ БиХ коју је представљао Јуре Пеливан).
Неуспех економских реформи: Савезни премијер Анте Марковић покушао је да стабилизује привреду и приближи СФРЈ Европској економској заједници, али су његове реформе пропале због политичких блокада од стране републичких руководстава.
Демонстрације 9. марта 1991. у Београду: Велики опозициони протести против медијске контроле режима, које је предводио Вук Драшковић (СПО), угушени су интервенцијом полиције и тенкова ЈНА, уз две људске жртве, након чега су уследили студентски протести на Теразијама.

Распад Југославије

Проглашење независности и Десетодневни рат у Словенији (1991):
- Скупштине Словеније и Хрватске прогласиле су независност 25. јуна 1991. године.
- Покушај ЈНА да поврати контролу над граничним прелазима у Словенији довео је до оружаног сукоба са словеначком Територијалном одбраном између 27. јуна и 7. јула 1991. године, у коме је погинуло преко 60 људи (махом младих војника ЈНА).
- Сукоб је прекинут потписивањем Брионске декларације 7. јула 1991. уз посредништво Европске економске заједнице, чиме је договорено повлачење ЈНА и фактички призната независност Словеније.
Антиратне иницијативе: Телевизија Јутел и савезни премијер Анте Марковић организовали су масовни „Концерт за мир” у сарајевској дворани Зетра 28. јула 1991. године са циљем спречавања ширења сукоба, али су републичке телевизије углавном бојкотовале пренос.
Хронолошки преглед распада земље:
- 25. јун 1991. – Проглашење самосталности Словеније и Хрватске.
- 8. септембар 1991. – Проглашење независности Македоније.
- 19. децембар 1991. – Стварање Републике Српске Крајине.
- 9. јануар 1992. – Проглашење Републике Српске.
- 6. април 1992. – Међународно признање независности Босне и Херцеговине.
- 27. април 1992. – Формирање Савезне Републике Југославије (СРЈ), коју су сачињавале Србија и Црна Гора.
- 4. фебруар 2003. – Преуређење СРЈ у Државну заједницу Србија и Црна Гора.
- 3. јун 2006. – Проглашење независности Црне Горе, чиме је коначно окончано постојање заједничке државе.

Изабери решење задатка:

Садржај је закључан

Пријави се на свој налог:

Немаш налог? Региструј се: