Најважније из лекције
План-резиме
-
Освајање свемира 1.1. Главни актери: САД, Русија, Кина и Европска унија. 1.2. Кључне активности:
- Коришћење свемирских станица за прикупљање података о густини свемира, температурама, саставу звезда и међузвезданом простору.
- Слање летелица на Венеру и Марс ради испитивања постојања живота; поновно оживљавање истраживања Месеца.
- Међународна сарадња кроз заједничке пројекте, мешовите посаде, дељење података и формулисање космичког права.
- Развој свемирског туризма као план за скору будућност.
-
Развој науке и технологије 2.1. Природне науке и мултидисциплинарна истраживања:
- Биологија и генетика: одгонетање структуре људских ћелија; клонирање првог сисара (овца Доли, 5. јул 1996, сер Ијан Вилмут).
- Хемија и физика: проучавање нанотехнологија, полимера, квантне механике, гравитације, зрачења и ширења универзума.
- Енергетика и пољопривреда: пораст употребе обновљивих извора енергије; дебате о генетски модификованој храни и здравом узгоју. 2.2. Медицина:
- Развој биолошких лекова, матичних ћелија, цитогенетике и трансплантације ткива.
- Сузбијање класичних болести (маларија, колера, туберкулоза, велике богиње) и појава нових пандемија (САРС, ебола, птичји и свињски грип, ковид 19). 2.3. Информатика и телекомуникације:
- Примена у роботици, биороботици и глобалном пословању у реалном времену.
- Кључне личности: Стив Џобс, Бил Гејтс, Сергеј Брин, Лари Пејџ, Марк Закерберг, Илон Маск, Џеф Безос.
-
Медији и популарна култура 3.1. „Нови медији”:
- Дигитализација информација путем интернета, друштвених мрежа и паметних уређаја.
- Присуство негативних појава: медијска манипулација, цензура и пропаганда. 3.2. Популарна култура: постаје доминантан образац потрошачког друштва и средство масовне комуникације.
-
Популарна музика 4.1. Светска музичка сцена:
- Рокенрол и његови деривати (метал: heavy, thrash, speed, power; панк) као глас побуне и критике.
- Експанзија хип хопа, репа, R'n'B-ја и попа (Public Enemy, Еминем).
- Ствараоци филмске музике: Енио Мориконе, Жан Мишел Жар, Вангелис. 4.2. Домаћа сцена:
- Утицај „новог таласа” из 80-их (Идоли, Шарло акробата, ЕКВ, Дисциплина кичме, Електрични оргазам, Партибрејкерси).
- Традиционални рок бендови (YU група, Рибља чорба, Бајага и инструктори, Ван Гог).
- Хип хоп група Београдски синдикат; популарност фолк и поп-фолк музике.
- Светски успех: Горан Бреговић и Емир Кустурица (The No Smoking Orchestra).
-
Књижевност 5.1. Одлике: превласт модернизма и постмодернизма, фокус на унутрашњи свет појединца и критику друштва последица 20. века. 5.2. Светски аутори: Жак Дерида, Жан Бодријар, Салман Ружди, Умберто Еко, Габријел Гарсија Маркес, Марио Варгас Љоса, Жозе Сарамаго, Јосиф Бродски, Петер Хандке, Орхан Памук, Харуки Мураками и други. 5.3. Српски аутори: Милорад Павић, Борислав Пекић, Добрица Ћосић, Давид Албахари, Душан Ковачевић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић и други.
-
Ликовна уметност и архитектура 6.1. Ликовна уметност:
- Правци: концептуализам, перформанс, поп-арт, хепенинг, мултимедијална и рачунарска уметност.
- Српска сцена: наслеђе групе Медиала (Шејка, Ђурић, Величковић, Поповић, Ивањицки, Милић од Мачве), појава хиперреализма и светски значај Марине Абрамовић. 6.2. Архитектура:
- Модерна архитектура (једноставне форме, металне конструкције, стаклене фасаде).
- Постмодернизам (повратак детаљима и декорацији) и деконструктивизам (слободне, нетипичне форме).
-
Филмска уметност 7.1. Светски филм:
- Прелазак са студијских кулиса на CGI и дигиталне специјалне ефекте.
- Истакнута остварења: Господар прстенова, Хари Потер, Ратови звезда, Матрикс, Аватар, Титаник, Шиндлерова листа, Гладијатор, као и анимирани и „аниме” филмови. 7.2. Домаћи филм:
- Успешна продукција упркос ратовима, санкцијама и кризама (Тито и ја, Ми нисмо анђели, Подземље, Лепа села лепо горе, Лајање на звезде, Муње, Зона Замфирова, Кад порастем бићу кенгур, Монтевидео, бог те видео).
Лекција кроз датуме
1965 г. | Битлси на врхунцу глобалне популарности
Британска рок група „Битлси” (The Beatles) средином 1960-их година дефинисала је глобални развој рок музике и поп-културе, поставши узор бројним генерацијама музичара широм света.
1970 г. | Музика седамдесетих година 20. века и настанак панка и метала
Током 1970-их година 20. века, поред великих рок састава и аутора (Ролинстонси, Лед цепелин, Дорси, Џими Хендрикс, Боб Дилан), из хард рока су настале две доминантне музичке струје – панк и метал са својим потправцима (heavy, thrash, speed, power), који су изражавали друштвену критику и бунт.
1980 г. | Појава „новог таласа” на домаћој музичкој сцени
Почетком осамдесетих година 20. века на југословенској и српској музичкој сцени остварен је значајан искорак ка новом изразу кроз музички покрет „нови талас”, предвођен бендовима као што су „Идоли”, „Шарло акробата”, „ЕКВ”, „Електрични оргазам” и други.
1990 г. | Технолошка револуција и успон „нових медија”
У последњој деценији 20. века у постхладноратовском свету долази до стапања рачунарства и медијске технологије. Развојем интернета, дигиталних медија и информационих технологија фундаментално су промењени начини комуникације, продукције и информисања јавности.
21 век | Културне и технолошке промене на прелазу из 20. у 21. век
На прелазу миленијума филмска уметност доживљава трансформацију захваљујући компјутерски генерисаним сликама и специјалним ефектима. На домаћој музичкој сцени јавља се утицајан хип хоп талас (попут групе „Београдски синдикат”), док у визуелним уметностима и архитектури доминирају постмодернизам, концептуализам и деконструктивизам.
Освајање свемира
Савремено доба обележено је интензивним истраживањем космоса, у којем поред Сједињених Америчких Држава и Русије значајну улогу имају Кина и Европска унија. Усавршавање астрофизике, астрохемије и космонаутике омогућило је прикупљање драгоцених сазнања о структури галаксија, својствима међузвезданог простора и физичко-хемијским одликама васионе. Научна пажња усмерена је на испитивање услова за живот на Марсу и Венери путем специјализованих сонди, док су истовремено обновљене лунарне мисије. Ова етапа космичких истраживања карактерише се међународном сарадњом кроз изградњу заједничких орбиталних станица, мешовите посаде, формулисање међународног свемирског права и зачетак комерцијалног свемирског туризма.
Развој науке
Крај 20. и почетак 21. века донели су револуционарне помаке у природним и техничким наукама:
- Биологија, генетика и медицина: Расветљен је људски геном и унапређена цитогенетика. Ијан Вилмут је 5. јула 1996. године на Институту Рослин успешно извео прво клонирање сисара (овца Доли). У медицини се развија терапија матичним ћелијама, трансплантација и биолошки лекови. Иако су сузбијене традиционалне заразне болести попут великих богиња, колере и туберкулозе, свет се суочио са новим претњама као што су САРС, ебола, птичји и свињски грип, те пандемија ковида 19.
- Информационе технологије и економија: Дошло је до глобалног умрежавања пословања у реалном времену и експанзије роботике и биороботике. Кључни протагонисти дигиталне ере постали су Бил Гејтс, Стив Џобс, Сергеј Брин, Лари Пејџ, Марк Закерберг, Илон Маск и Џеф Безос, чија је платформа „Амазон” трансформисала светску трговину.
- Енергетика и пољопривреда: Трага се за обновљивим и чистим изворима енергије (хидроенергија, ветар, соларна и нуклеарна енергија) ради смањења зависности од фосилних горива. Пољопривредна производња суочава се са етичким и здравственим расправама о генетски модификованој храни у поређењу са органским узгојем.
Медији
Спајањем рачунарске технологије и масовних комуникација настали су „нови медији”. Дигитализација, појава интернета, веб-платформи, паметних уређаја и друштвених мрежа омогућила је тренутни пренос информација и мултимедијалну интеграцију слике, текста и звука. Упоредо са већом доступношћу података јавили су се и изазови попут појачане медијске манипулације, дигиталне цензуре, пристрасности и пропагандног деловања центара политичке и економске моћи.
Популарна култура
Популарна култура постала је неодвојиви део постиндустријског доба и потрошачког друштва. Посредством масовних медија, културни обрасци глобалног тржишта постали су лако доступни најширој јавности, преносећи претежно вредности и идеологију доминантног политичко-економског поретка.
Популарна музика
Музичку сцену након Хладног рата обележили су различити правци и трансформације:
- Рок, метал и панк: Након доминације рок великана из седамдесетих година (као што су Битлси, Ролинстони, Лед цепелин, Дорси, Џими Хендрикс и Боб Дилан), из хард рока развили су се панк и подврсте хеви метала (thrash, speed, power). Рокенрол је задржао бунтовнички и критички карактер према друштвеним неправдама.
- Хип хоп и поп музика: Хип хоп се из америчких урбаних гета развио у водећи глобални музички феномен и поткултуру са специфичним ликовним (графити), плесним и модним изразом, где су се друштвено ангажованим текстовима истакли Public Enemy и Еминем. Истовремено, глобални статус стекли су филмски композитори Енио Мориконе, Жан Мишел Жар и Вангелис.
- Домаћа сцена: Покрет „новог таласа” из осамдесетих година (Идоли, Шарло акробата, ЕКВ) и састави попут Партибрејкерса, Дисциплине кичме и Електричног оргазма оставили су дубок печат, уз класичне рок бендове (YU група, Рибља чорба, Бајага и инструктори, Ван Гог). На прелазу векова афирмисао се хип хоп састав Београдски синдикат, док су међународни успех остварили Горан Бреговић и Емир Кустурица са саставом The No Smoking Orchestra.
Књижевност
Књижевно стваралаштво постхладноратовског доба обележили су модернизам и постмодернизам, фокусирани на појединца, унутрашње кризе и преиспитивање траума 20. века.
- Светски аутори и теоретичари: Жак Дерида, Жан Бодријар, Салман Ружди, Умберто Еко, Габријел Гарсија Маркес, Марио Варгас Љоса, Жозе Сарамаго, Дорис Лесинг, Орхан Памук, Петер Хандке, Харуки Мураками, Олга Токарчук и Мо Јен.
- Српска књижевност: Значајан допринос прози, драми и поезији дали су Милорад Павић, Борислав Пекић, Добрица Ћосић, Давид Албахари, Драгослав Михаиловић, Душан Ковачевић, Светлана Велмар-Јанковић, Горан Петровић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Стеван Раичковић и Добрица Ерић, бавећи се како универзалним егзистенцијалним, тако и националним и друштвеним темама.
Ликовна уметност
Постмодернистички концепт у ликовној уметности срушио је границе елитизма, фаворизујући поп-арт, инсталације, концептуализам, уметнички перформанс, хепенинг и компјутерски генерисану уметност.
- На српској сцени дуго је био присутан утицај уметничке групе Медиала (Леонид Шејка, Дадо Ђурић, Владимир Величковић, Љуба Поповић, Оља Ивањицки, Милић од Мачве).
- Каснији период обележио је сукоб између праваца хиперреализма и неоромантизма с једне стране, и концептуалне уметности с друге, у којој је међународну славу задобила Марина Абрамовић.
Архитектура
Савремена архитектура развијала се кроз три главна правца:
- Модернизам: Заснован на строгом функционализму, одсуству сувишне орнаментике и примени конструкција од челика и стакла.
- Постмодернизам: Повратак декорисању, детаљима и реинтерпретацији историјских архитектонских стилова са циљем веће комуникативности са публиком.
- Деконструктивизам: Раскид са симетријом и класичним геометријским правилима, уз стварање фрагментираних, нестандардних и визуелно динамичних форми.
Филм
Дигитална револуција и CGI анимација суштински су измениле филмску индустрију, премештајући фокус са сценаристичке и глумачке дубине на визуелне ефекте и остваривање високих комерцијалних прихода.
- Светска кинематографија: Обележена је великим блокбастерима и франшизама (Господар прстенова, Хари Потер, Ратови звезда, Марвелов филмски универзум, Матрикс, Титаник, Аватар, Гладијатор, Шиндлерова листа), као и успоном анимираних филмова студија Дизни и јапанских аниме остварења.
- Српска кинематографија: Упркос ратним сукобима, санкцијама и материјалној кризи током деведесетих и двехиљадитих година, домаћи аутори створили су запажена дела као што су Тито и ја, Подземље, Лепа села лепо горе, Убиство с предумишљајем, Лајање на звезде, Муње, Зона Замфирова, Кад порастем бићу кенгур и Монтевидео, бог те видео.
