Најважније из лекције
План-резиме
-
Рат у Хрватској (1991–1995)
- Узроци и почетак сукоба
- Устав Хрватске (крај 1990) којим су Срби изгубили статус конститутивног народа и постали национална мањина.
- Први оружани сукоби у пролеће 1991. године: Пакрац (3. март), Плитвичка језера (31. март) и Борово Село (2. мај).
- Сукобљене стране: хрватске војне, полицијске и паравојне снаге против побуњених Срба (Република Српска Крајина), ЈНА и добровољаца/паравојних јединица из Србије.
- Главне операције и догађаји
- Битка за Вуковар: тромесечне борбе завршене уласком снага ЈНА у разорени град крајем новембра 1991. године.
- Операција „Бљесак” (1–3. мај 1995): хрватске снаге заузеле западну Славонију; избегло преко 15.000 Срба.
- Операција „Олуја” (4–7. август 1995): пад већег дела Републике Српске Крајине (Далмација, Лика, Кордун, Банија); протерано око 230.000 Срба уз масовне злочине над цивилима.
- Ердутски споразум (1995): мирна реинтеграција Источне Славоније, Барање и Западног Срема у састав Хрватске.
- Последице
- Око 23.000 погинулих.
- Драматично смањење српског становништва у Хрватској: са 12,2% (преко 580.000 по попису из 1991) на мање од 5% (око 200.000 по попису из 2001).
- Узроци и почетак сукоба
-
Рат у Босни и Херцеговини (1992–1995)
- Зараћене стране и почетак сукоба
- Зараћене стране: Армија БиХ (босански Муслимани), Војска Републике Српске (ВРС) и Хрватско вијеће одбране (ХВО / тзв. Херцег-Босна).
- Почетак рата у пролеће 1992. године: борбе у Посавини, успостављање српске контроле у градовима уз Дрину (Бијељина, Зворник, Фоча, Вишеград) и почетак трогодишње опсаде и борби око Сарајева.
- Инцидент у Добровољачкој улици у Сарајеву (3. мај 1992) приликом повлачења колоне ЈНА.
- Савет безбедности УН увео економске санкције СР Југославији у мају 1992. године због учешћа у рату.
- Ток рата и злочини
- Хрватско-бошњачки сукоб (1993), окончан почетком 1994. године уз посредовање САД и формирање Федерације БиХ.
- Постојање логора и масовних злочина на свим странама (нпр. злочин над Муслиманима у Ахмићима 1993, злочин над српским цивилима у селу Кравица 7. јануара 1993).
- Сребреница (јул 1995): ВРС заузима заштићену зону УН, након чега је убијено више хиљада заробљених бошњачких мушкараца (окарактерисано као геноцид од стране МКСЈ).
- НАТО бомбардовање положаја Војске Републике Српске (август–септембар 1995).
- Исход и Дејтонски споразум
- Договорен у новембру 1995. у бази Рајт–Патерсон (Дејтон, САД), потписан 14. децембра 1995. у Паризу од стране Слободана Милошевића, Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића.
- Територијална подела БиХ: Федерација БиХ (51%) и Република Српска (49%).
- Жртве: око 100.000 страдалих (преко 60.000 Муслимана, око 25.000 Срба, преко 7.000 Хрвата и око 5.000 несталих).
- Зараћене стране и почетак сукоба
-
Рат на Косову и Метохији и НАТО агресија (1998–1999)
- Сукоб и дипломатија
- Оружани сукоб између снага безбедности СРЈ/Србије и сепаратистичке Ослободилачке војске Косова (ОВК).
- Неуспех преговора у Рамбујеу (фебруар 1999) услед одбијања предлога који је укључивао присуство НАТО трупа на територији СРЈ.
- НАТО бомбардовање СР Југославије (24. март – 10. јун 1999)
- Извршено без одобрења Савета безбедности УН уз учешће 19 земаља чланица НАТО-а.
- Страдање цивила и разарање цивилне и привредне инфраструктуре (зграда РТС-а, воз у Грделичкој клисури, мостови у Новом Саду, цивилне жртве у Сурдулици, Алексинцу, Нишу, избегличким колонама у Кориши и Бистражину).
- Окончање сукоба и последице
- Потписивање Војно-техничког споразума у Куманову (јун 1999) и повлачење југословенских снага са КиМ.
- Усвајање Резолуције 1244 Савета безбедности УН: КиМ остаје у саставу СРЈ/Србије, али под међународним протекторатом (КФОР/УН).
- Мартовски погром (17–19. март 2004): масовно насиље албанских екстремиста, прогон преосталог српског становништва, паљење кућа и уништавање вековних цркава и манастира.
- Једнострано проглашење независности Косова од стране косовских Албанаца (17. фебруар 2008).
- Сукоб и дипломатија
-
Политичке промене у Србији (1996–2008)
- Пад режима Слободана Милошевића
- Локални избори 1996. и тромесечни грађански и студентски протести (новембар 1996 – фебруар 1997) због изборне крађе, чиме је опозиција (коалиција „Заједно”) освојила власт у већим градовима.
- Избори у септембру 2000. године и победа Демократске опозиције Србије (ДОС) на челу са Војиславом Коштуницом.
- Демонстрације 5. октобра 2000. у Београду којима је Милошевић приморан да призна пораз и напусти власт.
- Демократске реформе, атентат и европске интеграције
- Убиство премијера Зорана Ђинђића у атентату 12. марта 2003. године.
- Престанак постојања Државне заједнице Србија и Црна Гора након референдума у Црној Гори; Република Србија постаје самостална држава 5. јуна 2006. године.
- Смрт Слободана Милошевића у притвору Хашког трибунала (МКСЈ) 2006. године.
- Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између Србије и ЕУ 2008. године.
- Пад режима Слободана Милошевића
-
Српски народ у дијаспори и региону
- Процена од 3 до 4 милиона припадника српске дијаспоре широм света и у региону.
- Промена правног статуса Срба у бившим југословенским републикама: губитак статуса конститутивног народа и прелазак у статус националних мањина уз често ускраћивање основних права.
- Улога Српске православне цркве као кључне институције за очување верског и националног идентитета ван матице.
Лекција кроз датуме
1990 г. | Усвајање новог Устава Републике Хрватске
Хрватски сабор је крајем 1990. године усвојио нови Устав којим је промењен статус Срба у Хрватској – од конститутивног народа постали су национална мањина без права на самоопредељење, што је подигло тензије и убрзало избијање сукоба.
3 март 1991 г. | Оружани окршај у Пакрацу
Мањи оружани окршај између хрватских полицијских снага и српског становништва у Пакрацу, који је био један од првих сукоба и увод у отворени рат у Хрватској.
31 март 1991 г. | Сукоб на Плитвичким језерима
Оружани инцидент између хрватске полиције и снага крајишких Срба на Плитвичким језерима (познат и као „Крвави Ускрс”), који је означио даљу ескалацију кризе.
2 май 1991 г. | Сукоб у Борову Селу
Жесток оружани окршај између хрватских полицајаца и локалних српских снага у Борову Селу код Вуковара, са значајним људским жртвама, након чега је сукоб прерастао у отворени рат.
1991 г. | Почетак рата у Хрватској
Избијање рата пуних размера на територији Хрватске између хрватске војске и полиције са једне стране и јединица побуњених Срба (Република Српска Крајина), ЈНА и добровољачких снага са друге стране.
ноември 1991 г. | Пад Вуковара
Након тромесечних тешких и разорних борби које су потпуно разориле град, јединице ЈНА и српске формације преузеле су контролу над Вуковаром крајем новембра 1991. године.
7 декември 1991 г. | Убиство породице Зец у Загребу
Припадници специјалне јединице полиције Републике Хрватске у Загребу су извршили свирепо убиство чланова српске породице Зец – оца Михајла, мајке Марије и дванаестогодишње ћерке Александре.
1992 г. | Почетак рата у Босни и Херцеговини
У пролеће 1992. године отпочео је међуетнички оружани сукоб у Босни и Херцеговини између снага босанских Муслимана (Армија БиХ), босанских Срба (Војска Републике Српске) и босанских Хрвата (ХВО).
3 май 1992 г. | Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици
Снаге Армије БиХ напале су колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву која се, у складу са претходним договором о повлачењу и уз присуство УНПРОФОР-а, повлачила из града; том приликом страдало је преко 40 војника.
май 1992 г. | Увођење економских санкција СР Југославији
Савет безбедности УН увео је строге економске санкције и трговински ембарго СР Југославији (Србији и Црној Гори) због оптужби за умешаност у ратна дешавања у Босни и Херцеговини.
7 януари 1993 г. | Злочин над српским становништвом у селу Кравица
Бошњачке снаге из Сребренице упале су на православни Божић у српско село Кравица код Братунца и извршиле масовни злочин над цивилима и мештанима.
27 януари 1993 г. | Погибија Срђана Алексића
Срђан Алексић из Требиња преминуо је од последица батина након што је бранио свог комшију Муслимана од напада припадника Војске Републике Српске, поставши симбол људскости и отпора безумљу рата.
27 февруари 1993 г. | Злочин у Штрпцима
Српске паравојне јединице отеле су из воза у станици Штрпци 20 путника, претежно бошњачке националности, и ликвидирале их. Међу њима је убијен и пензионисани официр ЈНА Томо Бузов који је покушао да их одбрани.
1993 г. | Оснивање Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ)
Савет безбедности Организације уједињених нација основао је Хашки трибунал са задатком да процесуира починиоце тешких кршења међународног хуманитарног права и ратних злочина почињених на простору бивше Југославије.
1993 г. | Злочин у Ахмићима
Током бошњачко-хрватског сукоба у средњој Босни, припадници хрватских снага (ХВО) извршили су масакр у селу Ахмићи, убивши више од 100 босанских Муслимана цивила.
1994 г. | Окончање хрватско-бошњачког сукоба и стварање Федерације БиХ
Дипломатским ангажовањем САД почетком 1994. године прекинут је оружани сукоб између Хрвата и Бошњака и постигнут је договор о формирању заједничке Федерације Босне и Херцеговине.
1 май 1995 г. | Почетак војне операције „Бљесак”
Хрватске војне и полицијске снаге покренуле су операцију (трајала 1–3. маја) којом су заузеле простор западне Славоније под контролом Републике Српске Крајине, прогнавши више од 15.000 Срба.
юли 1995 г. | Пад Сребренице и масовни злочин над Бошњацима
Војска Републике Српске заузела је заштићену енклаву УН Сребреницу, након чега су њене јединице и паравојне формације извршиле масовна погубљења више хиљада заробљених бошњачких мушкараца, што је МКСЈ окарактерисао као геноцид.
4 август 1995 г. | Почетак војне операције „Олуја”
Хрватска војска покренула је масовну офанзиву (4–7. августа) на просторе Републике Српске Крајине (Северна Далмација, Лика, Кордун, Банија), што је довело до пада РСК, егзодуса око 230.000 српских цивила и бројних ратних злочина.
август 1995 г. | НАТО операција бомбардовања положаја Војске Републике Српске
Током августа и септембра 1995. године НАТО снаге су отворено интервенисале у сукобу у БиХ, изводећи снажне ваздушне ударе на војне положаје и инфраструктуру Војске Републике Српске.
1995 г. | Потписивање Ердутског споразума
Мировни споразум којим је договорена мирна реинтеграција преосталог дела Републике Српске Крајине (Источна Славонија, Барања и Западни Срем) у састав Републике Хрватске.
14 декември 1995 г. | Потписивање Дејтонског мировног споразума у Паризу
Споразум претходно усаглашен у новембру у Дејтону (САД) званично је потписан у Паризу. Њиме је завршен рат у БиХ, а држава уређена кроз два ентитета: Федерацију БиХ (51%) и Републику Српску (49%).
1995 г. | Крај рата у Хрватској
Окончање рата у Хрватској након војних операција „Бљесак” и „Олуја”, као и склапања Ердутског споразума и Дејтонског мира.
1995 г. | Крај рата у Босни и Херцеговини
Окончање оружаних сукоба у БиХ потписивањем Дејтонског мировног уговора, након чега је уследила међународна имплементација мира.
ноември 1996 г. | Почетак грађанских и студентских протеста у Србији
Након што је режим Слободана Милошевића одбио да призна победу опозиционе коалиције „Заједно” на локалним изборима у већим градовима, половином новембра избили су масовни тромесечни протести.
февруари 1997 г. | Крај протеста и признавање резултата локалних избора у Србији
Крајем фебруара 1997. године, под притиском свакодневних грађанских и студентских демонстрација, Милошевићев режим признао је изборне резултате и опозиција је преузела власт у Београду и другим градовима.
1998 г. | Почетак рата на Косову и Метохији
Ескалација оружаних сукоба између војних и полицијских снага Савезне Републике Југославије (Србије) и сепаратистичке Ослободилачке војске Косова (ОВК).
февруари 1999 г. | Мировни преговори у Рамбујеу
Неуспели међународни преговори у дворцу Рамбује у Француској ради мирног решења косовске кризе; власти СРЈ одбиле су споразум због захтева за војним присуством НАТО снага на целој територији државе.
24 март 1999 г. | Почетак НАТО агресије на Савезну Републику Југославију
Без одобрења Савета безбедности УН, НАТО пакт предвођен САД започео је 78-дневно ваздушно бомбардовање цивилних, привредних и војних циљева широм СР Југославије.
12 април 1999 г. | Ракетни напад на путнички воз у Грделичкој клисури
НАТО авијација погодила је путнички воз у покрету на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло најмање 15 цивила.
23 април 1999 г. | Бомбардовање зграде Радио-телевизије Србије (РТС)
НАТО пројектили директно су погодили зграду РТС-а у Београду, проглашену за легитимну мету, усмртивши 16 радника телевизије на радним местима.
9 юни 1999 г. | Потписивање Војно-техничког споразума у Куманову
Споразум којим су договорени услови прекида непријатељстава и повлачење снага Војске Југославије и полиције Србије са подручја Косова и Метохије.
10 юни 1999 г. | Усвајање Резолуције 1244 и крај рата на Косову и Метохији
Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244 којом се гарантује територијални суверенитет СРЈ над КиМ, али се покрајина ставља под привремену међународну цивилну и војну управу (УНМИК/КФОР); обустављено је НАТО бомбардовање.
септември 21 век | Председнички избори у СР Југославији
Слободан Милошевић изгубио је на изборима од кандидата Демократске опозиције Србије (ДОС) др Војислава Коштунице, али је власт првобитно одбила да призна победу опозиције у првом кругу.
5 октомври 21 век | Петооктобарске демонстрације у Београду
Масовни протести стотина хиљада грађана из целе Србије у Београду довели су до коначног обарања режима Слободана Милошевића и покретања процеса демократске и економске транзиције.
12 март 2003 г. | Атентат на премијера Зорана Ђинђића
Председник Владе Републике Србије Зоран Ђинђић убијен је снајперским хицем испред зграде Владе у Београду у атентату који су организовали припадници Земунског клана повезани са Јединицом за специјалне операције (ЈСО).
17 март 2004 г. | Мартовски погром над Србима на Косову и Метохији
У периоду од 17. до 19. марта екстремисти међу косовским Албанцима извршили су масовно насиље, етничко чишћење преосталих Срба, као и уништавање и спаљивање домова и средњовековних српских цркава и манастира.
2006 г. | Смрт Слободана Милошевића
Бивши председник Србије и СР Југославије преминуо је у притворској јединици Хашког трибунала током судског процеса за ратне злочине.
5 юни 2006 г. | Проглашење самосталности Републике Србије
Након што су се грађани Црне Горе на референдуму изјаснили за независност, Државна заједница Србија и Црна Гора је распуштена, а Народна скупштина Србије је 5. јуна потврдила континуитет и самосталност Републике Србије.
17 февруари 2008 г. | Једнострано проглашење независности Косова
Привремене институције самоуправе у Приштини супротно Уставу Србије и Резолуцији 1244 СБ УН једнострано су прогласиле независност од Републике Србије.
2008 г. | Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП)
Република Србија је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, што је представљало кључни корак у процесу европских интеграција и економских реформи.
2010 г. | Усвајање Декларације о Сребреници у Народној скупштини Србије
Народна скупштина Републике Србије усвојила је декларацију којом се осуђује злочин над бошњачким становништвом у Сребреници из јула 1995. године и упућује позив другим државама региона да осуде злочине над Србима.
Рат у Хрватској
- Узроци и почетак сукоба: Доношењем новог Устава Хрватске крајем 1990. године, српски народ је изгубио статус конститутивног народа и постао национална мањина без права на самоопредељење. Напетости су ескалирале у оружане инциденте током пролећа 1991. године (Пакрац 3. марта, Плитвице 31. марта и Борово Село 2. маја), што је означило почетак четворогодишњег рата (1991–1995).
- Сукобљене стране: Хрватске војне, полицијске и паравојне формације бориле су се против јединица локалних Срба, Југословенске народне армије (ЈНА) и добровољачких снага из Србије.
- Република Српска Крајина (РСК): Српско становништво прогласило је сопствену власт на простору РСК (1991–1995). Председник и премијер РСК Милан Бабић касније је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ, основан 1993. у Хагу) признао кривицу за злочине против човечности над Хрватима и осуђен је на 13 година затвора (умро у притвору 2006).
- Борбе и војне операције:
- Вуковар (1991): Тромесечне борбе завршене су крајем новембра 1991. године уласком снага ЈНА у разорени град.
- Операција „Бљесак” (1–3. мај 1995): Хрватска војска је заузела западну Славонију, при чему је избегло више од 15.000 Срба.
- Операција „Олуја” (4–7. август 1995): Хрватске снаге заузеле су Далмацију, Лику, Кордун и Банију, што је довело до прогона око 230.000 српских цивила и масовног етничког чишћења. Генерал Анте Готовина првобитно је осуђен пред Хашким трибуналом, а потом 2012. године ослобођен кривице.
- Ердутски споразум (1995): Предвидео је мирну реинтеграцију Источне Славоније, Барање и Западног Срема у састав Републике Хрватске.
- Последице: Током рата страдало је око 23.000 људи. Број Срба у Хрватској драстично је смањен: са 12,2% (преко 580.000 по попису 1991) на мање од 5% (око 200.000 по попису 2001). Забележена су велика разарања културно-историјских и верских објеката, као и некажњени злочини над цивилима (нпр. убиство загребачке породице Зец 7. децембра 1991).
Рат у Босни и Херцеговини
- Учесници и карактер рата: Рат је трајао од пролећа 1992. до краја 1995. године на подручју етнички мешовите републике. Учествовале су три стране: Армија БиХ (босански Муслимани/Бошњаци), Војска Републике Српске (ВРС) и Хрватско вијеће одбране (Херцег-Босна), уз подршку суседних република и међународних фактора.
- Хронологија и војне операције:
- Борбе су избиле у Посавини, Подрињу (Бијељина, Зворник, Фоча, Вишеград) и Сарајеву, чија је више од три године дуга опсада узроковала тешка страдања цивила и хуманитарну блокаду.
- Након напада снага Армије БиХ на повлачећу колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву (3. мај 1992), Савет безбедности УН је у мају 1992. увео економске санкције СР Југославији због умешаности у сукоб.
- Током 1993. разбуктао се хрватско-бошњачки сукоб (обележен злочинима попут Ахмића), који су САД окончале дипломатским путем почетком 1994. успостављањем Федерације БиХ.
- Ратни злочини и логори: Све стране држале су логоре са нехуманим условима, мучењима и ликвидацијама.
- Сребреница (јул 1995): Снаге ВРС заузеле су ову заштићену зону УН и погубиле више хиљада заробљених бошњачких мушкараца. Хашки суд је овај злочин означио као геноцид, осудивши председника РС Радована Караџића и генерала Ратка Младића.
- Бошњачке снаге предвођене Насером Орићем починиле су злочине над српским цивилима у селима око Братунца и Сребренице (попут масакра у селу Кравица 7. јануара 1993).
- Мировно решење и Дејтонски споразум: После НАТО ваздушних удара на положаје ВРС у августу и септембру 1995, постигнут је мировни споразум у Дејтону (новембар 1995), а потписан у Паризу 14. децембра 1995. године. БиХ је устројена кроз два ентитета: Федерацију БиХ (51% територије) и Републику Српску (49% територије).
- Биланс: Погинуло је око 100.000 људи (преко 60.000 Бошњака, око 25.000 Срба, преко 7.000 Хрвата и око 5.000 несталих). У рату су забележени и ретки чинови солидарности према другој нацији по цену сопственог живота (Срђан Алексић у Требињу и пензионисани официр Томо Бузов у Штрпцима 1993).
Рат на Косову и Метохији
- Сукоб (1998–1999): Оружани конфликт између снага безбедности СРЈ/Србије и сепаратистичке „Ослободилачке војске Косова” (ОВК). Након што је југословенско руководство у фебруару 1999. у Рамбујеу одбило споразум који је укључивао присуство страних трупа, НАТО пакт је без овлашћења Савета безбедности УН започео ваздушне нападе.
- НАТО бомбардовање СРЈ (24. март – 10. јун 1999): Операција 19 земаља чланица алијансе била је усмерена на војне и инфраструктурне циљеве (порушени новосадски мостови, зграда РТС-а у Београду са 16 страдалих радника, путнички воз у Грделичкој клисури, цивилна подручја у Нишу, Алексинцу, Сурдулици, као и колоне албанских избеглица у Кориши, Бистражину и Лужану).
- Окончање сукоба и последице:
- Кумановски војно-технички споразум и Резолуција 1244 СБ УН (јун 1999): Предвидели су повлачење војске и полиције СРЈ са простора Косова и Метохије, успостављање међународног цивилног и војног протектората (КФОР/УНМИК) уз очување суверенитета СРЈ.
- Мартовски погром (17–19. март 2004): Насиље албанских екстремиста над неалбанским живљем резултирало је масовним прогоном Срба, паљењем домова и уништавањем вековног верског и културног наслеђа. Преостали Срби живе углавном на северу покрајине и у енклавама.
- Албанске власти у Приштини су 17. фебруара 2008. године једнострано прогласиле независност.
Промене у Србији крајем XX и на почетку XXI века
- Слом режима Слободана Милошевића: Након вишемесечних масовних грађанских и студентских демонстрација (зима 1996/1997) због изборне крађе на локалним изборима, опозиција окупљена у коалицију „Заједно” освојила је власт у већим градовима. Након пораза Милошевића на савезним председничким изборима у септембру 2000. и одбијања власти да призна победу Војислава Коштунице (ДОС), демонстрације 5. октобра 2000. у Београду довеле су до коначног пада његовог режима (Милошевић је преминуо 2006. током суђења у Хагу).
- Демократска транзиција и атентат: Земља је ушла у политичке и економске реформе ради преласка са социјалистичке на тржишну привреду. Премијер др Зоран Ђинђић, кључни носилац реформског курса и европских интеграција, убијен је у атентату 12. марта 2003. године.
- Државност и европске интеграције: После референдума у Црној Гори, Државна заједница Србија и Црна Гора је укинута, а Република Србија је 5. јуна 2006. године постала самостална држава. Процес приближавања Европској унији формализован је потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) 2008. године.
Српски народ у дијаспори и региону
- Појам и распрострањеност: Изван матице живи између три и четири милиона Срба. Разликују се Срби у региону (становници држава насталих распадом СФРЈ и суседних земаља: Словеније, Хрватске, БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Румуније, Мађарске и Албаније) и дијаспора (исељеници и њихови потомци широм света).
- Положај и очување идентитета: Распадом СФРЈ делови српског народа изгубили су својство државотворног чиниоца и постали националне мањине, често суочени са отежаним остваривањем мањинских, имовинских и језичких права. Српска православна црква имала је пресудну улогу у повезивању исељеника са матицом и очувању њихове националне свести.
- Савремени изазови: Велики проблем за друштво представља миграција високообразованих стручњака у иностранство, док потенцијал дијаспоре лежи у јачању економских, научних и културних веза неопходних за развој земље и њену интеграцију у ЕУ.
