Најважније из лекције
План-резиме
-
Пад режима Слободана Милошевића (2000)
- Узроци пада: Унутрашњи сукоби, демонстрације опозиције, међународне санкције, хиперинфлација, сиромаштво, бомбардовање НАТО пакта (1999) и оптужбе за ратне злочине.
- Избори и демонстрације:
- 24. септембар 2000. – Слободан Милошевић губи изборе; побеђује Војислав Коштуница, кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС).
- 5. октобар 2000. – Кулминација масовних демонстрација због непризнавања изборних резултата и коначан пад Милошевићевог режима.
- Судбина Слободана Милошевића: Ухапшен и у јуну 2001. изручен Међународном трибуналу у Хагу; преминуо током суђења без изречене пресуде.
-
Период демократских промена и влада Зорана Ђинђића (2001–2003)
- Формирање владе: Крајем јануара 2001. Зоран Ђинђић формира нову демократску владу.
- Резултати и изазови:
- Укидање економских санкција и повратак СРЈ у међународне и финансијске институције.
- Покушаји институционалних, законодавних и економских реформи.
- Неуспех у потпуном сузбијању криминала, спорне приватизације и неизмењена међународна медијска слика о Србији.
- Атентат: 12. март 2003. – Премијер Зоран Ђинђић убијен у атентату који је извршио „Земунски клан”.
-
Обнова државности Србије (2006)
- Проглашење суверенитета: 5. јуна 2006. Србија је, након 88 година, поново постала самостална и суверена држава.
- Спољнополитички и унутрашњи правци:
- Интензивирање процеса придруживања Европској унији.
- Стратешка сарадња са САД, Русијом, Кином и земљама Покрета несврстаних.
- Економске реформе и привредни опоравак уз присуство проблема корупције и последица лоше приватизације.
-
Питање Косова и Метохије
- Мартовски погром: 17. март 2004. – Етничко насиље над српским и неалбанским становништвом; протерано више хиљада људи и уништено 35 цркава и манастира („злочин против културне баштине”).
- Ахтисаријев план: Предлог за осамостаљивање који је Србија одбацила и који није усвојен у Савету безбедности ОУН.
- Једнострано проглашење независности: Фебруар 2008. – Албанско руководство у Приштини једнострано проглашава независност уз подршку водећих западних земаља (САД, Немачка), што је у супротности са међународним правом.
- Дипломатски напори Србије: Залагање за компромисно решење и повлачење признања независности од стране 18 држава, чиме је Приштина изгубила већину у међународним телима попут ОУН.
Лекција кроз датуме
1989 г. | Оснивање Демократске странке
Основана је Демократска странка, а један од њених оснивача био је Војислав Коштуница.
1992 г. | Оснивање Демократске странке Србије
Војислав Коштуница је основао Демократску странку Србије (ДСС) и био њен председник све до 2014. године.
1999 г. | НАТО бомбардовање и подизање оптужнице против Слободана Милошевића
Током НАТО агресије и рата 1999. године, Међународни трибунал у Хагу подигао је оптужницу за ратне злочине против председника СРЈ Слободана Милошевића.
24 септември 21 век | Председнички и савезни избори у СР Југославији
На изборима је победио кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислав Коштуница, чиме је поражен дотадашњи председник Слободан Милошевић, који је у почетку одбио да призна изборне резултате.
5 октомври 21 век | Пад режима Слободана Милошевића (Петооктобарске демонстрације)
Масовне демонстрације грађана и опозиције у Београду кулминирале су 5. октобра 2000. године. Слободан Милошевић је био приморан да призна изборну победу ДОС-а, што је означило крај његове дугогодишње владавине.
януари 2001 г. | Формирање нове Владе Републике Србије на челу са Зораном Ђинђићем
Крајем јануара 2001. године формирана је нова демократска влада коју је предводио Зоран Ђинђић. Влада је започела демократизацију друштва, институционалне и економске реформе и враћање земље у међународне институције.
юни 2001 г. | Хапшење и изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу
Бивши председник СРЈ Слободан Милошевић ухапшен је и у јуну 2001. године изручен Међународном трибуналу за ратне злочине у Хагу, где је касније преминуо током судског процеса без изречене пресуде.
12 март 2003 г. | Атентат на председника Владе Републике Србије Зорана Ђинђића
Први демократски премијер Србије Зоран Ђинђић убијен је у атентату испред зграде Владе у Београду, који је извршила криминална група „Земунски клан”.
17 март 2004 г. | Мартовски погром над Србима на Косову и Метохији
У масовном насиљу албанских екстремиста над српским и неалбанским становништвом протерано је више хиљада људи и трајно уништено 35 српских цркава и манастира, што је УНЕСКО означио као „злочин против културне баштине”.
5 юни 2006 г. | Проглашење суверености Републике Србије
Србија је проглашена сувереном републиком и тиме је, након 88 година заједничког живота у југословенским заједницама, повратила своју пуну државност и самосталност.
февруари 2008 г. | Једнострано проглашење независности Косова и Метохије
Уз подршку САД и дела западних држава, албански политичари са Косова и Метохије супротно међународном праву једнострано су прогласили самосталност ове јужне српске покрајине.
Пад Слободана Милошевића
Током деведесетих година 20. века, режим Слободана Милошевића био је ослабљен унутрашњим сукобима, санкцијама међународне заједнице, хиперинфлацијом, општим сиромаштвом и ратовима, што је кулминирало НАТО бомбардовањем 1999. године и оптужбама за ратне злочине.
- Избори и смена власти: На изборима 24. септембра 2000. године победио је кандидат Демократске опозиције Србије (ДОС) др Војислав Коштуница. Одбијање власти да призна резултате довело је до масовних демонстрација 5. октобра 2000. године, када је Милошевић био приморан да прихвати пораз. Коштуница је потом обављао функције председника СР Југославије (2000–2003) и председника Владе Србије (2004–2008).
- Влада Зорана Ђинђића: Крајем јануара 2001. године формирана је демократска влада премијера Зорана Ђинђића. Главни резултати нове власти били су укидање економске блокаде, повратак државе у међународне организације и почетак реформи, уз истовремено суочавање са тешким економским стањем и високом стопом криминала.
- Судбина Слободана Милошевића: Након хапшења, Милошевић је у јуну 2001. године предат Међународном трибуналу у Хагу. Преминуо је током судског поступка, па пресуда није донета.
- Атентат на премијера: Борба са криминализованим структурама довела је до убиства премијера Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године, у атентату који су извршили припадници „Земунског клана”.
Србија као самостална држава
- Обнова државности: Након престанка постојања заједничке државе са Црном Гором, Србија је 5. јуна 2006. године, после 88 година, поново постала суверена и самостална република.
- Спољна политика: Успостављен је курс ка европским интеграцијама, уз истовремено развијање партнерских односа са САД, Русијом и Кином, као и обнављање дипломатских веза са чланицама Покрета несврстаних. Значајан дипломатски резултат представља повлачење признања независности Косова од стране 18 земаља, чиме је онемогућено обезбеђивање већине за његов пријем у институције УН.
- Унутрашње прилике: Држава је ушла у период модернизације и привредног раста, али су процес демократизације оптерећивали проблеми попут корупције, економске кризе и последица приватизације.
Једнострано проглашење независности Косова и Метохије
- Мартовски погром 2004: Вишегодишњи притисци и насиље над српским и неалбанским становништвом на Косову и Метохији доживели су врхунац 17. марта 2004. године. У овим етнички мотивисаним нападима протерано је више хиљада људи и уништено 35 православних светиња, што је УНЕСКО оценио као злочин против културне баштине.
- Ахтисаријев план и једнострано отцепљење: План Мартија Ахтисарија који је предвиђао одвајање покрајине Србија је одбила, а није добио ни потврду у Савету безбедности УН. Упркос томе, политички представници косовских Албанаца су у фебруару 2008. године, уз подршку водећих западних сила, прогласили једнострану независност.
- Позиција Србије: Овај чин се сматра директним кршењем међународног права, а званични Београд као једино одрживо решење за нормализацију односа види мирно и компромисно преговарање.
