Најважније из лекције
План-резиме
-
Глобална међузависност и савремени свет
- Научнотехнолошки развој и глобализација
- Развој интернета средином 90-их година XX века претворио је свет у „глобално село” и омогућио тренутну комуникацију и проток информација.
- Примена роботике и аутоматизације убрзала је производњу и смањила трошкове.
- Појава мултинационалних компанија и ширење слободне трговине уклонили су трговинске баријере међу државама.
- Глобални безбедносни и здравствени изазови
- СИДА (откривена 1980-их) и пандемија вируса корона (2019/2020) представљају велике здравствене претње.
- САД постају водећа светска сила након Хладног рата, док почетком XXI века јачају Русија и Кина.
- Први заливски рат (1990–1991): коалиција предвођена САД ослободила је Кувајт након ирачке инвазије, а САД су 2003. извршиле окупацију Ирака.
- Грађански рат и геноцид у Руанди (1994): припадници народа Хуту убили су око милион припадника народа Тутси.
- Терористички напади на САД 11. септембра 2001: напад Ал Каиде на Светски трговински центар и Пентагон; вођа организације Осама бин Ладен ликвидиран је 2011. године.
- Савремене миграције
- Узроковане су ратовима, политичком нестабилношћу и сиромаштвом (Азија, Африка, Латинска Америка).
- Врхунац избегличке кризе догодио се 2015. године због ратова у Сирији и Либији.
- Последице: појава ксенофобије, говора мржње и подизање граничних зидова у Европи, уз транзит преко балканске руте.
- Научнотехнолошки развој и глобализација
-
Криза и распад СФР Југославије
- Узроци и политичка криза (1980–1990)
- Након смрти Јосипа Броза Тита (1980) избијају економски и национални проблеми.
- Демонстрације Албанаца на Косову 1981. године са захтевом за статус републике.
- Објављивање Меморандума САНУ (1985–1986) који указује на тежак положај српског народа.
- Успон Слободана Милошевића (1987) и промена Устава Србије из 1989. којом су смањене аутономије покрајина Војводине и Косова.
- Пад Берлинског зида (1989), распад Савеза комуниста Југославије (1990) и победа националних партија на првим вишестраначким изборима 1990. године.
- Почетак распада (1991)
- Словенија и Хрватска прогласиле су независност 25. јуна 1991. године.
- Десетодневни рат у Словенији (27. јун – 7. јул 1991) окончан је Брионском декларацијом и повлачењем ЈНА.
- Независност Македоније проглашена је 8. септембра 1991. године.
- Узроци и политичка криза (1980–1990)
-
Ратови деведесетих на простору бивше Југославије
- Рат у Хрватској (1991–1995)
- Сукоб почиње променом статуса Срба (губитак конститутивности) и проглашењем Републике Српске Крајине (1991).
- Тромесечна битка за Вуковар и пад града под контролу ЈНА крајем новембра 1991. године.
- Војне операције хрватске војске 1995. године:
- Операција „Бљесак” (мај 1995) – заузимање западне Славоније и избеглиштво преко 15.000 Срба.
- Операција „Олуја” (август 1995) – заузимање Книна и Крајине, праћено злочинима и прогоном око 230.000 Срба.
- Ердутски споразум (1995) – мирна реинтеграција Источне Славоније, Барање и Западног Срема.
- Рат у Босни и Херцеговини (1992–1995)
- Међуетнички сукоб Срба, Муслимана (Бошњака) и Хрвата уз стварање Војске Републике Српске, Армије БиХ и ХВО-а.
- Савет безбедности УН уводи економске санкције СР Југославији (Србији и Црној Гори) у мају 1992. године.
- Вишегодишња опсада Сарајева (1992–1995) и хрватско-бошњачки сукоб (1993–1994, окончан стварањем Федерације БиХ).
- Пад заштићене енклаве Сребреница у јулу 1995. године и злочин над бошњачким мушкарцима (осуђен као геноцид у Хагу).
- НАТО бомбардовање положаја Војске Републике Српске (1995).
- Дејтонски мировни споразум (новембар/децембар 1995): БиХ је уређена као држава са два ентитета – Федерацијом БиХ (51%) и Републиком Српском (49%).
- Рат на Косову и Метохији и НАТО бомбардовање (1998–1999)
- Оружани сукоб снага безбедности СРЈ и сепаратистичке „Ослободилачке војске Косова” (ОВК).
- Након неуспеха преговора у Рамбујеу, снаге НАТО пакта без одобрења УН врше агресију на СР Југославију (24. март – 10. јун 1999).
- Војно-технички споразум у Куманову (јун 1999) и Резолуција 1244 Савета безбедности УН: повлачење војске и полиције СРЈ, успостављање протектората УН уз гаранцију територијалног интегритета СРЈ.
- Мартовски погром (17–19. март 2004): масовни прогон српског становништва и уништавање културно-историјске баштине.
- Једнострано проглашење независности Косова 17. фебруара 2008. године.
- Рат у Хрватској (1991–1995)
-
Демократске промене у Србији и савремени период
- Политичке промене и транзиција
- Грађански и студентски протести 1996/1997. године због изборне крађе на локалним изборима.
- Демонстрације 5. октобра 2000. године у Београду и пад режима Слободана Милошевића након изборне победе коалиције ДОС и Војислава Коштунице.
- Атентат на премијера Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године.
- Распад Државне заједнице Србије и Црне Горе 2006. године, чиме је Србија поново постала самостална држава.
- Европске интеграције и дијаспора
- Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом 2008. године.
- Очување идентитета вишемилионске српске дијаспоре и Срба у региону, уз значајну улогу Српске православне цркве.
- Политичке промене и транзиција
Лекција кроз датуме
1951 г. | Усвајање Женевске конвенције о статусу избеглица
Женевска конвенција из 1951. године дефинисала је појам избеглице и утврдила основна права која државе морају да им обезбеде, укључујући забрану протеривања или враћања људи у ситуације опасне по њихов живот и слободу.
1974 г. | Доношење Устава СФРЈ
Донет је нови Устав СФРЈ који је појединим републичким руководствима омогућио различито тумачење надлежности, што је подстакло тежње за већом самосталношћу република и касније продубило политичку кризу у земљи.
1980 г. | Смрт Јосипа Броза Тита
Смрћу доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита започела је дубока криза југословенске државе и друштва, а руководство Савеза комуниста Југославије није успело да реши нагомилане економске и политичке проблеме.
1981 г. | Немири на Косову
У САП Косово избиле су масовне демонстрације косовских Албанаца са захтевом да покрајина добије статус седме републике у СФРЈ и да се Албанцима призна статус конститутивног народа.
1987 г. | Посета Слободана Милошевића Косову
Током посете Косову дошло је до сукоба окупљених Срба и покрајинске милиције, када је Слободан Милошевић изговорио чувену реченицу „Нико не сме да вас бије!”, што га је промовисало у популарног заштитника српских националних интереса.
декември 1987 г. | Одлазак Ивана Стамболића са власти
Након унутарпартијског сукоба у Савезу комуниста Србије са Слободаном Милошевићем, председник Председништва СР Србије Иван Стамболић био је приморан да се повуче са функције и из политичког живота.
1988 г. | Отворен први Мекдоналдс ресторан у Србији
На тргу Славија у Београду отворен је први ресторан ланца брзе хране Мекдоналдс, што је био значајан пример ширења економске глобализације и мултинационалних компанија у региону.
1989 г. | Уставне промене у СР Србији
Усвојени су амандмани на Устав СР Србије којима је знатно смањен степен аутономије покрајинама Војводини и Косову, а оснажене су надлежности републичких органа на целокупној територији Србије.
1989 г. | Пад Берлинског зида и промене у источној Европи
Падом Берлинског зида крајем 1989. године окончан је Хладни рат и почеле су демократске промене у источној Европи, што је довело до промене политике Запада према Југославији и захтева за увођењем вишепартијског система.
май 1989 г. | Слободан Милошевић изабран за председника Председништва СР Србије
Слободан Милошевић је званично преузео функцију председника Председништва СР Србије, предводећи политику очувања јединства Југославије и јачања положаја Србије.
28 юни 1989 г. | Прослава 600-годишњице Косовске битке на Газиместану
На Газиместану на Косову Пољу одржан је масовни скуп поводом 600 година од Косовске битке пред више од милион људи, на којем је Слободан Милошевић одржао чувени говор и учврстио позицију националног вође српског народа.
1990 г. | Почетак Првог заливског рата
Ирачка војска извршила је инвазију и окупацију суседног Кувајта, што је изазвало војни одговор међународне коалиције предвођене Сједињеним Америчким Државама и уз подршку Уједињених нација ради успостављања контроле над изворима нафте у Персијском заливу.
1990 г. | Почетак грађанског рата у Руанди
У афричкој држави Руанди отпочео је грађански рат изазван дубоким етничким сукобима и нетрпељивошћу између народа Хуту и Тутси.
1990 г. | Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије
Почетком 1990. године одржан је последњи конгрес СКЈ, на коме су се сукобила републичка руководства Србије, Словеније и Хрватске, што је резултирало распадом партије и убрзало крај заједничке државе.
1990 г. | Први вишестраначки избори у Србији
Крајем 1990. године одржани су први вишестраначки избори у Србији на којима је убедљиву победу однела Социјалистичка партија Србије (СПС), а Слободан Милошевић изабран за председника Републике.
1990 г. | Усвајање новог Устава Републике Хрватске
Хрватски сабор је крајем 1990. године усвојио нови Устав којим је промењен статус Срба у Хрватској – од конститутивног народа постали су национална мањина без права на самоопредељење, што је подигло тензије и убрзало избијање сукоба.
април 1990 г. | Први вишестраначки избори у Словенији и Хрватској
На првим слободним вишестраначким изборима у СР Словенији и СР Хрватској победиле су националне партије које су се залагале за осамостаљење, док је у Хрватској на власт дошла Хрватска демократска заједница (ХДЗ) предвођена Фрањом Туђманом.
13 май 1990 г. | Сукоб навијача на утакмици Динамо – Црвена звезда
На стадиону Максимир у Загребу избили су масовни сукоби на националној основи између навијача Динама и Црвене звезде, као и сукоб са милицијом, што је представљало најаву предстојећих ратних сукоба.
август 1990 г. | Побуна Срба у Хрватској
Као одговор на долазак ХДЗ-а на власт и промену њиховог политичког положаја, Срби у Хрватској су подигли оружану побуну.
ноември 1990 г. | Први вишестраначки избори у СР Босни и Херцеговини
На изборима у БиХ победиле су националне странке: Странка демократске акције (СДА), Српска демократска странка (СДС) и Хрватска демократска заједница БиХ (ХДЗ БиХ), формирајући коалициону власт предвођену Алијом Изетбеговићем.
1991 г. | Завршетак Првог заливског рата
Коалиција предвођена САД успешно је протерала ирачке трупе из Кувајта и успоставила контролу над светском трговином нафтом у области Персијског залива.
1991 г. | Почетак ратова на простору бивше Југославије
Након распада СФРЈ отпочела је серија оружаних сукоба на простору бивше Југославије, заснованих на етничким и политичким тензијама.
1991 г. | Почетак рата у Хрватској
Избијање рата пуних размера на територији Хрватске између хрватске војске и полиције са једне стране и јединица побуњених Срба (Република Српска Крајина), ЈНА и добровољачких снага са друге стране.
3 март 1991 г. | Оружани окршај у Пакрацу
Мањи оружани окршај између хрватских полицијских снага и српског становништва у Пакрацу, који је био један од првих сукоба и увод у отворени рат у Хрватској.
9 март 1991 г. | Демонстрације опозиције у Београду (Деветомартовски протести)
Српски покрет обнове на челу са Вуком Драшковићем предводио је велике демонстрације против режима Слободана Милошевића и контроле државних медија (РТС). На улице су изведени тенкови ЈНА, а током сукоба демонстранта и полиције погинуле су две особе.
10 март 1991 г. | Студентски протести на Теразијама
Након гушења деветомартовских демонстрација, студенти су се окупили код Теразијске чесме у Београду тражећи оставке руководства РТС-а, министра полиције и ослобађање свих ухапшених грађана.
31 март 1991 г. | Сукоб на Плитвичким језерима
Оружани инцидент између хрватске полиције и снага крајишких Срба на Плитвичким језерима (познат и као „Крвави Ускрс”), који је означио даљу ескалацију кризе.
април 1991 г. | Састанак лидера република у Крању
Председници југословенских република састали су се у Крању у покушају да пронађу решење за политичку и државну кризу непосредно пре распада Југославије.
2 май 1991 г. | Сукоб у Борову Селу
Жесток оружани окршај између хрватских полицајаца и локалних српских снага у Борову Селу код Вуковара, са значајним људским жртвама, након чега је сукоб прерастао у отворени рат.
25 юни 1991 г. | Проглашење независности Словеније и Хрватске
Скупштине Словеније и Хрватске усвојиле су одлуке о проглашењу државне независности, чиме је и званично отпочео процес распада СФРЈ.
27 юни 1991 г. | Почетак рата у Словенији
Југословенска народна армија (ЈНА) је добила задатак да поврати контролу над државним граничним прелазима које је преузела словеначка полиција, чиме је започео десетодневни оружани сукоб са Територијалном одбраном Словеније.
2 юли 1991 г. | Протест мајки војника ЈНА у Скупштини СР Србије
Мајке младића на одслужењу војног рока у ЈНА упале су и прекинуле заседање Скупштине СР Србије захтевајући безбедан повратак своје деце из ратног сукоба у Словенији.
7 юли 1991 г. | Брионска декларација и крај рата у Словенији
Под покровитељством Европске економске заједнице потписана је Брионска декларација којом је договорен прекид ватре, деблокада и повлачење ЈНА из Словеније, као и тромесечни мораторијум на одлуке о независности Словеније и Хрватске.
28 юли 1991 г. | Антиратни „Концерт за мир” у Сарајеву
Телевизија Јутел организовала је масовни музички концерт у дворани Зетра у Сарајеву са циљем слања антиратне поруке и апела да се ратни сукоби не прошире на остатак Југославије.
8 септември 1991 г. | Проглашење независности СР Македоније
Након спроведеног референдума, Скупштина Македоније прогласила је независност од СФРЈ.
ноември 1991 г. | Пад Вуковара
Након тромесечних тешких и разорних борби које су потпуно разориле град, јединице ЈНА и српске формације преузеле су контролу над Вуковаром крајем новембра 1991. године.
7 декември 1991 г. | Убиство породице Зец у Загребу
Припадници специјалне јединице полиције Републике Хрватске у Загребу су извршили свирепо убиство чланова српске породице Зец – оца Михајла, мајке Марије и дванаестогодишње ћерке Александре.
19 декември 1991 г. | Оснивање Републике Српске Крајине
Срби у Хрватској су на подручјима са већинским српским становништвом прогласили формирање Републике Српске Крајине.
1992 г. | Почетак рата у Босни и Херцеговини
У пролеће 1992. године отпочео је међуетнички оружани сукоб у Босни и Херцеговини између снага босанских Муслимана (Армија БиХ), босанских Срба (Војска Републике Српске) и босанских Хрвата (ХВО).
9 януари 1992 г. | Проглашење Републике Српске
Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини прогласила је Републику српског народа Босне и Херцеговине (касније названу Република Српска).
6 април 1992 г. | Међународно признање независности Босне и Херцеговине
Европска заједница и САД признале су независност Босне и Херцеговине, након чега је у овој републици почео крвави грађански и међуетнички рат који је трајао до краја 1995. године.
27 април 1992 г. | Проглашење Савезне Републике Југославије (СРЈ)
Република Србија и Република Црна Гора прогласиле су нови Устав заједничке државе под називом Савезна Република Југославија, чиме је формално окончано постојање СФРЈ.
май 1992 г. | Увођење економских санкција СР Југославији
Савет безбедности УН увео је строге економске санкције и трговински ембарго СР Југославији (Србији и Црној Гори) због оптужби за умешаност у ратна дешавања у Босни и Херцеговини.
3 май 1992 г. | Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици
Снаге Армије БиХ напале су колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву која се, у складу са претходним договором о повлачењу и уз присуство УНПРОФОР-а, повлачила из града; том приликом страдало је преко 40 војника.
1993 г. | Оснивање Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ)
Савет безбедности Организације уједињених нација основао је Хашки трибунал са задатком да процесуира починиоце тешких кршења међународног хуманитарног права и ратних злочина почињених на простору бивше Југославије.
1993 г. | Злочин у Ахмићима
Током бошњачко-хрватског сукоба у средњој Босни, припадници хрватских снага (ХВО) извршили су масакр у селу Ахмићи, убивши више од 100 босанских Муслимана цивила.
7 януари 1993 г. | Злочин над српским становништвом у селу Кравица
Бошњачке снаге из Сребренице упале су на православни Божић у српско село Кравица код Братунца и извршиле масовни злочин над цивилима и мештанима.
27 януари 1993 г. | Погибија Срђана Алексића
Срђан Алексић из Требиња преминуо је од последица батина након што је бранио свог комшију Муслимана од напада припадника Војске Републике Српске, поставши симбол људскости и отпора безумљу рата.
27 февруари 1993 г. | Злочин у Штрпцима
Српске паравојне јединице отеле су из воза у станици Штрпци 20 путника, претежно бошњачке националности, и ликвидирале их. Међу њима је убијен и пензионисани официр ЈНА Томо Бузов који је покушао да их одбрани.
1994 г. | Геноцид у Руанди и завршетак рата
Екстремистички припадници већинског народа Хуту извршили су масовни геноцид над мањинским народом Тутси и умереним припадницима свог народа, у коме је за неколико месеци убијено око милион људи.
1994 г. | Окончање хрватско-бошњачког сукоба и стварање Федерације БиХ
Дипломатским ангажовањем САД почетком 1994. године прекинут је оружани сукоб између Хрвата и Бошњака и постигнут је договор о формирању заједничке Федерације Босне и Херцеговине.
1995 г. | Потписивање Ердутског споразума
Мировни споразум којим је договорена мирна реинтеграција преосталог дела Републике Српске Крајине (Источна Славонија, Барања и Западни Срем) у састав Републике Хрватске.
1995 г. | Крај рата у Хрватској
Окончање рата у Хрватској након војних операција „Бљесак” и „Олуја”, као и склапања Ердутског споразума и Дејтонског мира.
1995 г. | Крај рата у Босни и Херцеговини
Окончање оружаних сукоба у БиХ потписивањем Дејтонског мировног уговора, након чега је уследила међународна имплементација мира.
1 май 1995 г. | Почетак војне операције „Бљесак”
Хрватске војне и полицијске снаге покренуле су операцију (трајала 1–3. маја) којом су заузеле простор западне Славоније под контролом Републике Српске Крајине, прогнавши више од 15.000 Срба.
юли 1995 г. | Пад Сребренице и масовни злочин над Бошњацима
Војска Републике Српске заузела је заштићену енклаву УН Сребреницу, након чега су њене јединице и паравојне формације извршиле масовна погубљења више хиљада заробљених бошњачких мушкараца, што је МКСЈ окарактерисао као геноцид.
август 1995 г. | НАТО операција бомбардовања положаја Војске Републике Српске
Током августа и септембра 1995. године НАТО снаге су отворено интервенисале у сукобу у БиХ, изводећи снажне ваздушне ударе на војне положаје и инфраструктуру Војске Републике Српске.
4 август 1995 г. | Почетак војне операције „Олуја”
Хрватска војска покренула је масовну офанзиву (4–7. августа) на просторе Републике Српске Крајине (Северна Далмација, Лика, Кордун, Банија), што је довело до пада РСК, егзодуса око 230.000 српских цивила и бројних ратних злочина.
14 декември 1995 г. | Потписивање Дејтонског мировног споразума у Паризу
Споразум претходно усаглашен у новембру у Дејтону (САД) званично је потписан у Паризу. Њиме је завршен рат у БиХ, а држава уређена кроз два ентитета: Федерацију БиХ (51%) и Републику Српску (49%).
ноември 1996 г. | Почетак грађанских и студентских протеста у Србији
Након што је режим Слободана Милошевића одбио да призна победу опозиционе коалиције „Заједно” на локалним изборима у већим градовима, половином новембра избили су масовни тромесечни протести.
февруари 1997 г. | Крај протеста и признавање резултата локалних избора у Србији
Крајем фебруара 1997. године, под притиском свакодневних грађанских и студентских демонстрација, Милошевићев режим признао је изборне резултате и опозиција је преузела власт у Београду и другим градовима.
1998 г. | Почетак рата на Косову и Метохији
Ескалација оружаних сукоба између војних и полицијских снага Савезне Републике Југославије (Србије) и сепаратистичке Ослободилачке војске Косова (ОВК).
1999 г. | Завршетак ратова на простору бивше Југославије
Окончан је период ратних сукоба на простору бивше Југославије који су трајали током деведесетих година XX века.
февруари 1999 г. | Мировни преговори у Рамбујеу
Неуспели међународни преговори у дворцу Рамбује у Француској ради мирног решења косовске кризе; власти СРЈ одбиле су споразум због захтева за војним присуством НАТО снага на целој територији државе.
24 март 1999 г. | Почетак НАТО агресије на Савезну Републику Југославију
Без одобрења Савета безбедности УН, НАТО пакт предвођен САД започео је 78-дневно ваздушно бомбардовање цивилних, привредних и војних циљева широм СР Југославије.
12 април 1999 г. | Ракетни напад на путнички воз у Грделичкој клисури
НАТО авијација погодила је путнички воз у покрету на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло најмање 15 цивила.
23 април 1999 г. | Бомбардовање зграде Радио-телевизије Србије (РТС)
НАТО пројектили директно су погодили зграду РТС-а у Београду, проглашену за легитимну мету, усмртивши 16 радника телевизије на радним местима.
9 юни 1999 г. | Потписивање Војно-техничког споразума у Куманову
Споразум којим су договорени услови прекида непријатељстава и повлачење снага Војске Југославије и полиције Србије са подручја Косова и Метохије.
10 юни 1999 г. | Усвајање Резолуције 1244 и крај рата на Косову и Метохији
Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244 којом се гарантује територијални суверенитет СРЈ над КиМ, али се покрајина ставља под привремену међународну цивилну и војну управу (УНМИК/КФОР); обустављено је НАТО бомбардовање.
август 21 век | Отмица и убиство Ивана Стамболића
Припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) Ресора државне безбедности Србије отели су и убили некадашњег председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића.
септември 21 век | Председнички избори у СР Југославији
Слободан Милошевић изгубио је на изборима од кандидата Демократске опозиције Србије (ДОС) др Војислава Коштунице, али је власт првобитно одбила да призна победу опозиције у првом кругу.
5 октомври 21 век | Петооктобарске демонстрације у Београду
Масовни протести стотина хиљада грађана из целе Србије у Београду довели су до коначног обарања режима Слободана Милошевића и покретања процеса демократске и економске транзиције.
2001 г. | Додела Нобелове награде за мир Кофију Анану
Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, дипломата из Гане, награђен је Нобеловом наградом за мир за свој допринос унапређењу светског мира и рада УН.
11 септември 2001 г. | Терористички напади на САД 11. септембра
Припадници терористичке организације Ал Каида извели су серију координисаних напада отетим путничким авионима на куле Светског трговинског центра у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, при чему је погинуло скоро 3.000 људи, а око 25.000 повређено.
2003 г. | Инвазија и окупација Ирака
Војне снаге Сједињених Америчких Држава и савезника извршиле су окупацију Ирака под изговором да ирачки режим производи оружје за масовно уништење и пружа подршку међународном тероризму.
2003 г. | Проналазак посмртних остатака Ивана Стамболића
На Фрушкој гори су откривени посмртни остаци убијеног политичара Ивана Стамболића, чиме је расветљена његова отмица из августа 2000. године.
4 февруари 2003 г. | Стварање Државне заједнице Србије и Црне Горе
Усвајањем Уставне повеље престала је да постоји Савезна Република Југославија, а основана је Државна заједница Србија и Црна Гора.
12 март 2003 г. | Атентат на премијера Зорана Ђинђића
Председник Владе Републике Србије Зоран Ђинђић убијен је снајперским хицем испред зграде Владе у Београду у атентату који су организовали припадници Земунског клана повезани са Јединицом за специјалне операције (ЈСО).
17 март 2004 г. | Мартовски погром над Србима на Косову и Метохији
У периоду од 17. до 19. марта екстремисти међу косовским Албанцима извршили су масовно насиље, етничко чишћење преосталих Срба, као и уништавање и спаљивање домова и средњовековних српских цркава и манастира.
2006 г. | Смрт Слободана Милошевића
Бивши председник Србије и СР Југославије преминуо је у притворској јединици Хашког трибунала током судског процеса за ратне злочине.
3 юни 2006 г. | Проглашење независности Црне Горе
Након референдума о државно-правном статусу, Скупштина Црне Горе прогласила је независност, чиме је престала да постоји Државна заједница Србија и Црна Гора и дефинитивно окончан живот југословенске идеје и државне заједнице.
5 юни 2006 г. | Проглашење самосталности Републике Србије
Након што су се грађани Црне Горе на референдуму изјаснили за независност, Државна заједница Србија и Црна Гора је распуштена, а Народна скупштина Србије је 5. јуна потврдила континуитет и самосталност Републике Србије.
2008 г. | Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП)
Република Србија је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, што је представљало кључни корак у процесу европских интеграција и економских реформи.
17 февруари 2008 г. | Једнострано проглашење независности Косова
Привремене институције самоуправе у Приштини супротно Уставу Србије и Резолуцији 1244 СБ УН једнострано су прогласиле независност од Републике Србије.
2010 г. | Усвајање Декларације о Сребреници у Народној скупштини Србије
Народна скупштина Републике Србије усвојила је декларацију којом се осуђује злочин над бошњачким становништвом у Сребреници из јула 1995. године и упућује позив другим државама региона да осуде злочине над Србима.
2011 г. | Почетак грађанског рата у Сирији
У Сирији је отпочео грађански рат који је проузроковао велика разарања, људска страдања и масовни талас избеглица ка Европи и суседним земљама.
2011 г. | Пад режима Моамера ел Гадафија у Либији
Збацивање дугогодишњег режима Моамера ел Гадафија довело је до стања политичке нестабилности и анархије у Либији, што је подстакло масовне миграције преко Средоземног мора.
2011 г. | Ликвидација Осаме бин Ладена
Вођу терористичке организације Ал Каида, Осаму бин Ладена, који је био организатор напада 11. септембра, ухватиле су и ликвидирале америчке специјалне снаге у Пакистану.
2015 г. | Врхунац европске мигрантске кризе
Мигрантска криза достигла је свој врхунац када су стотине хиљада избеглица и миграната из ратом захваћених подручја Азије и Африке кренуле ка Европи преко балканске и медитеранских рута.
2016 г. | Ступање на снагу Циљева одрживог развоја УН
Након усвајања резолуције на Самиту УН, званично су ступили на снагу глобални Циљеви одрживог развоја за период до 2030. године, усмерени на економски развој уз заштиту животне средине.
2019 г. | Појава новог корона-вируса у Кини
У Кини је забележена појава новог корона-вируса, који узрокује акутно респираторно обољење и представља претњу глобалном систему јавног здравља.
2020 г. | Проглашење глобалне пандемије корона-вируса
Ширење корона-вируса на читаву планету прерасло је у светску пандемију, која је наметнула ванредне мере, затварања и озбиљне економске и друштвене изазове глобалном друштву.
Савремени свет и економско-технолошка глобализација
Крајем XX века, убрзани развој информационо-комуникационих технологија и масовна експанзија интернета средином деведесетих година трансформисали су свет у међусобно повезано „глобално село”. Примена рачунарских система, софтвера и роботике из корена је променила индустријску производњу, повећала њену ефикасност и преобликовала свакодневну комуникацију.
Економску глобализацију обележило је ширење слободне трговине уз укидање царинских и пореских баријера, као и јачање мултинационалних компанија. Ове корпорације управљачке центре задржавају у економски најразвијенијим државама, док производне погоне премештају у регионе са јефтинијом радном снагом и сировинама.
Поред технолошког напретка, савремено друштво суочило се са озбиљним глобалним претњама:
- Здравствени изазови: Појава синдрома стечене имунодефицијенције (СИДА) почетком осамдесетих година XX века однела је око 35 милиона живота, док је крајем 2019. године појава вируса корона у Кини изазвала светску пандемију током 2020. године.
- Еколошки и друштвени проблеми: Продубљивање економског јаза између развијеног и неразвијеног света, последице климатских промена, као и дефинисање 17 циљева одрживог развоја од стране Уједињених нација (званично ступили на снагу 2016. са роком до 2030. године).
Међународни сукоби и безбедност крајем XX и почетком XXI века
Након окончања Хладног рата, Сједињене Америчке Државе постале су водећа глобална сила, али свет није ушао у еру трајног мира. Бројни регионални конфликти били су подстакнути верским и националним сукобима, попут криза на Блиском истоку, тензија у Северној Ирској и курдског питања.
Кључни међународни сукоби и догађаји обухватају:
- Први заливски рат (1990–1991): Након ирачке окупације Кувајта, међународна војна коалиција предвођена Сједињеним Америчким Државама и подржана мандатом Савета безбедности ОУН поразила је снаге Садама Хусеина ради успостављања контроле над нафтним изворима у Персијском заливу. Нова интервенција и америчка окупација Ирака уследиле су 2003. године под оптужбама о поседовању оружја за масовно уништење.
- Геноцид у Руанди (1994): Током грађанског рата у овој афричкој земљи, екстремистички припадници народа Хуту убили су приближно милион људи, углавном припадника мањинског народа Тутси и умерених Хутуа, што је изазвало оштре међународне критике због споре реакције мировне мисије УН.
- Терористички напади 11. септембра 2001: Серија синхронизованих напада отетим авионима на Њујорк (Куле близнакиње Светског трговинског центра) и Вашингтон, коју је извела организација Ал Каида под вођством Осаме бин Ладена, резултирала је са готово 3.000 погинулих и око 25.000 повређених цивила. Бин Ладен је лоциран и ликвидиран у Пакистану 2011. године.
- Геополитичка прерасподела моћи: Почетак XXI века означио је опоравак и консолидацију утицаја Русије, као и убрзан економски и спољнополитички успон Кине као нове суперсиле.
Савремене миграције и избегличке кризе
Политичка нестабилност, ратна разарања и економска неизвесност покренули су велике миграционе таласе са простора Африке, Азије, Латинске Америке и Балкана. Број миграната порастао је са преко 84 милиона 1970. године на више од 271 милион 2019. године.
Међународно право (Женевска конвенција из 1951. године и Универзална декларација о људским правима) јасно разликује:
- Избеглице: Особе које напуштају своје матичне државе због директне опасности по живот, прогона или рата и остварују право на азил у другој земљи.
- Интерно расељена лица: Људи прогнани из својих домова који остају унутар граница сопствене државе.
- Економске мигранте: Појединце који добровољно путују у потрази за бољим животним условима и запослењем.
Грађански рат у Сирији и колапс државног поретка у Либији након свргавања Моамера ел Гадафија (2011) покренули су европску мигрантску кризу која је врхунац достигла 2015. године. Један од главних праваца кретања била је балканска рута, током које је кроз Србију прошло више од милион људи. Ове миграције изазвале су појачане мере контроле на границама ЕУ, али и пораст ксенофобије и говора мржње у појединим европским друштвима.
Политичка криза у Југославији током осамдесетих година XX века
Смрт председника Јосипа Броза Тита 1980. године отворила је период дубоке политичке и економске нестабилности у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ). Несугласице око федералног уређења према Уставу из 1974. године изазвале су сукобе између републичких руководстава:
- Криза на Косову: Масовне демонстрације косовских Албанаца избиле су 1981. године са захтевом за добијање статуса републике за САП Косово и признавање статуса конститутивног народа.
- Меморандум САНУ (1985–1986): Нацрт документа српских академика који је указао на тежак друштвени, културни и политички положај српског народа у Југославији и уставну неравноправност СР Србије, што је изазвало оштре осуде југословенских власти.
- Успон Слободана Милошевића: Током 1987. године (посета Косову Пољу уз поруку „Нико не сме да вас бије”), Милошевић се профилисао као национални лидер, што је довело до уклањања Ивана Стамболића са чела председништва Србије.
- Уставни преображај и митинг на Газиместану (1989): Усвајањем уставних амандмана у марту 1989. године знатно су смањене надлежности покрајина Војводине и Косова, а Милошевић је изабран за председника Председништва СР Србије. На прослави шестогодишњице Косовске битке на Газиместану 28. јуна 1989. године окупило се преко милион људи.
Пад Берлинског зида 1989. године и захтеви западних сила за демократизацијом додатно су убрзали кризу југословенског једнопартијског система.
Распад Савеза комуниста и дезинтеграција Југославије
Почетком 1990. године, на XIV ванредном конгресу Савеза комуниста Југославије, словеначка и хрватска делегација напустиле су заседање, чиме је партија фактички престала да постоји. Током 1990. године одржани су први вишепартијски избори у свим југословенским републикама:
- У Словенији и Хрватској победу су однеле снаге које су се залагале за конфедерацију или отцепљење (у Хрватској Хрватска демократска заједница предвођена Фрањом Туђманом).
- У Србији је победила Социјалистичка партија Србије на челу са Слободаном Милошевићем.
- У Босни и Херцеговини власт је преузела тројна коалиција националних странака: Странка демократске акције (Алија Изетбеговић), Српска демократска странка (Радован Караџић/Момчило Крајишник) и ХДЗ БиХ (Јуре Пеливан).
Премијер СФРЈ Анте Марковић безуспешно је покушавао да кроз економске програме очува државу и приближи је европским интеграцијама. Тензије су ескалирале сукобима навијача на утакмици Динамо–Црвена звезда (мај 1990) и побуном Срба у Книнској Крајини (август 1990). У Београду су 9. марта 1991. године одржани масовни опозициони протести које је предводио Српски покрет обнове (Вук Драшковић), током којих је режим извео војне тенкове на улице.
Проглашењем независности Словеније и Хрватске 25. јуна 1991. године почео је неповратан процес распада. Кратки сукоб између ЈНА и словеначких снага (27. јун – 7. јул 1991) окончан је потписивањем Брионске декларације и повлачењем ЈНА.
Хронологија настанка нових држава:
- 25. јун 1991: Декларације о независности Словеније и Хрватске.
- 8. септембар 1991: Независност Македоније.
- 19. децембар 1991: Проглашење Републике Српске Крајине.
- 9. јануар 1992: Проглашење Републике Српске.
- 6. април 1992: Међународно признање Босне и Херцеговине.
- 27. април 1992: Проглашење Савезне Републике Југославије (СРЈ), коју су чиниле Србија и Црна Гора.
- 4. фебруар 2003: Преуређење у Државну заједницу Србије и Црне Горе.
- 3. јун 2006: Проглашење самосталности Црне Горе (чиме је и Република Србија 5. јуна постала независна држава).
Рат у Хрватској (1991–1995)
Усвајањем новог Устава Републике Хрватске крајем 1990. године, српски народ је изгубио статус конститутивног народа и постао национална мањина. Први оружани инциденти одиграли су се на пролеће 1991. године у Пакрацу, на Плитвицама и у Борову Селу. Срби на простору Книнске Крајине, Лике, Кордуна, Баније, Западне и Источне Славоније формирали су Републику Српску Крајину (РСК) са циљем останка у заједници са Србијом.
Једна од најжешћих битака вођена је за град Вуковар, који је након тромесечне опсаде и тешких разарања ЈНА заузела крајем новембра 1991. године.
Слом Републике Српске Крајине уследио је 1995. године кроз две велике операције хрватске војске:
- Операција „Бљесак” (1–3. мај 1995): Хрватске снаге заузеле су Западну Славонију, одакле је протерано преко 15.000 Срба.
- Операција „Олуја” (4–7. август 1995): Заузет је највећи део територије РСК; у операцији и након ње почињени су бројни ратни злочини и етничко чишћење над српским цивилима, а око 230.000 Срба напустило је Хрватску.
Преостали делови (Источна Славонија, Барања и Западни Срем) мирно су интегрисани у правни систем Хрватске путем Ердутског споразума из 1995. године. Током рата страдало је око 23.000 људи, док је удео српског становништва у Хрватској пао са 12,2% (1991) на испод 5% (према попису из 2001).
Рат у Босни и Херцеговини (1992–1995)
Ратни сукоб у Босни и Херцеговини започео је у пролеће 1992. године након међународног признања независности БиХ. Сукоб је вођен између Армије БиХ (снаге босанских Муслимана), Војске Републике Српске (ВРС) и Хрватског вијећа одбране (ХВО):
- Опсада Сарајева и почетак рата: Напад на повлачећу колону ЈНА у Добровољачкој улици одиграо се 3. маја 1992. године. Због оптужби за мешање у рат, Савет безбедности ОУН увео је крајем маја 1992. године свеобухватне економске санкције СР Југославији.
- Хрватско-бошњачки рат: Током 1993. године распламсао се сукоб између дојучерашњих савезника (злочини у Ахмићима, рушење Старог моста у Мостару), који је завршен почетком 1994. године под окриљем САД потписивањем споразума о стварању Федерације БиХ.
- Масовна страдања и злочини: Злочини над српским цивилима забележени су у селима око Братунца и Сребренице (Кравица, јануар 1993). У јулу 1995. године снаге ВРС заузеле су заштићену енклаву Сребреницу, након чега је ликвидирано више хиљада заробљених бошњачких мушкараца, што је Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) квалификовао као геноцид.
- НАТО интервенција и Дејтонски споразум: У августу и септембру 1995. године НАТО авијација извршила је бомбардовање положаја ВРС. Мировни преговори у бази Рајт-Патерсон у Дејтону окончани су у новембру 1995, а мировни уговор су у Паризу 14. децембра 1995. потписали Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.
Дејтонским уговором Босна и Херцеговина је уређена као сложена држава подељена на два ентитета: Федерацију Босне и Херцеговине (51% територије) и Републику Српску (49% територије). Укупан број жртава рата процењује се на око 100.000 људи.
Рат на Косову и Метохији и НАТО агресија 1999. године
Током 1998. године оружане снаге СР Југославије и полиције Србије ушле су у отворени сукоб са формацијама сепаратистичке тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК). Након неуспеха мировних преговора у Рамбујеу у фебруару 1999. године, НАТО савез је 24. марта 1999. године, без одобрења Савета безбедности УН, отпочео војну агресију на СР Југославију.
Бомбардовање је трајало 78 дана, при чему су уништавани цивилни, саобраћајни, индустријски и медијски објекти (зграда РТС-а у Београду, мостови у Новом Саду, воз у Грделичкој клисури, Ниш, Сурдулица, Алексинац).
Ратна дејства су окончана:
- Кумановским војно-техничким споразумом (9. јун 1999): Предвиђено је повлачење војске и полиције СРЈ са територије Косова и Метохије.
- Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (10. јун 1999): Потврђен је суверенитет и територијални интегритет СРЈ (Србије) над покрајином уз успостављање међународне цивилне и војне управе (УНМИК и КФОР).
Упркос присуству међународних снага, екстремистичке групе организовале су Мартовски погром (17–19. март 2004), током кога је протеран велики број Срба, спаљене су српске куће и порушени средњовековни манастири и цркве. Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. године једнострано прогласили независност.
Политичке промене у Србији и савремени изазови
Режим Слободана Милошевића био је знатно ослабљен након грађанских и студентских протеста 1996/1997. године, када је власт морала да призна победу опозиционе коалиције „Заједно” на локалним изборима.
Кључни преокрет одиграо се након председничких избора у септембру 2000. године. Одбијање режима да призна победу кандидата Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислава Коштунице довело је до масовних демонстрација 5. октобра 2000. године у Београду, што је означило крај Милошевићеве владавине. Милошевић је изручен Хашком трибуналу, где је преминуо 2006. године.
Србија је ушла у политичку и економску транзицију ка тржишној привреди и европским интеграцијама:
- Премијер Зоран Ђинђић, који је предводио реформе, убијен је у атентату 12. марта 2003. године.
- Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између Србије и Европске уније потписан је 2008. године.
Положај српског народа, културно наслеђе и антиратни покрети
Ван граница Републике Србије живи између три и четири милиона припадника српског народа, подељених у две категорије:
- Срби у дијаспори: Исељеници и њихови потомци широм западних земаља и прекоокеанских држава.
- Срби у региону: Припадници српског народа у бившим југословенским републикама и суседним земљама (БиХ, Хрватска, Црна Гора, Северна Македонија, Словенија, Румунија, Мађарска, Албанија).
Распадом југословенске федерације многи Срби су од конститутивног народа претворени у националну мањину. Кључну улогу у очувању њиховог идентитета током историје задржала је Српска православна црква. Савремена Србија се уједно суочава и са великим проблемом емиграције високообразованог становништва („одлив мозгова”).
Током свих ратних збивања деведесетих година забележен је и снажан антиратни отпор у друштву. Један од најистакнутијих симбола тог покрета био је београдски музички пројекат „Римтутитуки” из 1992. године са поруком „Мир, брате, мир”. Поред тога, ратове је пратило масовно затирање верских и историјских споменика, попут уништења Старог моста у Мостару (новембар 1993) и бројних православних светиња на Косову и Метохији. Ратови су изнедрили и појединце који су се супротставили насиљу ризикујући сопствене животе ради заштите комшија друге националности (Срђан Алексић, Томо Бузов).
