Корице уџбеника

II.3. Права и раван

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

На основу слике 3.10:

а)

Права \( a \) лежи целом својом дужином у равни \( \pi \). \( a \subset \pi \)

б)

Права \( b \) продире раван \( \pi \) под правим углом, што је означено симболом за нормалност. \( b \perp \pi \)

в)

Права \( c \) нема заједничких тачака са равни \( \pi \) (растојање је константно). Права \( a \) припада равни \( \pi \), а према дефиницији: \( p \subset \alpha \implies p \parallel \alpha \). \( a \parallel \pi \) и \( c \parallel \pi \)

Детаљно решење

Увод

У овом задатку анализирамо узајамне положаје праве и равни на основу слике 3.10. Права и раван могу бити у три основна положаја: права може да припада равни (имају све заједничке тачке), права може да сече раван (имају једну заједничку тачку) или права може бити паралелна равни (немају заједничких тачака). Специјалан случај сечења је када је права нормална на раван.

а) Права која припада равни \( \pi \)

Посматрајући слику 3.10, видимо да је права \( a \) нацртана тако да цела лежи унутар приказаног дела равни \( \pi \). На слици нема ознака продора (тачака где права пресеца раван) нити испрекиданих линија које би указивале на то да права пролази изнад или испод равни. Дакле, права \( a \) припада равни \( \pi \).

б) Права која је нормална на раван \( \pi \)

Права је нормална на раван ако сече раван и ако је на слици означен мали квадрат (симбол правог угла) на месту продора у односу на праву у тој равни. На слици 3.10 права \( b \) продире кроз раван \( \pi \), а код тачке продора видимо ознаку правог угла (\( \perp \)) у односу на површину равни. Такође, права је приказана вертикално у односу на хоризонтално постављену раван. Дакле, права \( b \) је нормална на раван \( \pi \).

в) Права паралелна равни \( \pi \)

Према дефиницији са стране 48 уџбеника, права је паралелна равни ако јој припада или ако немају заједничких тачака. На слици 3.10 права \( c \) је приказана изнад равни \( \pi \). Растојање између праве \( c \) и равни \( \pi \) је означено двема вертикалним дужима једнаких дужина, што указује на то да права \( c \) никада неће пресећи раван \( \pi \). Такође, по дефиницији, и права \( a \) је паралелна равни \( \pi \) јер јој припада (\( a \subset \pi \implies a \parallel \pi \)). Дакле, праве \( a \) и \( c \) су паралелне равни \( \pi \).

Кратак запис решења:

а) Права \( a \) (јер \( a \subset \pi \)). б) Права \( b \) (јер \( b \perp \pi \), означено на слици). в) Праве \( a \) и \( c \) (јер \( a \subset \pi \implies a \parallel \pi \) и \( c \cap \pi = \emptyset \implies c \parallel \pi \)).

Најважније из лекције

  • Тачке, праве и равни су основни скупови у простору. Тачке се обележавају великим словима (\( A, B \)), праве малим (\( a, b \)), а равни грчким словима (\( \alpha, \beta \)).
  • Колинеарне тачке леже на истој правој. Две тачке увек одређују једну праву.
  • Компланарне тачке леже у истој равни. Једну раван јединствено одређују: 3 неколинеарне тачке, права и тачка ван ње, две праве које се секу или две паралелне праве.
  • Две праве у простору могу да се секу (1 тачка), буду паралелне (0 тачака, иста раван) или буду мимоилазне (0 тачака, различите равни).
  • Права и раван могу бити паралелне, права може припадати равни, или је може продирати у једној тачки.
  • Две равни могу бити паралелне или се сећи (њихов пресек је тада права).
Стереометрија је део геометрије који се бави просторним фигурама и односима међу њима (за разлику од планиметрије која проучава равне фигуре).
Простор замишљамо као скуп чији су елементи тачке. Основне врсте подскупова простора су праве и равни.
Тачке се означавају великим словима латинице: \( A, B, C, D, ... \)
Праве се означавају малим словима латинице: \( a, b, c, d, ... \)
Равни се означавају словима грчког алфабета: \( \alpha, \beta, \gamma, \delta, \rho, \pi, ... \)
За сваке две различите тачке постоји тачно једна права која их садржи. Праву одређену тачкама \( A \) и \( B \) означавамо са \( p(A, B) \) или краће права \( AB \).
Ако тачка \( A \) припада правој \( p \), пишемо \( A \in p \). Ако не припада, пишемо \( B \notin p \).
За три и више тачака кажемо да су колинеарне ако припадају једној правој, односно неколинеарне ако не постоји права која их садржи све заједно.
Број правих одређених са \( n \) тачака (од којих никоје три нису колинеарне): \[ \frac{n(n - 1)}{2} \]
Колико правих је одређено са 5 тачака од којих никоје три нису колинеарне?
Користећи формулу \( \frac{n(n - 1)}{2} \) за \( n = 5 \): \[ \frac{5(5 - 1)}{2} = \frac{5 \cdot 4}{2} = \frac{20}{2} = 10 \] Одговор: Одређено је 10 правих.
Три неколинеарне тачке одређују тачно једну раван. Раван одређену тачкама \( A, B \) и \( C \) означавамо са \( \rho(A, B, C) \) или краће раван \( ABC \).
За четири и више тачака кажемо да су компланарне ако припадају истој равни, односно некомпланарне ако не постоји раван која их све садржи.
Начини одређивања равни: Раван је јединствено одређена ако су дати:
  • Три неколинеарне тачке.
  • Права и тачка која јој не припада.
  • Две праве које се секу.
  • Две паралелне праве.
Права и раван у простору могу имати три различита међусобна положаја:
  • Права припада равни: Уколико све тачке праве \( p \) припадају равни \( \rho \), пишемо \( p \subset \rho \). (Ако права и раван имају више од једне заједничке тачке, права се налази у тој равни).
  • Права продире раван: Ако имају тачно једну заједничку тачку \( P \), пишемо \( p \cap \rho = \{P\} \).
  • Права је паралелна са равни: Ако немају заједничких тачака, пишемо \( p \parallel \rho \) (\( p \cap \rho = \emptyset \)).
Илустрација три међусобна положаја праве и равни. Приказана је раван $\rho$ као паралелограм, благо нагнута ради 3D перспективе.
Први положај: Права $p$ лежи у равни $\rho$, нацртана је у потпуности унутар граница равни.
Други положај: Права $a$ продире раван $\rho$ у тачки $P$. Део праве $a$ изнад равни је пуна линија, а део испод равни је испрекидана линија. Права $a$ продире раван под косим углом.
Трећи положај: Права $b$ је паралелна са равни $\rho$, нацртана је изнад равни, тако да њено визуелно растојање од равни изгледа константно.
Две различите праве у простору могу бити:
  • Паралелне: Немају заједничких тачака и припадају истој равни. \( a \parallel b \) (\( a \cap b = \emptyset \)).
  • Секу се: Имају тачно једну заједничку тачку (припадају истој равни). \( a \cap b = \{P\} \).
  • Мимоилазне: Немају заједничких тачака и не припадају истој равни. Ознака: \( a \dot{-} b \).
Модел коцке са означеним теменима. Темена доње основе су означена као A, B, C, D, крећући се од предње леве тачке у смеру супротном казаљки на сату. Темена горње основе су означена као A1, B1, C1, D1, директно изнад одговарајућих темена доње основе. Цртају се две мимоилазне праве: прва права пролази кроз ивицу A1B1 (горња предња ивица), а друга права пролази кроз ивицу BC (доња десна бочна ивица). Обе праве су истакнуте дебљом линијом или другом бојом да би се јасно показало да се не секу и не леже у истој равни.
Ако замислимо коцку \( ABCDA_1B_1C_1D_1 \), праве које садрже ивице \( AB \) и \( CD \) су паралелне. Праве \( AB \) и \( BC \) се секу у тачки \( B \). Праве \( AB \) и \( CC_1 \) су мимоилазне.
Две различите равни у простору могу имати следеће односе:
  • Секу се: Имају заједничке тачке. Пресек две равни је увек једна права. Пишемо \( \alpha \cap \beta = p \).
  • Паралелне су: Немају заједничких тачака. Пишемо \( \alpha \parallel \beta \) (\( \alpha \cap \beta = \emptyset \)).

Задаци за вежбање

Лак: Како се називају праве у простору које немају заједничких тачака и не припадају истој равни?
Одговор: Такве праве се називају мимоилазне праве.
Средњи: Дато је 6 тачака у простору тако да никоје три нису колинеарне. Колико укупно правих је одређено овим тачкама?
Користимо формулу за број правих: \( \frac{n(n - 1)}{2} \) где је \( n = 6 \). \[ \frac{6 \cdot 5}{2} = \frac{30}{2} = 15 \] Одговор: Одређено је 15 правих.
Тежак: Дата је коцка \( ABCDA_1B_1C_1D_1 \).
а) У каквом су односу праве \( AA_1 \) и \( DC \)?
б) У каквом су односу права \( A_1B_1 \) и раван \( ABCD \)?
в) Шта је пресек равни \( ABCD \) и равни \( BCC_1B_1 \)?
Одговори:
а) Праве \( AA_1 \) (вертикална) и \( DC \) (хоризонтална, на супротној страни) немају заједничких тачака и не припадају истој равни. Дакле, оне су мимоилазне.
б) Права \( A_1B_1 \) (горња ивица) и раван \( ABCD \) (доња основа) немају заједничких тачака. Права је паралелна са равни.
в) Ове две равни (доња основа и десна бочна страна) се секу по правој која садржи заједничку ивицу. Њихов пресек је права \( BC \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: