Корице уџбеника

III.2. Еквивалентне трансформације једначина. Линеарна једначина с једном непознатом

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а) \( 2 \cdot x = 0 \)

\( x = 0 : 2 \) \( x = 0 \) \( R_a = \{0\} \)

б) \( 0 \cdot x = 2 \)

\( 0 = 2 \) (Нетачно за свако \( x \)) \( R_b = \emptyset \)

в) \( 0 \cdot x = 0 \)

\( 0 = 0 \) (Тачно за свако \( x \in \mathbb{R} \)) \( R_v = \mathbb{R} \)

г) \( \frac{4}{5} \cdot x = 0 \)

\( x = 0 \cdot \frac{5}{4} \) \( x = 0 \) \( R_g = \{0\} \)

д) \( \sqrt{2} \cdot x = 0 \)

\( x = 0 : \sqrt{2} \) \( x = 0 \) \( R_d = \{0\} \)

ђ) \( 0 \cdot x = 7,8 \)

\( 0 = 7,8 \) (Нетачно за свако \( x \)) \( R_{đ} = \emptyset \) Еквивалентне једначине (исти скупови решења): \( a \sim g \sim d \) (решење је \( \{0\} \)) \( b \sim đ \) (решење је \( \emptyset \))

Детаљно решење

Да бисмо одредили скупове решења и утврдили еквивалентност, решићемо сваку једначину појединачно. Еквивалентне једначине су оне које имају исти скуп решења.

а) \( 2 \cdot x = 0 \)

Корак 1: Решавање једначине

Делимо обе стране једначине бројем \( 2 \): \[ x = 0 : 2 \] \[ x = 0 \] Скуп решења је \( R_a = \{0\} \).

б) \( 0 \cdot x = 2 \)

Корак 1: Анализа једначине

Ово је једначина облика \( 0 \cdot x = b \), где је \( b \neq 0 \). Како је производ било ког броја и нуле увек нула, не постоји реалан број \( x \) такав да је \( 0 = 2 \). Скуп решења је празан скуп: \( R_b = \emptyset \).

в) \( 0 \cdot x = 0 \)

Корак 1: Анализа једначине

Ово је једначина облика \( 0 \cdot x = 0 \). Било који реалан број помножен нулом даје нулу, што значи да је ова једнакост тачна за свако \( x \). Скуп решења је скуп свих реалних бројева: \( R_v = \mathbb{R} \).

г) \( \frac{4}{5} \cdot x = 0 \)

Корак 1: Решавање једначине

Множимо обе стране реципрочном вредношћу \( \frac{5}{4} \): \[ x = 0 \cdot \frac{5}{4} \] \[ x = 0 \] Скуп решења је \( R_g = \{0\} \).

д) \( \sqrt{2} \cdot x = 0 \)

Корак 1: Решавање једначине

Делимо обе стране са \( \sqrt{2} \): \[ x = 0 : \sqrt{2} \] \[ x = 0 \] Скуп решења је \( R_d = \{0\} \).

ђ) \( 0 \cdot x = 7,8 \)

Корак 1: Анализа једначине

Слично као у примеру под б), лева страна је увек \( 0 \), а десна \( 7,8 \). Једнакост \( 0 = 7,8 \) никада није тачна. Скуп решења је празан скуп: \( R_{đ} = \emptyset \).

Закључак о еквивалентности

Еквивалентне су једначине које имају идентичне скупове решења: 1. Једначине а), г) и д) су еквивалентне јер им је скуп решења \( \{0\} \). 2. Једначине б) и ђ) су еквивалентне јер им је скуп решења \( \emptyset \) (немају решења). Једначина в) није еквивалентна ниједној другој јер је њено решење цео скуп \( \mathbb{R} \).

Кратак запис решења:

а) \( 2x = 0 \Rightarrow x = 0 \), \( R_a = \{0\} \) б) \( 0x = 2 \Rightarrow 0 = 2 \), \( R_b = \emptyset \) в) \( 0x = 0 \Rightarrow 0 = 0 \), \( R_v = \mathbb{R} \) г) \( \frac{4}{5}x = 0 \Rightarrow x = 0 \), \( R_g = \{0\} \) д) \( \sqrt{2}x = 0 \Rightarrow x = 0 \), \( R_d = \{0\} \) ђ) \( 0x = 7,8 \Rightarrow 0 = 7,8 \), \( R_{đ} = \emptyset \) Еквивалентне су: (а, г, д) и (б, ђ).

Најважније из лекције

Линеарна једначина се може свести на основни облик \(ax + b = 0\). Решава се применом правила еквиваленције: заменом израза еквивалентним, додавањем/одузимањем истог израза обема странама или множењем/дељењем обе стране истим бројем (различитим од нуле).
У зависности од коефицијената, линеарна једначина може имати јединствено решење (\(a \neq 0\)), бесконачно много решења (\(0 \cdot x = 0\)) или бити немогућа - без решења (\(0 \cdot x = b\), где је \(b \neq 0\)).
Еквивалентни полиноми: Полиноми \(A(x)\) и \(B(x)\) су еквивалентни ако за сваки реалан број \(x\) важи \(A(x) = B(x)\).
Линеаран израз: За израз кажемо да је линеаран ако се применом правила за рачунање са полиномима може трансформисати у полином облика \(ax + b\), где је \(a \neq 0\).
Да ли је израз \(3(x - 1) - 2x\) линеаран?
Сређивањем (ослобађањем од заграде и сабирањем сличних монома) добијамо: \(3x - 3 - 2x = x - 3\). Овај облик одговара облику \(ax + b\) (где је \(a=1, b=-3\)), па дати израз јесте линеаран.
Еквивалентне једначине: Две једначине су еквивалентне ако је свако решење једне од њих уједно и решење друге, или ако ниједна од њих нема решење.
Правило замене: Израз који се појављује у једначини можемо заменити њему еквивалентним изразом.
Правило о додавању: Додавањем или одузимањем истог израза или броја са обе стране једначине добијамо еквивалентну једначину.
Ако је \(A = B\), онда је \(A + C = B + C\).
Правило о множењу: Множењем или дељењем обе стране једначине истим бројем различитим од нуле добијамо еквивалентну једначину.
Ако је \(A = B\) и \(c \neq 0\), онда је \(A \cdot c = B \cdot c\).
Сваку линеарну једначину можемо свести на облик \(ax + b = 0\) (односно \(ax = -b\)). Број решења зависи од вредности коефицијената \(a\) и \(b\).
УсловБрој решењаПример
\(a \neq 0\)Јединствено решење \(x = -\frac{b}{a}\)\(2x = 6 \Rightarrow x = 3\)
\(a = 0, b \neq 0\)Нема решења\(0 \cdot x = 5\) (немогуће)
\(a = 0, b = 0\)Сваки реалан број је решење (неодређена једначина / идентитет)\(0 \cdot x = 0\) (увек тачно)
Колико решења има једначина \(3x + 2 = 3x + 5\)?
Применом правила о додавању пребацујемо непознате на леву, а бројеве на десну страну:
\(3x - 3x = 5 - 2\)
\(0 \cdot x = 3\)
Одговор: Како је производ било ког броја и нуле једнак 0, једначина нема решења (ово одговара случају \(a=0, b \neq 0\)).
Уколико једначина садржи разломке, помножите обе стране заједничким садржаоцем (НЗС) свих именилаца како бисте се ослободили разломака.
Ослободите се евентуалних заграда множењем чланова унутар заграде (примена дистрибутивног закона).
„Раздвојите” непознате и константе: применом правила додавања пребаците све чланове који садрже непознату на једну страну једнакости, а познате бројеве на другу.
Средите изразе на обема странама тако да добијете једначину облика \(ax = b\), а затим примените правило множења/дељења да израчунате \(x\).
Решавање једначине \(\frac{x}{2} + 1 = \frac{x}{3}\):
1. Множимо обе стране са НЗС(2, 3) = 6: \(\frac{x}{2} \cdot 6 + 1 \cdot 6 = \frac{x}{3} \cdot 6\)
2. Након скраћивања добијамо: \(3x + 6 = 2x\)
3. Раздвајамо непознате од познатих: \(3x - 2x = -6\)
4. Сређивањем добијамо коначно решење: \(x = -6\)

Задаци за вежбање

Лак: Решите једначину \(4x - 7 = 5\).
\(4x - 7 = 5 \ / + 7\) (додајемо 7 обема странама)
\(4x = 12 \ / : 4\) (делимо обе стране са 4)
\(x = 3\)
Средњи: Решите једначину \(5(x - 2) = 3x + 4\).
Прво се ослобађамо заграде:
\(5x - 10 = 3x + 4\)
Раздвајамо непознате и константе (пребацујемо \(3x\) лево, а \(-10\) десно уз промену знака):
\(5x - 3x = 4 + 10\)
\(2x = 14 \ / : 2\)
\(x = 7\)
Тежак: Решите једначину \(\frac{2x - 1}{3} - \frac{x + 2}{4} = 1\).
Множимо целу једначину најмањим заједничким садржаоцем за бројеве 3 и 4, односно са НЗС(3, 4) = 12:
\(12 \cdot \frac{2x - 1}{3} - 12 \cdot \frac{x + 2}{4} = 12 \cdot 1\)
\(4(2x - 1) - 3(x + 2) = 12\)
Ослобађамо се заграда пазећи на знак минус испред друге заграде:
\(8x - 4 - 3x - 6 = 12\)
\(5x - 10 = 12\)
\(5x = 12 + 10\)
\(5x = 22 \ / : 5\)
\(x = \frac{22}{5} = 4,4\)

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: