Корице уџбеника

III.6. Реши Задатке

Лекција III.6 садржи следеће групе задатака:

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Укупна количина сока (\( V \)): \( V = 15,6\text{ l} \) Запремина једне флаше (\( v \)): \( v = 0,75\text{ l} \) Број флаша (\( n \)): \[ n = V : v \] \[ n = 15,6 : 0,75 \] \[ n = 1560 : 75 \] \[ n = 20,8 \] Пошто се тражи број флаша напуњених до врха: \[ n \approx 20 \] Тачан одговор је под б).

Детаљно решење

Анализа задатка

У задатку је дата укупна количина сока коју је Драгутин направио, а то је \( 15,6 \) литара. Такође је позната запремина једне флаше која износи \( 0,75 \) литара. Наш циљ је да израчунамо колико се таквих флаша може напунити до врха. Овај проблем решавамо дељењем укупне количине сока запремином једне флаше.

Постављање математичког израза

Нека је \( n \) број флаша које Драгутин може да напуни. Да бисмо пронашли тај број, користимо операцију дељења: \[ n = 15,6 : 0,75 \]

Дељење децималних бројева

Да бисмо лакше поделили ова два броја, прво ћемо их помножити са \( 100 \) како бисмо се ослободили децималних зареза (проширивање дељеника и делиоца): \[ 15,6 : 0,75 = 1560 : 75 \] Сада вршимо дељење: \[ 1560 : 75 = 20,8 \] јер је: - \( 156 : 75 = 2 \) и остатак је \( 6 \) (\( 2 \cdot 75 = 150 \)) - Спуштамо \( 0 \), па имамо \( 60 \). Пошто је \( 60 < 75 \), пишемо \( 0 \) и стављамо зарез. - Дописујемо невидљиву нулу, па имамо \( 600 : 75 = 8 \) (\( 8 \cdot 75 = 600 \)).

Интерпретација резултата

Добијени резултат је \( 20,8 \). Будући да питање тражи колико се флаша може напунити до врха, занима нас само цео део овог броја. Драгутин може потпуно да напуни \( 20 \) флаша, док ће у \( 21 \). флаши остати само \( 0,8 \) делова сока (односно неће бити пуна до врха). Дакле, тачан одговор је под б) \( 20 \) флаша.

Кратак запис решења:

\[ n = 15,6 : 0,75 = 1560 : 75 = 20,8 \] Највише напуњених флаша до врха је \( 20 \). Тачан одговор: б).

Најважније из лекције

  • Примена неједначина: текстуалне задатке решавамо у шест корака — одреди познато, уведи непознату \( x \), формирај неједначину, реши је, провери и одговори.
  • Еквивалентне трансформације: истом броју можемо додати/одузети на обе стране (знак се не мења); множење или дељење позитивним бројем не мења знак.
  • Кључно правило: при множењу или дељењу негативним бројем знак неједнакости се окреће (нпр. \( -5t \ge -20 \Rightarrow t \le 4 \)).
  • Скуп решења: решење је скуп бројева; на бројевној правој гранична тачка је ○ (празан кружић) за \( <,\, > \) и ● (пун кружић) за \( \le,\, \ge \).
  • Реалан услов: дужине, време и број предмета траже додатни услов \( x > 0 \) или \( x \ge 0 \).
Многи текстуални (примењени) задаци се своде на решавање линеарне неједначине с једном непознатом. При томе је пожељно да пратиш ових шест корака:
  1. Одреди које су величине познате.
  2. Одреди непознату величину и уведи ознаку за њу (нпр. \( x \)).
  3. Формирај одговарајућу неједначину (или више њих) из услова задатка.
  4. Реши неједначину (или неједначине).
  5. Провери да ли добијена решења одговарају условима задатка.
  6. Одговори на питање постављено у задатку.
Често се уз главну неједначину јавља и додатни услов (нпр. \( x > 0 \) или \( x \ge 0 \)) јер дужина, време, број предмета и слично не могу бити негативни.
Неједначину решавамо тако што је постепено сводимо на једноставнију еквивалентну неједначину (која има исти скуп решења), користећи следећа правила.
Правило додавања. Ако се и левој и десној страни неједначине дода (или одузме) исти број или израз, добија се неједначина еквивалентна датој. Знак неједнакости се не мења.
Правило множења позитивним бројем. Ако се и лева и десна страна неједначине помноже (или поделе) истим позитивним бројем, добија се еквивалентна неједначина. Знак неједнакости се не мења.
Правило множења негативним бројем. Ако се и лева и десна страна неједначине помноже (или поделе) истим негативним бројем, знак неједнакости се мења у супротан: \( < \) прелази у \( > \), \( > \) у \( < \), \( \le \) у \( \ge \), а \( \ge \) у \( \le \).
Реши: \( -5t \le -5 \).
Делимо обе стране са \( -5 \) (негативан број), па окрећемо знак: \[ -5t \le -5 \;\; / : (-5) \] \[ t \ge 1 \] Пази: да смо заборавили да окренемо знак, добили бисмо погрешно \( t \le 1 \).
Решење линеарне неједначине није један број, већ читав скуп бројева (нпр. сви \( x \) за које важи \( x < 9 \)). Тај скуп можемо приказати на бројевној правој.
На бројевној правој обележавамо гранични број и зрак у одговарајућем смеру:
  • код строгих неједнакости (\( < \) или \( > \)) гранична тачка се не укључује — цртамо је као празан кружић (○);
  • код неједнакости \( \le \) или \( \ge \) гранична тачка се укључује — цртамо је као пун кружић (●);
  • зрак засенчимо у смеру у ком се крећу решења (лево за \( < \) и \( \le \), десно за \( > \) и \( \ge \)).
Пример: скуп решења неједначине \( x \le 4 \) јесу сви бројеви који нису већи од \( 4 \) — то је зрак који полази од пуне тачке \( 4 \) и иде улево (види слику доле у средњем задатку).
Мартин је замислио један број. Тај број је помножио бројем \( 5 \), затим добијени производ умањио за \( 8 \) и добио број који је мањи од \( 37 \). Који је број Мартин замислио?
1. Познато: замишљени број је помножен са \( 5 \); производ умањен за \( 8 \) даје број мањи од \( 37 \).
2. Нека је \( x \) број који је Мартин замислио.
3. Одговарајућа неједначина: \( 5x - 8 < 37 \).
4. Решавамо: \[ 5x - 8 < 37 \;\; / +8 \] \[ 5x < 45 \;\; / :5 \] \[ x < 9 \] 5. За свако \( x < 9 \) важи \( 5x - 8 < 37 \).
6. Мартин је замислио број који је мањи од \( 9 \).

Задаци за вежбање

Лак: Дужина једне странице правоугаоника је \( 36 \text{ m} \). Колика може да буде дужина друге странице да обим тог правоугаоника не буде већи од \( 200 \text{ m} \)?
Познато: једна страница је \( 36 \text{ m} \); обим није већи од \( 200 \text{ m} \) (значи \( \le 200 \)).
Непозната: дужина друге странице; нека је то \( x \) метара, при чему је \( x > 0 \).
Обим правоугаоника је \( 2 \cdot 36 + 2x \), па је неједначина: \[ 2 \cdot 36 + 2x \le 200 \] \[ 72 + 2x \le 200 \;\; / -72 \] \[ 2x \le 128 \;\; / :2 \] \[ x \le 64 \] Уз услов \( x > 0 \) добијамо \( 0 < x \le 64 \).
Одговор: Друга страница може бити већа од \( 0 \), а мања или једнака \( 64 \text{ m} \).
Средњи: Аутомобил се кретао брзином \( 72 \text{ km/h} \) када је возач почео да кочи, и даље се кретао равномерно успорено успорењем \( 5 \text{ m/s}^2 \) док се није зауставио. Брзина \( t \) секунди после почетка кочења износи \( (20 - 5t) \text{ m/s} \). Одреди све тренутке \( t \) у којима је брзина још увек ненегативна, тј. реши неједначину \( 20 - 5t \ge 0 \) и прикажи скуп решења на бројевној правој.
Полазна брзина \( 72 \text{ km/h} = \dfrac{72\,000 \text{ m}}{3\,600 \text{ s}} = 20 \text{ m/s} \), а успорење \( 5 \text{ m/s}^2 \), па је брзина после \( t \) секунди \( v = (20 - 5t) \text{ m/s} \).
Тражимо кад је брзина ненегативна: \[ 20 - 5t \ge 0 \;\; / -20 \] \[ -5t \ge -20 \;\; / :(-5) \] Делимо негативним бројем \( -5 \), па окрећемо знак: \[ t \le 4 \] Уз услов \( t \ge 0 \) добијамо \( 0 \le t \le 4 \).
Одговор: Брзина је ненегативна за све тренутке \( t \le 4 \) секунде (аутомобил се зауставио у \( t = 4 \text{ s} \)). Скуп решења \( t \le 4 \) приказан је на бројевној правој — пуна тачка у \( 4 \) и зрак улево: Бројевна права са означеним целим бројевима од 0 до 5. У тачки 4 је пун (испуњен) кружић, а зрак је засенчен од тачке 4 улево (у смеру мањих бројева), што приказује скуп решења неједначине t мање или једнако 4.
Тежак: Од комада жице дужине \( 91 \text{ cm} \) исечена су три дела. Други део је за \( 3 \text{ cm} \) дужи од првог, а трећи део је два пута дужи од првог. Други део је најмање \( 5 \text{ cm} \) краћи од трећег дела, а први део је најкраћи. Колика може да буде дужина најкраћег дела жице?
Непозната: нека је дужина првог (најкраћег) дела \( x \) cm.
Тада је други део \( (x + 3) \) cm, а трећи део \( 2x \) cm.
Услов 1 (збир делова није већи од целог комада): \[ x + (x + 3) + 2x \le 91 \] \[ 4x + 3 \le 91 \;\; / -3 \] \[ 4x \le 88 \;\; / :4 \] \[ x \le 22 \] Услов 2 (други део је најмање \( 5 \text{ cm} \) краћи од трећег, тј. трећи је најмање \( 5 \) већи од другог): \[ 2x \ge (x + 3) + 5 \] \[ 2x \ge x + 8 \;\; / -x \] \[ x \ge 8 \] Из оба услова: \( 8 \le x \le 22 \).
Одговор: Дужина најкраћег (првог) дела жице је већа од или једнака \( 8 \text{ cm} \) и мања од или једнака \( 22 \text{ cm} \), тј. \( 8 \text{ cm} \le x \le 22 \text{ cm} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: