Најважније из лекције
План-резиме
-
Научни метод у биолабу 1.1. Посматрање и постављање питања. 1.2. Формирање претпоставке (хипотезе). 1.3. Извођење експеримента и бележење резултата. 1.4. Доношење закључка (потврђивање или одбацивање претпоставке).
-
Пигменти у ћелијама листа 2.1. Хлорофил – доминантан зелени пигмент који листу даје боју. 2.2. Остали пигменти – жућкасти и наранџасти пигменти који су присутни у листу, али су прикривени хлорофилом. 2.3. Раздвајање пигмената – изводи се екстракцијом у алкохолу и хроматографијом помоћу филтер-папира.
-
Фотосинтеза и њен значај 3.1. Потрошња – биљке током процеса користе угљен-диоксид, воду и светлосну енергију. 3.2. Производи: 3.2.1. Храна (органске супстанце) – основни извор енергије за биљке, биљоједе и сваштоједе. 3.2.2. Кисеоник – гас неопходан већини живих бића за ћелијско дисање. 3.3. Доказивање ослобађања кисеоника – оглед са воденом биљком (дрезгом) под светлошћу, где се уочава ослобађање мехурића гаса.
-
Резервне материје – скроб 4.1. Улога скроба – представља главни облик складиштења резервне хране код биљака (налази се нпр. у кромпиру, шаргарепи, репи). 4.2. Доказивање скроба јодним тестом: 4.2.1. Капањем раствора јода на узорак долази до реакције. 4.2.2. Појава тамномодре боје потврђује присуство скроба. 4.3. Микроскопско посматрање – скроб се у ћелијама може видети у облику ситних скробних зрна.
- Листови (нпр. спанаћа или блитве) се уситне у авану или блендеру уз додатак етил-алкохола који раствара пигменте.
- Добијена смеша се процеди кроз левак и цедиљку у чисту чашу.
- Доњи крај траке филтер-папира се урони у екстракт (папир се окачи помоћу оловке преко чаше).
- Како се алкохол пење уз филтер-папир, повлачи пигменте различитим брзинама, при чему се они раздвајају у уочљиве траке различитих боја (зелене, жуте, наранџасте).
- Стварање хране: Омогућава исхрану биљака, као и свих хетеротрофних организама (биљоједа, месоједа и сваштоједа) у ланцима исхране.
- Производња кисеоника (\(\text{O}_2\)): Ослобађа се кисеоник неопходан већини живих бића за ћелијско дисање.
- Потрошња угљен-диоксида (\(\text{CO}_2\)): Биљке уклањају вишак угљен-диоксида из атмосфере.
- Са пресека кромпира саструже се мала количина ткива и нанесе у Петријеву шољу са раствором јода.
- Кап смеше се пренесе на предметно стакло, прекрије покровним стакалцем и посматра под микроскопом.
- Уочавају се обојена јајолика или концентрична скробна зрна унутар биљних ћелија.
- Водена биљка (нпр. дрезга) стави се у стаклену посуду с водом (уз додатак соде бикарбоне као извора \(\text{CO}_2\)).
- Биљка се поклопи стакленим левком, а преко цеви левка постави се епрувета напуњена водом.
- Када се посуда изложи јакој светлости, на биљци се уочава стварање мехурића гаса који се потискивањем воде скупљају у врху епрувете.
- Присуство кисеоника се доказује тако што тињајуће дрвце унето у епрувету са сакупљеним гасом бурно пламне (кисеоник подржава горење).
Фотосинтеза: Процес у коме биљке користе \(\text{CO}_2\), воду и светлост да створе храну (органске материје) и ослободе \(\text{O}_2\).
Скроб: Главни резервни угљени хидрат биљака; са раствором јода реагује дајући тамномодру боју, а у ћелијама се микроскопом види у облику скробних зрнаца.
Кисеоник: Гасни производ фотосинтезе који се у води ослобађа у облику мехурића и подржава горење.
