1.2. Како Се Користи Микроскоп

Руковање микроскопом и мере опреза

1. Потребан материјал: микроскоп, памучна тканина за чишћење оптике, привремени или трајни микроскопски препарат.
2. Мере опреза:
   1. Рад уз обавезно присуство одрасле особе.
   2. Пажљиво руковање стакленим деловима и препаратима ради спречавања повреда и оштећења.
3. Поступак рада:
   1. Микроскоп се преноси држећи га једном руком за ручицу (рукохват), а другом одоздо.
   2. Оптички делови (огледало, окулар, сочива) по потреби се нежно чисте меком памучном тканином.
   3. Огледало или уграђена лампица подешава се тако да усмери светлост кроз отвор на сточићу.
   4. Препарат се поставља на сточић микроскопа и причвршћује.
   5. Окретањем револвера бира се објектив са најмањим увеличањем.
   6. Помоћу великог завртња цев микроскопа се пажљиво спушта близу препарата (гледајући са стране), а затим се лагано подиже док се не појави слика.
   7. Малим завртњем изоштрава се слика.
   8. За веће увеличање револвер се окреће на јачи објектив, а слика се дотерује малим завртњем.
   9. Током посматрања оба ока остају отворена, а уочени детаљи се цртају и обележавају.
   10. Након рада, микроскоп се чисти и одлаже у кутију или прекрива заштитном навлаком.

Историјат открића ћелије и ћелијска теорија

1. Роберт Хук (17. век):
   1. Први описао ћелију посматрајући танак пресек плуте (мртво биљно ткиво).
   2. Ситне коморице назвао је ћелијама јер су га подсећале на манастирске собе (латински: cella = мала соба).
2. Шлајден и Шван (19. век):
   1. Доказали да су сва биљна и животињска ткива изграђена од ћелија.
3. Роберт Ремак:
   1. Допунио сазнања доказом да нове живе ћелије настају искључиво деобом постојећих живих ћелија.
4. Ћелијска теорија:
   1. Научно учење према коме су сва жива бића саграђена од једне или више ћелија, као основних јединица грађе и функције.