Најважније из лекције
План-резиме
-
Потребе биљака и транспорт супстанци
- Биљка узима воду и минералне соли из земљишта преко корена.
- Биљка сама ствара хранљиве супстанце (шећере) у листовима током процеса фотосинтезе.
- Транспорт супстанци представља непрестано кретање воде, минерала и шећера кроз биљно тело до свих ћелија.
-
Спроводна ткива (систем за транспорт)
- Делују слично „двосмерном лифту” без органа попут срца:
- Једно ткиво спроводи воду и растворене минералне соли само навише (од корена преко стабла до листова).
- Друго ткиво спроводи шећере (храну) у оба смера (од листова ка свим деловима биљке, укључујући и корен ради складиштења).
- Делују слично „двосмерном лифту” без органа попут срца:
-
Улога биљних органа у транспорту
- Корен: учвршћује биљку, упија воду и минерале помоћу коренових длачица и складишти вишак хране.
- Стабло: проводи воду и минералне материје ка листовима, а шећере до свих органа.
- Лист: врши фотосинтезу, размену гасова и испушта вишак воде у спољашњу средину.
-
Силе које омогућавају кретање воде навише
- Коренов притисак (упијајућа снага корена): сила која одоздо гура воду и минералне соли у стабло.
- Транспирација:
- Процес одавања воде у облику водене паре кроз отворе на листу (стоме).
- Ствара усисну силу која „вуче” водени стуб из корена навише без утрошка енергије.
- Хлади површину листа и регулише температуру биљке.
-
Грађа и улога стома
- Смештене су на површини листа (наличју) и састоје се од стоминог отвора, стоминих ћелија и ћелија помоћница.
- Контрола воде:
- Отворене стоме омогућавају транспирацију, ток воде и размену гасова за фотосинтезу.
- Затворене стоме заустављају проток воде и штите биљку од исушивања при недостатку влаге.
-
Фактори који утичу на брзину транспирације
- Убрзавају транспирацију: више светлости, виша температура, ветар (ваздушна струјања), сув ваздух и већа површина листа.
- Успоравају транспирацију: ниска температура, тама, висока влажност ваздуха и мала површина листа (нпр. игличасти листови).
- Еколошки значај: транспирација великих шумских површина обогаћује ваздух влагом, хлади средину и директно утиче на климу планете.
Транспорт супстанци представља непрекидно кретање воде, минералних соли и хранљивих материја кроз све делове биљке.
Биљке немају срце као животиње; транспорт се одвија кроз специјализована цеваста проводна ткива која функционишу попут двосмерног лифта:
- Спровођење воде и минералних соли – тече искључиво навише, од корена преко стабла до листова.
- Спровођење хранљивих супстанци (шећера) – органске материје настале фотосинтезом у листу преносе се у оба смера (и навише и надоле) до свих ћелија и органа за складиштење (корен, подземно стабло, плод).
Вода са раствореним минералним материјама креће се кроз биљне органе тачно утврђеним редоследом:
- Земљиште: извор воде и неорганских материја.
- Коренове длачице: микроскопски израштаји на врху корена који имају огромну укупну површину и активно упијају воду из подлоге.
- Корен: учвршћује биљку, прихвата воду из длачица и усмерава је ка стаблу.
- Стабло: проводи воду и минералне соли навише ка гранама и листовима.
- Лист: користи део воде за фотосинтезу, док се преостали вишак одаје у спољашњу средину.
Подземни органи попут корена шаргарепе или кртоле кромпира имају сладак укус јер се у њима нагомилавају шећери транспортовани из листова.
Коренов притисак је потисна снага корена којом се упијена вода активно гура навише кроз проводне елементе стабла.
Транспирација је процес одавања воде у облику водене паре кроз ситне отворе на листовима (стоме).
Значај транспирације:
- Усисна сила: Како вода испарава са површине листа, ствара се потпритисак који повлачи нови водени стуб из корена нагоре без утрошка додатне енергије.
- Терморегулација: Испаравањем воде хлади се површина листа и биљка штити од прегревања.
Стоме су специјализовани микроскопски отвори, смештени претежно на наличју листа, који регулишу одавање водене паре и размену гасова (\(\text{CO}_2\) и \(\text{O}_2\)).
Свака стома се састоји од:
- Две стомине ћелије (ћелије затварачице) – контролишу величину стоминог отвора променом свог облика.
- Отвора стоме – простор кроз који пролазе гасови и водена пара.
- Ћелија помоћница – суседне епидермалне ћелије које пружају потпору раду стоме.
Механизам заштите: Када биљка има довољно воде и обавља фотосинтезу, стоме су отворене. У условима суше или недостатка воде у земљишту, стоме се затварају како би се спречило прекомерно испаравање и увенуће.
Брзина транспирације зависи од услова у окружењу и грађе саме биљке:
| Фактор средине | Промена фактора | Утицај на транспирацију |
|---|---|---|
| Светлост | Повећање (\(\uparrow\)) | Убрзава се (\(\uparrow\)) – отварају се стоме због фотосинтезе |
| Температура ваздуха | Повећање (\(\uparrow\)) | Убрзава се (\(\uparrow\)) – вода брже испарава |
| Струјање ваздуха (ветар) | Повећање (\(\uparrow\)) | Убрзава се (\(\uparrow\)) – оддувава се влажан ваздух око листа |
| Влажност ваздуха | Повећање (\(\uparrow\)) | Успорава се (\(\downarrow\)) – засићен ваздух отежава испаравање |
| Количина воде у подлози | Смањење (\(\downarrow\)) | Успорава се (\(\downarrow\)) – стоме се затварају ради штедње воде |
Биљке са широком лисном површином транспиришу више од оних са малим или игличастим листовима. Шуме одавањем великих количина водене паре чине ваздух свежијим и влажнијим, чиме директно утичу на локалну и глобалну климу.
Основни појмови:
- Транспорт материја: Вода и минерали путују проводним ткивом од корена ка листу (узлазно), док се шећери преносе од листа ка свим органима (двосмерно).
- Коренов притисак: Гура воду из корена навише.
- Транспирација: Одавање водене паре кроз стоме листа; ствара усисну силу која вуче воду ка врху биљке и истовремено је хлади.
- Стоме: Отвори окружени стоминим ћелијама који регулишу испаравање и размену гасова отварањем (дан, светлост) и затварањем (суша, ноћ).
- Спољашњи утицаји: Транспирацију убрзавају топлота, светлост, сув ваздух и ветар, а успоравају је висока влажност ваздуха и сува подлога.
