Корице уџбеника

2.3.3. Питања, Задаци, Одговори, Укратко

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Калем обухвата флукс магнета \( \Phi = B\,S\cos\theta \). При приближавању магнета поље кроз калем јача, флукс расте; при удаљавању слаби, флукс опада. Свака промена флукса индукује ЕМС по Фарадеју \( \varepsilon = -N\frac{\Delta\Phi}{\Delta t} \), а како је коло затворено, тече струја \( I=\frac{\varepsilon}{R} \). Смер струје даје Ленцово правило: она се супротставља промени флукса (одбија магнет при приближавању, привлачи га при удаљавању). Ако нема релативног кретања, нема ни промене флукса ни струје.

Детаљно решење

Ово је концептуално питање, па објашњавамо саму појаву електромагнетне индукције на класичном примеру са сталним магнетом и калемом (завојницом) од жице чији су крајеви повезани у затворено струјно коло. Посматрамо стални магнет и калем од жице чији крајеви образују затворену проводну контуру. Кроз површину калема пролазе линије магнетног поља сталног магнета, па калем обухвата одређени магнетни флукс \( \Phi = B \cdot S \cdot \cos\theta \). Док магнет и калем мирују један у односу на други, магнетно поље кроз калем је стално, флукс се не мења и струја не тече. Када магнет приближавамо калему, магнетно поље у коме се калем налази постаје све јаче, па се повећава и магнетни флукс кроз калем (\( \Delta\Phi \gt 0 \)). Због те промене флукса у калему се, по Фарадејевом закону, индукује електромоторна сила: \[ \varepsilon = -N \frac{\Delta \Phi}{\Delta t}, \] где је \( N \) број навојака. Пошто је коло затворено, тече индукована струја \( I = \dfrac{\varepsilon}{R} \). Смер те струје одређујемо Ленцовим правилом: индукована струја има такав смер да се својим магнетним пољем супротставља промени која ју је изазвала. При приближавању магнета флукс расте, па индукована струја ствара поље које се супротставља том порасту — калем се према магнету понаша одбојно (окренут му је истоимени пол). Када магнет удаљавамо од калема, магнетно поље кроз калем слаби, флукс се смањује (\( \Delta\Phi \lt 0 \)) и поново се индукује ЕМС, али супротног смера. Сада, по Ленцовом правилу, индукована струја тежи да задржи (одржи) флукс који нестаје, па калем привлачи магнет. Ако магнет и калем мирују један у односу на други, промене флукса нема, па нема ни индуковане ЕМС ни струје. Закључак: електромагнетна индукција је појава настајања електромоторне силе (и струје, ако је коло затворено) у калему услед промене магнетног флукса кроз њега. Кретањем сталног магнета ка калему или од њега мења се магнетно поље у коме се калем налази, флукс се мења и због тога се у калему индукује ЕМС; што је промена флукса бржа, то је индукована ЕМС већа.

Кратак запис решења:

Кретањем сталног магнета ка калему или од њега мења се магнетни флукс кроз калем, па се у њему индукује ЕМС (Фарадеј), а у затвореном колу тече струја чији смер одређује Ленцово правило.

Најважније из лекције

Електромагнетна индукција: Настанак ЕМС услед временске промене магнетног флукса (\(\Delta \Phi\)).
Покретни проводник: \(\varepsilon = B l v \sin\theta\) - настаје деловањем Лоренцове силе на слободне електроне.
Фарадејев закон: \(\varepsilon = -N \frac{\Delta \Phi}{\Delta t}\) - индукована ЕМС сразмерна је брзини промене магнетног флукса.
Ленцово правило: Индукована струја ствара магнетно поље које се одупире промени флукса (знак минус у закону, директна последица Закона о одржању енергије).
Самоиндукција и узајамна индукција: Промена сопствене или туђе струје индукује ЕМС: \(\varepsilon_s = -L \frac{\Delta i}{\Delta t}\), односно \(\varepsilon_2 = -M \frac{\Delta i_1}{\Delta t}\). Јединица индуктивности је хенри (\(\text{H}\)).
Енергија магнетног поља: \(E_m = \frac{1}{2} L I^2\), са запреминском густином \(w = \frac{B^2}{2\mu}\) (\(\text{J/m}^3\)).
Електромагнетна индукција је појава настајања електромоторне силе (ЕМС) у проводној контури услед промене магнетног флукса.
Електромоторна сила се индукује у проводнику када се он креће у магнетном пољу или када мирује у временски променљивом магнетном пољу.
Заједнички узрок индуковања електромоторне силе у свим случајевима је промена магнетног флукса (\(\Delta\Phi\)) кроз струјну контуру. Промена флукса може настати услед:
  • промене јачине магнетног поља (\(B\)),
  • промене површине контуре обухваћене пољем (\(S\)),
  • промене оријентације контуре у односу на линије поља (промена угла \(\theta\)).
Приближавањем или удаљавањем магнетне шипке у односу на калем мења се број линија магнетног поља кроз његове навојке (мења се магнетни флукс), што доводи до појаве струје коју региструје галванометар.
Приликом кретања проводника брзином \(\vec{v}\) кроз магнетно поље индукције \(\vec{B}\), на слободне електроне у проводнику делује Лоренцова сила: \[\vec{F}_L = e(\vec{v} \times \vec{B})\]
Услед деловања Лоренцове силе долази до раздвајања наелектрисања дуж проводника и стварања унутрашњег електричног поља \(\vec{E}\). Процес траје до успостављања равнотеже електричне и Лоренцове силе (\(eE = evB\)), при чему се на крајевима проводника успоставља разлика потенцијала (индукована ЕМС).
\[ \varepsilon = B \cdot l \cdot v \cdot \sin\theta \] \(B\) – магнетна индукција (\(\text{T}\)), \(l\) – дужина проводника (\(\text{m}\)), \(v\) – брзина кретања (\(\text{m/s}\)), \(\theta\) – угао између вектора брзине и вектора магнетне индукције.
Ако се проводник креће паралелно линијама магнетног поља (\(\theta = 0^\circ\)), индукована ЕМС је једнака нули (\(\varepsilon = 0\)).
Јачина индуковане струје у затвореном струјном колу отпорности \(R\) по Омовом закону износи: \[ I = \frac{\varepsilon}{R} = \frac{B \cdot l \cdot v \cdot \sin\theta}{R} \]
Проводник дужине \(0{,}4\text{ m}\) креће се брзином \(5\text{ m/s}\) нормално на линије хомогеног магнетног поља индукције \(0{,}5\text{ T}\). Израчунати индуковану ЕМС.
Пошто се проводник креће нормално на линије поља, \(\theta = 90^\circ\) (\(\sin 90^\circ = 1\)): \[ \varepsilon = B \cdot l \cdot v = 0{,}5\text{ T} \cdot 0{,}4\text{ m} \cdot 5\text{ m/s} = 1\text{ V} \]
Фарадејев закон: Индукована електромоторна сила у затвореној струјној контури једнака је негативној брзини промене магнетног флукса кроз ту контуру у времену.
За једну проводну контуру: \[ \varepsilon = -\frac{\Delta \Phi}{\Delta t} \] За калем са \(N\) једнаких навојака: \[ \varepsilon = -N \cdot \frac{\Delta \Phi}{\Delta t} \] \(\Delta \Phi\) – промена магнетног флукса (\(\text{Wb}\)), \(\Delta t\) – временски интервал (\(\text{s}\)), \(N\) – број навојака.
Промена магнетног флукса од \(1\text{ Wb}\) у времену од \(1\text{ s}\) индукује електромоторну силу од \(1\text{ V}\).
Ако је проводник непокретан, а магнетно поље променљиво у времену (\(\Delta\Phi = \Delta B \cdot S\)): \[ \varepsilon = -\frac{\Delta B}{\Delta t} \cdot S \]
Ленцово правило: Индукована струја има увек такав смер да својим сопственим магнетним пољем тежи да се супротстави промени магнетног флукса која ју је изазвала (узроку свог настанка).
Значење предзнака минус:
  • Када магнетни флукс расте (\(\Delta\Phi > 0\)), сопствено индуковано магнетно поље \(\vec{B}_{\text{ind}}\) има супротан смер од спољашњег поља \(\vec{B}\) како би спречило његов раст.
  • Када магнетни флукс опада (\(\Delta\Phi < 0\)), сопствено индуковано магнетно поље \(\vec{B}_{\text{ind}}\) има исти смер као спољашње поље \(\vec{B}\) како би спречило његово опадање.
Смер индуковане струје на основу смера њеног индукованог магнетног поља \(\vec{B}_{\text{ind}}\) одређује се правилом десне руке.
Ленцово правило је непосредна последица Закона о одржању енергије. Механички рад који врши спољашња сила (при савладавању одбојних/привлачних магнетних сила или Амперове силе која кочи кретање проводника) у потпуности се трансформише у електричну енергију индуковане струје.
Узајамна индукција: Појава индуковања ЕМС у једном струјном колу услед промене јачине струје у суседном струјном колу.
\[ \Phi_{21} = M_{21} \cdot i_1 \implies \varepsilon_2 = -M \cdot \frac{\Delta i_1}{\Delta t} \] \(M\) – коефицијент узајамне индукције (мерна јединица: хенри \([\text{H}]\)).
Самоиндукција: Појава индуковања ЕМС у самом проводнику/калему кроз који протиче променљива струја.
Сопствени флукс и ЕМС самоиндукције: \[ \Phi = L \cdot i \] \[ \varepsilon_s = -L \cdot \frac{\Delta i}{\Delta t} \] \(L\) – коефицијент самоиндукције (индуктивност), \(\Delta i / \Delta t\) – брзина промене струје.
Хенри (\(\text{H}\)): Јединица индуктивности. Проводник има индуктивност од \(1\text{ H}\) ако промена струје брзином од \(1\text{ A/s}\) у њему индукује ЕМС од \(1\text{ V}\): \[ 1\text{ H} = 1\frac{\text{V}\cdot\text{s}}{\text{A}} \]
Индуктивност соленоида (завојнице): \[ L = \mu_0 \mu_r \frac{N^2}{l} S = \mu n^2 V \] \(\mu_0 = 4\pi \cdot 10^{-7}\text{ H/m}\) – магнетна пропустљивост вакуума, \(N\) – број навојака, \(l\) – дужина, \(S\) – попречни пресек, \(V = S \cdot l\) – запремина соленоида, \(n = N/l\).
  • Генератори наизменичне струје: претварање механичке енергије у електричну.
  • Трансформатори: промена наизменичног напона заснована на узајамној индукцији.
  • Индукциони шпорети: стварање вртложних струја у дну феромагнетне посуде које је загревају.
  • Магнетне кочнице: безконтактно кочење возова индуковањем вртложних струја.
При успостављању струје у калему, рад извора против ЕМС самоиндукције акумулира се као енергија магнетног поља унутар калема.
Енергија магнетног поља соленоида: \[ E_m = \frac{1}{2} L \cdot I^2 \] \(L\) – индуктивност (\(\text{H}\)), \(I\) – јачина струје (\(\text{A}\)).
Запреминска густина енергије магнетног поља: \[ w = \frac{E_m}{V} = \frac{B^2}{2\mu} = \frac{B^2}{2\mu_0 \mu_r} \] \(B\) – магнетна индукција (\(\text{T}\)), \(\mu = \mu_0 \mu_r\) – магнетна пропустљивост средине.
Јединица за запреминску густину енергије је џул по кубном метру (\(\text{J/m}^3\)).

Задаци за вежбање

Задатак 1 (Лаки ниво): Праволинијски проводник дужине \(0{,}8\text{ m}\) креће се брзином \(3\text{ m/s}\) нормално на линије хомогеног магнетног поља индукције \(1\text{ T}\). Ако су крајеви проводника спојени на отпорник отпорности \(15\ \Omega\), израчунати јачину индуковане струје.
Познато: \(l = 0{,}8\text{ m}\), \(v = 3\text{ m/s}\), \(B = 1\text{ T}\), \(\theta = 90^\circ\), \(R = 15\ \Omega\).

1. Индукована електромоторна сила: \[ \varepsilon = B \cdot l \cdot v \cdot \sin 90^\circ = 1\text{ T} \cdot 0{,}8\text{ m} \cdot 3\text{ m/s} = 2{,}4\text{ V} \] 2. Јачина индуковане струје према Омовом закону: \[ I = \frac{\varepsilon}{R} = \frac{2{,}4\text{ V}}{15\ \Omega} = 0{,}16\text{ A} \]
Задатак 2 (Средњи ниво): Калем квадратног пресека са страницама \(a = 10\text{ cm}\) има \(N = 100\) навојака жице и укупну отпорност \(1{,}5\ \Omega\). Калем се налази у магнетном пољу чије су линије нормалне на његову површину. Магнетна индукција се равномерно повећа од \(0\text{ T}\) до \(0{,}5\text{ T}\) у току \(1{,}2\text{ s}\). Одредити индуковану ЕМС и јачину индуковане струје.
Познато: \(a = 0{,}1\text{ m}\), \(S = a^2 = 0{,}01\text{ m}^2\), \(N = 100\), \(R = 1{,}5\ \Omega\), \(\Delta B = 0{,}5\text{ T} - 0\text{ T} = 0{,}5\text{ T}\), \(\Delta t = 1{,}2\text{ s}\).

1. Индукована ЕМС према Фарадејевом закону (по интензитету): \[ |\varepsilon| = N \frac{\Delta \Phi}{\Delta t} = N \frac{\Delta B \cdot S}{\Delta t} = 100 \cdot \frac{0{,}5\text{ T} \cdot 0{,}01\text{ m}^2}{1{,}2\text{ s}} \approx 0{,}42\text{ V} \] 2. Јачина индуковане струје: \[ I = \frac{|\varepsilon|}{R} = \frac{0{,}42\text{ V}}{1{,}5\ \Omega} = 0{,}28\text{ A} \]
Задатак 3 (Средњи ниво): У калему индуктивности \(L = 0{,}02\text{ H}\) струја се равномерно повећа са \(0{,}3\text{ A}\) на \(1{,}1\text{ A}\) у временском интервалу од \(0{,}01\text{ s}\). Колика се електромоторна сила самоиндукције јавља у калему и колика је енергија магнетног поља при максималној струји?
Познато: \(L = 0{,}02\text{ H}\), \(i_1 = 0{,}3\text{ A}\), \(i_2 = 1{,}1\text{ A}\), \(\Delta t = 0{,}01\text{ s}\).

1. ЕМС самоиндукције: \[ \varepsilon_s = -L \frac{\Delta i}{\Delta t} = -0{,}02\text{ H} \cdot \frac{1{,}1\text{ A} - 0{,}3\text{ A}}{0{,}01\text{ s}} = -0{,}02 \cdot \frac{0{,}8}{0{,}01} = -1{,}6\text{ V} \] (Предзнак минус означава да се индукована ЕМС противи порасту струје.)

2. Енергија магнетног поља при струји \(I = 1{,}1\text{ A}\): \[ E_m = \frac{1}{2} L I^2 = \frac{1}{2} \cdot 0{,}02\text{ H} \cdot (1{,}1\text{ A})^2 = 0{,}01 \cdot 1{,}21 = 0{,}0121\text{ J} = 12{,}1\text{ mJ} \]
Задатак 4 (Тежи ниво): У одређеном делу простора у вакууму постоји хомогено магнетно поље индукције \(B = 10^{-2}\text{ T}\). Колика је запреминска густина енергије тог магнетног поља? Ако соленоид запремине \(V = 200\text{ cm}^3\) ствара такво магнетно поље, колика је укупна магнетна енергија ускладиштена у њему? (\(\mu_0 = 4\pi \cdot 10^{-7}\text{ T}\cdot\text{m/A}\))
Познато: \(B = 10^{-2}\text{ T}\), \(V = 200\text{ cm}^3 = 2 \cdot 10^{-4}\text{ m}^3\), \(\mu_0 = 4\pi \cdot 10^{-7}\text{ T}\cdot\text{m/A}\).

1. Запреминска густина енергије: \[ w = \frac{B^2}{2\mu_0} = \frac{(10^{-2}\text{ T})^2}{2 \cdot 4\pi \cdot 10^{-7}\frac{\text{Tm}}{\text{A}}} = \frac{10^{-4}}{8\pi \cdot 10^{-7}} = \frac{1000}{8\pi} \approx 39{,}8\ \frac{\text{J}}{\text{m}^3} \] 2. Укупна ускладиштена магнетна енергија: \[ E_m = w \cdot V = 39{,}8\ \frac{\text{J}}{\text{m}^3} \cdot 2 \cdot 10^{-4}\text{ m}^3 \approx 7{,}96 \cdot 10^{-3}\text{ J} = 7{,}96\text{ mJ} \]

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: