Корице уџбеника

2.1. Кретање

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Механичко кретање по дефиницији представља промену положаја тела у простору у односу на друга тела (референтна тела). Промена облика се назива деформација, а "свака промена" је сувише широк појам који обухвата и топлотне или хемијске промене. Тачан одговор је б).

Детаљно решење

Идентификација појма

У овом задатку се тражи основна дефиниција механичког кретања, што је први појам са којим се сусрећемо у области кинематике.

Подсећање на дефиницију

Механичко кретање се у физици дефинише као промена положаја тела у односу на друга тела (референтна тела) током времена. Да бисмо знали да ли се нешто креће, морамо имати објекат са којим га упоређујемо.

Анализа понуђених одговора

Упоредићемо понуђене опције са научном дефиницијом: - а) промена облика тела: Ова појава се назива деформација. Тело може да мења облик (нпр. сабијање опруге или лопте) а да се притом не помера са свог места у простору, па ово није дефиниција кретања. - б) промена положаја тела у односу на друга тела: Овај исказ је прецизна и тачна дефиниција механичког кретања коју користимо у физици. - в) свака промена на телу: Тело може претрпети разне промене, као што су промена температуре, боје или наелектрисаности, али те промене нису механичко кретање.

Коначан одабир

Тачан одговор је исказ под словом б).

Кратак запис решења:

Дефиниција механичког кретања је промена положаја тела у односу на друга тела. Тачан одговор: б).

Најважније из лекције

Механичко кретање и релативност: Кретање је промена положаја тела у односу на референтно тело током времена. Нема апсолутног мировања.
Основне величине: Путања је линија кретања, пређени пут \( s \) (\(\text{m}\)), време \( t \) (\(\text{s}\)), материјална тачка представља тело чије димензије занемарујемо.
Равномерно праволинијско кретање: Стална брзина по величини и правцу: \[ v = \frac{s}{t}, \quad s = v \cdot t, \quad t = \frac{s}{v} \] Претварање јединица: \( 1 \text{ m/s} = 3{,}6 \text{ km/h} \).
Променљиво кретање: Брзина се мења. Средња брзина је количник укупног пута и укупног времена (\( v_{\text{sr}} = \frac{s_u}{t_u} \)), док тренутну брзину мерe брзиномер и тахограф.
Механичко кретање је промена положаја тела у односу на друга тела током времена.
Мировање је стање у коме се узајамни положај тела и посматраног тела не мења током времена.
Референтно тело је тело у односу на које се посматра и одређује кретање или мировање других тела.
Нема апсолутног мировања – сва кретања у природи су релативна, јер зависе од избора референтног тела (не постоји тело које апсолутно мирује у свемиру).
Путник у возу који се креће мирује у односу на седиште и воз (референтно тело је воз), али се креће у односу на дрвеће и куће поред пруге (референтно тело је Земља).
Путања је замишљена или стварна непрекидна линија по којој се тело креће. Према облику путање, кретање може бити:
  • праволинијско – путања је права линија (нпр. слободан пад тела);
  • криволинијско – путања је крива линија (нпр. кружење Земље око Сунца, лет лопте).
Пређени пут је дужина дела путање коју тело пређе за одређени временски интервал.
Ознака за пређени пут је \( s \).
Основна јединица за пређени пут је метар (\( \text{m} \)). Веће и мање јединице су километар (\( \text{km} \)), милиметар (\( \text{mm} \)) итд.
Материјална тачка је тело чије се димензије и облик могу занемарити у односу на дужину путање коју прелази (нпр. авион у лету између два града, Земља при кретању око Сунца).
Ознака за време кретања је \( t \).
Основна јединица за време је секунда (\( \text{s} \)). Остале јединице су минут (\( \text{min} \)), час (\( \text{h} \)).
Равномерно праволинијско кретање је кретање по правој путањи при којем тело прелази једнаке путеве у једнаким временским интервалима.
Код равномерног праволинијског кретања брзина је стална по интензитету (бројној вредности), правцу и смеру.
\[ v = \frac{s}{t} \] \( v \) – брзина кретања, \( s \) – пређени пут, \( t \) – време кретања
Из основне формуле следе обрасци за пут и време: \[ s = v \cdot t \qquad \text{и} \qquad t = \frac{s}{v} \]
Основна мерна јединица за брзину је метар у секунди (\( \text{m/s} \)). Често се користи и километар на час (\( \text{km/h} \)).
Претварање мерних јединица брзине:
  • Из \( \text{km/h} \) у \( \text{m/s} \): вредност се дели са \( 3{,}6 \) \[ 1 \text{ km/h} = \frac{1\,000 \text{ m}}{3\,600 \text{ s}} = \frac{1}{3{,}6} \text{ m/s} \]
  • Из \( \text{m/s} \) у \( \text{km/h} \): вредност се множи са \( 3{,}6 \) \[ 1 \text{ m/s} = 3{,}6 \text{ km/h} \]
Претварање брзина: \[ 72 \text{ km/h} = \frac{72}{3{,}6} \text{ m/s} = 20 \text{ m/s} \] \[ 15 \text{ m/s} = 15 \cdot 3{,}6 \text{ km/h} = 54 \text{ km/h} \]
Променљиво праволинијско кретање је кретање по правој путањи при коме тело у једнаким временским интервалима прелази различите путеве (брзина се мења током времена).
Средња брзина (\( v_{\text{sr}} \)) је количник укупног пређеног пута и укупног времена кретања:
\[ v_{\text{sr}} = \frac{s_u}{t_u} = \frac{s_1 + s_2 + s_3 + \dots}{t_1 + t_2 + t_3 + \dots} \] \( s_u \) – укупан пређени пут, \( t_u \) – укупно време (укључујући и време евентуалних пауза)
Средња брзина није једнака аритметичкој средини брзина појединих етапа.
Тренутна брзина је брзина тела у тачно одређеном тренутку времена.
Инструменти за мерење брзине:
  • Брзиномер – мери и приказује тренутну брзину возила;
  • Тахограф – уређај који мери и непрекидно бележи тренутну брзину и време вожње и одмора.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Тркач се креће равномерно праволинијски брзином од \( 6 \text{ m/s} \). Колики пут ће претрчати за \( 45 \text{ s} \)?
Познато: \( v = 6 \text{ m/s} \), \( t = 45 \text{ s} \)
Тражи се: \( s = ? \)
Рачун: \[ s = v \cdot t = 6 \text{ m/s} \cdot 45 \text{ s} = 270 \text{ m} \] Одговор: Тркач ће претрчати пут од \( 270 \text{ m} \).
Задатак 2 (средњи): Аутомобил се креће равномерно брзином од \( 90 \text{ km/h} \). За које време ће прећи растојање од \( 750 \text{ m} \)?
Познато: \( v = 90 \text{ km/h} \), \( s = 750 \text{ m} \)
Тражи се: \( t = ? \)
Претварање јединица: \[ v = \frac{90}{3{,}6} \text{ m/s} = 25 \text{ m/s} \] Рачун: \[ t = \frac{s}{v} = \frac{750 \text{ m}}{25 \text{ m/s}} = 30 \text{ s} \] Одговор: Аутомобил ће прећи растојање за \( 30 \text{ s} \).
Задатак 3 (тежак): Мотоциклиста је првих \( 120 \text{ km} \) пута прешао за \( 2 \text{ h} \), затим је направио паузу од \( 30 \text{ min} \), а преосталих \( 60 \text{ km} \) прешао је за \( 1 \text{ h} \). Израчунати средњу брзину мотоциклисте на целом путу.
Познато:
\( s_1 = 120 \text{ km}, \quad t_1 = 2 \text{ h} \)
\( s_2 = 0 \text{ km}, \quad t_2 = 30 \text{ min} = 0{,}5 \text{ h} \) (пауза)
\( s_3 = 60 \text{ km}, \quad t_3 = 1 \text{ h} \)
Тражи се: \( v_{\text{sr}} = ? \)
Рачун:
Укупан пређени пут: \[ s_u = s_1 + s_2 + s_3 = 120 \text{ km} + 0 \text{ km} + 60 \text{ km} = 180 \text{ km} \] Укупно време кретања (укључујући паузу): \[ t_u = t_1 + t_2 + t_3 = 2 \text{ h} + 0{,}5 \text{ h} + 1 \text{ h} = 3{,}5 \text{ h} \] Средња брзина: \[ v_{\text{sr}} = \frac{s_u}{t_u} = \frac{180 \text{ km}}{3{,}5 \text{ h}} \approx 51{,}43 \text{ km/h} \] Одговор: Средња брзина мотоциклисте на целом путу износи приближно \( 51{,}43 \text{ km/h} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: