Корице уџбеника

2.8. Задаци За Самосталан Рад

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Дато: \( v_1 = 5 \text{ m/s} \) \( v_2 = 3 \text{ m/s} \) Размера: \( 1 \text{ подељак} = 1 \text{ m/s} \) Дужине вектора: \( d_1 = 5 \cdot 1 \text{ подељак} = 5 \text{ подељака} \) \( d_2 = 3 \cdot 1 \text{ подељак} = 3 \text{ подељка} \) Графички приказ: Нацртајте две хоризонталне стрелице (векторе) усмерене удесно. Изнад прве стрелице напишите ознаку v1 са вектором изнад, а њена дужина треба да буде тачно 5 једнаких подељака (нпр. 5 cm). Испод ње нацртајте другу стрелицу, напишите ознаку v2 са вектором изнад, а њена дужина треба да буде 3 таква иста подељка (нпр. 3 cm). Почетне тачке оба вектора треба да буду поравнате по вертикали.

Детаљно решење

Да бисмо графички представили векторе брзина, потребно је да одредимо њихов правац, смер и дужину на основу задате размере.

1. Анализа података и избор размере

Брзина је векторска физичка величина, што значи да је потпуно одређена својим интензитетом (бројном вредношћу), правцем и смером. У задатку је наведено: - Интензитет прве брзине: \( v_1 = 5 \text{ m/s} \) - Интензитет друге брзине: \( v_2 = 3 \text{ m/s} \) - Правац и смер: Оба тела се крећу у истом правцу и истом смеру. - Размера: Један подељак (нпр. један центиметар или једна коцкица у свесци) одговара интензитету од \( 1 \text{ m/s} \).

2. Израчунавање дужине вектора

Користећи задату размеру, израчунавамо колико подељака треба да заузима сваки вектор: - За прво тело: \( n_1 = \frac{v_1}{1 \text{ m/s}} = \frac{5 \text{ m/s}}{1 \text{ m/s}} = 5 \) подељака. - За друго тело: \( n_2 = \frac{v_2}{1 \text{ m/s}} = \frac{3 \text{ m/s}}{1 \text{ m/s}} = 3 \) подељка.

3. Графичко представљање (цртање)

Нацртаћемо две паралелне дужи са стрелицама које полазе из заједничке вертикалне линије (почетног положаја) или једну испод друге. Стрелица показује смер кретања. Нацртајте две хоризонталне стрелице (векторе) усмерене удесно. Изнад прве стрелице напишите ознаку v1 са вектором изнад, а њена дужина треба да буде тачно 5 једнаких подељака (нпр. 5 cm). Испод ње нацртајте другу стрелицу, напишите ознаку v2 са вектором изнад, а њена дужина треба да буде 3 таква иста подељка (нпр. 3 cm). Почетне тачке оба вектора треба да буду поравнате по вертикали. Цртањем стрелица одговарајућих дужина јасно се види однос интензитета брзина ова два тела у простору.

Најважније из лекције

Механичко кретање и релативност: Кретање је промена положаја тела у односу на референтно тело током времена. Нема апсолутног мировања.
Основне величине: Путања је линија кретања, пређени пут \( s \) (\(\text{m}\)), време \( t \) (\(\text{s}\)), материјална тачка представља тело чије димензије занемарујемо.
Равномерно праволинијско кретање: Стална брзина по величини и правцу: \[ v = \frac{s}{t}, \quad s = v \cdot t, \quad t = \frac{s}{v} \] Претварање јединица: \( 1 \text{ m/s} = 3{,}6 \text{ km/h} \).
Променљиво кретање: Брзина се мења. Средња брзина је количник укупног пута и укупног времена (\( v_{\text{sr}} = \frac{s_u}{t_u} \)), док тренутну брзину мерe брзиномер и тахограф.
Механичко кретање је промена положаја тела у односу на друга тела током времена.
Мировање је стање у коме се узајамни положај тела и посматраног тела не мења током времена.
Референтно тело је тело у односу на које се посматра и одређује кретање или мировање других тела.
Нема апсолутног мировања – сва кретања у природи су релативна, јер зависе од избора референтног тела (не постоји тело које апсолутно мирује у свемиру).
Путник у возу који се креће мирује у односу на седиште и воз (референтно тело је воз), али се креће у односу на дрвеће и куће поред пруге (референтно тело је Земља).
Путања је замишљена или стварна непрекидна линија по којој се тело креће. Према облику путање, кретање може бити:
  • праволинијско – путања је права линија (нпр. слободан пад тела);
  • криволинијско – путања је крива линија (нпр. кружење Земље око Сунца, лет лопте).
Пређени пут је дужина дела путање коју тело пређе за одређени временски интервал.
Ознака за пређени пут је \( s \).
Основна јединица за пређени пут је метар (\( \text{m} \)). Веће и мање јединице су километар (\( \text{km} \)), милиметар (\( \text{mm} \)) итд.
Материјална тачка је тело чије се димензије и облик могу занемарити у односу на дужину путање коју прелази (нпр. авион у лету између два града, Земља при кретању око Сунца).
Ознака за време кретања је \( t \).
Основна јединица за време је секунда (\( \text{s} \)). Остале јединице су минут (\( \text{min} \)), час (\( \text{h} \)).
Равномерно праволинијско кретање је кретање по правој путањи при којем тело прелази једнаке путеве у једнаким временским интервалима.
Код равномерног праволинијског кретања брзина је стална по интензитету (бројној вредности), правцу и смеру.
\[ v = \frac{s}{t} \] \( v \) – брзина кретања, \( s \) – пређени пут, \( t \) – време кретања
Из основне формуле следе обрасци за пут и време: \[ s = v \cdot t \qquad \text{и} \qquad t = \frac{s}{v} \]
Основна мерна јединица за брзину је метар у секунди (\( \text{m/s} \)). Често се користи и километар на час (\( \text{km/h} \)).
Претварање мерних јединица брзине:
  • Из \( \text{km/h} \) у \( \text{m/s} \): вредност се дели са \( 3{,}6 \) \[ 1 \text{ km/h} = \frac{1\,000 \text{ m}}{3\,600 \text{ s}} = \frac{1}{3{,}6} \text{ m/s} \]
  • Из \( \text{m/s} \) у \( \text{km/h} \): вредност се множи са \( 3{,}6 \) \[ 1 \text{ m/s} = 3{,}6 \text{ km/h} \]
Претварање брзина: \[ 72 \text{ km/h} = \frac{72}{3{,}6} \text{ m/s} = 20 \text{ m/s} \] \[ 15 \text{ m/s} = 15 \cdot 3{,}6 \text{ km/h} = 54 \text{ km/h} \]
Променљиво праволинијско кретање је кретање по правој путањи при коме тело у једнаким временским интервалима прелази различите путеве (брзина се мења током времена).
Средња брзина (\( v_{\text{sr}} \)) је количник укупног пређеног пута и укупног времена кретања:
\[ v_{\text{sr}} = \frac{s_u}{t_u} = \frac{s_1 + s_2 + s_3 + \dots}{t_1 + t_2 + t_3 + \dots} \] \( s_u \) – укупан пређени пут, \( t_u \) – укупно време (укључујући и време евентуалних пауза)
Средња брзина није једнака аритметичкој средини брзина појединих етапа.
Тренутна брзина је брзина тела у тачно одређеном тренутку времена.
Инструменти за мерење брзине:
  • Брзиномер – мери и приказује тренутну брзину возила;
  • Тахограф – уређај који мери и непрекидно бележи тренутну брзину и време вожње и одмора.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Тркач се креће равномерно праволинијски брзином од \( 6 \text{ m/s} \). Колики пут ће претрчати за \( 45 \text{ s} \)?
Познато: \( v = 6 \text{ m/s} \), \( t = 45 \text{ s} \)
Тражи се: \( s = ? \)
Рачун: \[ s = v \cdot t = 6 \text{ m/s} \cdot 45 \text{ s} = 270 \text{ m} \] Одговор: Тркач ће претрчати пут од \( 270 \text{ m} \).
Задатак 2 (средњи): Аутомобил се креће равномерно брзином од \( 90 \text{ km/h} \). За које време ће прећи растојање од \( 750 \text{ m} \)?
Познато: \( v = 90 \text{ km/h} \), \( s = 750 \text{ m} \)
Тражи се: \( t = ? \)
Претварање јединица: \[ v = \frac{90}{3{,}6} \text{ m/s} = 25 \text{ m/s} \] Рачун: \[ t = \frac{s}{v} = \frac{750 \text{ m}}{25 \text{ m/s}} = 30 \text{ s} \] Одговор: Аутомобил ће прећи растојање за \( 30 \text{ s} \).
Задатак 3 (тежак): Мотоциклиста је првих \( 120 \text{ km} \) пута прешао за \( 2 \text{ h} \), затим је направио паузу од \( 30 \text{ min} \), а преосталих \( 60 \text{ km} \) прешао је за \( 1 \text{ h} \). Израчунати средњу брзину мотоциклисте на целом путу.
Познато:
\( s_1 = 120 \text{ km}, \quad t_1 = 2 \text{ h} \)
\( s_2 = 0 \text{ km}, \quad t_2 = 30 \text{ min} = 0{,}5 \text{ h} \) (пауза)
\( s_3 = 60 \text{ km}, \quad t_3 = 1 \text{ h} \)
Тражи се: \( v_{\text{sr}} = ? \)
Рачун:
Укупан пређени пут: \[ s_u = s_1 + s_2 + s_3 = 120 \text{ km} + 0 \text{ km} + 60 \text{ km} = 180 \text{ km} \] Укупно време кретања (укључујући паузу): \[ t_u = t_1 + t_2 + t_3 = 2 \text{ h} + 0{,}5 \text{ h} + 1 \text{ h} = 3{,}5 \text{ h} \] Средња брзина: \[ v_{\text{sr}} = \frac{s_u}{t_u} = \frac{180 \text{ km}}{3{,}5 \text{ h}} \approx 51{,}43 \text{ km/h} \] Одговор: Средња брзина мотоциклисте на целом путу износи приближно \( 51{,}43 \text{ km/h} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: